Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kad se odmače daleko, izađe iz trnja i pođe čistinom vrljikama. Onaj iza čatala uze ga na oko... Svi pretrnusmo... Planu puška, kuršum fijuknu, a Ljubiša još brže potrča, te stiže do ograde.
— reče i uze da cilja. — Udri, 'nako od prilike. Svi se izdigosmo i zaustavismo dah. Onde, gde se dva čatala vezuju, vire krajevi od vrljika i pružaju podesan zaklon.
Tu je zlikovac zavukao glavu i kroz vrljike pružio pušku na Ljubišu, koji se privlači od čatala do čatala. Videći da onaj motri samo na Ljubišu, Radonja se ispravi, položi oko po pušci i okide.
Tu je zlikovac zavukao glavu i kroz vrljike pružio pušku na Ljubišu, koji se privlači od čatala do čatala. Videći da onaj motri samo na Ljubišu, Radonja se ispravi, položi oko po pušci i okide.
Ljubiša ugrabi tu priliku, te mu se primače za pet šest koraka, pa se opet zakloni u prelom čatala, a mi odovud produžismo isti manevar. Ostade još samo desetak čatala između njega i Ljubiše. Bliže se nije smelo.
Ostade još samo desetak čatala između njega i Ljubiše. Bliže se nije smelo. I zlikovac vide da se mora ginuti, pa, da bi sagledao Ljubišu, poče da