Dučić, Jovan - PESME
Gospode, znam ti klicu čudnu u svem mom dobru i u kvaru, Jer ogledaš se meni u dnu — Kao nebesa u bunaru. Senka je tvoja dan što zari, A ja
I ljubav što čezne, i jed što se gnuša, Sve je samo pesma: dok mre u dubini Sva u čudnu svetlost obučena duša — Kao zvezda što se raspada u tmini.
oči sviju stvari; Tvoj stav uze ljiljan u velikom vrtu; Sunce da u tvojim kosama zažari; Bledi mramor zahte tvoju čudnu crtu.
Pevale su joj, jer je ona volela njihovu čudnu pesmu, i jer im je davala iz svoje crne rukavice neko sitno zrnje sa dalekih ostrva, da joj mogu po ceo dan pevati o
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
snaga, pa instinktivno ispruži ruku, steže, svoju koščatu pesnicu i oseti kako ta pesnica nosi u sebi neku veliku i čudnu moć. „Kako je to sve i čudno i smešno sa tom čovečijom dušom — pomisli Jurišić.
Sad je nastao neprekidan, potpun, crn mrak. U blesku one munje sticao sam čudnu veru u sebe. Surovo sam odricao zakon, odbacivao Tvorca, i svemoćan voleo sam život i verovao u sreću...
Imao je, kažu, samo jednu, čudnu i stalnu, osobinu. Po ceo bogovetni dan rukovao bi se s ljudima, pušio ili pisao Nataši. KRAJ.
Afrika
Dogodi se da poneko ima tako čudnu konstrukciju da može ići gologlav usred ekvatorskog podneva kao usred sicilijanskog ili napuljskog; obično se svrši
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavle je, međutim, učinio to, ne zato što je bila lepa, nego tako mlada. Imao je neku čudnu nežnost, prema mlađima, koju nije imao prema starijima.
Noć, koja na nas spušta, iz neke neshvatljive daljine, sa neke nepojmljive visine, neku čudnu zavesu vazduha, kao od mekog, plavog velura.
Kad mu se oči naviknuše na polumrak i uši na tu čudnu tišinu, Isakovič ču da se ti ljudi razgovaraju, ali sa odstojanja, kao da se, jedva još čujno, dovikuju, sa nekih brda i
Ana je, bez dece, bila snuždena i brižna, a imala je u očima neku čudnu vatru i suzu. Ni Đurđe više nije bio onaj stari, nasmejani, bezobrazni, oficir.
Planina, šume, drveće, koje je bilo blizu, drum, kola, sve je bilo utonulo, pred njim, i iza njega, u tu čudnu, providnu maglu, u kojoj je jesenji predeo menjao, svaki čas, boju.
A kad se magla razišla malo, vide sneg na jednom vrhu. Kroz tu čudnu maglu, on je skoro plačući prolazio. Sećao se kako ga je žena gledala, na samrti, suzno i nemo.
I jednu snažnu kobilu, koja više nije bila mlada, ali je bila laka. Imala je čudnu boju, kulaša. Praćena Ševičem, grupa oficira, posle jahanja, obilazila je arenu i glasno dovikivala jahačima, koji su
da je sad često sa kapetanom kozačkim, Ukšumovičem, od koga je konje kupio, a koji mu je obećao, u Bahmutu, kuću. Čudnu kuću, za kakvu nikad dosad nije čuo. Od lipovog drveta.
se, međutim, u kući trgovca Žolobova, bio spanđao sa njegovom sluškinjom, koja je bila lepa, pusta, a imala onu čudnu moć rusku, da, rečima i pričama i pesmama, ražalosti.
Teodosije - ŽITIJA
I ne okvasi ga val, i opet se natrag vrati. A sveti videvši tu čudnu ribu i sa velikim umiljenjem uzimajući je hvaljaše Boga, koji je brzo uskorio njegovu želju da mu prinese i da hranu, i
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Za Vuka Isakoviča značile su te vesti strahovitu zabunu, iznenadnu i čudnu. Zanoćivši to veče, sasvim blizu neke reke, kraj koje su pešačili, sedeo je do duboko u noć, poguren, na jednom sedlu,
Matavulj, Simo - USKOK
Istoga dana opravi knez glasnika k vladici na Stanjeviće. Istoga dana pred lijeganje ču knez od Krstinje čudnu rabotu. Ona poče: — Imam da ti ispričam nješto, pa da se prekrstiš i desnom i lijevom, kao i ja što sam! — Što to?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
zemljinu kuglu da bi pritekao u pomoć nepoznatom drugu, Papuancu, s kojim je došao u dodir razgledajući jednu „čudnu sliku” u nekoj slikovnici.
Sremac, Stevan - PROZA
Digla se u tom inače mirnom domu veća galama nego da si poterao čitavo tuce žena u aps. Jovan je imao neku čudnu narav u piću; dođe mu, tako, u tom stanju, pa hoće šlifovanu čašu da grize i jede, a žena mu ne da to nikako.
Radičević, Branko - PESME
Ovo reko, proguta me jama, Grunu o tle, začu čudnu viku: „Amo brže, pomozi ti nama!“ Pado, lupi o kamenje dole, Ni se ubi, ni me što zabole, Tom se čudi, al' ne mogo
eto sva već iznemože, Pa na muci k nebu pogledala, Ozgo Alu u pomoć pozvala, Ala čuo pa joj pomogao, U dušu joj čudnu misâ dao. Prestade se Hajka otimati, Da je pusti, prestade moliti, Krošto — zašto — ko to jošte znade?
Jošte malo, pa je sve propalo... „Pomoz', Ala!“... čedo povikalo... Ala čuo, pa joj pomogao, Čudnu misâ ujedanput dao.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Posle toga u grad ode, i ne proće čak ni sat, a on spravu čudnu vuče: vatrogasni aparat! „I ovo nosim sa sobom gore, da munje gasim i meteore.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
more Sadržaj STRADIJA 2 VOĐA 62 MRTVO MORE 72 DANGA 96 MRTVO MORE STRADIJA U jednoj staroj knjizi čitao sam čudnu priču; a vrag bi ga znao otkud meni ta knjiga iz nekog smešnog vremena u kome je bilo mnogo slobodoumnih zakona, a
Išao sam tako vrlo mnogo godina, i otišao nekud tako daleko, daleko od svog zavičaja u neki nepoznati kraj, u neku čudnu zemlju, za koju, valjda, niko živi i ne zna, i koja se sigurno samo u snu može sanjati.
Rakić, Milan - PESME
Mračno i vlažno ko u grobu. Memljivo svuda, svuda guši. Osećam neku čudnu zlobu I mrak u mojoj tužnoj duši. S krovova niskih oblak dima, Vlažan i gust, na zemlju pada.
Pandurović, Sima - PESME
STUDIJA Osmesi ljudski, — gledam vas k’o smene Svetlosti i mraka, žalosti i sreće, Kao čudnu, istu masku što se meće Na sve tajne misli i želje skrivene.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
potom sam poznao da se nigde na svetu lepše ne spava: spavajući čini ti se da si na nebu i da tu prijatnejšu nekakvu i čudnu muziku slušaš. Ti ljudi kao da su nas čak iz Smirne tu dozvali da nas časte! Prve starešine — sve po redu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
minula, sunce što je svetlilo još samo duboko u večernjem sutonu jedne duše, i koje je davalo svemu što je obasjavalo čudnu i magijsku lepotu Iluzije. Jer stvari imaju onakav izgled kakav im dadne naša duša. J.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Trenutno, potmula, duboka, u samoj utrobi Zemlje tutnjava... Naježeno telo se strese, pa ukoči. I starac oseti neku čudnu vezu ove zemlje i svoga tela; vezu naših koji dolaze i naših što ih čekaju... „Kako je dobra zemlja.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Kao i spoznanje svake osebujnosti u nama, ona rađa čudnu nesigurnost. Razvojni putevi velikih majstora muzike puni su pouke.
Ali kakva nečujna strujica okrepljenja struji iz njega pravo u vlakna one stableće suštine u nama! U čudnu me nedoumicu stavlja umjetnik koji ne osjeća potrebu da bude u stalnom svakodnevnom dodiru s prirodom, koji godinama
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Već mu dosadilo i tući i ići, kad jedared došô on u niku čudnu šumu, a u toj još čudnija kolibica i prid njom još čudniji dida.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ja osećam nju i pesmu jednu, Što je mladost k'o svoj teret ima, Pesmu čudnu, nejasnu i čednu, Pesmu snova, pesmu o srećnima. Ja osećam...
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Moj otac mu je skrenuo pažnju na to, rekavši: “ Povuci taj kaput, oštetićeš mi točak.” Imao je čudnu naviku da govori sam sa sobom, i to bi činio vrlo živo, upuštajući se u žučnu raspravu i menjajući boju glasa.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Cura, po pričanju drugih, zamišljala je more kao neku čudnu, golemu, nemirnu lokvu, ali ovo što joj je sada na dogledu beše, preko čuda, nešto čista, živa, sjajna, što se ne može
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Čak ni pravoslavni sprovod ka večnoj kući nije mogao da gleda. A zla im nije tvorio. Ljudi su u njemu gledali čudnu zagonetku i mnogi se pitali: da li mu je krivo što se nisu svi isturčili, te mu se ne bi ničim napominjalo da ovo što
Miljković, Branko - PESME
Pojedinačno nas, joj, unerazumi; Opšte nas zaslepi. Zabuna je sličnost. Moje lice tone u čudnu bezličnost Koja mermerom svoje oči umi.
Krakov, Stanislav - KRILA
I da li to sunce stvori ovu čudnu, pogrebnu veselost u njima? Poslednja noć je bila hladna kao primicanje smrti, i pokoja nevidljiva pahuljica snega
Petrović, Rastko - AFRIKA
Dogodi se da poneko ima tako čudnu konstrukciju da može ići gologlav usred ekvatorskog podneva kao usred sicilijanskog ili napuljskog; obično se svrši
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Mislio sam tada, a i danas mi to pada na pamet, kako naši ljudi imaju čudnu moć da se snađu pod raznim okolnostima. Valjda što su odrasli u prirodi i povazdan zure u nebo, te im je vizuelna moć
Nije zaboravio čak ni hinine, ni aspirine. Sva ova njihova nastojanja da me što bolje pripreme izazvala su u meni čudnu zebnju. Uzalud sam tešio sebe da i tamo žive ljudi... Mučila me neka grozničava slutnja.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
znak da pesmu tada još nije čitao; u drugom izdanju svoje Istorije međutim (1871, 205) Novaković nije ponovio svoju čudnu brzopletost.
Bojić, Milutin - PESME
I ču se gromor kô lomnjava stenja. I aveti pune noćnoga pramenja Pričahu mi čudnu povest u noć ovu: Stare duše togu obukle su novu — Stari dah je, samo odeća se menja.
Nastasijević, Momčilo - PESME
6 Jeseni svih zlata, beline zima, plavetnila proleti, rumeni leta, čudnu pričamo priču. IZ MEĐULUŠKOG BLAGA PESMA NEZNANCA (І) Međulužjem zovu, a drveta nigde ni žbuna za
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Da, zagledali su me sa svih strana kao neku retku čudnu zverčicu, i verujem da su svi ti muški pogledi, o koje sam se saplitala tih dana, bili puni žudnje.
Začudo, ja sam odjednom osetio neku čudnu utrnulost. Gledao sam ih mirno dok su se kraj vrata ove jazbine smijuljili, vrebajući neki trag osećanja na mom licu.
Mi znamo da tamo ničega nema, ali ostali veruju da ima. U stvari, bilo je dovoljno pomenuti Matiji kakvu čudnu i neobičnu mogućnost pa da se uzvrpolji kao kokoška kad joj dođe da snese jaje, da ga podiđu đavolji trnci.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
I sada sam je malo prelistavao. Kada bismo se uživeli u čudnu mistiku toga dela, mi bismo kazali da je naš sused u Sunčevom sistemu, planeta Mars, iznemogli stari gospodin, možda
Zato on pokazuje Zemlji uvek isto lice. Eto zato Mesec i Zemlja igraju neku čudnu okretnu igru. Pokušajmo da je i mi poigramo. Zamislite, dakle, draga moja igračice, da ste Vi Zemlja, a ja Mesec.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Imaš pravo. I svojim očima sam nekada gledao čudnog mladoženju Tošu, i čudnu njegovu „mladu”, veliku i jaku kao dobar momak... Čudo je i ispalo. I nesreće, i dobra dela, kakva se retko stvaraju.
Starac je međutim šapnuo Toši, svom sinu s one strane, čudnu stvar: da mu je ostala u sećanju senka razbojnika na zidu, i da se ona nekako sasvim slagala sa senkom avlijara Ljube
Dobro je učio ali se nije najbolje vladao. Švaba i odlično uči i odlično se vlada; ali ujedno ističe neku čudnu žurbu u napredovanju, koja se gospa Noli učinila nekako hladno poslovna i spekulantska.
Po palankama, vreme ima u velikoj meri onu čudnu osobinu koju mu pripusuje jedna zagonetka: da je ono što je istovremeno i najduže i najkraće.
Svi oni koji u novcu ostave zaslugu, imaju čudnu dvojnu sudbinu kod potonjih naraštaja. Novac njihov i imanje nemaju biografiju; ne pita se za njihovo poreklo i kvalitet.
Harisijades tada ode do Sremskih Karlovaca, i uze mladu devojku, čudnu, koja se zaneseno radovala što će odmah biti majka, imati dete. Posle smrti roditelja ostale su bile dve kćeri.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
To je pitanje utoliko zanimljivije što i ja sam tu čudnu pojavu ne mogu ni dandanas da objasnim, a verovatno je ne ume objasniti ni svako drugi iz moje generacije, kao ni iz
Jer, odista, regrutna komisija ima jednu čudnu logiku: ono što nije sposobno za život ona proglašava da nije sposobno ni za smrt, a ono što je sposobno za život ona
oblake kojim mi valja krenuti na nebo, zastao sam pred jednim poluodškrinutim nebeskim vratima, jer sam sagledao tamo čudnu jednu pojavu.
Petrović, Rastko - PESME
Neko s desna ulazi i ovakvu čudnu priču ispriča: ”Ima li ičeg lepšeg od tresišta pokrivenog biljem, I ptica koje se nad njim dovikuju; Ima li ičeg
vrhunca; Ja znam Mesečare i Sunčare koje privlači tajni neki zrak u noć Nikakva snaga neće ih zadržati za ovu zemlju čudnu, Kada ih privuče kruženja njihovog zakonskog moć: On sam pritrčavao je prozoru s krikom u snu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
cveću svuda obleću tražeći medenu slast, te jedne prave satove, pune š njima košnice, a druge snose med, puneći okna, — čudnu oko toga majstoriju nama nedoznanu, provodeći im!...
« A one noći i ubiše ga sluge mu. VOJSKA VAZDUŠNA Nekim vremenom Jerusalimci pod nebom gore, na vetru ugledaše neku čudnu bojnu, sve u zlatnu odelu vojsku na konji, u gvozdeni oklopi, u panciri, kolčaci željezni na ruku, sa štitovi i
Ništa mu ukorno ne reče, nego proznade svoj greh i reče: »Zgrešio sam teško«... A glednite i o tom čudnu božju nad ljudma milost.
Ama kad eto, već dostigosmo i prispesmo k povišem i poslovnijem ukazivanju čudnu pa u neki carski grad na prestojište pozabavno pristasmo, ne više što da oklevamo s kojom dangubom, ama spremno se u
onde uzeo bi koju lakrdiju zbijati i besposlicu koju govoriti, ružno li, raskrečeno i podbočeno stajati, — ne bi li čudnu falavordu izneo napolje i ružno ispraćen bio?