Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ove čelenke daju veziri onome koji kaursku glavu donese. To mu je na glavi nositi kao neki orden, i po tom se poznaje koliko je gla
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
O NALAZAČU Ko nađe u carevoj zemlji što bilo: stare novčanice saske, brojanice kaluđerske, čelenke i toke, ženske kopče i pasove od srebra, mreže ribarske, zarđalo sečivo srpa i kose, slomljenu potkovicu, ili samo
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
ali ne za mame Koji ’no se plaše i od svoje senke, Kojima se vije po svakome vetru Kukavičje pero vrh sramne čelenke.
Bojić, Milutin - PESME
Pod vrućim suncem vrištaj konja gluši, Topot se lomi o nadne čelenke, Mlaz mladog soka iskra i penuši, A čelom mutne navlače se senke.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Na njoj, na drveću, na kućama, na mladim junačkim licima drhtala je jasna sunčana svetlost. Sijali su kalpaci i čelenke, koplja i sablje, lepršale se zastave. U susret tom punom životu jurila je nakazna smrt.
toke od četiri oke; a na noge kovče i čakšire, žute mu se noge do koljena, pobratime, kao u sokola, a na glavu kalpak n čelenke, jedan kalpak, devet čelenaka, i deseto krilo okovano, a iz njega do tri pera zlatna, što kucaju Gruja po plećima,
Pa mi i ti štogođ progovori, jera hoću zadužbinu gradit“. Skoči Miloš od zemlje na noge, skide s glave samur i čelenke, pa je časno kneza podvorio; dodaše mu zlatnu kupu vina, primi Miloš zlatnu kupu vina, ne pije je, poče
nego oko jedno, voljeću ga neg’ jednoga sina; ja ću njemu dare pripravljati, pripravljati konje i sokole, i kovati čekrkli-čelenke, i rezati kolaste azdije, neka nosi, neka se ponosi; ako l’ tako to ne bude, prijo, hoćeš doći, al’ ćeš grdno proći“.
junake dibu i kadifu i crvenu čohu sajaliju, što od vode čoha crvenija, a od sunca čoha rumenija, a na glave kalpak i čelenke, na junake meneviš-dolame, a na noge kovče i čakšire, — nek su naša đeca okićena, nek su naša đeca ođevena sa onijem
Svega ću ti dara pokloniti, već ja ne dam cigle do tri marve: ne dam s glave tastove čelenke, sa ramena kolaste azdije, i ja ne dam od zlata košulje; hoću nosit mojoj zemlji divnoj, nek pofala mojoj braći bide.
od četiri oke; a na noge kovče i čakšire, — žute mu se noge do koljena, pobratime, kao u sokola; a na glavu kalpak i čelenke, jedan kalpak, devet čelenaka, i deseto krilo okovano, a iz njega do tri pera zlatna, što kucaju Gruja po plećima,
tepeluke, — sjaju mu se toke kroz brkove kano mjesec kroz jelove grane kad obasja od petnaest dana; oko glave pera i čelenke, devet pera, dvan’est čelenaka, a trin’esto noja tice krilo, pa se krilo na čekrk okreće, te kazuje koji vjetar
tepeluke, sjaju mu se toke kroz brkove kano mjesec od petnaest dana kad obasja kroz jelove grane; oko glave perje i čelenke, devet pera, dvan’est čelenaka, a trin’esto noja tice krilo, pa se krilo na čekrk okreće, te kazuje koji vjetar
samokresa — svi u suvo zaliveni zlato, a pokraj njih noža plamenita, a na bedro sablju okovanu, a na glavu kalpak i čelenke, a pokraj njih valku pozlaćenu, i prigrnu divan-kabanicu sa suvijem okićenu zlatom; pa se skide niz bijelu kulu, a
Kada dođe Mustaj-beže Lički, pjan katana pod jelikom spava sav u srmi i u čistu zlatu: na glavi mu kalpak i čelenke, jedan kalpak, devet čelenaka; pokraj njih je krilo okovano, valja krilo hiljadu dukata; na plećima zelena dolama, na
Mirno dođe u Lijevna grada, i sakova toke i čelenke, pa on pođe gore u planinu. No kad dođe turskoj karauli, al’ tu bješe trideset Turaka, metahu se kamena s ramena i