Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Niko iz kuće nije otišao a da ga ne usluže jednim ili drugim pićem. Jabukovača se pila vrgom, čuturom — ko je šta imao — a rakija tikvicom, kojoj je grlo tako tesno da jedva kap prođe.
Bio je vrlo uzrujan i nemiran; nije se mogao stanjiti na jednom mestu... Nogić naže čuturom, ustade i skide šaru. — Ja idem. — I ja ću s tobom!... — reče Stanko. — Nemoj ti!
onome lepom, crnomanjastom Turčinu do njega. — Hajde! — veli Deva. — E... đavo ih odneo! — Nek nosi! Nagnu čuturom, pa uzme njih dvojicu na oko... Puške planu, a oni strmoglavice s konja. — Dobro je! — veli Deva.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Jer moćno vino? — Ta nije rđavo, kod nas rđavo vino ne rodi, a ni sam rđavo ne pijem. Tu je već i Krečar sa čuturom i pruža je armicijašu. Armicijaš nategne, maše glavom. — Dobro je.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
D’ovi, Podigli se beli svati, Kum s nevestom i deverom, Mladoženja s starim svatom, A pred njima taj vojvoda Sa čuturom nakićenom; Za njima su enđebule Sa vezenim rukavima, I svatova red dugačak; Podigli se beli svati Svetoj crkvi
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
se rahat učiniše u široku polju pokraj mora: ko imaše konja od megdana, okreće ga po polju džilita; ko l’ bekrija, naginje čuturom, te on pije ono rujno vino; ko imaše grlo pouzdano, popijeva svatske poskočice.