Upotreba reči čega u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Kad me je video, potekoše mu suze niz lice. Siromah otac! Ko zna o čemu je mislio, čega li se sećao? Da l’ mojih il’ svojih muka?

Te se, eto, podiže čitava hajka, te ako ga dočepaju, nesrećnika... E, e, šta učini čovek!... — A zbog čega, zašto ga je ubio?... Dede pripovedaj, zdravlja ti!... — Šta ti imam pripovedati!...

Obradović, Dositej - BASNE

Ne reci ništa čega se možeš posle zastiditi, ne učini ništa o čem se možeš raskajavati. „Rίψας λόγον τις ουκ αναιρείται πάλιν: Baci li

” „Bezvremeno i kasno, dobra kosovico," — reku joj — „sad slobodno povazdan poj, nemaš se već čega bojati." Naravoučenije „Pαθών δε νήπιος έγνω: Kad postrada manit, onda zna,” veli Isiod.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

- Petar i Miloje, - oko čega? - oko toga ko će ispred koga! Krv se sa kneževa raširi u narod i, dublje nego mačem iz oblaka, rascepi se, raskoli

BITKA NA CERU - Bolje da zvezde brojiš nego njih - Izlaze iz vode iz trave iz grmlja - Od čega li ih tolike napraviše ima ih tušta i tma - Kakvi li su im ono konji - Štajerci - Eno pretrčavaju kroz onu pšenicu

Nema tog đuleta koje bi mu moglo naškoditi, a kamoli ga razoriti! Što ne može đule, moći će semenka! Semenka čega? Semenka mrazovca, semenka čička, semenka vodoplava!

z. Ne pitaj me od čega je manje, od čega je i crnje i gore! Sam ćeš znati kakvo zrno žanje, kada vidiš da sa kozom ore!

z. Ne pitaj me od čega je manje, od čega je i crnje i gore! Sam ćeš znati kakvo zrno žanje, kada vidiš da sa kozom ore!

Pa oko čega braća da se skupe? Oko sveće? U sveći nema fitilja! Oko lonca? U loncu nema supe! A osim supe nemamo drugog razlog

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Utom izađe Prozorovski, s nama se pozdravi, sede i pita nas: otkuda smo i kto smo, i dlja čega smo njemu došli. — Kažemo: da smo Srbi i od Beograda s Vračara došli, i zašto s prošenijem i polnomoščijem idemo u

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

ručanica — doba ručanja (oko 10 časova), užina masa — imanje bankrotiranog trgovca ili prezaduženog sopstvenika, od čega ima da se naplaćuju potraživanja poverilaca mežganik — papula od pasulja merdžan — ogrlica od korala melangeѕ —

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Niko nije poznavao Crnu Baru kao on, i niko nije poznavao, čak i poimence, dečurliju seosku kao on. Stoku, koliko ko čega ima... sve! On je sve znao. Kruška ga je poznavao. Ama srodne duše kad se nadmeću, mrze se. I Kruška njega nije voleo.

Učiniću te najčestitijim čovjekom!... Hoćeš duhana?... Evo! Daj duvankesu!... Tako!... Treba li ti para?... Čega hoćeš ima u Sulje, i sve je tvoje!... Evo!... Naj!... Beše skočio.

Evo, ja ću pitati Sevića za devojku. — Što? — uozbilji se Ivan. — Zar ga ja ne smem pitati?... Čega bi se ja stideo?... I čim bi on mene zastideo?... — Ničim, vala! — reče Marinko.

Tako i ja!... Doći će njima crni dani, pa će onda Kruška dobar biti!... Nego, šta vele, vjere ti?... Radi čega to oni neće? — Neće, brate, što si Turčin! — Ha-ha-ha-ha!... — stade se smejati Kruška. — Lijepo, lijepo!...

Što žuriš? — Samo požuri!... Sve mi se nešto sluti... Sve mi se čini da ću danas nešto doživeti, nešto od čega sam srećan i pri samoj pomisli... Požuri, pobratime!...

Teško, bože, Mladenu, kazati se ne može! Dao bi da mu oseku desnicu do ramena, samo da ne mora kazati ono radi čega je došao!... Ali mu ne biva drugo! On zatrese glavom i procedi kroz zube: — Ta... dobro je... — Nada li se gostima?.

I krenuše se. Kišne kapi sa ogolelih grana padahu na njihovo ruvo. Kruška je tešio Lazara: — Ne brini! Kad se ja čega prihvatim, ono mora ići. Meni je neki merak da ta cura bude tvoja... i biće!... Kad stigoše kući, oni zatekoše lom.

Nešto milo i toplo razli mu se po grudima, srce mu zalupa brže... — Baš sam pobudalio! — mislio je. — Čega sam se plašio?... Stotinu načina imam ja da zavadim Crnobarce...

Prođe mnogo vremena, prođe... večnost... a njemu niko da bi reči, a džaba ti vode... Čudno li čovek žudi za onim čega nema! Ali on steže srce. — Nećeš, Turčine!... Nećeš mi rečce izmamiti!...

Istok se počeo rumeniti... Hajduci se spustiše na rosnu travu. — Jeste umorni? — upita Stanko. — Nismo. — A od čega bi i bili umorni? — reče Zavrzan. — Sigurno su vodenice vukli!...

Tu se vodio domaći život, ne onako kao pre ustanka, ali bar je čeljad bila pod svojim krovom zaklonjena, ako ni od čega, ono od zla vremena. Međutim, borba se bila iz dana u dan.

I neka je blagoslovena ona njena ruka: čega se prihvati, napreduje!... I zanese se starac hvaleći Jelicu... On pričaše o njoj najlepše.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Nije mogućno tim pre što je osnov misterioznosti u lekaru, a lekar je ovde Joca, moj Joca. Nije to, dakle, ono od čega je meni tako teško. A ipak mi je, i opet mi je teško!

Jao! da onda neko dođe da mu kaže da nisam znao „alekcije”! Ne znam čega sam se tako bojao, naposletku baš i da me ćuši jedanput, pa šta?

Skoro će i nova, pa gde ćeš je? A tek se on izdrači na nju: — Jesi li ti gladna, ili ti je čega malo? Novci su u tvojim rukama, pa kad ti nestane, a ti kaži! A u moj se posao ne pleći! Pokunji se mati pa ćuti.

Tome je svemu kriv Joca koji nas je, kad nam je bio u gostima, uzeo na oko, pa posle i tebi koješta nadrobio, iz čega si ti načinio čitavu optužbu, od koje se ja samo branim. Pripovetka je svršena. Veruj!

Učini mi se da sam piramida i da ona ne može da me pregleda. — Zar s vama kad idem da se bojim čega? — reče ona s nekakom detinjskom ravnodušnošću. — Ta vi ste tako jaki!

Usput počeh pričati joj što sam mogao indiferentnije stvari, samo da ne bih došao na ono čega sam se tako bojao, jer mi je tako milo, tako prijatno i opet tako opasno.

A šta je, istina, njojzi učinila sirota Ana? A šta sam, kao bajagi, opet ja učinio Ani i šta ću joj to uraditi, čega se kao plašim? Ja vidim, i ti vidš da ja neću biti s njom srećan — pa čist račun.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— Zbog pesme, ni zbog čega drugog! — govorila bi gospođa Ćirinica kad god bi se povela reč o tome. — Ništa drugo, slatka moja.

U avliji se ukaza putniku divan prizor. Prava idila; divna idila seoskog gazdinstva! Ah, čega ti tu sve nije bilo! Jedan spahiluk, jedno bogatstvo, pa ne znaš gde pre da se zaustaviš okom i pogledom!

pa bi se šetao po selu, pevucao »Sedam šori, sedam dika moji’« i pogledom unesrećavao sve devojke i levo i desno, sa čega je navukao na sebe ne malu mrzost i opasnost od paorskih momaka.

I ono čega se pisac bojao u prošloj Glavi, u ovoj se i dogodilo. Jer nalivajući čaše, gđa Persa na jedan mah preblede i kao okamenj

E, moj Aćime, moj Aćime! Bolje da sediš kod kuće, pa da čuvaš kuću, kad ti je bog dao dosta od čega ćeš da živiš, nego što kočijašiš kojekud po belim svetu.

He, he! A šta bi mi k’o falilo!? Ne dâ se baš ni Nića svakoj šuši! Nego ubila me ova moja sirotinja, pa mi nije ni do čega!

! A od koga, naopako! — Od pop-Spire. — Jao, naopako mu zvonilo! A čerez čega? — Čerez mladoženje! Otimaju se o njega; i jedan i drugi ima u kući na udaju... pa čerez gospodina Pere, učitelja.

Dopala mu se bila i Jula dosta; našao je na njoj dosta čega za voljenje. Njeno zdravlje, pa bujna plava kosa, pa njeni rumeni obrazi, rumeni kao breskve duranclije (i docnije kad god

— ’Oćeš li da ti spremimo što za put, k’o obično? — Možeš; mada mi nije ni do čega. GLAVA OSAMNAESTA Iz nje će čitaoci videti kakve teškoće ima da savlada čovek koji mora hitno a u nevreme da putuje.

— veli Pera Tocilov, jedući. — Ljudi su, treba da se venčadu; nisu marva, na priliku, pa da brez venčanja žividu... Od čega bi, na priliku, eto gospoda pope živili da nemadu eto tako ponikog da venčadu. Što kažu: Ruka ruku mije!..

A dabome, kad ne znate zašto je sve to. Meni u Roždaniku to piše da ću ja stradati, i to baš ni od čega drugoga nego baš od ote vode, pa čeres toga ja i dandanas malo lijem vodu.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Tek kad porastao, pao u oči samome gazdi. Ne zbog čega drugoga, već zbog te njegove čudne lepote. Naročito bile su mu oči lepe.

Takav je uvek. Niti ga ko zna od, čega živi, gde stanuje. Samo onako ispružene glave, gegajući, ne gledajući u nikoga, ide, vuče se tako po čaršiji

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

? — Vrlo dobro. — Šta sudiš o njemu? — O njemu mnogo se može suditi. Čega radi pitaš? Valjda zbog trgovine? — Ne, zbog ženidbe. Rad je moju Soku uzeti. — Pa dobro, što hoćeš da reknem o njemu?

I ona bi rado za vas pošla. — Ja ne branim; samo, oprostite mi, moram iskreno kazati, kako stoji sa onim bez čega se u sadašnjem svetu slabo ko ženi? — Razumete miraz? — Pogodili ste.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

baš u onom trenutku, kad je završavao svoje toplo i lepo pismo verenici, šaljući joj na hiljade poljubaca, posle čega je mislio da revnosno produži čitanje za poslednje, odavno, upravo godinama odlagane diplomske ispite.

i otišao na ulicu, ali ne da se tamo što raspita ili sazna, nego prosto da vidi: ima li u atmosferi toga Beograda čega god što on ne očekuje i što ne odgovara njegovim čudnim predosećanjima.

potajnu radost što nije tamo u onoj opasnosti, ali kad mu je prvi put sinula misao da se ne posumnja u bateriji, posle čega nikako mira nije ni imao; pa ono oduševljenje i dočeci i pozdravi na svim a stanicama kuda je sanitetski voz prolazio,

— Da na njega. — Vi mu se, dakle, prosto podsmevate, pred jednim njegovom dobrim drugom? — I čega tu ima strašnog? Ja ću vam govoriti prosto i otvoreno, kao i vi meni.

— Ne, ne vredi, ne vredi tako, brani se — vikao je Aleksije koga je njen smeh dražio do besnila. — Od čega, mili? Pa šta to? Mili, polako da ne čuje mama!

Tu u ovim žilama ključa neko nasledno ubojištvo tu je nešto davno posejano i to je ono glavno iz čega se ova krv sastoji osnovica ovoga bića, i onda šta bih ja tu imao da se obuzdavam?

Afrika

ga je na samrti pitala la li će je zaboraviti, obećao da neće nikada (razgovor koji citira na bretonskom je) i zbog čega se, kaže, uistinu neće nikada ni ženiti i pored hvalisavosti, kitnjastosti, eventualne laži, ima mnogo iskrenosti i

i sad sebi govorio: „Gledaj, gledaj pažljivo ovo, jer ćeš, ne zna se zašto, docnije u životu govoriti: To je nešto zbog čega je vredelo živeti!“ Ostavili smo erhipelag Los, produžili kroz veče.

Na grobovima ludi prazne flaše od džina, na grobovima žena noćni sudovi — simboli njinog spola, i ono bez čega ne mogu ni na drugome svetu. Dva mladića koji znaju ponešto francuski hteli bi pošto-poto da posetim baš njihov dom.

komaraca i mušica ce–ce; da urođenici jedu nešto što liči na stare debele lojane sveće, neke smese načinjene od svega čega se mi gnušamo; da je ono što mi volimo ovde često sumnjive čistoće; da se ovde voda ne sme piti; voćka jesti ako je

pred nama kao na kakvom beskrajnom ekranu, pokazujući nam iz kakvih je sve lepota sačinjeno ono što se zove život; i čega će nestati u onom što se zove smrt. Ni sa jednim nisam vezivao svoju misao.

Stavljamo im ogrlice oko grla; one nas gledaju ozbiljno i ostaju začuđene da je to sve zbog čega su imale da dođu. Nesporazum je očevidan, i sad smo sasvim u nezgodi šta ćemo sa tim rastuženim devojčicama.

Morao je učiniti u svome zavičaju nešto što nije dozvoljeno i zbog čega su mu roditelji morali reći da može otići. Otad ga je suviše peklo afričko sunce, suviše kvasile afričke kiše, od kojih

I da mi to nije rekao, ja bih znao da je vrlo teško da mu se tako šta događalo, jer iako ne saznamo uvek zbog čega je jedna stvar izuzetna, mi smo uvek I od prvog trenutka svesni te izuzetnosti. Ujutru kuvanje, umivanje, polazak.

ja sam viđao slične mrlje po telu, i ove su mi izgledale toliko prirodne, Toliko beznačajne, da čak nisam ni pitao od čega dolaze. Pokret ruke ovoga mladića da se zaštiti urezao mi se u sećanje, i dok ručamo pitam N–a šta je imao da znači.

Vidite ovoga mladića ovde; te mrlje oko nosa i na plećima ne mogu biti drugo no to.“ — „Zna li on od čega boluje?“ — „Razume se. Pitajte ga. Samo ga to ni najmanje ne uznemirava.

Volim njihov jedinstveni dah tela i ulja kojim se mažu, ambre i trava, što sve odiše kao neko divlje voće, čega sam se toliko gadio posle posete konakrijskim devojkama.

Sve je ugasito i tamno na njima, sve je od jedne bolje građe no ona od koje smo sačinjeni; to nije samo put, već i ono od čega je drvo, čvrsto i mračno, i metal.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Kolo se treslo i smeh se orio. Tek docnije, dozvoliše Pavlu da odvede svoju mladu ženu. A Đurđu se desilo nešto čega se, posle, sećao, celog života.

Nesanica je muči! Hoda kao luda po kući. Gde je bio, tako dugo? Što se nije javljao? Niko je nije video, kad je došla! Čega se boji? Božiča? Ona se Božiča ne boji! Zašto je takav prema njoj? Opet se ponaša kao konjušari.

Ali u njenom hodu, njenom ljuljanju, bilo je nečeg, lakog, čega dotle nije bilo. Isakovič je gledao, za njom, sve dok se nije, u sumračju kapije, u lazaretu, pretvorila u senku.

podgurkuju i smeju, Trifun ih pogleda mučki i reče im da su balavadija i da paze da im se smeh ne pretvori u plač, čega na svetu, dosta, biva. Traži, kaže, kad je već do ovog došlo, da ga ostave nasamo, sa Pavlom. Hoće sa njim da razgovara.

Kako je bila lepa i dobra i skromna. I kako su se njih dvoje, ni oko čega, svadili. Jednog dana, u Temišvaru, bila je uobrazila da je ismeva kod jetrvi, zbog nekih, širokih, rukava.

Dan se tamo završio u tuči. Kao u krčmi. Ona ništa nije kriva i nema čega da se stidi. Ona je, kaže, uspela da pobegne, neoštećena, na vreme, iz te kućerine, ali hoće, da mu kaže, da tamo ne

Kad bi, zatim, počela da mu nešto šapuće – čega posle, ujutru, nije mogao da se seti – počela bi da biva isto onako stidljiva, a strasna, kao kad su se uzeli.

u Čongradu, Čanadu, Aradu, Zarandu, terali, nego, i iz ukrepljenih mesta u Pomorišju i Potisju i Bačkoj, iseljavali. Čega su se bojali u Evropi? U prosvećenoj carevini, koja ima sud i sudije? Vikali su: Sudije su naši gonioci!

Priča, a daje malo dokaza. Šta hoće on u Kijevu? Kuda cilja? Otkud, na osnovu čega, to dizanje visoko, nosa, to hvalisanje sirmijskih husara? I celog tog našeg, mnogohvaljenog, naciona?

Đurđe, koji je mrzeo Austriju, zbog mnogo čega, ali joj je prebacivao samo to, da se u njoj sve radi pismeno, u aktu, bio je onaj, koji je najviše trčkao, moljakao,

Da može, pobegao bi od njih, u Sibiriju. Ali ne može. Dolaze, da mu leđa greju, u snu. Nije znao šta ga čega kad ih je pravio. Petru je Bog uzeo sina, Petar se sa Bogom rvao. A njemu?

Nekakve su mađije na njemu, kaže, jer naksutra je ponedeljak, a dan Svetog Trofima – kao naručen. Čega sve nema – reče Trifun – u Rosiji!

Teodosije - ŽITIJA

Ana, jep je Bog zaključa kao u starini Liju Jakovljevu, da ona koja je ppe pađala ne rodi više na vreme, zbog čega ju je vređao i koreo muž.

A ja ću ga, napisavši mu, odvratiti od takve pomisli, samo ako mi učiniš bratsku ljubav i ostaviš mene u onome radi čega sam došao. A on: — Ne, gospodaru moj, ne počinji takve molbe ka meni, tvome rabu, što mi nije lako učiniti. .

I mnogo drugo u manastiru učini što nije moguće nabrojiti, zbog čega ga zvahu drugim ktitorom. Kada je sve ovo tako svršio, napisa pismo roditeljima i braći ovako: „Vašim milosrdnim

Bogomudri Sava bio je mnogo dana priman od cara kao mio gost, i kada je sve rekao caru o mana stiru radi čega je poslan, car mu je svu molbu ispunio i obećao da će mu dati ako što još bude hteo moliti.

Ovaj podiže i Kaina na Avelja i učini prvo ubistvo rukom, zbog čega se nazva čovekoubica od iskona. Ovaj učini neprijateljstvo Isava protiv Jakova brata njegova zbog očeva blagoslova.

Jer koliko smo od sličnih nam ljudi, to jest od svetih gresima našim udaljeni (zbog čega njih dostojno i proslavimo, a prema mogućnostima i podražavajmo delima), toliko se neprestanom Božjem promislu za nas,

Primamo sve svete sabore svetih otaca skup ljenih po vremenima i mestima radi utvrđenja božastvene pravoslavne vere, i čega se oni sveti oci odrekoše, odričemo se i mi, i koje oni prokleše, proklinjemo ih i mi.

u svome rukotvorenom manastiru, sveti dobro poučavaše igumana i bratiju slatkim duhovnim rečima, na što i zbog čega iziđoše iz sveta da se podvizavaju, i govoraše da treba trpeti što je za Boga, makar i teško bilo, i moleći

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ako bi se uvreda ipak dogodila, „padne glava“, čak i zbog najbeznačajnijih stvari. Ne treba ni radi čega život onome čoveku koji ostane bez obraza. Pesma veli: „Svaki je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka.

On je bio pod neposrednijim uticajem tursko-arbanaške vladavine pritiska nasilja, zbog čega se više vezuje za centralni nego za dinarski tip.

Česte su zapare i zagušljiv i težak vazduh oko baruština i mahom plitkih, barovitih jezera, usled čega često obole severni stočari i u masama lipsava njihova sitna stoka.

Kuće su upravo prazne, tako je malo čega u njima. Glavno su: ognjište, „stomnarnik“ sa „stomnama“ (sudovima za vodu) i „nožva“ (naćve).

U kući mnogo čega nema. Padnu u oči „nošvi“ (naćve) i „tin“ (butin za bućkanje masla). Zapušteni su i ljudi i žene. Neki od ovih seljaka

U početku su dolazili pojedinačno ili u malim grupama, zbog čega su vrlo često bivali ponemčeni ili potalijanjeni; ali ubrzo zatim, bolje ujedinjeni, počeli su dobivati pouzdanja u sebe i

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

nogu ili bilo šta Na njih je red da grizu Igra se nastavlja živo Sve dok ima ruku Sve dok ima nogu Sve dok ima bilo čega SEMENA Neko poseje nekog Poseje ga u svojoj glavi Zemlju dobro utaba Čeka da seme nikne Seme mu glavu

Nušić, Branislav - POKOJNIK

ANTA: Strpite se malo, molim vas. Odmah ćemo celu stvar izvesti na čisto. Da vidimo najpre na osnovu čega vi tvrdite da ste udovica?

SPASOJE: Ali kako? Odakle? Je li ustao iz groba!! Je li vaskrsao? Je li pobegao; s čega je pao: s drveta, s Meseca ili sa Marsa? NOVAKOVIĆ: Kažu da je doputovao.

NOVAKOVIĆ (zbuni se): Ja ne znam. (Anti.) Na osnovu čega vi to tako govorite? ANTA: Na osnovu Savete Tomić. SPASOJE: Eto ti ga sad, kakva ti je sad ta Saveta Tomić?

pitanje: kako može jedan čovek koga smo mi pre tri godine pošteno i srdačno sahranili, kako može taj i na osnovu čega...? XV LjUBOMIR PROTIĆ, PREĐAŠNjI LjUBOMIR (donosi nekoliko brojeva raznih novina.

Ne vidim na osnovu čega vi toliko apostrofirate moju ženu i na osnovu čega joj se obraćate? PAVLE: Na osnovu toga što sam živ.

Ne vidim na osnovu čega vi toliko apostrofirate moju ženu i na osnovu čega joj se obraćate? PAVLE: Na osnovu toga što sam živ. SPASOJE: To treba, gospodine, dokazati!

SPASOJE: Hoće li doći? ANTA: Doći će još danas pre podne. SPASOJE: Ali mu nisi govorio radi čega ga zovem? ANTA: Bože, sačuvaj.

SPASOJE: Da, to je ono što bi u ovom slučaju i trebalo, i radi čega sam hteo sa vama da razgovaram. ĐAKOVIĆ: Molim!

AGNIJA: I nije to samo gospođa Draga. Jaoj, kada bi ti znao šta se sve govori i zbog te svadbe i zbog mnogo čega drugog. SPASOJE: Rekao sam ti jedanput za svagda, ne tiče me se šta svet govori.

MARIĆ (još uvek uzbuđen): A vi ste očekivali da ću se ja braniti? Od čega? Od koga? Od vas, moralnih bednika! ANTA (Novakoviću): Eto sad opet, sad smo svi bednici!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Ćutanje sinagoge pogodi me kao udarac pesnice u želudac i, ne znam zbog čega, zevnuh. Istegnut kao struna prema klupama Novak reče da neko, kome je dosadno, može izaći, a društvo iz razreda

- Je li to bilo ono zbog čega si me danas na skeli zaustavila? - upitao sam, a ona se okrenula meni i uštinula me. - Da to nisi bio ti koji je mene

Jedna svetla metalna lopta nasuprot drugoj i ti na jednoj od njih, ili između njih, mali kao mrav, a ipak jači od bilo čega. Obuhvatim šakom Rašidin dlan.

Ali su po izrazu, obliku lica i usana na svog oca, zbog čega ne mogu da ih volim, mada obećavam mami da hoću i govorim i samome sebi: hoću, hoću!

Mama se još nije bila vratila iz prodavnice. Četvrtkom, petkom i subotom, ja imam predavanja popodne zbog čega je i ona molila da je prebace u popodnevnu smenu.

Na prilazu jedne, od ulice zrakasto poređanih oko trga koji je neko iz vica, čega li, nazvao Pogača - videh Atamana kako se približava svojim gegavim hodom vukući Mitu Poparu.

Učinilo mi se da govori o detetu, ali on reče kako su se bili tek venčali, ono je došlo posle. Ne znam zbog čega, ali revoluciju je uvek zvao ono.

kako sam siguran da će ona na neki način proslaviti Karanovo, ali ona se nasmeja odgovorivši da slava nije nešto oko čega bi vredelo lupati glavu. - Ti, verujem, ne misliš tako? - podiže prema meni svoje modre oči i nasmeši se.

- Želim da danas dođeš kući na ručak! - rekla je a ja upitao kojoj kući i u tom pitanju bilo je nešto čega nije trebalo da bude.

Imao je rastavljene zube i uspevao je da pljuvačku odbaci neka tri metra od sebe zbog čega smo mu svi zavideli. Hej! - povukao me je za rukav. Tek tada sam ga primetio. - Da ti ne gori nešto?

- a u tome „idi” bilo je nešto tamno i žuboravo, gotovo nalik na tugu. Najednom me je, ne znam zbog čega, bilo stid. - Ako treba da idem, ići ćemo zajedno! - rekao sam i tako smo pošli po Rašidu.

Nekoliko parcela dalje, nazirao se još jedan ljubavni par. Devojka je bila viša, ili se popela na neki kamen, zbog čega se činilo da je viša. Mladića nisam mogao dobro da vidim.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Stupi bliže Čamči. — Molim, jeste li putnici? — Jesmo. — Otkuda? — Iz varoši U. — Kako vam je ime? — A zbog čega ste radi to znati? — Ne zovete li se Isail Čamčić?? — Tako se zovem. Sve to zabeleži.

— Valjda ne dâ da kći na našu veru pređe? — Ne dâ. — A ja bi’ to hteo. — Od čega je opet to? — To je red, jedna vera u kući! — Hoćeš li pristati na to da ona ne primi našu veru?

koja je svojim uticajem kod kralja, Jevreje u Vavilonu spasla od pokolja koji je pripremao kraljev vojvoda Haman, zbog čega je pao u nemilost i obešen etikecija, etiketa (fr.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

da ga čeka, prevarivši je pri rastanku i osramotivši je pred celim svetom, bojeći se njenih suza, dreke i nesvestice, čega ipak, pri rastanku, mora da bude.

Pri tome, pre uvek plašljiv, beše sad potpuno samopouzdan. Između ova četiri žuta zida, sve ono čega se napolju bojao, nije ni postojalo. Između ova četiri žuta zida smeo je da čini što hoće.

hladnim vazduhom, sa velikim dolinama i tamnim šumama pod sobom, Vuk Isakovič se tako, iznemogao, mučio da se seti ma čega u svome životu što bi ga utešilo u tom čudnovatom zamoru i slutnji svoje smrti, što ga beše obuzela.

iz šume u suprotnu obalu, nije se videlo ništa, sem drveća i, nad njim, duboke, velike praznine, u kojoj nisu znali čega ima.

Odmah zatim trzao se u mislima, misleći da nema čega da se boji, ni ako ostane živa, i njena smrt mu tada, na kraju tog, tako dugog, čekanja da je dobije, izgledaše toliko

večeru što beše zahladnelo, pa se, mučeći svoj mozak svim onim što je kaluđerima rekao i što mu oni behu rekli, a čega se više nimalo nije sećao, radovao svojoj snahi.

Smrt gospože Dafine i njen život behu u tom naselju, pri kraju leta, svakodnevni razgovor. Znalo se od čega je umrla i to se smatralo kao kazna za Isakovičeve grehe i obesti.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Kad gosti navale na kuma da kaže ono čega radi su se iskupili, on ustane, skine kapu, prevrne detinju kapicu naopako i metne je nasred sofre tražeći da svi prvo

(Vuk, br. 3118) — Nije kome je rečeno, već kome je suđeno. (Vuk, br. 3649) — Čega se čoek najviše boji, ono će mu na glavu doći. (Vuk, br. 6087) — Čoek nalaže, a Bog raspolaže.

Teorijski je značajno utvrditi i to od čega zavisi održanje, odnosno izmena ovog sistema. Uzorak Uzorak čine 200 roditelja srpske nacionalnosti, oba pola

Dragičević, T., „Narodne praznovjerice“, GZM, 19—20, Ѕarajevo 1907-1908. Dragičević, T., „Čega se čuva žena u Boѕni dok je trudna“, ZNŽOJS, 1, Zagreb 1896 Drobnjaković, B.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

tajne mirisom sena zapahnute, za sebarske žene, za uramljenu u netačna sećanja noć ljubavi i noć porođaja, za ono od čega im kraj ognjišta svekrva ugljevlje gasi, i odbraja.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

ali dame ponovo biraju i ovaj put su to zaista dame, pa više niko ne može biti sasvim siguran, kao nekad, zbog čega je izabran.

da smo bili smešni, onako zaneseni, svako sa veoma visokim mišljenjem o sebi, bez ijednog dokaza da smo izuzetni, bez čega vam svet ne veruje na reč.

– Od čega žive? — upita čovek Stonjanina. – Nose mlijeko dolje u Ston — reče ovaj. - Peru robu i pletu pogrebne vijence...

Ko zna zbog čega, svi su govorili šapatom. Automobil smo ostavili stotinak metara niže, u jednoj mračnoj uličici, jer kolima se ovamo

da je svet svakako potpuno poludeo kada uzima ozbiljno ove smešne naprave naterujući razumne ljude da ih ko zna zbog čega preskaču ili se vešaju o njih.

— upitah. — Kako je on? – Kako? Đavolje! — reče starac. — Poginuo prošle nedelje... – Od čega? – Od kuršuma — reče starac. – Pa, ko ga ubi? – Švabo, a da ko će! Bio je januar 1972.

što mekše krevete, kremove od kojih se brže tamni, što ukusnije ribe, vino, led, cene, ljubav, mirise, muziku, sve čega se mogu dočepati u svom kratkom životu: osetiti nepcima, kožom, nozdrvama, želucem, opipati prstima...

koja je za njih postala preskupa — pozorište (poslednja putujuća družina gostovala je ovde 1923), sve ono, dakle, čega su nepravedno lišeni, a bez čega je život monoton i siv.

— pozorište (poslednja putujuća družina gostovala je ovde 1923), sve ono, dakle, čega su nepravedno lišeni, a bez čega je život monoton i siv.

ga smrtno, i njega i ostale i još neke druge, palićeš jedan za drugim sve mostove iza sebe, ni sama ne znajući zbog čega to činiš, i više nikada nećeš pripadati ni tamo ni ovamo, nigde... Hej, šta je to s tobom, mala?

– Čekaj, a kafa? – rekla je devojka koja nije nosila grudnjak. – Posle ... – Posle čega? – Posle ovoga... Probudio se oko pola sedam uveče i u prvi mah nije znao gde se nalazi.

Usijani kamen pod stopalima, zujanje muva, dosada i prašnjavi oblak usred koga tutnji stado ovaca — to je bilo sve čega se mutno sećao.

Matavulj, Simo - USKOK

strane; dosta je širok, ali je suviše strmenit, a pošto ga je vijekovima voda lokala, posta krševit i pun rupčaga, sa čega je ostao u pameti mnogim jevropskim putnicima i često bivao opisan.

Vjeruj da ja u svojoj zemlji nijesam učinio ništa sramotno, sa čega bi ljaga ostala na meni, sa čega ne bih bio dostojan živjeti sa slobodnijem junacima!

Vjeruj da ja u svojoj zemlji nijesam učinio ništa sramotno, sa čega bi ljaga ostala na meni, sa čega ne bih bio dostojan živjeti sa slobodnijem junacima!

pa ono osjećanje svoga dostojanstva, ona prisebnost i duhovitost, ono skladno držanje i sklad u svakom pokretu, od čega obično ni traga nema u ostalijeh jevropskih seljaka, a zbog čega mu se svi koje je te noći vidio prikazivahu kao njeki

ono skladno držanje i sklad u svakom pokretu, od čega obično ni traga nema u ostalijeh jevropskih seljaka, a zbog čega mu se svi koje je te noći vidio prikazivahu kao njeki španjski grandi! Najviše ga zanimaše Milica.

To će ti najbolje umjeti ispričati brat vladičin, Savo Markov, kad se s njim sastaneš! — Pa od čega živi vladika? — A manastir ima svoje zemlje, šume i stoke.

da se ubijce ubijaju, da svaka kuća daje poreze na godinu po šezdeset dinara, a to je trideset ćesarskih krajcara, od čega bi se nabavljala džebana, plaćao vladika i sudije! Odrediše da se taj novac kupi o Malom gospođinu dne.

Ovoga puta s obje strane nijesu se miješali ni glavari, ni stariji ljudi, nego samo mi momčadija! — A zbog čega se biste? — Eto, da je njihov serdar Điko rekao da su se oni bolje podnijeli na debelom Brijegu no mi! — Pa zato!?

Sam bog zna koliko se puta, tobože, topio i uvijek, čudom njekim, spasavao i šta sve po svijetu nije vidio, čega se ni u snu ne priviđa! Mlađi su ga rado slušali i hvatali u laži.

I tako Ivo uz vladiku bi cijelog rata na Primorju, služeći ga usrdno, a i stavljajući „glavu u torbu“, kao vojnik, bez čega ne bi nikad stekao ugleda među Crnogorcima! U mađupnici se nije gotovilo.

Svi te pozdravljaju i ruku ti ljube. — Od boga i njima svjema zdravlje — povrnu vladika. — A je li čega nova u tijem krajevima? Kako je zdravlje u narodu? Kakva bješe ljetina? Je li ko umro od starijih?

A ti, Janko, baš ni bijele!? — Baš niti mu se govori, niti mu je do čega! — dodade Stane Serdareva, koja ga dotle pažljivo posmatraše. — Veliki je i tebi dert na srcu, dijete!?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Najvažnije je osloboditi se tupoumne primenljivosti koja unizuje sve čega se dotakne. Počeci Neki autori su skloni da u delu Pančatantra, napisanom u VI veku pre Hrista, vide prvu dečju

njegova divna sposobnost slikanja ruskog pejzaža, izvorni doživljaj prirode, ljubav prema životinjama —jeste ono zbog čega volimo ovog vrsnog liričara, osećajući ga i kao dečjeg pesnika.

Nadahnut pisac zna da miloštom i ljupkošću ozrači sve čega se dotakne, a onima ostalima se čini da će im sama reč zeka uneti u pesmu ono čega nemaju u duši - razigranost,

da miloštom i ljupkošću ozrači sve čega se dotakne, a onima ostalima se čini da će im sama reč zeka uneti u pesmu ono čega nemaju u duši - razigranost, duhovitost i dražesnu privlačnost.

opet, mlado žensko traži sebi đavola, tu će se najzad i najzadnje najmeničko blejalo dosjetiti o kom je đavolu riječ i čega mu se valja poduhvatiti.

Ciklus pesama Na slovo, na slovo nastao je iz igre koja polazi od svega i ni od čega, od jedne slučajno fiksirane tačke u srcu ništavila, da bi se, sledeći neispitane i neumitne zakone asociranja, ponovo

” Okapao sam, noćima, da opravdam poverenje, da zaslužim prijateljstvo. Rado sam učestvovao u onome do čega je držao, čak i kad meni samom do toga nije bilo naročito stalo.

II Ovaj pesnik je nov po nečemu što se u pesničkom korišćenju jezika odavno ne smatra značajnim, čega se bolji ukus i sluh klone: on je strasnik pune verbalne sonornosti i savršeno podudarnih rima.

Ono što me je prilično začudilo i oneraspoložilo pri pregledu tih radova — ono zbog čega vam se u stvari i obraćam — jeste jaka politička obojenost, žestoka ideološka usmerenost dobrog dela vaših umotvorina.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŠERBULIĆ: Šta, umeren? Niste li mi jedno parče iz ruke istrgli? O, ako dođe do čega, sve ću redom iskazati. SMRDIĆ: Ja se mogu zakleti da nisam ni ruku metnuo.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

sve je to bilo više pismenost no književnost u pravom smislu reči, i ako se danas broji u književnost to je u nedostatku čega drugog, i zato što je to tako dosada primljeno.

Samo jedna pesma, pesma o Hasanaginici, prevedena je na strane jezike trideset puta, od čega trinaest puta samo na francuski. Oko 1830. godine srpska narodna poezija uživa evropski glas.

Na taj način on je delimično priznao ono protiv čega se toliko borio: da narodni jezik nije sasvim dovoljan, da se moraju činiti pozajmice iz razvijenijih jezika i da

pesmama i patriotskom listu Velika Srbija Kaćanski ima da zahvali za svoj glas žarka rodoljubiva pesnika, zbog čega je u starosti i nosio ime »Stari Bard«. STJEPAN MITROV LjUBIŠA ŽIVOT.

kao god oni za nas žirom ugojene svinje, nabavljali, za kratko vreme kudikamo iza nji’ u svačem onom izostati od čega ovako pritisnuti i skučeni potrebe imati ne smemo i ne možemo.« Iz dana u dan to se sve više potvrđivalo.

»sedoj prošlosti«, i jače no ijedan srpski pesnik osetio visoku poetsku melanholiju mrtvih stvari, tužnu čistotu onoga čega nema više i što život ne može da prlja i ljudi da skrnave.

osobine ovog modernog čoveka i Evropljanina utoliko više odudaraju od banalnosti u mislima i praznine osećanja čega se i suviše viđalo u srpskoj poeziji.

Sremac, Stevan - PROZA

a pitaćemo se onda i za narednika, »Lepoga Miku« nazvanog, a također i za tu tvoju »tetku« koje da mi se kaže od čega ona živi?« Potpisan: Jovan Maksić, ukazni poštar. I nekako, đavo bi ga znao kako, ali kod toga sveta sve može da bude.

Dalo mu se na žao radi mnogoga čega; i ovoga danas i svega onoga što ga je u životu zadesilo. Kad pomisli: šta je, a šta je sve mogao biti!

Radičević, Branko - PESME

Sa konja je junak sajahao, Mučno gledi — da l' mu žića žao? Da li žića, da l' drugoga čega I od žića jošte milijega?

23. I tad smisli detić vrli Da se čega boljeg maši, Kad mlađano što ogrli, Da se nema šta da plaši, Te ulice sve prokasa, Na tu Lizu dok nabasa. 24.

89. Sve tavnije i sve tiše, Sve umuklo i pospalo, Samo vetrić što uzdiše; Na nesan se njemu dalo: Da l' se čega milog seća? Umače l' mu kaka sreća? 90.

iz daleka, Nosi glase; on i sluša — Sve tužnija njemu duša, Sve se teže jad obara, Trza srce iz nedara; Al' sa čega i sa koga? O, ne pitaj, tako t' Boga!

Zar te puške već ne biju, Zar ti mači krv ne liju, A strmen je ta visoka, Zar junačka ne zna skoka, Čega s' plaši, čega s' boji? Samo brže, eto zgode!

te puške već ne biju, Zar ti mači krv ne liju, A strmen je ta visoka, Zar junačka ne zna skoka, Čega s' plaši, čega s' boji? Samo brže, eto zgode!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

žensko traži sebi đavola, tu će se čak i najzadnje najmeničko blejalo jednog dana dosjetiti o kom je đavolu riječ i čega mu se valja poduhvatiti. Dobiješ tako najmenika koji je bio na situ i rešetu, pa ti ga sad popravljaj kako znaš.

— Čuješ, Rade, pa ne mora to baš biti neka tu, domaća Marijana. Bog zna zbog čega to čovjek tuguje, pa kroz pjesmu olakšava duši. — Hm, tuguje. Šta ima da tuguje?

Pade svetac među njih odnekle odozgo, iz raskošne orahove krošnje! Kako, zbog čega — pitaj boga! Ko će proniknuti u tajanstvene puteve čak i onih prastarih smirenih bogougodnika kojima se odvajkada zna

i kvare stroge mame, poljari, žandarmi, popovi i razni drugi od kojih se moraš kriti i bježati a da ni sam ne znaš zbog čega.

ko bi znao čega. Čujem suzdržano kliktanje rođaka, a sav sam, u stvari, obuzet uzbuđenim šapatom s nepoznatim dječakom, koji je nekad

Od čega bi drugog, vrednijeg, i bilo. Ljutio se samo na nemarnog nebeskog kolegu kalajdžiju što je po tako lijepoj bakarnoj kupol

— Mani, sinko, lončiće — odmahuje Perajica, a sve mu se nešto priplakalo, ni sam ne zna zbog čega: zbog ćića Vuka, Grmeča ili onoga prokletog plavog kumićevog lončića.

se nagne nad upola razmotano dijete, gleda njegov okrugao nosić, malecnu stisnutu pesnicu i čudi se: — Gle ti samo iz čega će izrasti punopravan građanin, iz ove igračke.

— A oko čega je zapelo, bako? — Ajme, ćeri, jadna ti sam i žalosna, to ti od čuda ne mogu ni kazati, pomislićeš da je baka sišla s

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Ali, da znaš, ovo ću da mu upamtim! Biće još nekih pazara, zatrebaće mu i moji groševi! Imaće on i mene zbog čega da pogleda! Mogu ja i iza bukve, i u trnje, a ne uvek u najgušći metež! Može i meni da se zaglavi nož!

Zašto da ostavim svoje dete? Zato što je tako rekao Hasanaga? A zbog čega je tako rekao? Da je bar imao razloga, razloga makar kakvog, razloga makar ko oko prsta konca...

Možda je tebi spas u rukama. Ako možeš, pomozi, dušu ćeš sebi olakšati! BEG PINTOROVIĆ: A od čega, pretpostavimo, da je olakšavam? Je li ovo tvoj Hasanaga učinio, ili ja? Šta oš od mene?

Pogotovu tamo, gde niko nije uspeo. Kažem ti, ako vratiš Hasanaginicu, od mnogo čega ćeš biti miran i siguran. HASANAGA: Šta bi ti teo?

Mladoženja na svojoj svadbi nema nikakva posla? Čudna stvar... BEG PINTOROVIĆ: Ne znam zbog čega otežemo! Šta si sad zapeo? Dosad je moglo da bude gotovo!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Išla je i ona brzo sa prekrštenim i zavučenim rukama u nedra i to pognute glave, uza zid, po krajevima kao da se čega bojala i sklanjala s puta svakome. Moja vas je mati rado imala.

Ti otvori brzo vrata, još brže ih zatvori za sobom kao bojeći se čega. Pa odmah, uza zid, držeći u krilu povijeno detence sede ti suva, bleda i ispijena.

A i ja zaćutah. I mene kao da beše obuzeo onaj strah, zebnja, trepet od čega su svi po kući strepili. Jer cela kuća, još od kapije, od kaldrme ispod lozinaka do kamenih stepenica, pa gore, u kući

jelo, vino; ničim da nije oskudan; da je od nje što više uslužen, udvoren, — olakšala, ublažila gubitak imanja, kuće, čega se nje radi morao da odreče. I zaista, ona je to činila.

Samo onaj zeleni list na ustima me čudno i neugodno diraše ... A inače ništa nije bilo čega sam se ja toliko plašio. Ni zapevka, ni naricanje. Žene su jele, muški pušili i ćutali.

Krojili su joj lepo, čak nekad i skupo odelo. Samo su jednako motrili na njih dve. Ne radi drugog čega, već jedino iz bojazni da one, idući po komšiluku, mešajući se sa ostalim komšijskim, varoškim ženama, ne pokažu se

Ne bi ona ni dala da joj se Anica preudaje i tako učini greh, obesveti pokojnika, da se ne mora, da ima od čega da živi. Od kuće i ona dva vinograda ne bi ni čovek mogao da živi, a kamo li žena.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Ali najmlađi reče: — Ja ću da otvorim vrata, — pa skoči i vrata otvori. Kako vrata otvori, nešto uđe u dvor od čega nijesu mogli viđeti drugo ništa osim vatre da sipa, pa progovara: — Ja sam došao da vam prosim sestru najstariju, i

Pošto mladić ispriča starome i devojci šta je snivao, i radi čega je toliko puta prevalio, stari mu dade kćer i blagoslovi ih, te se vjenčaju. Ako su živi, i danas im je dobro.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Hm! Hm! Da sama ide na bal, smem li je pustiti, a kakva je, ona bi to i učinila. Ej, prokleta ti duša bila, do čega me pod starost dovede! 11. KUM (stupi), MAKSIM KUM: Pomozi Bog, kuma Makso. MAKSIM: Bog ti dobro dao, kume.

ŠALjIVAC: Pa ništa, gospodine. Kad vi toliko oceva imate, nemate se čega bojati. Ako je jedan otac plako onda kad ste knjigu izdali, drugi će plakati kad uščita kritiku.

Pa ako se od toga ne pomogne, onda pokažite vaše hudožestvo. PUTNIK: Ja bi upravo i volio kad bi se on od čega drugog izlečio; jer, ako je moj lek i izvestan, opet se bolesnik posle toga nekako čudno oseća.

A kad bi htela govoriti, šta bi nam koješta mogla otkriti! Ti bi nam najbolje kazala, kako doktori leče, od čega je gdikoji muž umro. (Odlazi.) POZORIJE 2. DAMJAN (stupa) Šta je moj komša onako podozritelno izgledao?

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

STEVAN: Kakva limunada, kad udara iz nje vino kao iz bureta. Pokazaće njojzi Sreta od čega se ukrutila, ne brini se ti. PERSIDA: Da je naša gospođa pala tom Sreti u šake, znam da bi se odavno ukročala.

Lalić, Ivan V. - PISMO

Kako da ležaj ti prostrem Pa da odboluješ malo? Hoćeš li lišće il kostret, Do čega li ti je stalo? No kako da log ti sterem Kada se skrivaš u tmuše? Vinovnik moje si duše, A tajiš mi tvoje mere.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

sam četiri dana i četiri noći tajno snimao na veoma starom magnetofonu marke „Grundig TK-46“ Ančin monolog, od čega je najmanje tri četvrtine priče bilo ispričano kroz usta puna kikirikija, a ostatak uz obavezno grickanje semenki.

mislim, ako vam poklonimo nešto, to jest ovde mi je u tašni, samo se negde zaturilo... Bože, čega sve nema unutra! A, evo je! To sam vam donela na poklon! Jeste, to je ona fotografija iz fioke — stari Fokner, lično!

Kriza ne znam ni ja čega smenjuje krizu ne znam ni ja koga! Provališka! Kada smo učili ono o razuđenosti obale, stalno su nam isticali sirote

Uživajte u tome kako im se tresu ruke, kako foliraju da im nije ni do čega, a u stvari ne umeju da otkopčaju. Ne otkrivajte im sistem, neka se muče — ionako ćete sve posle platiti po hiljadu

— Kako? — E, pa draga deco — reći će — jeste li se lepo odmorili? Od čega da se odmorimo, kog đavola, sem od nje? — Sada treba ozbiljno zapeti!

Reprizu ću ostaviti vama. Uostalom, ne može svako biti šašav do kraja života. Ja tu, naravno, nemam čega da se plašim, mi smo talentovano blesava familija! Toliko sam se bila raspričala da sam sasvim zaboravila na Mišelina.

Znate li kad bi me uvatili? Nikada! Zatim, moglo bi se reći da volim svoju porodicu, naravno s ogradama. Oko čega su ograde? Mislim, kad svi ustanu na levu nogu, ne bih se mogla zakleti da ih baš preterano obožavam.

“ I tu ga tako strašno zamrzim da ne biste verovali koliko! Načisto mi se ogadi. Bogami! Zbog čega? Najpre zbog toga što očigledno nema ukusa, jer me ne voli. Pa, da!

Kuvao je sam sebi kofijanović i pio je potpuno rasejano, kao da mu nije ni do čega. Nikad nismo progovorili više od desetak reči iz jednog cuga.

Puca od zdravlja i vitke linije, jer i nije imao zbog čega da pazi na liniju, pošto su mu ionako oduzeli tačkice za klopu.

A kao stojite sa seksom? — S čim? — Sa seksom! — ponovi on. — Uglavnom, apstiniram... — Zbog čega, ako smem da znam? — Da vam pravo kažem, doktore, ne znam šta ljudi uopšte nalaze u tim smešnim pokretima?

To bi bio čist luksuz! Razmišljanje me potpuno iscrpljuje, pa se bacam naglavačke u bunker i otvaram slavinu, posle čega gajbu poplavljuju radio-gluposti iz tranđe, pardon, tranzistora!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

!) uhvaćen je čudan baja zbog opasna prekršaja, uhvaćen je jedan puž. „A zbog čega, da li znate?“ vi pitate. Taj prebrzo drumom vozi, saobraćaj sav ugrozi klizeći na jednoj nozi.

Kod čiča-Triše, u mlinu starom, planula svađa s najvećim žarom. Kako, zbog čega, jesu li ludi? Čitaj ih redom pa onda sudi.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

“ Ponova sam uhvatio sebe da bih želeo da stvaram ko zna šta i ko zna zbog čega. Treba li da sam ohol zbog toga ili zastiđen?

— Uskoro će biti mesečine? — Već je rasvetljeno iza planina. Vi dolazite zbog riba? — Ne. Ne bih umeo da kažem zbog čega sam došao. — Sedite li dobro? — Izvrsno. — Obišli ste Pipa? On za malo da nije umro. — Otkuda znate da sam bio?

Svakako da je strašno dockan. Neko dolazi iza kuće noseći nešto tamno i veliko, s čega se rasprostire miris tople pare. — Donela si? — Eto. Bolje bi bilo lupati na vrata.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Ne znam da li se može reći i da on postoji, da ga ima. Ako deluje, ne mora da bude da ga ima. Ono čega ima, to je stvoreno, to je deo tvari, tvorenja, stvarnosti.

je bio Duh i Svet Možda ne postoji ni jedno ni drugo ali nepostojanje nije nikakvo zlo jedino treba da se zna čega i koga nema i šta nam znači nemanje to Nestvarnost ne može da bude pobeđena stvaranjem.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

PROKA (prgavo): Ama, šta ste se tu zakačili za pokojnikov nos, kao da je to glavno. Gledajte vi od čega živimo, a ostavite se nosa. (Agatonu.

AGATON: I još kad bi znali čega ti sve tu nema? Sve su sobe prepune skupocenih stvari, sve čisto srebro... PROKA: I sve to čuva nekakva tetka.

PROKA: I sve to čuva nekakva tetka. SIMKA: Baš sramota! Što kažu, familija smo, a ne znamo ni čega ima, ni... TANASIJE: More, što ne znamo čega ima, ni pô jada, nego ne znamo čak ni kakva izgleda kuća.

SIMKA: Baš sramota! Što kažu, familija smo, a ne znamo ni čega ima, ni... TANASIJE: More, što ne znamo čega ima, ni pô jada, nego ne znamo čak ni kakva izgleda kuća.

SIMKA: Ti se, Gino, kanda zaplaka kad vide taj servis? VIDA: Bože moj, čega ti tu nema i sve to da čuva tuđin, nekakva tetka. MIĆA: I njena sestričina.

MIĆA: Pa meni, uostalom, ta soba i pripada. SARKA: Možeš tamo, samo ako se ne bojiš. MIĆA: Čega da se bojim? SARKA: Pa, velim, da ti se nešto ne javi pokojnik noću u snu. MIĆA: Neka mi se javi.

PROKA: Jeste, ne kažem da nije, al' juče smo mi bili drukči! TRIFUN: Da mi je samo znati na osnovu čega smo se nadali, kad smo svi znali da je pokojnik pravi poganac. Nismo ničemu ni trebali da se nadamo.

MIĆA: A posle, pravo da vam kažem, ja moram da se oženim, jer od čega ću inače da živim? AGATON: Pravo kažeš! Pa dobro, je l' ti to samo tako planiraš, ili si već nešto udesio sa devojkom?

Na osnovu čega si ti nešto drugo, i ko ti je dao prava da se isprsavaš pred nama? TRIFUN: Jeste, to hoćemo da nam se objasni.

(Svi puštaju kofere na zemlju.) AGATON: Pa šta, kog đavola, da vam objasnim? PROKA: Da nam objasniš, na osnovu čega se ti praviš gazda ovde? AGATON: Mislite li vi da je to tako lako objasniti? PROKA: Pa nije, dabome!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

A rudni vozar Marjan nije obrisao konju oči, od čega ovaj može da oslepi... Živulju otpao zvrčak od mamuza, i može konju trbuh da probije...

I za nepuno pola časa svi se sručiše na obalu, odakle su jutros pošli. Usplahireni ljudi pitaju se zašto?... Zbog čega? Na onoj obali je sada veliki metež i nered.

I tada najednom nestade onog teškog stanja, koje me mučilo već duže vreme, a ni sam nisam znao od čega je dolazilo. Iz one šume desno počeše da izlaze Austrijanci i kroz improvizovanu saobraćajnicu da uskaču u rovove.

— A... ja! — narednik kao da se jedva priseti. — Ona je, ovaj... bolesna i leži. — Ene, a od čega? — Aleksandar se unese u lice naredniku. — Ne znam... glava je boli i leži... — Slušaj...

— Pa prema situaciji... — Naše je da cenimo situaciju, a ne tvoje — reče malo strožim glasom, posle čega sam mogao samo da kažem: „ra-zumem“.

Mrak je bio uveliko, kada smo krenuli još dalje unazad. Na maršu ljudi ožive, ako ni zbog čega drugog, ono zbog osećanja spokojstva i saznanja da je pred nama ipak život.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

«... Glava joj beše obrasla gustom crnom kosom, a lice veoma razvijeno, koščato, zbog čega ne silažaše sa njega stalan izraz grubosti, ali on ipak ne uništavaše opšti utisak primamljivosti.

S toga se obrte Gojkovoj deci, pa ih stade nešto zapitkivati, ali tako neumešno, da deca odmah opaziše zbog čega se ona obraća k njima, pa svaki čas pogledahu u stranu, otkud se približavahu gosti.

Šta je to, od čega se plaši, ne sme da zna, ne sme da misli o tome, ali joj se to izvilo pred očima, pa joj potresa svaki živac.

Ljubica je naročito došla da čuje koju reč o pisaru, da vidi šta je to: treba li da se boji čega, ili će joj i Velja kazati ono isto što i Stojan. Ali sad joj je veoma nezgodno da počinje razgovor pred učiteljkom.

Nestalo i straha i zebnje, i ona se već počinje čuditi čega se to dosada plašila. — Čuo sam, onaj ludak, Bogosav... šta je radio i kažu čak vam pretio mojim imenom.

Kako da se ne seća! Zar bi se moglo to zaboraviti? Pa šta bi mu ostalo za utehu iz celog života, čega bi se imao sećati da nije toga lepog doba, detinjstva...

žure se na rad, nadničenje, a oni po ceo dan oko vode, oko Morave hraniteljke, jer ona ih je i hranila i pojila, drugog čega nisu imali; ona ih je i negovala, kao dobra mati, prala ih, čistila, a blago sunce povijalo ih i sušilo svoj zracima...

Sad se i sama smejala svojoj pređašnjoj bojazni i strahu, i pitala se : čega se imala bojati? Eto, već više od mesec dana čovek dolazi, i osim zadovoljstva i prijateljstva ona ne oseti ništa drugo

Pa eto, dođe i taj dan! Istina, ona je sad neraspoložena zbog ovog Gojka, a možda i zbog drugog čega, ne zna ni sama... jest ima još nešto, jamačno ima...

je pazila na decu I krstila se pobožno, onako ženski: znajući samo da se tako valja, ne razmišljajući nimalo radi čega to čini. I sad odjednom stade joj nalikovati ovaj trenutak na jedan časak iz vena detinjstva. Jest, seća se tako živo...

Predahnu od umorna hoda i zagleda se u daljinu... Oseti da je obuzima strah, baš pravi strah; ali to od čega dolazi strah daleko je, ono se ne vidi, ne pojavljuje se... I snaga je izdade... Ona stade uzvereno gledati oko sebe...

Kad se Gojko stiša, Velja ga stade zapitkivati, te na taj način saznade kako je tekla cela stvar i radi čega se sve započelo. Beše mu naročito krivo, što je Gojko, poslušavši njegov savet, dopao ovakve bede.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Otkud znam! JELISAVETA: Da opet, budala, negde nešto ne zabrlja? GINA: Da mi je znati zbog čega li je pucalo! VASILIJE: Vi se niste nimalo uplašili? SIMKA: Ja sam, gospodine, iz oficirske porodice!...

BLAGOJE: Ko da ga uvuče? SIMKA: Bojim se da Gina ima razloga da se plaši... BLAGOJE: Čega da se plaši? GINA (vraćajući se iz kuće): Svakoga i ti primaš u kuću, sačuvaj Bože!

Za mene je riba veće čudo nego lađa! I lastavica je veće čudo nego avion! SOFIJA: Ne pravi se predstava ni iz čega! VASILIJE: Svaku rekvizitu moraš duboko da prostudiraš! SOFIJA: Studiram kolko stignem, i kolko mogu!

GINA: U to se ne bih zaklela! SIMKA (Filipu): Zbog čega mi se mešate u život ceo dan? ja vam za to ne dajem nikakvog povoda! FILIP: Gde se ja nalazim? BLAGOJE: Mene pitaš?

Pažljivo ih prati.) GINA: Šta gledaš tamo? BLAGOJE: Da li je opet nailazio Drobac? GINA: Zbog čega da nailazi? BLAGOJE: Evo mu tragova... Da mi je znati šta još traži ovuda!... Jesi sve spalila? GINA: Spalila sam!

SIMKA: Gospodine Vasilije! MILUN: Šta da ti pomognem? SIMKA: Gospodine Vasilije! Ne znam zbog čega ne čuju! (Ulazi u kuću) GINA: Da mi javiš kako je, da ga pozdraviš, da mu nešto doturiš u zatvor!

GINA: Šta da umesim? BLAGOJE: Šta bilo... pitu od jabuka! GINA: A kad da razvijem kore? I od čega? Od pepela? I gde mi je vreme za pitu? Ludog čoveka! (Utrčava u kuću) BLAGOJE: I ponesi čoveku flašu ljute!

DARA: Da ti otvoreno kažem, to je ono što me najviše i plaši! GINA: Zbog čega? DARA: Znaš da je Dropca nemoguće odvojiti od žrtve, kad je se dočepa!

) SOFIJA: Što ste me prepali! DROBAC: Plivaš i po noći? SOFIJA: Ko ste vi? DROBAC: Nije te stra? SOFIJA: Čega da me bude strah? DROBAC: Ko zna ko more iz ovog mraka da naiđe. SOFIJA: Pa šta ako i naiđe?

DROBAC: Ja? SOFIJA: Zar ne bi? DROBAC: Bi. Uzeli bi. SOFIJA: Eto vidite! I zbog čega onda da se plašim? DROBAC: A mene se ne plašiš? SOFIJA: Zašto da vas se plašim, nemate rogove!

ni vaš u gnjidu iz koje je izmiljela! SOFIJA: Treba što pre da pobegneš! DROBAC: Od čega? SOFIJA: Od svega! Prvo od te žile! DROBAC: Ne mogu ni od rođenog traga da pobjegnem! A đe i da bježim...

TREĆA GRAĐANKA: I to u krevetu! ČETVRTA GRAĐANKA: Čudi me da Domazet nije pucao! PRVA GRAĐANKA: Iz čega da puca go čovek? DRUGA GRAĐANKA: Nemoj ti da mi kažeš da ne znaš!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Sve ono što videh drago, tužno, plemenito, zbog čega, gde sve, i šta sve, žarko, ne izljubih? Vratih Ti se! Pa zar da kopnim, bolujem, mrem, u smrti, kuda si brdovita se

Većini nije bilo povratka, bili su na bojištu, bez odsustva, od početka, pa im nije više bilo stalo ni do čega. U zgodnom trenutku punili su bolnice, sa previjališta. Radilo se po onom našem: gledamo se nemo, al’ se razumemo.

Sav ovaj uvod bio je, uostalom, potreban samo zato da bih preko mnogo čega mogao preći ćutke. Ostaju protivnosti koje se ne mogu preći ironično. Te se neće rešiti brzo.

I sva ta deca prolaze tiho, sa spuštenim rukama. Ne poigravaju. Sva su uvijena u nešto crno i šareno, prepleteno, sa čega vise konci. Mislio sam da im odem i u Parlamenat, da im se nasmejem. Našto to? Eto gledam im decu. I sve vidim.

možda će malo razvedriti parisko slikarstvo, koje ima u sebi samo jednu opasnost, a to je da postane igračkom, od čega se najviše i boji. Crteži njegovi uticali su, opet, kao čudo.

Ne vidim mesto, sakriveno u pristaništu; crno je kao užasna zemlja, i sve, već šest dana, mokro. Čega god se taknem, sve je ledeno i vlažno.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

— Dok si bio u svetu, ljutio si se zbog ljudi pa si pobegao od njih u pustinju, a sad se, eto, i u pustinji ljutiš, zbog čega? Zbog razbijenog krčaga!...

— Pa šta si ga onda tražio? — pitaše gazda, čudeći se sve više. — Ja sam doista tražio ono čega nema na svetu — odgovori mudri sluga uzdahnuvši — ali kao što nema magarca s paunovim repom, tako nema ni ružna života

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

! — Plati mi da te prevezem tamo na drugu obalu, pa idi vidi čega tamo ima. Ja ti govorim što sam od drugih čuo. Niti sam ja tamo bio, niti znam sve to pouzdano.

Ja sam s nestrpljenjem očekivao da čujem taj znameniti članak i da, u isto vreme, saznam oko čega se vodi ta važna i očajna borba između ministra finansija i ministra građevina.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

No već i cure se umiriše. A čega da se plaše, kad nema ništa strašno! Pa što baš, ako nečija ruka i zaluta, te oproba: je l' košulja od pravog ćenara,

To je on zvao »statistikom«. Čega ti tu nije bilo!... Profesori su, terajući šalu, pričali, da te skale obeležavaju i broj donje odeće, koja se »u

I to s druge strane«... zatim poćuta: »A što sam baš pomislio s druge strane... Zar se ja čega bojim? Ah, da, jes' bogme...« I tu mu se opet kao steže nešto u grudima, kao kad se čovek seti nečega vrlo nepovoljnog.

A zbog čega?... Da li je taj prekor stoga, što on namišlja da prekine sve veze s drugovima svoje tihe samoće, ili mu te neme zidine

Na istoku sve rumenije. Malo još, pa se prosuše po nebu prvi mlazevi sunčanih zrakova, od čega se oboji cela okolina, i po nebu zasja čisto, nežno, beskrajno plavetnilo. Pomoli se sunce. Kmet se prenu i diže ljude.

Nezgodno nam je što smo jedan od drugog mnogo udaljeni, te se svaki oseća usamljen, usled čega se strah uvećava. Ova neizvesnost, ovo neprestano očekivanje da plane na tebe vatra iza svakog trna i vrzine gore je,

Spavao je malo, te ustade zlovoljan i neraspoložen. Na doručku mu otac opazi da nešto nije sve u redu, zbog čega nađe za potrebno da mu dobro pripreti. — More, ti mi nešto onako... kako da kažem... nešto sumnjivo izgledaš...

i ako se seća da nemačke države u drugoj polovini srednjih vekova nije dobro ni razgledao, ipak ne zna od čega bi se poimence mogao najviše plašiti, Na primer... šta bi ga mogli zapitati? Krstaške ratove... Kako bi mu to ispalo?

Nije ni čudo, ako se u tako zabačenu kraju nađe po nešto čega nema kod ostalog sveta. U drugim selima, kažu, retki su istinski pobožni ljudi, a u našem selu bilo ih je dosta.

I Hrista bi za novac prodao... Ono što se malo pre zaustavi čiča Peri pod grlom, sad odjednom jurnu u glavu, od čega mu mozak stade da vri, pod temenom mu poče nešto da kljuca, a na oči naiđe neka sumorna magla.

— Ama, zdravlja ti, Kajo, zar ste oboje tako slepi, da ne vidite sa čega je to? — uzviknu popadija i pljesnu dlanovima.

A radi čega je teta volela svoje »malo mače ?«... Možda stoga, što je sama ona bila poslednje dete očevo, pa nije zapamtila male

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

MARINA: Možete se vi još i odreći! JEVREM: Šta kažeš? Da se odrečem? Ama, koj' da se odreče? Zašto da se odrečem? Čega da se odrečem? MARINA: Da se odrečete familije u korist vašeg zeta!

DANICA: Ta ostav'te se, zaboga, vaših objašnjenja. Kažite mi jasno i razgovetno: šta je to bilo, kad je bilo i povodom čega? Uostalom, recite mi: gde je otac? SPIRA: Otišao je poslom u varoš. DANICA: A majka? SPIRINICA: I ona je u poslu.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Ne smeš ni za živu glavu stupiti u polemiku s njim ni oko čega, jer će te zasuti i zatrpati masom citata, da ćeš se pokajati odmah.

Neko je vreme kupio veresiju po okolnim selima za neke firme tamo u okružnoj varoši, pa i to ne znam zbog čega batali.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

ZIDARI 278 SPOR 280 KARAĐORĐE PO DRUGI PUT MEĐU SRBIMA 283 KARAĐORĐE I BETOVEN 285 SRBI 287 STRAH OD PROMAJE 289 ZBOG ČEGA NE VOLIM PRAZNIKE 291 ULICA BABA-VIŠNjINA 292 OGRADA NA KRAJU BEOGRADA 293 STARINSKA PESMA 295 VISORAVAN 297 TRENUTAK

Kad se sele, ponesu gusle i ikonu na dnu kovčega, I misle da su važni, mada nije jasno zbog čega. Sveti Sava im je pastir i učitelj u čudesima; Gorde se svojim porazima, patnjama i udesima!

ZBOG ČEGA NE VOLIM PRAZNIKE Ti vašari, kad se seljaci u varošicu sjave, Dani oslobođenja Uba, Knića, Višnjice, Parade i sabori,

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Misterija jegulje Ako nauka i poezija mogu imati čega zajedničkog, one će ga neosporno naći u romanu i misterijama života jegulje.

dosta obilan i pouzdan materijal za problem jegulje; podaci su odmah prenošeni na veliku kartu Atlantskog Okeana, iz čega se imala jasna slika onoga što se u to vreme moglo saznati o pitanju koje se imalo u vidu.

Prispevši na ta duboka mesta, do kojih je mesecima putovala žurno i bez odmora, kao da je svesna radi čega tu dolazi, gonjena neodoljivim nagonom za održanje rase, jegulja je dotle postupno prilagođena životnim prilikama što je

Ali šta biva sa jeguljom kad se izvrši mrestenje, kad se ona odužila svome nagonu, zbog čega je i preduzela svoje predugo putovanje preko okeana? Kako izgleda završna faza romana jegulje?

se da je to u vezi sa seksualnim odabiranjem, ali prema čemu se vrši to odabiranje kad u taj mah još nema ni traga od čega god seksualnog kod njih?

mestimično proširavanje i sužavanje, njeno razgranjavanje po okeanu sve do susreta sa Labradorskom hladnom Strujom, posle čega se Golfska Struja jako rasplinjuje, gubi svoju brzinu i nestaje je.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

VUK MIĆUNOVIĆ Budili se ti tako proričeš, mišljahu li u svijet za koga? VOJVODA DRAŠKO Nema toga ko s' ne boji čega, da ničega ano svoga hlada. Oni straha drugoga nemahu do od žbirah i do od špijunah; od njih svako u Mletke drktaše.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Nikako ne može da je se nagleda, jednako kao u Sofkinim očima i ustima nalazeći i sećajući se nečega. Ko zna čega? Da li nečega neprežaljenog i nenađenog? Da li što ovako lepa Sofka nije muško, njegov naslednik?

subota ili kakav praznik, odmah bi ovamo do njih dolazila, uvek donoseći po nešto a najviše brašna, masla i sira, od čega bi posle Sofki i materi po nekoliko dana trajalo.

Čak je bila i zadovoljna što je s tim na čisto. Jer posle toga nije imalo ništa što bi je bunilo, od čega bi prezala. Za nju nije bilo ni od kakvog muškarca opasnosti i zato je mogla da bude sasvim slobodna.

je inače unutra, u kući, i sa još slobodnijim pogledom, uvek kao u prkos, na ravnodušnost naprćenom donjom usnom, zbog čega joj je uvek oko krajeva usta bila kao mala senka.

kod kuće, Sofka bila sama i zbog toga ona imala, kao ostale matere za svoje kćeri, kad ostanu tako same, da se boji čega ružnoga, da tada možda kakav muški...

| — Magdo! — zanoseći se poče Mita — Magdo, Magdice! (Prvi put što je tako oslovi, zbog čega Magdi noge poklecnuše od radosti.) Naša Sofka hoće da nam ide! Eto, hvala milostivom Bogu, dočekasmo i to.

I tamo u kujni, da li od radosti, sreće, ili ko zna zbog čega, briznu u plač. Arsa međutim istrča da širom otvori kapiju I da tamo na njoj dočeka novog prijatelja.

Ali Sofka mu mimikom odreče da nije to čega se boji, već pokaza svoje rame i ispruženu ruku. On, sav srećan što nije ono, doseti se.

nije ništa naređivala, nego, kao da ga nije ni poznavala, tako bi ga gledala nekim razbludnim, pomućenim pogledom, od čega bi se Arsi čisto kosa dizala i koža od kičme po leđima ježila.

Pandurović, Sima - PESME

Često bi u „ekstazu“ pao, To jest u ludilo, misleći na Boga I spasenje duše. — Zar je bilo toga? — I mnogo još čega. Trebalo bi znati Čitav jedan rečnik!

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Prebira opet u pameti neće li se sjetiti čega što bi Stanu odalo. A-ja! ni tome traga! Opet zna da je majka joj tu, da je snaha tu, a žene su bistra pogleda u tijem

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

1 Poslovice su i po sažetom obliku i po ustaljenoj upotrebi vrlo slične govornim izrazima, zbog čega se sa njima često i mešaju.

— Raja odgovara: — Slabo aga: da se mogu izduvaniti, lako bih se izljebio. Na kadijinu primedbu: Od čega je doneta cvancika mrsna, Raja odgovara: — Od krmetine.

funkciju, naročito u povezivanju bitnih elemenata i primarnih vidova sa onim višim prečišćenim i oplemenjenim, — bez čega i ne bi bilo one visoke lepote i umetničke vrednosti naše narodne književnosti.

— Teško ludu i u raju. — Što jedan lud zamrsi, sto mudrijeh ne mogu razmrsiti. — Čega se mudar stidi, tim se lud ponosi. — Pametan misli što govori, a lud govori ono što misli.

— Zaludu je načina, kada nije začina. — Ubogu šavcu i igla se krivi. — Najgore su prazne jasle. — Čega nije, ni car ne ije. — Junaka nema od gladi. — Glad očiju nema. — Glad je najveći gospodar.

Pa zavuče ruku za sobom u bisage kao da izvadi nešto da mu da; ali mjesto čarapa ili čega drugoga, izvadi iz bisaga buzdovan na sindžiru, pa onako iznenada potegne Turčina njim u glavu, te ga onesvijesti i

Narodu se to dodija, pa odu svetom Dimitriju, koji je u njega služio, i zamole ga da upita Trojana čega se on boji. „Samo se bojim sunca, — odgovori Trojan, — i nikoga više pod nebom“.

(Mesec) 271 — Cijelu noć broj, a ne možeš izbrojati? (Zvezde) V) ZAGONETKE-PITALICE 1 272 — Bez čega ne može mlinar mleti? (Bez lupnjave) 273 — Gde čizmar počne najpre čizmu da šije?

(U rukavice) 336 — U šta se ekser najprvo udari kad se kuća gradi? (U glavu) 337 — Čega ima najviše u brdu? (Žica u razboju za tkanje) 338 — Čim je toranj pokriven?

(Svetlost) 418 — Ko sve jezike na svetu zna? (Odjek) 419 — Ko uveče ima poslednju reč? (Odjek) 420 — Od čega nema senke? (Od vode) 421 — Šta goru lomi bez ruku, a lišće jede bez zuba? (Oluja) 422 — Šta može po zidu trčati?

Tada se javi crkvenjak. On najpre dođe i zapali svećice, a potom povuče za zvonce, iza čega uđu dva đaka sa čiracima i klanjaju se Isusu; za njima je pop s knjigom, koji „stane kao čitati“.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

mu za što su došli; a on im iz kovčega odgovori: „Kako ću vas ja iz kovčega namiriti, kad niti vidim vas ni onoga oko čega se svađate? Nego me iznesite na brijeg pa ću vas onda namiriti.

Kad Premudri iziđe iz kovčega i uzme u ruke od đavola ono oko čega su se posvađali kao da vidi šta je i šta koje vrijedi, on prekrsti štakom, a đavoli se odmah razbjegnu kud koji, te

U ovoj će knjizi biti gdjekoje stvari iz rječnika u red namještene i mnogijem koječim novijem čega u rječniku nema, sastavljene i potpunjene. U Beču o Sreteniju 1852. Vuk Stef. Karadžić. 2.

“ Ali najmlađi reče: „Ja ću da otvorim vrata“ pa skoči i vrata otvori. Kako vrata otvori, nešto uđe u dvor od čega nijesu mogli viđeti drugo ništa osim vatre da sipa, pa progovara: „Ja sam došao da vam prosim sestru najstariju, i to

je dobro, snašo, što ti meni obričeš, ali nema gvožđa; nego ne znaš li od vašijeh đetića kakav skopak od motike ili od čega drugoga.

Sveti Sava - SABRANA DELA

“ I tako ustavši, u ćelije vaše pođite, ostavivši svako sastajanje i sujetan odgovor, praznoslovlja i smeh bezbožni, od čega se događa da se zapada u nepristojan govor, ukor i osudu, jer od toga se um raslabljuje i zaboravlja šta je dobro.

Zbog čega riznicu ovih svih dobara ostavljate, glavi i ka nižem i ka jednoj tekovini trčite? Treba, dakle, oni koji su glavi tako

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

STAVRA: Daj Bože da ima! CMILjA: Što daj Bože? STAVRA: Za nas bi dobro bilo ako ima! CMILjA: Ne znam zbog čega dobro! STAVRA: Lakše je kad se zna da postoji i neka drukčija pamet! CMILjA: Ja kad na to pomislim, sva se naježim!

SKITNICA: Išo sam lane, ali se niko ne seća. IKONIJA: Lane? Baš ste se rano setili! I sad na osnovu čega da je nađete? Posle toliko godina, ej! SKITNICA: Šta ću, putujem, raspitujem se.

Rođen si da zasvetliš, ko neko tamo vaše veličanstvo! PROSJAK: Ponekad zasja i ono od čega se ne nadaš! GOSPAVA: Ne znam ko će, ako ti nećeš! PROSJAK: Ti prvo pogledaj sebe, pa onda druge!

IKONIJA: Ne greši duše, sevap je! Da nije nekad sarana, parastos, četresnica, il zadušnice, od čega bi se naranio? A ne zna se šta nosi dan, šta noć! Ni ko će kome da zatreba! Ne znam šta je onaj elebak popravljo!

podriguju, pljuckaju koske, brišu masne prste o tapacirung, čačkaju zube noktima, šibicama, pričaju gde idu, od čega boluju, čitaju naglas recepte, upute, nalaze, plaze jezik, mere temperaturu, pokazuju rezove od raznih operacija...

IKONIJA: Mustra, došo sa robije. A ne bi me čudilo ni da je nekoga klepio... CMILjA: Zbog čega s robije? IKONIJA: Obio jesenas samoposlugu „Sava”, na Voždovcu, odrapili mu godinu ipo!

Odneli ga zajdno sa govornicom! STAVRA: Zglajzo, bilo je i preko radija. I to zbog verbalizma. IKONIJA: Zbog čega? STAVRA: Zbog verbalizma. Kažu, govori, a ne sprovodi. Biće sutra u novinama opširno.

IKONIJA: Drug Vilotijević! MILE: Moj, zbog čega moj? Šta tim oćeš da kažeš? STAVRA: Sam si se falio da ti je školski drug! MILE: Onaj frakcionaš i verbalista?

STAVRA: Boga mi, ne vidim! VILOTIJEVIĆ: Pa je l mislite da sam ja možda lud? Da možda vidim nešto čega i nema? Mislite šokiran, pa u tom šoku pošizio? STAVRA: Šokiran, sigurno, jesi, ali ja ne mislim da si pošizio.

TANASKO: Boga Pa ti mi moga! prvi put sad imaš svoju rođenu muku! Prizovi se! Prvi put sada imaš nešto od čega možeš nešto ljucki da učiniš! Razumeš? Ne razumeš? Tražiš, tražiš, a kada nađeš ti u kuknjavu!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

slova — vrste govora častica — čestica, delić čatiti — čitati č(e)lovek — čovek čelovekoljuban — čovečan česa — čega česa libo — čega god česnost — časnost, čestitost čest — čast, poštovanje čestan — častan činovno — kako treba

častica — čestica, delić čatiti — čitati č(e)lovek — čovek čelovekoljuban — čovečan česa — čega česa libo — čega god česnost — časnost, čestitost čest — čast, poštovanje čestan — častan činovno — kako treba čirak — svećnjak

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Stipan pripali cigaretu fratru pa se poizmače. Jerkovići razumješe sad da je blizu čas u kome će se izleći ono oko čega se sve obrtalo, te umukoše i pogledaše Čagljinu, a on skupio prstima mrske na čelo, kao da pribere misli.

Takođe nauči odgovarati jutrenju i misu. Bakonja imadijaše umiljat i snažan glas, zbog čega veoma omili fra-Tetki, koji, premda bješe najučeniji fratar u B., opet je više to tražio od đaka, no marljivost u nauci.

Čimavica, pošto je četiri dana ležao gdje i prije, odjednom navali da ga premjeste. On ne htje kazati od čega se prepao, no kad ga ko zapita o tome, on naburi, a na licu mu se čitahu strašne priče.

Srdar nas je poslo to toliko da preslušamo sluge... A već radi drugoga čega nema se rašta dangubiti, no nam je red prije popasnije doba na ročište ka gospodinu.

Pomamija bi se! — Ma, da šta ću ja, sinko? Meni triba dvadeset talira, pa mi sad oči štrkle, a od kutnjega čega ne mogu i’ izvaditi... Šta da ti dalje govorim, kad sâm znaš! — Ja ti ne mogu pomoći! — reče Bakonja sjetno.

Pa, poslije, ču kako joj drugarice pripijevaju „dijaka Bokonjicu“, zbog čega ih je ona izgrdila. Sad se Bakonja sjeti svega toga i sam sebe prekori što nije bio slobodniji pred njom, i zareče se da

žarija i palija — reče knez u zanosu, prihvaćajući ponuđenu mu bukaru, pa nastavi: — Ali ja sam i sâm ništa učinija, čega se ne bi postidija ni vaš Bukar. A čisto mi ne biste virovali da vam to stanem pripovidati!

— Kako bi bilo da učinimo niku šalu? — reče Srdar. — Recimo, da se od čega pripane, pa da iskoči iz kamare? — I ja sam o tome razmišljâ ali se bojim da mu ne pane kaplja.

pa makar njegovi parohijani promijenili mišljenje o njemu; a već ne treba kazivati kako je svojski želio Srdara, i zbog čega mu je dobro došao i Toma. Četiri dana neprekidno trajaše gozba.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

NA NEKOJ PADINI Pesmo, ti si žedna, a protiče voda. Bol je tvoje piće (ono: čega nema). Iz nesreće: ko iz kokosovog ploda Srčeš tužnu hranu što te za svet sprema.

(Iščupaće mi sa tim stablom Najdraži miris mog oltara.) Sve što je bilo — čega nesta — Što ode u dim, prah i paru: Ja znam da nekud traži mesta. O tako i taj miris, boja...

Ćosić, Dobrica - KORENI

Kasnije se pita: Zašto mi je ruka mokra? Ruka gužva bradu, sve mokrija. Mokra je i brada. Mokri su i dukati. od čega su mu usta slava? Otužno mu je.

samo okrznuli list na levoj nozi, dobro se seća, Vukašin ga je uplašeno gledao, i ruka mu je drhtala, on je znao zbog čega i smeškao se misleći: „Ima jaku bradu, na mene.“ Vukašin je muškim glasom rekao: „Ne treba noću sam da ideš.

Moli ih očima. — Pričaj! — izaziva Aćim. — Ja se ženim — posumnja da su čuli, čega se stidim? pa ponovi glasnije: — Ženim se! — Samo to?

Svejedno joj u šta se zarivaju i od čega odskaču njegove sitne pesnice. I tek posle, kad se uplašio, umorio ili postideo, odjednom je umukao i prestao da je

odstojanju, ušao za ocem; zamirisala je pšenica i trinja od žižaka; mali čovek sa fesom sedeo je za tezgom, ne zna zbog čega je morao da mu poljubi ruku, i ćutao je do kraja te kratke i poslovne posete.

Zaboravio je i tu noć i taj razgovor pred odlazak. Pored majke i sela, koji nikada i ni zbog čega nisu poštovali Luku Došljaka, kako je mogao i smeo on da ga poštuje? Kaje se sada. Bog ga zbog toga Vukašinom kažnjava.

Iz inata se ne diže buna. A šta bi ti, Aćime, radio kad bih ja ovom narodu rekao zbog čega se mrtvaci crne po snegu?... — Ti si, bradonja, za ovu nesreću kriv! — zamahnu vojnik kundakom.

Zebu mu ruke i oseća da su mokre i lepljive. Zna zbog čega, pa potera konja galopom preko pola pokrivenog snegom. ...

Nije se ni pozdravio sa Zorom. Kući nije mogao da se vrati bez onoga zbog čega je i pobegao, pa je nastavio da traga za ženom koja će da mu rodi sina. Više nije hteo devojku.

Nije razumela davljeničko mumlanje. S lampom pođe u svoju sobu. Bez ljutnje, smireno. Nema više zbog čega da se plaši. U mraku on ostaje sam. U mraku i on je mrak. Sve je mrak. Da je ubije? I tuđe u njoj? Tuđe?

Noge ga nesigurno drže, ne misli zbog čega, namiče rezu na vrata, klonulo prilazi krevetu i seda do nje. Ona se ne pokreće. Gleda joj lice.

Prazno je bilo i u njemu. Danima je nosio tu prazninu i želeo da je zatrpa onim čega se najviše bojao. Mrtvac je podizao svoj teški kamen: ona je rekla da je do mene krivica što nemamo dece. Ona zna.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Od vrapčevoga kljuna? Njenog dlana? Čega li. Začuđena, ona je stavi u lonac zemlje i zali. Jesu li dani, ili je kao pena u brzoj reci, letelo vreme?

— Ko zna šta je u tim pričama tačno? — suprotstavi se jedan od najstarijih članova Saveta, koji se mnogo čega u svom dugom životu naslušao. — To što zveri idu za njom, ne znači zlo!

— Da ti pomognem, majko? — Dečak skide vreću s njenih leđa i prebaci je na svoja, začuđen. Vreća je bila lagana. Od čega se starica povijala? Dečak pođe niz stazu, starica za njim.

Ljudi su ga s osmehom susretali, uvereni da na svemu čega se reč Zlatoustog dotakne, još Dugo nakon toga, treperi neki radosni, zlatni sjaj. Ko zna: možda je tako i bilo?

Retko je ko u nu i zalazio. Ali kad nakon dugog bolovanja umre dečakov otac, seoski starešina dođe da ih upita od čega će sada živeti. Majka zaneme. Zatim objasni da i ona pomalo rezbari. Neće pasti selu na teret.

Dečak se okrete levo, pa desno: nigde nikoga. Da se nije ptica javila? Možda zvezda? — Ko si ti? I čega da te oslobodim? — dečak se trže. Ispred njega bila je livada poplavljena mesečinom kao srebrnom vodom.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Seća se da je i on žurio, ali se više ne seća zbog čega. Pamti da mu je sve bilo lako i da je odnekud bio siguran kako će uvek ostati mlad, i zmaj. A žurba je bila u njemu.

Možda i zato nikada ne učini ono zbog čega svakog dana stigne u trouglasti park pod kestenovima: nikako da pretrči, dok gore zelene baklje (ili crvene, njega to ne

je naklonost, svakako, postojala: ne jednom je promicao kroz opasnosti i promakao, neozleđen; ne jednom bi mu se sve čega bi se mašio naočigled primalo. Umeo je sa ljudima, umeo sa marvom, čak i sa vremenom.

Ako ih nekim slučajem ima, Vuk bi odmah došao. Dalje je guslar Mušickom trebalo da ispriča sve čega ce ceća iz svoga života a Mušicki, molio je Karadžić, neka to zabeleži i pošalje Vuku.

To je, po verovanju žitelja, bilo ono zbog čega je Pirinčana ostajala nepromenjena dok su decenije promicale a zla vitlala.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

deo noći u razgovoru, da im je to vreme izgledalo suviše kratko i da pri tome zaboraviše abderićane i razlog zbog čega pozvaše Hipokrata“.

Tu je šetajući se po njoj gore dole, učio svoje đake, zbog čega je ta njegova škola nazvana „peripatetičkom“. U njoj je napisao svoja dela o spoznanju sveta.

Ovde, Dakle, imamo pred sobom slučaj totalnog pomračenja Meseca, zbog čega sam Mesečevu ploču obojio crnom bojom. No pre no što je ušao u Zemljinu senku, Mesec je bio potpuno osvetljen, a to će

Sada nam je jasno zbog čega mu je to pošlo za rukom: što je u epiciklima bila sačuvana, no prikrivena, zdrava jezgra Aristarhovog heloicentričkog

U svom normalnom položaju, ta poluga je visila između ta dva balvana, svojim dužim krakom nadole, zbog čega su ti balvani morali biti tako dugački.

Odgovoriše joj da Isak sedi po vas dan u svojoj zamračenoj i zabravljenoj sobi, a nikom neće da kaže zbog čega. Njutn je snopić sunčane svetlosti koji je prodirao u njegovu sobu propustio i kroz svoju prizmu i uhvatio ga na jedan

se kreće uniformno po periferiji kruga ima, u svakom svom položaju, ubrzanje, napereno stalno prema centru kruga, zbog čega ga je nazvao centripetalnim ubrzanjem.

Jedna zrela jabuka pade sa drveta pred njegove noge. Obična jedna pojava, no ne za jednog Njutna. „Usled čega je ova jabuka pala?“ zapita se on.

Njutn se još dugo mučio da nađe razlog zbog čega njegov račun ne dade željeni rezultat. Kad ga ne nađe, reče samom sebi: „Ja sam, to vidim, početnik, šegrt, u

Tu silu koja dejstvuje između tela vasione nazva Njutn gravitacijom, zbog čega se ovaj, sada saopšteni zakon zove Njutnov zakon gravitacije.

iza objavljivanja svojih „Principija“ ozbiljno oboleo, no nisam mogao tačno da doznam kakva je to bolest bila i usled čega je došla“. Hemfre se obazre po sobi.

Njutn mu pruži ruku. „Izvolite i vi sesti“, reče mu on. „Znam zbog čega ste došli: zbog trećeg izdanja mojih „Principija“.“ „Da, Ser, baš zbog toga.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— A sinoć si imao napad? — Jest, i to je zbog čega sam te zvao. Došao si baš kad treba. Pa pošto sedosmo on otpoče ovako: — Bolestan sam ti; teško spavam, svaki čas

— Nesretni Nikola, zar još ima? I ja ispružih ruke kao da bih pokušao sprečiti nešto od čega sam strepio. — Taj grob a naprezao se on da govori mirno — osramotila je moja sestra.

Ni na koga se nisam bacao, nisam bio rđav, pakostan, nikom zla ni sam želio. Nikad. A eto do čega sam dospeo. Sad je svaka rđa bolja od mene.

dovoljno do kraja, komandant očuva svoje dobro, uvek vedro raspoloženje, sve dok se jednoga dana ne dogodi nešto zbog čega umalo ne dobi izliv žuči ili ovom sličan napad.

i da ispitam onaj predački ostatak, ono osećanje što sam nasledio, ono mistično što u meni večno tinja, a protiv čega se racionalno večno buni.

kao svedok koji će pričati svojim drugovima o svemu što je preživeo i video posle njih, a što nije odobravao i zbog čega je ismevan od savremenika.

I tako gledam sebe, sav život — umiranje od straha. A zašto? A šta sam? Iz čega sam? Gde ću? Bože, ništa sam bio, znam; idem ponova tamo, ostaje slika, jedino, jedino slika ostaje čoveka.

katkad samo podizala oči i gledala ga, kao da je htela da kaže: jaoj, ne muči me dalje, dosta, oh dosta, nije mi ni do čega.

reke, nego se taj isti nemir smesta pretvorio u nešto odlučno do razdraganosti, do preloma, nešto tako odlučno posle čega se ulazi u nov život.

što ovaj svet ostaviše bez jednog slova, pa me uznemiruju, muče, ismevaju me i prete kako bih se okanuo onoga protiv čega su one i protiv čega se bune.

bez jednog slova, pa me uznemiruju, muče, ismevaju me i prete kako bih se okanuo onoga protiv čega su one i protiv čega se bune.

Ali se ona drhtavica sad prenese i na mene i smeten, pobrkan, lud od one blizine očiju, od čega li, ja jedva što promucah nekoliko fraza, posle kojih se i mi brzo rastavismo. A malo docnije bio sam na ulici.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

U taj sam se salon sklanjao kad bi mi bilo zbog čega postalo neizdrživo u kući. Skutrio bih se u uglu, iza naslonjača s navlakom, i dugo ćubio tako, u polumraku.

Upitao sam dadilju, šapatom, nesvjesno je vabeći da zagolica u meni probuđenu jezoljubivu žicu: — Baba, ima li čega u ovoj sobi? Ona je shvatila. — Ima — rekla je tiho. A ja sam joj visio s usana. — A čega ima? — dahnuh još tiše.

Ona je shvatila. — Ima — rekla je tiho. A ja sam joj visio s usana. — A čega ima? — dahnuh još tiše. — Ima — nastavi baba povinujući se mojoj želji čak i u padežu koji je bio postavljen u pitanju.

Bilo je u tome nešto toplo, nešto kućevno, nešto permanentno predbožićno. Nešto čega u hotelskoj sobi nikad nema. Tri musava dječačića vrzla su se po tom vašaru, opuštenih gaćica, s vječitim slinama pod

„život“, „moj život” ocrtavala se ona usijana repatica koja nas izvlači iz tjeskoba sredine i mami obećanjem ko zna čega.

je istog porijekla i moja instinktivna nepovjerljivost prema svemu što sliči na mistifikaciju, na ostentiranje nečeg čega stvarno nema, na namjernu osobenost. Originalnost još nikad nije nikla iz straha od banalnosti.

Izgleda da je u porodici postojala jedna žica manije za prenosivim tuševima. Pitam se od čega su se ti ljudi imali da tako strasno peru. Ovaj bakin tuš bio je u kovčežiću.

svjedočenja i mojih muka, i trudili se da me podsjete, da razbude moje uspavano pamćenje, da iz njega iščeprkaju i ono čega u njemu nikad nije bilo.

— Odjednom mi pade na um, gotovo vidno otisnuto, kao sastavljeno iz štamparskih slova: „ Od čega sve ljudi žive?” Pomislih od čega li živi, čime li je ispunjen ovaj starac pored mene? Čime se intimno hrani?

” Pomislih od čega li živi, čime li je ispunjen ovaj starac pored mene? Čime se intimno hrani? Ispunja li ga još ono isto što ga je

Uvjerenje je jedan osjećaj. A na području osjećaja, tih spontanih iracionalnih unutrašnjih fakata, ko zna od čega sve zavisnih i ko zna kakvim sve psihičkim, fiziološkim, meteorološkim i nebrojenim drugim momentima influensiranih,

I, čudno, poneki put to osjetim kao prijekor, a poneki put gotovo kao kompliment. A ko bi ga znao od čega to zavisi!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Bela konopljana košulja, izvezena po nedrima i ogrlici, vazda mu je bila za šaku dve više kolena, zbog čega su ga stariji ljudi zvali »onaj kusi«, a momci bi se rado ugledali na njega, jer držahu da mu onakav kicoški izgled

A čim nastane jesen, počeo bi terati drva u varoš na tuđim kolima, od čega mu je takođe ostajala po neka para. Ali, pri svem tom, nije bilo dana, kad se on nije osećao kao puki siromah.

ne bi umeo odrediti pravo zanimanje, kad bi to bilo potrebno radi statističkih podataka, ali inače znala su i deca od čega Vujo živi.

A ovako ni zbog čega!... Jest, ali sutra počinje ispit, a na noć — ono... — Sinovče, govori! — poče Vujo, pošto ga je naročito pustio da

— No ako si me zovnuo zbog čega drugoga, to mi kaži. Vujo nađe za dobro da spusti ton. — Tako, sokole, averim ! A jest, imam još nešto.

Ja ono odande udarih niz reku, ne znajući da ću na njih naići — odgovori on, udarivši glasom na ono odande, usled čega Stanka namah pocrvene. — Čuješ, bolan...

Znala je radi čega je on vodi, ali ne htede da misli unapred o tome. Samo ne mogaše da savlada onu veliku uzbuđenost, ne mogaše da stiša

— Kakih dvesta, kad je Đorđe kazao vlasti če tiri stotine i dvadeset! — Tako oni uvek rade. Kad bi se našlo od čega da se naplati, oni kažu duplo i više.

Ho-ho-ho... — odgovori Vujo. — Ama ti se šališ, a ja te od istine pitam — reče Đurica, pa im ispriča radi čega su došli. — Valjano, pobro! Daj svatove! — skoči Pantovac, pa stade da se obrće po sobi, kao da nekoga traži.

»A ja dosad nisam na to mislio, a vidiš kako je to jasno! Zbog čega se ja mučim i propadam, zbog čega upropašćujem toliki svet, zar zbog sebe ? — Jok, brate, nije!...

»A ja dosad nisam na to mislio, a vidiš kako je to jasno! Zbog čega se ja mučim i propadam, zbog čega upropašćujem toliki svet, zar zbog sebe ? — Jok, brate, nije!... Kakva mi je vajda od toga. Nego sve zbog njih...

Ne ostade im više od stotine koraka do reke. Najedared Pantovac pogleda u levo, pa, videvši ono, čega se najviše sad bojao, povika: — Lezi ! Lezi !

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Ali najmlađi reče: — Ja ću da otvorim vrata, — pa skoči i vrata otvori. Kako vrata otvori, nešto uđe u dvor od čega nijesu mogli viđeti drugo ništa osim vatre da sipa, pa progovara: — Ja sam došao da vam prosim sestru najstariju, i

Sreća ga posluži te ga car brže pusti preda se, i on mu sve lijepo ispriča radi čega je došao. Car ga namjesti u jedan han, i reče mu da tu čeka dok ga on opet zovne.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Nemam snage da se borim sa vremenom, Da odbranim, da sačuvam, ne dam svoje, Nego gledam čega imam, šta je bilo: I sve više, ništa više nije moje.

Pa kud idem, da li idem, je l' opsena? Ko me roni, koga nosim, pre i sada? Za mnom stoji čega nemam, a preda mnom: Mrtva prošlost sa životom pokrivena.

Pust život gledam k'o vladar bez krune.. Došlo se dovde, ali ne znam kako; Ne znam zbog čega dan slobode spava; Ne znam da l' živi zora i moj pak'o, Ta stara zora i podneblja plava, Gde sam voleo, a gde sam i

Miran sam: ni trun srdžbe ili čega Što pravi smešnim nemoćne i jadne; Smrt, večno živa, budućnost je svega — Sveg što rođenjem u kolevku padne.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Sledeće večeri izvodio sam svoj eksperiment pred članovima Kraljevskog instituta, posle čega se lord Rejli (Lord Rayleigh) obratio prisutnima i njegove ljubazne reči su bile prvi podstrek za sve moje poduhvate.

Hertz) talasa u tom bežičnom predajniku predstavlja sasvim zanemarljivu komponentu u odnosu na ukupnu energiju, zbog čega je faktor prigušenja vrlo mali i velika količina elektriciteta se akumulira u izdignutom kapacitivnom terminalu.

Istina je sledeća. U vazduhu se potencijal povećava oko 50 volti po stopi u vertikalnom pravcu, zbog čega nastaje naponska razlika od dvadeset ili čak četrdeset hiljada volti između gornjeg i donjeg kraja antene.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje

U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje

Osećao sam da nemam prava da molim za pomoć jer se nisam sasvim posvetio poslu radi čega sam došao u Prag. I dok sam razmišljao o Rigerovom savetu da se okanem nacionalizma i ostavim ga iskusnijim ljudima, a

i Franklina, Amerikance koje poznajem, pomoglo mi je da osvojim simpatije činovnika - ispitivača u Kasl Gardenu bez čega bih bio verovatno vraćen nazad i njeno ime bilo je duboko urezano u moje pamćenje.

Odmah sam ga poznao iako je dosta izgubio od svoje nadmenosti i grubosti, čega se dobro sećam kada me je grubo podigao sa sedišta onog nezaboravnog putovanja iz Budimpešte u Beč.

Odmah sam ga poznao iako je dosta izgubio od svoje nadmenosti i grubosti, čega se dobro sećam kada me je grubo podigao sa sedišta onog nezaboravnog putovanja iz Budimpešte u Beč.

Škoti i Srbi imaju mnogo čega zajedničkog i oduvek sam verovao da su i jedni i drugi pripadali istom plemenu. Čuo sam da su se škotski i srpski

Fizički je bio dosta deformisan; crvene kose sa teško oštećenim vidom zbog čega je morao nositi naočare sa izuzetno debelim sočivima, Helmholc je uvek bio mekog srca prema malom Kenigu, delimično i

godine. Ali želeo sam da živim jer sam imao malu ćerku koju je trebalo odgojiti. Ovo je, u stvari, bilo jedino zbog čega sam želeo da živim. Sve drugo izgubilo je za mene interes, ili mi je bilo suviše daleko da bih ga domašio.

Kada se setim mojih pregovora sa Američkom telefonskom i telegrafskom kompanijom, ne sećam se bilo čega osim pregovora sa pravnicima. Pregovori sa Simensom i Halskeom ostali su mi u sećanju po razgovorima samo sa ekspertima.

poziva tako da nas to osećanje može održati u svetu koji najviše ceni ne pravoga istraživača čiste nauke u fizici, radi čega smo i osnovali ovo udruženje, već i onog koji nauku koristi za zadovoljenje prvenstveno praktičnih potreba čovečanstva.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

godina, a ostali isporediše se na trgu ispred crkve, očekujući da ih ko unajmi za češanje i kupljenje maslina, radi čega su i došli.

—Ostanimo! — neki će od muških. —Onda ćemo, brate, izgubiti i sutrašnji dan... —Radi čega? Može nas kogod osvitkom zvati. —Znam ja šta je... Ako uveče ne nađeš radnje i nema ništa! — Ko veli?

Bog nikoga ne zapušta, neće ni tebe! —Od čega umuje? — Cveta kaza kao za se. —Poznaješ ga: radiša kao niko u selu.

polja, i sjeća se truda i znoja dok ga je obradio; i gleda pred sobom ogladnjelu stoku što na goleti skapava — nema čega da , se maši.. .i smrče mu se u duši.

„Šta joj je?” pomisli, i padnu mu na pamet propovjednikove riječi ljubavi i mira. „Zašto se srdi na me? S čega me krivi?” I njena nehaj čisto ga strese, i, u tim mislima idući kući, kinji ga nekakova sumnja i nešto neodređeno...

—Vratićemo se skupa —Ostaću još koji dan; neću praznuž ruku gore, — stid me...Tako je i ono dvoje gvorilo... —Čega te stid? .. . Čemu si isilazio?...

—Čega se plašiš? —Ubićeš me! —Ne boj se... Pij! Arnaut se priže, i, dok žurno pije, njegovo se gornje telo u brzoj vodi ocrt

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Otuda primetan kult talenta i verbalnoga bljeska koji pomaže da se gotovo ni iz čega sačini čudesno jezičko zdanje. U stvari, samo je prividno naglasak na tome čudesnom jezičkome zdanju; ono je važno samo

gledano na čisto kulturnoj, pa ako hoćete i književnoj ravni, mislim da je to što danas nazivamo rečju Kosovo, i zbog čega se okupljamo u ovoj prostoriji Udruženja srpskih pisaca, plod jedne dosta duge, kratkovide koliko i opake separacije,

Njegova poezija kod nas zauzima književnoistorijsko mesto pravog parnasovstva, iza čega je sledio parnasosimbolizam i simbolizam u Rakićevoj, Dučićevoj i Disovoj poeziji.

Ova igra je, štaviše, dosta često služila za označavanje završetka strofe ili cele pesme, dakle kao poentiranje, do čega je inače Dučiću naročito bilo stalo, i o čemu je i pisao u svojim ogledima o srpskim pesnicima.

I kod jedne i kod druge dosta brzo opažamo da je podjednako važno ono čemu se stremi kao i ono od čega se beži, ali bez izgleda na uspeh. Po tome su one u sebi antitetične.

kratkovekih, dnevnih gotovo nesuglasica, Zoran Mišić je tada usred polemičke jarosti svesno i uporno obrazlagao zbog čega neminovno, nužno mora doći do izmene jezika srpske poezije.

Prosto modernizam. Modernizam u više navrata, od Vojislava Ilića (pranosioca) do blizu našeg vremena, posle čega sledi postmodernizam.

Ono do čega sam bio dorastao jeste da on njih učim. I učio sam od trenutka kad sam se s njihovim radovima prvi put susretao.

Zato je i važno isticati i utuviti (narodski rečeno) bez čega prava književnost nikada nije mogla i bez čega ne vredi.

Zato je i važno isticati i utuviti (narodski rečeno) bez čega prava književnost nikada nije mogla i bez čega ne vredi.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

DARA: Ja te ništa ne razumem. Otkako si ministarka, ti sve nekim zvaničnim jezikom govoriš. Od čega si ga razrešila? ŽIVKA: Rekla sam mu da od danas nije više tvoj muž. Eto ti, je l' razumeš sad? DARA: Kako?!...

2 Ja ne prelazim granicu saveta koje sam dužan dati vam, ako vi još uvek na njih polažete. Ako u tim savetima ima čega neugodnog za vas, ja sam uvek gotov da reteriram. Vi ste želeli da vas upoznam sa pravilima otmenosti...

Vidiš; ženu možeš uvek da dobiješ, a klasu, bogme, ne, a svaki pametan čovek gleda da ščepa najpre ono do čega se teže dolazi. Zar ne? Pa onda ti si, brate, i praktičan čovek, ti se nećeš zanositi teorijama.

ŽIVKA: A ti, Savo? SAVA (on je korpulentan i sa velikim trbuhom): Mene ne pitaj, ispi me sekiracija. ŽIVKA: A zbog čega? SAVA: Zbog nepravde. Celoga života kolje me nepravda. ŽIVKA (Peri Kaleniću): A... (zbuni se) vi...? (Vasi.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Belog? Mislim da je u toj formi najvažnije iznalaženje novih mogućnosti i odbacivanje ,glatkog pisanja', čega je inače tako mnogo bilo u ruskoj književnosti XIX veka.

Ali, razume se, folklorne slike i sadržaji, koliko ih ima, uključeni su u motivacionu mrežu romana, od čega im značenje zavisi.

ima o pomeranju i doticaju svojih telesnih delova (dinamika „ugibanja i uvijanja” koja uslovljava i doticanje plećki), čega inače na raznim mestima u romanu ima prilično mnogo. „Ali odjednom se trže”, dodaje autor.

117 Od početka tačno, zapažanje je kasnije proširivano, i poslužilo je za osvetljavanje uloge gesta i mimike, ali ne - iz čega oni i dolaze - samoga tela.

Pisac tu pohodi svoju varoš. I, što je nekad bilo u varoši a čega više nema, to je opet „topla”, „lepo nameštena”, „ututkana soba”.

Ona naslućuje da se može desiti nešto, što se od nje skriva a što ne predoseća i čega se ne pribojava samo majka nego, isto tako, i šira rodbina.

nas da njegov prijatelj iz detinjstva Mita, kome on dolazi u posetu, umire; ali do kraja pripovetke ostaje nejasno od čega boluje.

Stoga je strukturno opterećenje početka i kraja romana po pravilu vrlo veliko, iz čega neposredno proističe i njihov osobit kompozicioni značaj.

bez smisla ... je li moguće da je sve to jedna bezdana praznina?”264 Sada je unekoliko jasnije čega radi je na početku scene uz pomoć jezičkih tropa bio ušao u sobu onaj komad prirode a približila se „plava brda i

Navodimo celovit komad teksta s podvučenim ponavljanjima: „Između ova četiri žuta zida, sve ono čega se napolju bojao, nije ni postojalo. Između ova četiri žuta zida, smeo je da čini što hoće.

ne nalazi na produbljavanju njihovih nejednakih individualnih psihologija, budući da se već i po karakteru razlikuju, iz čega bi po pravilima romanesknog žanra mogao da nastane dinamičniji ili dramatičniji napon (zaplet) i razrešenje (rasplet).

preimućstvo: time se usmerava i usredsređuje junakov, pa s njime i naš čitalački pogled, tako da vidimo i ono preko čega inače rasejano oko obično preleće. Miloš Crnjanski se rado i često ovim postupkom služi.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

sa dva redenika oko pasa i brzometkom U ruci, pop činjaše sliku neviđenoga gorskoga viteza, vikla da se nikad i ni od čega ne straši. Kula bejaše puna.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

243 DUHOVSKA PESMA 245 LEPTIRICA 246 BABIN SAVET 248 POD ČERGOM 250 KO OKO ČEGA 251 NEBALADA 252 ČUDAN SAN 254 POKVARENA ROMANCA 256 ONOM SLONU U BEČKOM POZORIŠTU 258 PESMA O PIĆU 261 ĐAVOLSKA

Belo čelo — čisto heruvimstvo, Mesečina povrh sveta hrama, Svilna kosa, i senka joj zlatna, A dȁ bolan od čega je sama?

Prelazeći od ruke do ruke Sve to jači bogodani mači. To je ono čega s’ podlost žaca: Svetlih žrtav’, sjajnih obrazaca, To je propast pustih pudljivaca, U koju ih ludost njina baca.

“ A bogataš pir piruje — Prezire ga, ne sluša ga. „Glad me mori, daj mi čega; Nevolja mi pregolema!“ A bogataš svega ima — Al’ milosti samo nema.

“ Gaga sina ćuši Pa mu reče: „Râno, Kad već u snu kradeš, Kradi što valjano!“ KO OKO ČEGA „Oko sveće leptir leće, Ljubav njemu ne da mira, A kad jutro osvanulo, Nit’ je sveće ni leptira.

“ I trpet’ je znao, trpeo je dugo. (To j’ zaglavlje prvo. Sad dolazi drugo). II Bog bi znao od čega, al’ se lav razbolô. Gosa progovara: „Pa zar tako, lolo!

Ma ta beloća nije od ljudi, Iz njinih duša, iz njinih grudi, Nit’ nam se pruža od drugog čega Već baš od snega. Ti vešto umeš zavejat’ pute, Zato se mnogo uzdamo u te: Kad pakost, zloba pođe da luta, Oh,

Miljković, Branko - PESME

Zanet okretanjem neba što melje naše kosti Dok mudraci proturaju laži o budućnosti Vidiš li ono čega nema to da braniš? A nema ljubavi, dokaz je ova obala i ova voda.

To čemu se molite je Žalosni Slavuj. Ljubav nikada nije završena. Čega ima ljudskog u patnji? O čuj Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje.

One su uspešni prestanak jave, al ne san kad se izjasne sunca za noć, već nešto treće, neutešni zbog čega jesmo. Izvod iz čudesne basne sna.

Ipak ništa nije izgubljeno, jer praznina je to čega nema. Ali ima nešto oko njegove glave što je čista lepota i neprevaziđena vrlina, a slično je praznini.

Vatro bezbolna, o žestino daha Onog čega nema, primedbo mog praha, Što prista na sebe, ali nade pun, Zbog koje je svaki svršetak nepotpun, Odsevom cilja

nečim drugim odlikuju traju u tuđem vremenu Ptica koja sama čini jato iz nje izleće Uzmite šaku svežeg pepela ili bilo čega što je prošlo i videćete da je to još uvek vatra ili da to može biti PATETIKA VATRE (1956) DVA

slavi Jedno je vreme u srcu drugo u glavi Bujnu nevidljivost sa svih strana čuje Mi znamo da je od prošlosti veće Sve čega nema i što biti neće I da svet ovaj prazno odjekuje SVEST O ZABORAVU Nada je luksuz.

Petrović, Rastko - AFRIKA

ga je na samrti pitala la li će je zaboraviti, obećao da neće nikada (razgovor koji citira na bretonskom je) i zbog čega se, kaže, uistinu neće nikada ni ženiti i pored hvalisavosti, kitnjastosti, eventualne laži, ima mnogo iskrenosti i

i sad sebi govorio: „Gledaj, gledaj pažljivo ovo, jer ćeš, ne zna se zašto, docnije u životu govoriti: To je nešto zbog čega je vredelo živeti!“ Ostavili smo erhipelag Los, produžili kroz veče.

Na grobovima ludi prazne flaše od džina, na grobovima žena noćni sudovi — simboli njinog spola, i ono bez čega ne mogu ni na drugome svetu. Dva mladića koji znaju ponešto francuski hteli bi pošto-poto da posetim baš njihov dom.

komaraca i mušica ce–ce; da urođenici jedu nešto što liči na stare debele lojane sveće, neke smese načinjene od svega čega se mi gnušamo; da je ono što mi volimo ovde često sumnjive čistoće; da se ovde voda ne sme piti; voćka jesti ako je

pred nama kao na kakvom beskrajnom ekranu, pokazujući nam iz kakvih je sve lepota sačinjeno ono što se zove život; i čega će nestati u onom što se zove smrt. Ni sa jednim nisam vezivao svoju misao.

Stavljamo im ogrlice oko grla; one nas gledaju ozbiljno i ostaju začuđene da je to sve zbog čega su imale da dođu. Nesporazum je očevidan, i sad smo sasvim u nezgodi šta ćemo sa tim rastuženim devojčicama.

Morao je učiniti u svome zavičaju nešto što nije dozvoljeno i zbog čega su mu roditelji morali reći da može otići. Otad ga je suviše peklo afričko sunce, suviše kvasile afričke kiše, od kojih

I da mi to nije rekao, ja bih znao da je vrlo teško da mu se tako šta događalo, jer iako ne saznamo uvek zbog čega je jedna stvar izuzetna, mi smo uvek I od prvog trenutka svesni te izuzetnosti. Ujutru kuvanje, umivanje, polazak.

ja sam viđao slične mrlje po telu, i ove su mi izgledale toliko prirodne, Toliko beznačajne, da čak nisam ni pitao od čega dolaze. Pokret ruke ovoga mladića da se zaštiti urezao mi se u sećanje, i dok ručamo pitam N–a šta je imao da znači.

Vidite ovoga mladića ovde; te mrlje oko nosa i na plećima ne mogu biti drugo no to.“ — „Zna li on od čega boluje?“ — „Razume se. Pitajte ga. Samo ga to ni najmanje ne uznemirava.

Volim njihov jedinstveni dah tela i ulja kojim se mažu, ambre i trava, što sve odiše kao neko divlje voće, čega sam se toliko gadio posle posete konakrijskim devojkama.

Sve je ugasito i tamno na njima, sve je od jedne bolje građe no ona od koje smo sačinjeni; to nije samo put, već i ono od čega je drvo, čvrsto i mračno, i metal.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Ko te pita, ko li haje, Kol’ko j’ na dnu mrtvih snova, Kol’ko s’ u njoj utopilo Želja, nada i brodova! LI Od čega si, Bože, srce znao stvorit’?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Pitao sam se: zašto?... zbog čega? Prilazeći zbornom mestu, čujemo uz put od komordžija da je Drinska divizija razlupana na Kajmakčalanu.

Naredba za smrt i ne treba da bude opširnija. Vratio sam se utučen... Sedim i razmišljam, usled čega potiče ovo moje tmurno raspoloženje... Hteo bih da zabavim pažnju ma čime, samo da ne mislim više.

Došao je i lekar. Previo me je i nešto ušpricao, od čega sam odmah zaspao. Bio je dan, kada sam se probudio. Tada sam saznao da su Bugari pobegli sa Sive Stene, jer su im

Senke postaju sve veće. Mrak. U neko doba pade mi na pamet da pratim jednoga u pravcu reke da vidi ima li čega tamo. Aja! — priseti se Vlajko. — Nisam ti objasnio kako teče reka na mestu gde smo prešli. Vidiš li?

jezicima, izmešani sa piskavim zvucima trube i potmulim udarcima doboša, slivali su se u opšti, razdragani šum, od čega su lice i oči sijali. Na čelu drugog bataljona jahao je oficir, čijeg su konja iskitili cvećem.

— Vi ste nešto neraspoloženi? — Ne! — Znam i razlog zbog čega... Mi smo ovde na usamljenom mestu i vi me se plašite. Možemo ići. — Ja to nisam kazala. Ostaćemo ovde. — Hajdemo!

“ — pitala je Poleta. Ja slagah da si bolestan. Lulu se najednom uozbilji. Počele su da se raspituju od čega, je li teško. Objasnio sam im da si dobio malarični napad, laka temperatura... tako nešto. „Pauvre Dragіcha...

Otržu me sada od devojke koju volim i teraju me silom na bojište da poginem... Aman, ljudi!... Ima li čega tragičnijeg i bolnijeg?...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

lagana; Listak zelen listao, Za višnjicom pristao: Meće na nju odeću, Tkanu još o proleću; Cvetak beljan cvatio, A čega se latio?

Kad spazilo Cvet-devojče, Momče glavu podignulo I na nju se osmehnulo. Nije lako pogoditi Čega više u osmejku, Il’ žalosti il’ veselja.

Maksimović — „da je P. P. Šapčanin n mnogo docnije bio predmet Zmajeve naročite pažnje. Evo iz čega to zaključujem. 1883.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Đuraško!... KAP. ĐURAŠKO: To baš i jeste Čega se plaše one glavurde U kojima se đavo ukopô, Te ih na prkos zlobno navodi.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Svega me upropastio. Skini mi ga s vrata, tako ti carske službe! Nas je, seljake, kažem vam, ovaj slavni sud od mlogo čega oslobodio.

Samo, molimo, po redu i zakonu! Sudac: ... koja se zove Ni Davidova, ni carska, ni spa'iska, na osnovu čega je gornja osuda i izrečena. Jesi li sad zadovoljan, Davide? David: 'Vala slavnom sudu! Ja sam zadovoljan osudom.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Pa dobro, kćeri, jesi li razmislila ozbiljno: šta je jedan apotekarski pomoćnik, od čega ćete da živite? MARICA: To nemoj ti da brineš. ANĐA: Da ko će?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

života i podviga slavnih ljudi, njima će biti darovani svetiteljski venci, i oni će postati uzor moralnog življenja, čega u toj meri i u tako sistematičnoj doslednost nema kod drugih naroda.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

ponižena, da je to vređalo, no, kao uvek, bila blagodarna, jer ona, baba, jednom zasvagda učinila je nešto za nju zbog čega će je celog života poštovati i do groba joj biti blagodarna.

A Mladen se, opet, brinuo da se ne desi da u kući čega nestane i da ukloni taj trepet, strah, ukočenost, da baba mu, majka, cela kuća, budu kao pre dok je oca bilo.

I bio spreman. Čak se nadao da će njen otac doći da ga, pre no što je udadu, pita, savetuje se. Ali ne radi čega drugog, već pitajući ga za savet, u isto vreme da ga zamoli da, ako im prilikom svadbe nestane bilo novaca, bilo

Mlađi brat, uređujući u magazi ponova kupljen espap, glasno je otuda dovikivao i govorio koliko je od čega dovučeno, a on bi to ovamo pažljivo, pomno beležio. Uto dođe č̓a Marko. Video ga je kroz izlog.

Ona je više na tome nego mati mu radila. Ko zna zbog čega. Više kao iz inata, kao pakosti, jada, da ga vidi oženjena, da vidi kakav će, kao mladoženja, stidljiv, srećan izgledati.

je valjda i bila onolika materina veselost, radost, što se nadala, sigurna bila da, nestankom babe, neće imati više on čega da se boji, da se ne ženi...

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

ŽSS, 133 id; GZM, b, 1894, 386. Upor. rimske palilije, od čega možda i reč lile? V. takođe i Eugen Fehrle, Die kultіѕche Keuѕchheіt іm Altertum, 213). 2.

»namerio bi«: ukočila bi mu se ruka ili noga, ili bi se i ceo ukočio, ili bi se ma od čega razboleo (St. Dim.). Drvo, i kad samo padne, na oganj se ne meće (St. Dim.).

Neki, međutim, misle da od svih trava »jedna jedincata« d. nije lek baš ni od čega (ZNŽOJS, b, 129). DIVIZMA Königskerze (verbaѕcum). Divizma, jagorčac, lopuh, medved-uho, kraljevsko srce (Šulek).

Zbog čega je d. mali i kao zdrobljen, pričaju se ove etiološke skaske. Od njega je uzeto drvo za Isusov DUD . DUD Maulbeerbaum

Ako bi čovek, dok ta bela zmija spava, polako ubrao i., skuvao je i vodu popio, svaka bi mu travka kazala od čega je lek (ZNŽOJS, 1. s.).

, 146). Jedna vrsta jabuke zove se petrovača. U okolini Smedereva zabeležen je etion zbog čega se j. pre Petrovdana ne jedu: toga dana »zatrese sveti Petar u raju jabuke«, i deca se skupe da kupe j.

JASIKA Eѕpe (populuѕ tremula). Jasika, trepetljika; (jagnjeda). U etiološkim skaskama koje se interesuju zbog čega jasika uvek treperi, jasika je prokleto drvo.

metnuo u usta, razumeo bi govor životinja; ko bi joj pojeo srce i otišao na livadu, svaka bi mu travka kazivala od čega je lek (ZNŽOJS, 1, 10). Žena koja pojede crva iz l. drveta ili pupa, začeće (ŽSS, 188). O postanku l.

Koliko je, međutim, jako uverenje u njenu spasonosnu snagu, vidi se i iz verovanja da od ujeda zelembaća, od čega inače ne pomaže ništa, jedino može pomoći devojačko mleko (dakle, nema pomoći, jer devojačkog mleka nema — to je

U starom dubu, kao i u brestu, živi ala, i zato ga bije grom; samo na dub može veštica da ispljuje popivenu krv (od čega na njemu ostaju »korubine«, koje se deci meću u amajlije radi zaštite); (zbog njegove demonske prirode?

Ćipiko, Ivo - Pauci

Nemoj tako, brate! — A da što ćete vi od mene? Puna kuća nejačadi... ali, fala bogu, imate se od čega naplatiti, odgovori Vojkan umiljato. — Znam da mogu, ali meni te žao!

Oprezno, tek je natuknuo zbog čega je došao i kazao im da nastajni četvrtak, nefaljeno, prije ručanih doba, dođu u varoš, — a doći će za svoju korist.

— i obujmi je oko pasa. —De, ti! —Vidiš, ja gdjekad sam o svačemu mislim... pa mi čisto pamet stane. Ne znam radi čega brani nam zakon i pop ono što nam je najmilije?

Radivoj ide prvi, a njeno dijete uzastopce za njim. ...Te noći preldžije u Petrovoj kući nagađaju radi čega Cvijeta odbjegnu od Radivoja.

žagor ljudskih glasova Radi u ćutanju dolaze u pamet nekakvi ulomci sitnih misli i odvraćaju ga od glavnoga, radi čega je došao; i zaludu sili se da ih od sebe odagne i sve misli usredsredi u jednu.

sa sebe dok je Marko u kući bio, jer u novac što je određen za gazdu neće da dira, a putem iz varoši odlučio je još iz čega poštogođ izbiti. — Što bijaše, Rade, u varoši kod gospodara? —upita mati zabrinuta, dok je Marko iz kuće izišao.

A kad mu dođoše na pamet djeca, okrete se naglo da ih vidi, kao da se za njih od čega boji, i sjede uz vatru. Dvoje djece ispred bake mirno jedu krumpijer.

Guši se... Nateže se svom snagom da se izvuče na livadu, na suvo... A blizu je kraja. Pruža ruke da se čega dohvati... Znoj ga od muke probio, vikao bi, ali ne može usta da otvori...

— povika iz Nenada, kao iza sna, i požuri. — Oprosti, — upita ga Ivo, kad ga stiže, — ko u Beču živeš, od čega? — Pametno pitanje !— nasmija se on usiljeno. — Valja da živem; živem k'o i drugi, s dana na dan... — Mog'o bi drukčije.

— opazi porezni pristav. — Da gleda u more i — pije, k'o i ja, — nasmija se carinarski činovnik, čudeći se radi čega se pravdaju. — Što treba da radi? — nastavi Ivo.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Nedeljne službe obavljaju se u praznoj crkvi. Prohor je lukav. Tačno pogađa ono oko čega se i Makrije dvoumi: da li manastir da pretvori u stecište kužnih i ubogaljenih, ili će to ostati hram odakle se

Dodao je da to na žalost nije istina, jer bi se valjda bilo čega u vezi s tim sećao. Vila se potrudila da izbriše sva sećanja na sebe i na tu noć. U tome i jeste njena moć.

mesnog oružara, kojem je ćerku lečio od žutice na gaj način što ju je po ciči zimi terao da trči naga oko kuće, posle čega je jadna devojka umrla od nazeba. Izgleda da su mu zbog toga odsekli i nos.

Onda bi im se pridružio i moj učitelj, tapšao me po ramenu svojom ručerdom, posle čega mi je nekoliko dana trnulo, i podržao bi ih u opštoj smejuriji i sprdačini.

čujem njegovo krkljavo disanje i zacenjivanje, kao da ga gledam dok pljuje goleme, okrugle, balave lopte ispljuvaka, posle čega vavolji u ustima nekakav zamišljeni zalogaj, gledajući širom otvorenih očiju u tavanicu.

od dugog zagledanja, takvi već odustaju, i možda im samo ponekad dođe na pamet da povire prema starcu, posle čega mrzovoljno odmahnu rukom kao da kažu: nema od toga ništa, taj neće.

Ni pasa, ni mačaka, ni kokoški, ni najsitnije životinje, samo oni vode nekakav život, ne znam ni sam kako i od čega. Nismo zatekli ni pregršt života.

sasvim tačno jer polovina bačvi i kaca za vodu beše prazno), te seno je na izmaku („I šta kad Brzan padne pod Kulu, od čega će stoka živeti, valjda od kamenja?

Četvrtasto Bogdanovo lice, crveno od umora ili od stida, ili od straha, ili ko zna od čega već sve ne, nadulo se kao da će svaki čas pući, ćela mu se usijala od znoja, debela žila na čelu mu nabrekla kao

U Prohorovom raspeću otkrio sam i mnogo čega drugog. Hristova glava je lepa, muževna. Ima malo povijen, orlovski nos (kao onaj u Arilju).

Da li usled vešanja, ili od čega drugog, ili prosto što nije bila veća, Prohorova travčica se jedva pomaljala iz ćube retkih kovrdžavih dlaka.

čijim je vrhovima bilo raznovrsnih sečiva — srpova, kosa, budaka, motika, kosijera, trnokopa, krivih bradvi, kukača, i čega sve ne. Trideset konjanika ostavio je u rezervi.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Što sam tužan tako? Šta mi tišti grudi? Uvenula mladost, il' odbegli maj? Kud mi setni pogled u daljine bludi? I čega se tiče gorki uzdah taj? Buni li mi dušu ta priroda snežna, Il' mladosti moje usnomena nežna? O, putnici ždrali!

Svi čekaju samo da zatutnje zvona I topovske paljbe sa Neve i Dona. Pa dnevni žurnali... Čega nema tuna! I narodna prava, potrebe i buna. Pa porez, pa prirez, pa različne trice, Da ti srce plače i crveni lice.

1889. SRBIN U RAJU Umre jedan Srbin, ne zna se od čega, Ali Gospod primi u naselja njega, I reče mu Gospod: „O ljubazni sine! Dospeo si, evo, u rajske visine.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Sada ću Vam pročitati njegovu prvu stranicu, pa ćete videti kuda i zbog čega putujemo. „Svakoga dana, između izlaza i zalaza Sunca, vidimo nad nama ili plavetnilo nebeskog svoda ili oblake.

I to kretanje Sunca je prividno i posledica obilaženja Zemlje oko Sunca, zbog čega ga zemaljski posmatrač viđa postepeno u raznim pravcima prema ostalim zvezdama.

Budućnost je postala opet traženom robom, inače ovi silni astrolozi ne bi imali od čega da žive.“ - „No, pa Vi ste maločas rekli da se iz zvezda može čitati budućnost.“ - „Sigurno!

“ - „A kako stoji sa tobožnjim kretanjem naše Zemlje?“ - „Mnogi govore o tome, Pitagorejci, da se Zemlja obrće, usled čega nastaje smena dana i noći, a neki da se ona i u prostoru pomera.

A imaju i čega da se nagledaju. One su, zaista, osobito lepe i graciozne. Pogledajte samo kako su svojim mekim stolama obavile tako

No, sada je vreme da se setimo radi čega smo amo došli, i da pođemo u Muzeum. To je, u isti mah, i Univerzitet i Akademija nauka.

On je našao da se oba preseka nebeskog ekvatora i Sunčeve putanje, ekliptike, pomeraju polagano duž ove, zbog čega i nebeski polovi opisuju po nebeskom svodu krugove oko pola ekliptike.

Da li je duhovni otac te reforme bio Eratosten ili Arhimed, oko čega se istoričari još prepiru, to je za nas svejedno.

Tako Vam ja često i ovde zalutam u prošlost, i tada mi se nameće pitanje: zbog čega na ovom blagoslovenom zemljištu, koje je hiljadu godina bilo centar grčke kulture, nije mogla da cvate nauka.

inu svetoj crkvi neprijateljsku nauku, i zaklinjem se da u buduće neću, ni usmeno, ni pismeno, ništa više tvrditi zbog čega bi na mene mogla pasti sumnja jeretičkog dela... Tako mi Bog pomogao i sveto evanđelje koje dodirujem svojim rukama.

Kažu: nebo je časovnik dana, meseca i godine. No za taj časovnik potrebni su samo Sunce i Mesec. Zbog čega bi se onda kretale njih pet planeta u svojim zasebnim sferama i čemu bi služila cela osma sfera sa nebom nekretnica?

“ - „To si i zaslužio!“ prosikta njegova žena. „Nisam li ti govorila da se ne primaš tog bednog zvanija! Od čega da živimo? Od vazduha? A moramo već i da pomišljamo na opremu i udomljenje naše Regine. Da li si ikad na to pomislio?

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Stojan Novaković) podstiče školske upravitelje i pedagoge na brigu o lektiri pogodnoj za obrazovanje dece u školama, iz čega se naglo razvija i književnost za decu.

). Uzor mu je bio Branko Radičević. Pevao je najviše o Fruškoj gori zbog čega je nazivan „fruškogorskim slavujem“. U njegovoj lirici životni optimizam prepliće se sa melanholijom i slutnjom smrti, a

Stanković, Borisav - TAŠANA

KATA (prilazi uplašeno): Ama kako: »luda, mrtva«, »da ništa ne vidiš?« Šta ti imaš da gledaš ovde, i od čega da strahuješ?! Šta je to, kćeri? TAŠANA (okreće se od matere): Ništa. Ostavi me. Ne znaš ti. Svi vi tako.

Oh, izludeću od straha. KATA (sasvim preplašena od Tašanina izgleda, pojuri vratima): Kako strah? Od čega te strah? Ama šta je to? (Viče): Stano! Ulazi Stana. STANA Evo me.

sve učinio što je trebalo da ja učinim, da postanem ovde prvi, najveći, zato valjda što sad nemam šta da želim, i zbog čega sebe da gonim — počinjem osećati ovu ne malaksalost, već starost. TAŠANA A, ne, dedo! Otkuda ti star?

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Je li ti čega malo?” — „Šta ti je, Kosta? ja u šali, a ti... — „I za šalu treba pameti.”— „Ma, lepo ja tebi govorim da je Rista

Uzdigoše se tako u njoj jedan razum i jedno dostojanstvo, koji su bili pravi ukras. Nola je osećala da čuva nešto od čega zavisi sad i njen život i život njena oca. Dođe posle godinu dana među njih jedna mala, kao leptir laka devojčica.

— Sve je izgledalo dobro, i sve se svršilo rđavo. To je ono čega se bojim i ja. Ne može čovek da zna kako je to, i zašto.

Možda je bezbroj korenaka? Nije. Jedva daleko negde nađe čovek drugi, koji se takođe lako izvali. Od čega žive, i cvetaju, i mirišu, i krase svet čitavi plaštovi i zidovi onog zelenila i cveća — to ostaje zagonetka!

Grančice rastu takoreći na očigled. A kad potraga čovek, oko čega se obavijaju, šta grle: to je suv telegrafski direk, hladan neki zidić, gvozdeni žičani preplet.

Ribali su dakle momci, i to sapunjavicom u koje je Marko sipao nešto što je naročito poručivao, i od čega se daske stezale i postajale glatke kao staklo.

Poslednji cvet na umornim Vlaovićima — umetnost. Od čega živi umetnost? iz čega se rađa umetnost?... Seljani, naravno, nisu imali mnogo smisla za umetnost i njene probleme, ali

Poslednji cvet na umornim Vlaovićima — umetnost. Od čega živi umetnost? iz čega se rađa umetnost?... Seljani, naravno, nisu imali mnogo smisla za umetnost i njene probleme, ali muzika je muzika.

Sve „žitejsko” je u tolikoj meri iščezlo bilo iz potreba Josifovih, da se prosto nije znalo kako i od čega živi. Leksa ga služi srdačno. Svim silama je zapela da spase brata i Vlaovića. Zavarava ga da jede.

Kad dečko pocrveni i zbuni se, ori se smej matorih. Iskušenja se stepenuju, dok dečko više ne crveni, posle čega matori opet udaraju u smej, samo uvek drugim i drugim smejom. No, u školi, Mija sve bolji i bolji.

Vlasnik je bio Gornjovarošanin Sava Bajić, šuster po zanatu, nekada krpa, a posle pođonar, do čega je mnogo držao uvek, a najenergičnije otkad je podigao svoju kuću. Energično je odbijao da „udara fleke”.

Mirko je sutradan prešao u komšiluk, usudio se da uđe u kujnu i preda saksiju lepog cveća, od čega se Savina žena vrlo nerado rastala. — Zametnuće se valjda neko prijateljstvo — tešio je Sava ženu.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

No i ovde, ljubezne moje čitateljke, neka vas izvini nežni vašeg tela sostav; zbog čega se tako plašite da pri najvećoj drugoga nuždi na čuvstvo i čuvstvitelnost zaboravljate.

zast.) — pošto, našta, posle čega POČEST — čast, počast POČIVATELNA — počivka, pauza POČITAJEMI — poštovani POČITANIJE — poštovanje, ugled POČITATELj

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

sve školske protokole, gde je najzad utvrdio nesumnjivi fakat da sam ja prvi razred gimnazije učio pune tri godine, iz čega se da izvesti jasan zaključak: da sam se morao roditi 1864. godine. Hvala g.

no što će se pogača prelomiti, na nju se stavljaju razni predmeti i stavlja pred dete, te se pusti da se samo maši, i ono čega se maši, tako se tumači, biće mu poziv u životu.

Ako vi ni pri tim rečima ne primetite butone u njenim ušima i ne zadivite se, radi čega se ceo ovaj razgovor i vodi, onda, razume se, ona će nastaviti: — Možda bi to bilo preterano — ja ne znam — ja nisam

Razume se da smo mi deca, uostalom kao i ljudi, hoteći da vidimo čega to ima u umetnikovoj duši, razdrli mu grudi i iščupali dušu.

i, uopšte, izveo krvoproliće dostojno jednog krvoločnog pivara Santera ili nemilosrdnog glumca Kolo Derboa, posle čega je, razume se, nastalo u istim srazmerama suzoproliće.

vladu, — David Mešulam iznese jedan slučaj međunarodnoga značaja, pri kome je jedan naš podanik teško stradao, radi čega moramo, ugleda našega radi, pribaviti satisfakciju.

razdeljkom na sredi i odvela lično u školu, gde sam pred mnogobrojnim gostima deklamovao nešto rodoljubivo iz lire, zbog čega me je prota poljubio u čelo, okružni načelnik pomilovao, a otac se zaplakao.

Uostalom, ja ni dan-danas ne razumem čega u svima ovim mojim odgovorima ima smešnoga i čemu se upravo predsedavajući profesor tada onako slatko smejao?

— Tu je Severni ledeni pol. Tu je večita zima, nikad ništa ne cveta, sve je izumrlo, a i ako ima čega, to je zakržljalo. To su, uostalom, neispitani prostori.

Kad pak ova zgusnuta partija ode duž cevi, onda će na tom mestu nastati razređivanje vazduha, posle čega će neprekidnim duvanjem opet nastati zgušnjavanje.

cigarete; ima ih koji odmereno puše, a ima ih koji ne ispuštaju cigaretu iz zuba; ima ih koji često menjaju duvan, zbog čega ih muči težak kašalj, a ima ih koji su kadgod pušili pa, uviđajući da im škodi, napustili duvan da bi povratili apetit.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Štaviše, on možda veruje da sam ja primiren. Uostalom, prošli smo onu šumicu, sad nema više čega da se plašimo. A evo ga i selo. Dobih volju da se razgovaram sa komandirom. — Gospodine kapet...

Sad se nema kud. Ova labilna povezanost za sve ove ljude izazivala je osećanje nesigurnosti, iz čega je proizilazio strah. Primicali smo se lagano i obazrivo drumu.

Oficiri su se sakupljali i, kako koji naiđe, pita ima li čega novog. Dođe i potporučnik Sredoje, „ekonom svoga dobra“. — Pomaže bog, ljudi... Šta se dokonalo?

— To je bila bratska dužnost... Ja vas opet molim, da nam ne zamjerite, ako je bilo čega neugodnog... Šta ćete! Viđeli ste ovaj božji krš. Ni sami nemamo kruha... Pođite mi zdravo, đeco!

Odosmo u varoš, da vidimo ima li čega da se kupi. Sem nekih arnautskih kolačića ničeg više. A i to nestade... Sa grada pripucaše baš tada topovi, kao znak

Bombe iz aeroplana počeše da prašte po varoši. Crnogorci pucaju iz topova razornim granatama te ne znamo od čega pre da se čuvamo. Gladni vojnici lutaju ulicama. Jedan seo na prag kuće, stavio pušku pokraj sebe i pritajio se.

Čitavu administraciju vodi država sa engleskom komandom, pišući razna trebovanja, dajući reverse, oko čega je zaposlen štab ljudi... Međutim Tanasije Prvulović, iz neke tamo Potrkanje, rešava sve to po kratkom postupku.

— Vi tražite, gospodine potporučniče, nekoga? Odgovorih mu nešto, zatim ga polako zapitah, od čega boluju ovi vojnici. — Od svačega... Opšta iscrpenost i iznemoglost. Znate...

Danas je čak i poručnik Protić skinuo pojas, i veli: — Dok su pored nas ona „dva pobratima“, nemam čega da se plašim. Ali u jedno vreme naši „pobratimi“ izgubiše se prema pučini i svi se ljudi najednom uozbiljiše.

Je li to ćuvik, ili planinska greda, da bih znao kako su oni nastupili, i oko čega su se borili? Karta je zamrljana te ne vidim jasno. — Ovakva je stvar — poče da objašnjava kapetan Radojčić.

Petrović, Rastko - PESME

Ali pošto mi nekako padne na pamet da to čega se ja bojim, baš taj i taj dan, stvarno - pa ma šta se na svetu dogodilo - mora naići (izgleda da sam se samo

do pola sna iščupa; Ne mogoh doći sebi, premda obamreh od užasa; I najmanji šušanj odjekivaše u meni kao lupa, I ne znam čega još strašnijeg prezah u bolu tog časa, Činilo mi se da neizvesnost traje čitavo pola veka, Tako mi večnost se javi

Sada sam ceo ovaj svet skoro napustio, Čim odvojim pogled od čega to odlazi već u linije; Ceo ovaj red zgrada što sam, od detinjstva da izniknu, pustio, Sada gledam kako se u nekoliko

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Dosadno joj postade lelujanje meduza; smešno saplitanje rakova po pesku. Čega ima čudesnog u rađanju nove zvezde iz jednog njenog otkinutog kraka?

iz koje ga mač ne bi mogao izbaviti i nije bilo čoveka ni zveri koju pesma svirale ne bi bila u stanju da pripitomi. Čega je imao da se plaši?

Kružila mu je glavom jedna davna svađa sa Sofronijem. Bilo je to oko riba i lubenica, oko čega bi drugog? Namršti se Starac: ima li ikog lukavijeg od Sofronija? Sigurno će mu, opet, ponuditi razmenu!

Njoj je bar ostalo kao uteha da se seća nekadašnjeg sjaja i veličine, čega bi se ostali mogli sećati? Kasa oprezno škripnu vratima da bi oterala poljske miševe koji su u njoj već počinjali da se

Utom se zanjiha klatno, a onaj glas opet reče: — Očisti me! — Od čega da te očistim? — trže se dečak. — Od starosti, od prašine!

— Pa, reci sada i ostatak! — reče mladić i sede kraj vatre. — Ostatak, čega? — upita Starac i utonu u ćutanje. Mladić strpljivo nastavi da čeka.

Šantić, Aleksa - PESME

Tu je, tu je ono što mi srce mami, S čega noću bdijem do u osvit sami, — Tu je ono blago, ljepota Mostara, Tu je kita smilja, tu je zlato Mara!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Ilija Birčanin ima u sebi nešto od čega se diže kosa na glavi, kao da je saliven od vekovnog gneva i tuge celog naroda.

Uz stih kad poraste ruža na božuru Vuk kaže: „Ovdje ruža valjada znači božurov cvijet, kao što se i načinjen od čega mu drago na ružu nalik cvijet zove ruža“. Ja pojavih u Moravu ovce, „tj.“ — kaže Vuk — „dolje u Srbiju.

— zatvorene kotarice (po Vuku), pleteni sanduci (po Maretiću) Popila (Popine) — polje u Hrvatskoj porašta — zbog čega poredo — uporedo Porča od Avale — jedan od turskih zapovednika utvrđenja na Avali.

sačmalija daska — (valjda) daska koja je bogato ukrašena sačmali-košulja — veoma navezena košulja sa šta — zbog čega svagđe — svakad svati (nekoga) — uzima za staroga svata svetovati — savetovati svilaj — v.

carem Stracimirom) tebeka — tebi tevabije — pratnja, svita teva me — te će me valjda tevećeli — koji je ljubitelj čega (neću tevećeli — neću bez nagrade) têg — (u Hrvatskoj) letina, usev teke — tek (teke je zbog stiha) Tekija —

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Uf Jovanče, ne pitaj! I ja sam dobio paprene šibe — huknu Stric i pokaza dlanove. — Evo, po- gledaj. — A zbog čega je tebe? — Zbog Dunava, đavo ga odnio i Dunav!

— isprsi se Mačak. Provukoše se po mraku do one živice podno bašte i počeše da tovare magare. Čega li se sve tu nije našlo i čim li sve jadno magare nije opterećeno!

da je tvoj škrljak mnogo oštećen, drugo „hm“da mi treba igla i konac, a treće „hm“kaže da mi valja naći nešto od čega ćemo načiniti pojedeni kraj oboda. — Može li kakav komad lima? — upita Stric.

— Na drveće! Svi na drveće! — veselo dočeka Stric već unaprijed srećan što će se pentrati po drveću pa ma zbog čega bilo. — Idemo malo dalje od logora, pa na bukvu. Odozgo ćemo viriti kako nas traže.

Broj bjegunaca rastao je svakog dana. — Aha, znam ja zbog čega je to — dosjećao se on. — Ili oni bježe od škole il ih roditelji zadržavaju da im rade poljske poslove.

petljao sa seoskim starčinama i njihovim luletinama od gline, drveta, morske pjene, porculana, metala i bog te pita čega još. Bilo ih je čak i od izdubena krompira, ali te se već nisu dale popraviti.

— A zbog čega to? — zinuše dječaci. — Zato što sam pustio da nas tuđin gazi, što sam, eto, i od vas dvojice robove načinio.

Oni su, možda, slutili do čega će jednog dana doći. Sutra, kad plane ustanak, sa svih strana pojaviće se baš ti vojnici.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

tadar se i više osveste sa zabom o zemlji i ništa s hićnjom ne prohode: svaki grumenak pregledaju što je i je li od čega ruda. Liše, kad već do zlatne rude dođu, te joj žicu namere, tadar baš s opipom i vrlo pregledaju svesrdo.

U tome i dijete će se u tebi začeti i rođeno iz tebe nazvaće se sin božiji, sin višnji. Ne boj se nit' se što od čega prepadaj Marijamlije! Velim ti da si vrlu čestitu dobru sreću pridostala od Boga.

Dede ponapre proznaj sebe samoga što ti je u tvojih ruku, mož' li se o svem svedžbati tko si, odašta si postao, s čega si sklopljen i kako si se sazdao, kako li se sastavio da budeš sličan božijem obrazu?

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Tu silni legeni, ibrici, sahani, srebrni šavdani, tepsije i sinije po metar i po u prečniku, pa one ćase, mangali, i čega ti svega tu nije, i sve to srebrno ili bakarno pa kalajisano.

Oseća da joj je nešto milo i tužno nešto; oseća da pati, a ne zna još od čega pati. A prijatna joj ta samoća, koja je zaklanja od pogleda ukućana, koji su joj pogledi od neko doba užasno dosadni

Jevda se prosto iznenadila. To ne bi nikad ni slutila, a ni u snu joj ne bi došlo tako što! Ono čega se ona bojala, od čega je strepila, — to nije bilo, ali je ispalo iznenada ovo, a ovo je za nju bilo nešto skoro još

To ne bi nikad ni slutila, a ni u snu joj ne bi došlo tako što! Ono čega se ona bojala, od čega je strepila, — to nije bilo, ali je ispalo iznenada ovo, a ovo je za nju bilo nešto skoro još gore!