Radičević, Branko - PESME
' 58. „I tako je otišao I uzeo sebi drugu... Žâ mi beše, zdravo žao, Al' uguši svoju tugu, Ta što znado činit mlada? Zaš da s mene momak strada? 59.
Oh Soliman, prokleta mu ruka, Svojom sabljom dopanuo muka, Jera njome posekao Gojka!... Što će činit Kosana devojka? Pre venčanja, pa već udovica, Ubiće se, sinja kukavica!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
da budem kralj! Kralj da budem pet minuta! Pet minuta da mi s čela blešte dijamanti krune, I da svako ima činit ono što mi na um dune!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
KNEZ JANKO Bože dragi, čudna dogovora! Bili ovo đeca poslovala? Ne smijemo činit što činimo, ne smijemo javit što je javno; neke misli na vrat tovarimo kâ da posla do mislit nemamo, kâ da činit što
činit što činimo, ne smijemo javit što je javno; neke misli na vrat tovarimo kâ da posla do mislit nemamo, kâ da činit što treba ne znamo. Kad sam gode mnogo razmišljavâ, vazda mi se posâ povukovâ. Ko razgađa, u nas ne pogađa.
Živinom se svakom promećemo; vozimo se na srebrna vesla, lađa nam je kora od jajeta. Zla mrznome činit ne možemo; a ko nam je mio ali svojta, trag po tragu njegov iskopamo. SVI IZ GLASA Vidite li kako ne zna ništa!
Nego sam se jednom pokajala; volija sam poći pod gomilu sa svijema te smo toga lika no zla činit kako smo dosada, da ako mi lakše duši bude. (i plače baba) KNEZ JANKO Čudna vraga, vidite li, braćo?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Jer ovo isto što ti se sad čini „neizdrživo” i „beskonačno“ , posmatrano unatrag činit će ti se da je bilo „lako“ i „kratko”.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
GLAVAŠ: A sad? Šta si otsada činit nauman? ISAK: Sad neću s grobom, sad ću sa tobom! Jače je srce i od starosti, A za osvetom žŷdi strahotne Poznaje
Ko je to drugi činit mogao, Nego ja, majka, njezina?... GLAVAŠ: Maćeha!... STANA: Grozan si! GLAVAŠ: Od groznice si mnogo groznija!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Što bi nam se špotovali i ostali vitezovi!“ Ali sidu prosta činit i ruke mu odvezati, mladu Svilojeviću. Britku sablju izmače, konjica pothodi, mnogo Turak' posiče, nut' careve
je od Kladuše Mujo, pa on budi svog brata Alila: „Ustan’ gore, moj brate Alile, da idemo na Crvene st’jene — sehir činit kamene Kotare“. I odoše na Crvene st’jene.
Ako l’ mene to ne poslušate, već počnete zulum činit raji, vi ćet’ onda izgubiti carstvo“. Car umrije, a mi ostadosmo, i mi našeg cara ne slušasmo, već veliki zulum
janičarima, Turcima vitezovima. Ali sidu prosta činit i ruke mu odvezati, tj. ali kad su ga oslobodili i ruke mu odvezali.