Upotreba reči čuva u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Polja pusta, oprljena; čitav dan putuješ, a sretneš samo ponekoga pastira gde, s praznom torbicom o ramenu, čuva glađu i žeđu iznureno stado... Prođeš kroz selo, nigde psa da na te zalaje, niko te ne pita otkuda si i kuda ćeš...

Dede pripovedaj, zdravlja ti!... — Šta ti imam pripovedati!... Arhimandrit, kao čovek, svetovao ga da ne pije nego da čuva kuću i ženu, veli: „Zar ja da je hranim?...“ Nato će Živko, koji nikad nije progovorio, reći: „Ti li je hraniš, pope?..

To će vam, pokojna gospođo, svi doktori posvedočiti; pak i opet grobar što vam pečat na nadgrobnoj ploči čuva, uzdrhtalim usnama radoznalom slušaocu pripoveda: kako je jedne noći video sablast, utvaru, kakvoj ravne među živima

Obradović, Dositej - BASNE

i od samih ludih ima čemu naučiti se, zašto gleda dobro što oni čine i kako zlopate, pak sve to uzima sebi za nauku i čuva se, a budala neće ništa od pametna da primi, ibo, pri pročej ludosti, ovo mu je najveća: da se sam sebi najpametniji

Naravoučenije Ko je prinuđen služiti, neka ne menja često gospodare; i kom je dobro na jednom mestu, neka ga dobro čuva. Ko nejma druge vrednosti nego tovar nositi, njemu je kod baščovana najbolje.

Dobri otac, otpuštajući od sebe sina svoga, da mu sovjet da on dobro čuva kabaničicu i štap s kojima je za ovcami hodio, i da nikada ne zaboravi šta je pre bio.

običavati se na zlo, ovo je otricatelno dobro, zašto samo ovo jošte nas ne čini da smo dobrodjeteljni, nego nas samo| čuva da nismo zli; a običavati se na dobro, ovo je utverždatelno dobro, zašto ovo nas čini da u samoj vešti bivamo

Ljubeći čovek sebe s razumom, od svakoga se zla uklanja i čuva; želeći da mu dobro bude, mora dobro tvoriti; i zato u kakvom se god sostojaniju i zvaniju nahodi, budi u

besporedak jednako su štetne i vredovite, od kojih junost, kako mužeskoga tako i ženskoga pola, iz mladosti valja da se čuva i ubegava.

Blago narodu koji ima pravdoljubiva, bodra i prosveštena cara, koji ne čuva saraj i žene kao Sardanapal, niti lovi muhe kao Dometijan, nego obilazi carstvo svoje, kao vredan domaćin dom svoj,

car Jupiter ovcu, zapovedi da unapredak ovce imadu pastira, koji da se može njima hraniti i odevati, no da ih čuva i da se za njih stara.

Ovo je u jestestvu vešti. Srce, k blagodjetelnomu promislu neblagodarno, to isto zaslužuje. Neka se dobro čuva da sa svojim imjenijem nikakva opštestvu dobra ne učini, zašto te česti on nije dostojan.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

svi knezovi dogovorno bili dali beogradskom mitropolitu Metodiju, kao glavi naše crkve i zakona, na amanet da ga čuva kao najveće dobro narodno.

Odma se skupština skupi, dogovorimo se da mi na Vračar idemo, Kedić da čuva od Sokola a Grbović od Užica, ali svaki po neko čislo s nama vojske da pošlje i da pođe pred svima Milovan sin Nikole

Kazuju nam prijatelji, da je vojske prema nama mnogo (jerbo je samo valjevska nahija i to ne sva — naša valjevska nahija čuva od Krupnja, od Sokola, i od Užica — i šabačka; ali je šabačka razdvojena i rogobatna).

Veće vidim i sam sebi govorim: „E, moga oca sine, baš si dolij̓o veće!” Pitam moga pobratima, koji često mi dolazi, čuva me i izlazi: „Šta je ovo, pobro, oko čadora?” — „Ništa, ništa, pobro, sastali se Turci te puše i jeglenišu”.

je ušao u volju na Požarevcu, a mlad si i kažeš da ti se sama puška oborila, a ja bi̓ tebe naučio kako se svoje oružje čuva, a ne bi ti pomogao ni ovaj čiča-prota.” (On je mene mnogi put zvao: čiča-prota.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Njegov sinovac Paja sluša ga u svemu: i čuva volove i svinje i ide u drva i vodenicu i gde god što zatreba. Samo je malo trom i jednako čmava.

Ako kome što uzajmi, a to je počesto činio — propadne mu; ako uloži u kaku radnjicu — i tu mu propadne; ako počne da čuva — i tad mu se malo-pomalo izmigolji para... Ni sam ne zna kud ni zašto.

— prekide mu Sreja čitanje. — Tako ja ne mogu. — Pa nećeš ti to njemu davati, nego samo da čuva; ovo je samo vorme radi, tek onako... — Neće, neće — graknuše oni. — Ko? Zar gazda Milun spao na njegovu paru!

— Kud ću, brate, kad me saleteli svi: to je, veli, samo vorme radi, tebi neće Milun krivo; bolje nek ti on čuva paru. A kad ono — on 'oće oči da mi iskopa ako mu sve do krajcare ne dam.

Vide Purko da je Strahinja od teška derta otišao iz Ovčine; da je navlaš navaljivao da čuva zarošku vodenicu ne bi li tu poginuo, i da će odista otići u svet, pa, možda, i propasti gdegod...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Selo je sa sviju strana opkoljeno, a sredinom promrežano samim barama; i ako se i za što može reći „ovo bog čuva”, može se reći za Crnu Baru. I pored tolikih baruština, zdravljem se ne mogu pokuditi Crnobarci.

— prekide ga Stanko. — Ne, sokole! Ne smemo tamo. Pa i šta bi?... Deva je zverka. On nikad ne istrčava. On, koliko čuva nas, čuva sebe dvaput više. Nikad harambaša nije otišao njemu, nego on sam dođe te javi, ako je što vredno javiti!...

— Ne, sokole! Ne smemo tamo. Pa i šta bi?... Deva je zverka. On nikad ne istrčava. On, koliko čuva nas, čuva sebe dvaput više. Nikad harambaša nije otišao njemu, nego on sam dođe te javi, ako je što vredno javiti!...

— Šta? — Još danas idi u Crnu Baru. Idi pravce kući popa Miloja i kaži mu ovo što si od mene čuo. Kaži mu da čuva ljude od Turčina, Ivana i Marinka. A Ivana slobodno neka ne vraća sebi — on je propao za Crnu Baru!...

— reče, pa se opet spusti na divan... „Ne... ne može!... Nikako ne može!... Taj pop!... Kao kakav čoban što čuva svoje stado, tako on čuva svoje Crnobarce... Još će mi i Ivana vratiti!” — Nećeš, pope! — dreknu najedanput. — Ne dam!

„Ne... ne može!... Nikako ne može!... Taj pop!... Kao kakav čoban što čuva svoje stado, tako on čuva svoje Crnobarce... Još će mi i Ivana vratiti!” — Nećeš, pope! — dreknu najedanput. — Ne dam!...

„Pozdravi mi — veli — Stanka; neka i on ovo isto čini; neka mi čuva Drinu, jer nema dana kad po koji turski buljuk Drinu ne pređe da ovamo čini čuda i pokore!

Dučić, Jovan - PESME

ZAŠTO? Kao skrušen braman što sa strahom čuva Urnu, što prah dragih pokojnika krije, Bezbožnička ruka da je ne razbije, I pepeo sveti vetar ne razduva — Muzo,

Šta je? To nemo raskršće vera, Most bačen između sreća, Ta međa dveju himera — Neg život i smrt je veća! Znam, čuva bezglasna žica Sve zvuke neba i sveta, I crna ponoćna klica Sve boje sunčanog leta...

Vodi li put naš k tebi, da li vodi? Kraj i početak — je li to sve jedno? Ko pečate ti čuva nepovredno, Ko tvojim strašnim granicama hodi? Jesmo li kao u iskonske sate Nalik na tvoje obličje i danas?

Na obali morskoj moje srce ima Žamor nekog vala što večito pline; Što čuva sveg mora zvuke i gorčine, I svu huku davno nestanulih plima.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

pošto se dobro namestio na klupi — a posle vam ča-Nića kriv kad stanu vile da igraju po leći; kriv vam ča-Nića, što ne čuva varoš, k’o da ja imam solginu pláću! Čudna mi pláća, al’ su se i prekinuli! Ne stiže ni za traviku!

I ona se našla da mi čuva kuću; ona, i to moju kuću da čuva. Al’ i ja sam joj k’o što treba i odgovorila, — veli zadovoljno i blaženo gđa Persa.

I ona se našla da mi čuva kuću; ona, i to moju kuću da čuva. Al’ i ja sam joj k’o što treba i odgovorila, — veli zadovoljno i blaženo gđa Persa.

— Pozdravila sam je i rekla sam joj: nek čuva ona, bolje će biti, onu njenu bundu da ne uskoči za kakvim u dorocu sa roglja. — A-a-a! Pa to je, boga mi, baš zagustilo?

Tuži pop-Spiru, a dodaje da dokaze o svemu što se odnosi na sukob i sledeće, čuva pri sebi, i da će iste na sudu pokazati.

— E, vraga! Kad je uzeo zub, pa ga čuva kod sebe k’o oči u glavi. — Ju! Pa šta će biti? — pita preplašeno gđa Sida. — The, biće šta bude!

Nego, dok se ta komendija ne svrši, kaži, boga ti, momku, da se i on povuče malo... nek’ čuva dućan... Vidi, valjda, fala bogu, i on sam kakav je danas svet. — Dobro, kazaću mu!

mališani u to doba ostaju kod kućâ, pa se džaveljaju i preturaju po ćilimcu u toploj sobi, ili se sa dedom, koji također čuva zapećak, bodu i tucaju glavama k’o ovnovi i čeliče svoja temena na taj način, da vremenom postanu tvrdoglavi, i da se

Eto, tako! A još spav’o u štálogu; ’oće čovek da čuva svoje konje! Eno, od sramote još i sad ne sme čovek međ svet. — A brani se, — prihvaća Arkadija.

Ta vi me već razumete... Može se... zgodno je... — E, al’ kako ću, kako? Kad ga on, kažu, čuva k’o oči u glavi; svaki čas ga zagleda i pipa je l’ mu na svom mestu.

— Ta otkako je izbušen prvi bunar u ovom selu, ta nije bilo boljeg boktera neg’ što će ga noćas biti! Ta čuva noćas selo sam svetac — sveti Đurađ! Ta jes’ vid’o koliki miždrak ima, k’o ulaner kakav!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

I zato je posle mnogo bogat bio. Njega samo željka nalazi i čuva pod jezikom. I u izvesno doba — a i to se doba ne zna, misli se da obično leti, pri velikim vrućinama, ako ga jedanput

Još kao nekad, dok je bila mlada, sama ona mu čisti njegovo sobče, nadgleda ga, hrani, čuva i gotovo jedina ona što s njime razgovara.

A svi su znali zašto ona toga, Paraputu, evo već celoga veka nadgleda, čuva. Muž joj, kao što u ona vremena dolikovaše jedincima i naslednicima bogatih očeva, tako i njen muž, sevdišući i pijući

Dâ se otrov da ga dobrovoljno popije. Ali, šta će s decom. Da su deca sirota, onda bi ih uzeo deda, otac njen, da ih čuva. Ali tolika imanja, bogastva. I svet bi kazao da je on uzeo decu da čuva da bi im prigrabio imanje.

Ali tolika imanja, bogastva. I svet bi kazao da je on uzeo decu da čuva da bi im prigrabio imanje. A da opet, kao što je i to običaj, udadu je za nekog slugu, kakvoga blesastoga, poslednjeg u

jedva su iznašli, doveli toga Paraputu i dali joj ga, da celog veka, gotovo zatvorena u kući, samo njega hrani, čuva, nadgleda. Prvo njemu da odnese ručak, večeru i sve što treba, pa onda sebi... I to joj je bila kao kazna, ispaštanje.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Lepo. Voleti znači: imati za cilj sreću onoga koji se voli, tuđu sreću. A njoj sreće nema bez njega i čovek se čuva za nju i radi nje. I kako se ranije žrtvovao i odužio to mu je, mora biti, i savest potpuno mirna....

A opet s druge strane, šta on ima da se čuva? Ja sam taj koji bi trebao da se čuva. Jer ja nisam imao ni onih dvadeset i tri dana njegovog uživanja.

A opet s druge strane, šta on ima da se čuva? Ja sam taj koji bi trebao da se čuva. Jer ja nisam imao ni onih dvadeset i tri dana njegovog uživanja.

— Nikakve, u koliko ja znam. — Imao je, imao, samo vi krijete od mene. Ali neka, ja cenim čoveka koji zna da čuva tajne svoga prijatelja. A vi kako, gospodine Jurišiću? — Pa tako, gađaju nas i gađamo; ubijaju nas i ubijamo.

očima, karakteru, glasu i stasu, duboko u noć jednom su samo molbom uznemiravale dobrog Boga obe žene na kolenima: da čuva njihovog jedinog, da čuva njihovog Aleksija.

i stasu, duboko u noć jednom su samo molbom uznemiravale dobrog Boga obe žene na kolenima: da čuva njihovog jedinog, da čuva njihovog Aleksija.

I mnogo od te krvi struji u ovim mojim žilama. Ali ima i one druge: „Idi, veli, sinko, i Bog nek' te čuva, a ti čuvaj obraz i budi junak“. Eto ima i te krvi majčine. Sad, kakav sam ja kačamak tu ispao?

Ali unutrašnje snage ima, ima je sigurno, ima. — To je: Bog čuva Srbiju. — Jadno podsmevanje. Bolje je da otvorite oči.

Afrika

Mesto je sad samo označeno sa nekoliko kamenova n sa crnom pločom na kojoj se još uvek čuva oganj. Ako se oganj ugasi doći će kraj svata, i crnci su zato bežeći odatle ostavili jednu bednu porodicu koja se

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

MIŠIĆ: No, čujem da u kući lepo živi. JUCA: O, manite ga, molim vas! Ako ima što sira ili putera, on donde čuva i jesti zabranjuje, dok se ne pokvari i ne usmrdi. Otkad sam ja ovde u kući, jošt se nije vina na astal iznelo.

Da uzmiš štap, da idiš kod crkvu, da sediš i ištiš krajcara kroz tvoju nestreću. MIŠIĆ: A ko će da čuva što je ostalo kod kuće? JANjA: Šta ima kod kuća? Prazno duvar, tri drvi, dva stolica.

MIŠIĆ: Kako će da igra, kad je grbav? JANjA: Ne zna minutu, ne zna tajč, ne zna kalup, paši svoja kecelja, pa čuva svoja kuća, kao pošten čovek. MIŠIĆ: Zaboga, kir Janja, nemojte tako strogo postupati s vašom kćerju!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

A da su ti Črnogorci zadržani i zatvoreni, samo zato što, za njih, niko ne plaća. Čuva ih straža. Niko se kod njih ne pušta. Zabranjen im je, već davno, svaki izlaz iz lazareta, u Beč.

Hteo je zato da opomene Pavla da bi trebao da se čuva Božiča. Božič ima, na duši, dva ubistva! Isakovič mu onda odgovori, mirno, da je gospoža Evdokija dolazila kod njih,

Kopša je savetovao Pavla da se čuva Božiča. Božič je čovek koji ne preza, ni od ubistva. Kad se iz aresta vratio, zatvorio je rođenu ćerku u neki manastir

muža, koji je voli, koji će je braniti od svakojeg zla, i čuvati, i za vreme porođaja, kao što muž, i inače, ženu, čuva. Ana je, međutim, i na to ciknula: „Gle, gle“, kaže, „kako se sad prepodobio! Pravi svetac!

Prti tu lutku već pet godina, iz Novago Sada, pa će i dalje, po svetu, na rukama, da je nosa. A ona ima da čuva svoju decu i svog muža.

Sestra joj se sad udala. Našla vreća zakrpu. Neka se dakle uzme na um. Neka se čuva Višnjevskog. Ako ga Višnjevski bude u arest smestio, neće mu pomoći ni Bog, ni njen veliki plač i prošenije.

Teodosije - ŽITIJA

ko drugi, carskim pismom i svojim zlatnim pečatom utvrdivši, i dade mu car svojom rukom žezal, i zapovedi da se ovaj čuva u crkvi, i kada bratija postavlja igumana da ovaj imaju posred sebe umesto cara, i da se smatra da se iguman postavlja

korisnim rečima sveti poučivši otroka da shvati i ne zaboravi Božju milost koja se dogodila s njim, pouči ga da se čuva od zla, „da ti ne bude gore“, rekavši, „poslednje od prvoga.

ukrašen bezlobnošću i pravdom, kao muža u svemu prepodobna, koji se uvek boji Boga i koji zapovesti njegove brižljivo čuva, služeći sa svima episkopima svetu i božastvenu službu, sveti posveti ovoga i dade mu svu vlast koju je sam od Duha

Ali Bog koji je veliki u milosti i neizmenljiv u dobroti, koji poznaje i čuva one koji ga uvek ljube, i kao što svojim učenicima povika „Ja sam sa vama i niko protiv vas!

Pošto je prošla godina kako se telo svetoga čuva u gradu Trnovu u zemljinim nedrima, časni i sveblaženi arhiepiskop Arsenije, namesnik svetoga na prestolu, osetivši bol

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Celokupno stanovništvo iste geografske celine ima zajednički interes da čuva svoje granice, kako ih stanovnici susednih oblasti ne bi prelazili sa svojim stadima i napasali ih na njihovim ispašama

Tako su osetljivi kad su u pitanju čast i dostojanstvo, pleme i bratstvo, da se svaki brižljivo čuva od svake uvrede. Ako bi se uvreda ipak dogodila, „padne glava“, čak i zbog najbeznačajnijih stvari.

Prezimena se svršavaju na ić kao i većina srpskih prezimena. Poislamljeno dinarsko plemstvo čuva još više, ukoliko je to mogućno, uspomene o svojim precima nego ostali Dinarci.

i zbrkanih pesama u pogledu na istorijske ličnosti, kao pesma o Kraljeviću Marku i o „Levendinče čobandinče“ koje „čuva deset stada silni ovci“. Tu se pominju Katranica pod Olimpom i Krčingrad kod Prilepa.

Jovan Bigorski, čije je ime više puta pomenuto. Oni su ga obnovili i izdržavali. Po jednoj istoriji koja se čuva u manastiru kao da je osnovan 1020. godine, a napušten i porušen za vreme Turaka. Tek 1743.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

(Govori.) On je svaki dan sve više voli. (Čita.) „On očenj laskovij ko mnje; smotrit na menja kak na obraz”. (Govori.) Čuva je kao ikonu. (Čita.) „Ja sčastljiva, ja sčastljivejšaja ženšćina na svetje”. (Govori.) Ona najsrećnija žena na svetu.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Šine su bile tople od sunca a između pragova izbijala je mlada trava još vodenasta i hladnjikava kao da u sebi čuva miris snega. Ispod nasipa svetlela se razlivena površina mrtve Tise puna trski i kreketanja žaba.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Već izgleda žut, preživeo, nikad ispavan. Mati vidi sve to, savetuje ga da se čuva. Ko će ga u takvom društvu sačuvati?

Gospođa Soka ćuti kao obneznanjena. — Pa da taj zet čuva dućan i birtiju, a ja tek onda da upregnem Peru u ekonomiju.

Zajedno još večeraju. Otac ga još savetuje, da se čuva, da ne ide u rđava društva, i otpusti ga da legne, jer mora ranije ustati.

) — odeljenje (u pozorištu, bioskopu i sl.) u kom posetioci ostavljaju kapute, šešire i dr.; soba ili orman u kom se čuva odelo ili rublje garniran (od fr. garnіr, ital.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

U očajnoj zbrci misli, mada mu beše zahvalan što mu čuva ženu i decu, sećao se tada brata, sveg sitnog, besom koji se oseća prema onom koji nije prisutan.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Trudnica se, piše Milićević, „čuva da ne vidi zmiju, jer će joj dete biti šareno“. Negde, opet, misle da će u tom slučaju dete biti „večito hladno kao

⁷⁸ Iz istog razloga za trudnicu je opasno da se nađe tamo gde duva vihor, jer ako se ne čuva „ud vitruški“ (gde se kriju veštice), dete će se roditi poremećene pameti.

²¹ Utorak jeste „najnesrećniji“ dan sedmice. U pesmi „Vračanje materino“ kaže se: „Majka sina svoga sjetovala, da se čuva i da se sačuva od ujamka i od ureznika, od subote i od utornika.

Utorak je, veruju u Bosni, „toliko nesrećan dan da se i sam vuk, ako prođe kroz goru čuva da mu dlaka gdje ne zapne“.²³ Tog dana ne valja se da se krste deca, niti da se preduzima selidba u novu kuću.

Ko se rodi u beloj košuljici, biće „vazda srećan“ (samo mora da je čuva da mu je ne ukradu), veruju u Bosni i u 3eti.

da je sudbina deteta na magijski način povezana s posteljicom (naziva se još i „pošljedak“, „tljenica“), ona se brižljivo čuva i s njom se pažljivo postupa.

⁶⁸ Zbog toga se i u našem narodu posteljica zakopava u zemlju ili se čuva u kući. Kada se dete rodi, odmah mu se preseče pupčana vrpca.

⁷¹ Deo pupčane vrpce koji je otpao čuva se kao i posteljica i koristi se zbog svoje magijske moći kao zaštita od puške i groma.

“⁷⁴ Ponegde se čuva pupak sve do smrti čoveka čiji je, da bi se tada zajedno sa njim sahranio. Devojčici, međutim, pupak ne čuvaju, da ne

ona umešenu pogaču da prvo nekom detetu da je ono načne, a taj prvi zalogaj uzme porodilja, stavi ga u nedra i čuva ga.

je žensko, „prvo se metne u razboj ’da zna da tkaje’, a kad je muško dete u ’ar’ ga odnesu i metnu u jasle ’da zna da čuva goveda’, pa posle u kolevku“.⁷² Ovim postupkom se želi na magijski način uticati da dete bude dobar radnik, tj.

Dešava se da dete ima i pet godina, da već čuva koze, pa krišom od sveta ide kući da sisa. U Nišu, beleži Miodragović, neko dete je sisalo sve do svoje dvanaeste

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Nego sve se teška, kanda nema ni prebijene krajcare. Ja sam se ljutila, no vidim da ima pravo, jer se ovako više čuva. UGLED 5. OTAC (stupi), PREĐAŠNjI OTAC: Sluga sam ponizan, gospodo moja, meni je drago da sam tu sreću polućčio.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Svojevrsnost postupka dečjeg pesnika je u tome što on odustaje od puteva na kojima bi se izgubio, a pažljivo čuva i u priprosto ruho zaodeva ono što ima.

Tajnu života Plišanog Kunića čuva Dečak koji ga voli. Posle niza pustolovina njegova igračka se, uz pomoć dobre vile, pretvori u živog kunića.

da vam kroji, da vam broji, da vam plete, da vam mete, da vam kuva, da vas čuva, da vam peva, slike šara

mnoge teme koje savremena pesma obilazi; dovoljno je živa i živahna da se uklopi u ritam epohe; u formalnom pogledu, čuva jaku vezu sa tradicijom.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Njegova istorija ostala je i do danas u rukopisu, koji se čuva u Mitropolijskoj biblioteci,12 ali je ipak bila vrlo poznata i upotrebljavana u srpskom narodu i u srpskoj nauci.

političke tražbine srpskog naroda u Ugarskoj, on je napisao jedan istorijski spis na latinskom, koji se i danas čuva u Mađarskom narodnom muzeju u Pešti.

januara 1766, u siromašnoj porodici. Svršivši osnovnu školu u mestu rođenja, stupi u službu jednog seoskog gazde da čuva svinje. Napustivši selo, otisne se u svet.

svoga naroda i njegovijeh običaja« i »drukčije od naroda nose se i žive«, i veliča »prostu klasu naroda našega«, koja čuva narodno ime, jezik i obeležje.

o književnosti istovetne su sa idejama Vuka Karadžića i poznijih srpskih romantičara: »Svakom narodu preporučujem da čuva svoj duh, koji živi u narodnim umotvorinama...

Istorija više ne poetizuje narodnu prošlost, istoričar nije više narodni buditelj koji čuva utešne narodne tradicije i koji svojim delima hoće da okrepi i nacionalno vaspita narod.

On neće da se kao čovek vidi u svom delu, čuva se ličnih izliva, izbegava lirizam, samo po retkom izuzetku ulazi u moralisanje i tendenciju, jedino, s vremena na

Milićević, Vuk - Bespuće

ostane sam u sobi, hučući kako će mu „ajduci“ potamaniti i isjeći šumu za svih trideset i nekoliko godina kako je on čuva i kako se u nju rijetko sjekira zabada; uši ga vječno varahu da čuje udaranje sjekira u daljini, a nos mu osjećaše miris

Radičević, Branko - PESME

Al' je Stojan na krajinu makâ, Pa on čuva stražu od Turaka, I davno je kako tamo krenu, Njemu Rade ide na izmenu, Radivoja pobro Gojko prati, Pa ga moli i

Tu je Tale, tu je Radivoje, Svak kraj sebe čuva drago svoje. Radivoje jadan i nesretan, Ali Tale, je l' on junak sretan?

njemu onu belu ruku, Sa vrata skide neke amajlije, Te progovori ove reči tije: „A ono uzmi bar to od meneka, Ja ovo čuva samo za tebeka; Starina jedan, što u nas bijaše, Meneka jednom ovo darivaše, Unutri, reče, časnog dreva ima, I on

O, uzmi, uzmi ovo od meneka, Ta ja to čuva samo za tebeka!“ — Ovako reče, pa to oko živo U njega upre mlada bojažljivo, A on je sluša, osmenut se ćaše, Al'

Pusto piće sve stamani, A suviše, gle stražara, Pao pokraj gospodara, Pa kô i on rče, duva, Mesto njega puška čuva, Vrgô brigu svu od sebe. — Ma ajduče, kako j' tebe? Čudno divno, i on spava, A njija mu s' tako glava.

Da će sunce s neba da se zgruva, Kad Bog živi nega svetu čuva? I mene je do sad čuvô blago, Pa će i sad dragu vrnut drago.

Kud on šeće, sve ostaje pusto. Na njega se Vlajko sad nagnao, Al' ga Rusto ljuto dočekao, Zaludu se Vlajko mačem čuva, Dovati ga Ture više uva, Više uva ili malko niže, Do desne ga slabine prestriže.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

ti ga ubrzo s poklonom: do vrha puna litarska boca zamotana u njegov stari vjenčani peškir, kao što je i bio red da se čuva rakija spremljena za pokoj duše.

Usukan, crn i bosonog, Stevan stoji na utrini poviše druma, čuva svojih pet ovaca (četiri ovce i jednog ovna). Predsjednik Saveza boraca iz varoši, dolazeći kolima, prepoznaje ga i

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Ko da ga čujem šta kaže! Pa zar se ja nisam samo priklonila običajima ove zemlje i vere, a ko te običaje čuva, do Hasanaga? Ko toliko pazi na red i obraz, na stid i smernost i uzdržljivost, ko Hasanaga?

Sedeći ovde, ja sam njemu obraz čuvala, onako kako je on tražio da se čuva! Zar zbog toga da mi dete oduzima? Bože moj, kako se sve to okrenulo! Kojim točkom?

Ne ljuti se, ne pričam ovo da te naljutim... Tebe čuva tvoje ime, od starina, a Hasanagu čuva njegova revnost. A ti znaš šta u njegovom poslu znači biti revnosan!

Ne ljuti se, ne pričam ovo da te naljutim... Tebe čuva tvoje ime, od starina, a Hasanagu čuva njegova revnost. A ti znaš šta u njegovom poslu znači biti revnosan!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Majka te moja čeka. Đul’su je nakupila za tvoje ruse kose, baklavu za medna ti usta, šerbet i madžun da te rani i čuva... Hajde! Reci samo, pa eto mene da te vodim u kuću svoju, raj tvoj!“...

a njemu, mužu, Miti, da poručuje, moli ga: kad tu njenu sestru tamo na onome svetu nađe, on, kao stariji, zet joj, da je čuva, štiti i da oni tamo oboje i za nju traže, spremaju mesta... Tako je Marika naricala.

Kostić, Laza - PESME

da vide kako mi je u tuzi velikoj, povešću sjajan pogreb umrloj jedinoj. U ljubavna ću pisma obaviti je svu, da čuva tajna tajnu i kletva zakletvu. Položiću joj telo na čudna nosila, od pokidanih žica i starih gusala.

služi samo jedan glum, al' prema tom su drugi glumovi kô prema suncu sitne zvezdice; vaseljena je samo kutija, da sobom čuva dragi kamen taj u sedam boja što se preliva i svaka boja jednu kaže strast: taj glum se zove: tajna večera, junak je

toga glasa nema; i ako katkad s one strane gore de se još teže molitvice ore, ako ga tamo koji junak čuje, verno ga čuva, verno ga štuje; žalostan s njime, s njime je volan, sa njega samo zdrav je i bolan, njime se pita, njime se truje, od njega

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Tada veli onaj srednji brat: — Vi spavajte, ja ću noćas čuvati stražu. Oni dva zaspe a on ostane da čuva stražu. Ujedanput brčak udari iz jezera, kad imaš šta i viđeti: aždaha sa dvije glave, pa juriš, da ih sva tri

— Pa ga otera iz dvora, a on siromah onda otide u svet, i pribije se u jednoga kneza da mu čuva ovce. Carica ona što je imala vodu, ostane trudna od careva sina, i kad bude na tom doba, ona rodi muško dete.

I kad se smrkne, on otide pod jabuku, pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu zreti, on zaspi, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana.

Onda on otide ocu i kaže mu sve po istini. Tada se ponudi drugi sin da čuva jabuku, ali i on prođe kao i onaj: zaspi pod jabukom, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana.

Sad dođe red na najmlađega sina da i on čuva jabuku; on se opravi, dođe pod jabuku i namesti krevet pod njom, pa legne spavati.

Kad bude opet uveče, najmlađi carev sin opet se namesti kao i pre da čuva jabuku, i sačuva je opet onako, i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke.

— i čovjek pade mrtav. Grbo ode opet da čuva ovce, ali mu braća opet zaviđeše što su u Grbe bolje ovce, pa se opet dogovoriše da ga kralju opanjkaju.

— a djevojka pade mrtva. Grbo ode opet da čuva svoje ovce. Opet mu braća zavidiše što su u njega bolje ovce, pa se opet dogovoriše da ga kralju opanjkaju.

Sve je to smlatio prošlih godina. Sad mora da si trpi, kad nije umio da si čuva. — A otkuda dobavljaše vino? — Pre pet i više godina, u nekom selu daleko odavde, imaše jedan siromah čovek neki

Sjutradan reče Krivigreda da će on ostati da spravlja ručak i da čuva kuću. Ali on prođe kao i Tarigora. Onda će Kravarić Marko: — Hajte, braćo, sjutra vi u lov, a ja ću ostati da

Caru to bude vrlo žao, pa namisli da se radi djeteta oženi ponovo, a ta druga žena neka čuva ovo dijete u njegovu dvoru. Onda ućutka kojekako dijete pa ode u lov.

Išao je tako po svijetu a vrijeme je prolazilo, dok se najpošlje ne pogodi kod jednoga bogata čovjeka da mu ovce čuva.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Ajde, ajde, trošite novce. SVETOZAR: Ta nisu ni tu iljade. MAKSIM: Ko ne čuva paru, neće umeti ni iljade sačuvati. SOFIJA: A već ti opet — svakoga da učiš. Neka radi kako koji oće.

MANOJLO: Drži samo! DOKTOR: Tiranstvo, tiranstvo! MANOJLO (Putniku): Zaboga, gospodine, svršujte! (Čuva glavu.) DOKTOR: Šta ste naumili sa mnom? ISAJLO: Gospodine, ne bojte se ništa, oće da vam seku malo ispod jezika.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

SRETA: Bre ću te čibukati, dok dušu u tebi ne čujem; daću ja tebi kako se kuća čuva! TRIFIĆ: Hm, hm! Dakle, tebe je Stevan mesto Pele kod Srete odneo?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Mislim, trebalo bi da čovek u životu neprestano u nekoj svojoj fioci čuva po jednog starog Foknera ispod svega, da se ne izblamira suviše, ako razumete šta oću da kažem? Mislim ...

(najmanje minus dvesta ili blizu te cifre), koju sam videla u nekoj izložbenoj dvorani kako čuva dozlaboga dosadne slike?

nafrakanim mačkama iz „Gracije“ i zečićima iz „Plejboja“, uvek nekako kao zamišljen i kao malčice odsutan — kao da čuva neku tajnu. Baš tako.

I gde je on to pokupio tu svoju falš ozbiljnost, i od koga to čuva moju državu koju niko i ne napada? Kreten jedan! I još sam mu kazala da on i Marks nemaju ama baš nikakve veze pod

Šta je bilo? Onaj rođak je toliki mamlaz da lovu, izgleda čuva u koferčetu, a pošto je nepismen i ne čita novine, nije ni primetio da je izvršena opšta zamena zelembaća!

Koješta! I šta se dešava? Zamolili nekog Acu Keca da im čuva stančugu dok su oni odsutni, pošto je Čovek samac. I šta!

stolnjak od batista s dvanaest salveta, koje su zajedničkim snagama izjeli naizmenično dragi gosti i moljci i koji ona čuva u slučaju svoje sahrane.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Grakne vrana: Svileuva. Ravno polje tajnu zgreva. Zvek oružja: Koceljeva. Od uroka glog me čuva. Pršti fitilj: Svileuva. Sa crkvice krstić seva. Plane nebo: Koceljeva. KOVAČICA, OPOVO Plače dete popovo.

Frulu, kolo, studenac, krčage (krhotine!) Breg imenom čuva. Razabravši, na izmaku snage, šta se valja, šta kotrlja, kuva, on razigra uspomene nage po vodici kad mrak se izuva.

da grozd ti shvate nepismen i pismen, u toploj struji očuvajte mesta, iz kojih toči blagost Božje klime, što biću čuva zavičaj i ime idejo mudra letenja i mresta.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: O, gospodin baron, zar se tako čuva ljubov koju ste mi otoič erklerovali? Ne znate li vi da je Karl Mor ljubio Amaliju i preko volje očine?

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ „Idem da doznam lija sve duva — zašto jež kuću toliko čuva.“ „Eh, kuća, trice! — veli vuk zao. Ta ja bih svoju za jagnje dao!

Po šumi, danas, bez staze, puta, Ježurka Ježić lovi i luta. Veštak i majstor u poslu svom radi i čuva rođeni dom. PRIČA DUGA O ČETIRI DRUGA Magarac u gose bio, znojio se i radio, sve dok nije ostario.

sa sviju strana legne vrh grana, prlji ga svega, hrastova sena na zemlju sleti, na trn se svije, po njemu leže, čuva ga, krije, dok sunce žeže, do prvog daška večeri sveže.

se Ćira, grabljivac, smiri, pakosnim okom iz rupe viri, a bodlje spremne, sve strela suva: opasan stražar livadu čuva. A hrast se širi, šuška, šumori, dok sunce prži, pali i gori.

“ Nato će Žuća: „Rado ću poći u neko carstvo gde se ne posti, gde čuva stražu pečeno prase pred carskim dvorom od samih kosti.“ „Vragu ti kosti!

“ „Vragu ti kosti! — dere se Toša — Mrzim ih više od Kreke žapca. Pronađi, vilo, Slaninu-carstvo gde riba čuva pečenog vrapca.“ I opet svađa zaori mlinom, od snažne vike plamen se giba: „Hoćemo brda kostiju samih!

Po svunoć hrču, a njiva sama, čuva je samo — vetar i tama. Loviti Žderka, a sanjiv biti, posao uzaludan, zato se mora oprezan biti i vrlo, vrlo budan.

Stražari amo, na ispit strogi! — srdito deda duva — Tako li, dakle, lopov se vreba, tako se njiva čuva! Načini Žderko u dobru mom Kosovo pravo, pokor i lom!

Čitavog parka čuvar i glava to ti je glavom ujkica Sava. On čuva lava, zverinjeg cara, iz koga blista kraljevski zračak a ipak ujka s osmehom tvrdi: „Ovo je samo veliki mačak!

Na meku kosu dečaka snena spušta se topla ruka. Smeška se dete, život je bajka. Čuva ga, pazi voljena majka. Dečak je snove sanjao strašne, budi se, traži spas.

Iz noćne tame, spremno i budno, javlja se mio glas. Zaludu tmina juriša gluva kad mama dobra dečaka čuva. Jutarnje sunce kroz prozor virnu, u sobu zrakom kroči. Prenu se dečak. Ko li ga gleda? To su mamine oči!

Drugar je maca, dušica prava, nek sa mnom jede, pije i spava, neka mi prede i čuva kuću. Brišem iz duše žderonju Žuću!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Kapija je otvorena i ja produžavam kroz park nemajući namere da dođem do zamka. Levo na kratkom proplanku čovek čuva dve ogromne krave. — Lepe životinje. — Jedinstvene. Trideset litara dnevno.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

treba iza tvrdog zida il u pećini u šumi bilo gde iza gde su i drugi bolni i vidar stoji na rubu provalije čuva od pada na dno svog žića bolnome treba da dojašu noću bolničari da pogled na njega svrnu i pošalju izveštaj o stanju

lek postupnog isceljenja i dugog čekanja da neko pruži ruku odozgo gde su proste linije i mali zbir nema šta da se čuva duže od veka.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Sve su sobe prepune skupocenih stvari, sve čisto srebro... PROKA: I sve to čuva nekakva tetka. SIMKA: Baš sramota! Što kažu, familija smo, a ne znamo ni čega ima, ni...

SIMKA: Ti se, Gino, kanda zaplaka kad vide taj servis? VIDA: Bože moj, čega ti tu nema i sve to da čuva tuđin, nekakva tetka. MIĆA: I njena sestričina. VIDA: More, ostavi ti sestričinu, nego, ja bih, Agatone, nešto rekla.

TRIFUN: E, ako će Agaton, onda ću i ja, boga mi! SARKA: A što ti opet? TRIFUN: Pa Agaton će se useliti, je li, da čuva ove stvari da se ne raznesu i da se ne pokradu, a ja ću da se uselim da te iste stvari čuvam od Agatona.

Nije nam htela dozvoliti da se uselimo u kuću; veli: njoj je poverena kuća pa ona ima i da je čuva. SIMKA: Vidiš li ti, molim te, kako se ona pravi gazda na tuđem imanju. GINA: 3aključala kuću pa nas ne pušta.

zakona, to se u ovome dabome slučaju mogu primeniti prirodni zakoni, a po prirodnim zakonima familija ima prava da čuva imovinu svoga preminulog člana. VIŠE NjIH: Tako je!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Priđoh nanovo majci i poljubih joj ruku, ona mene u jedan pa u drugi obraz. — Sine, moliću se Bogu za tebe, da mi te čuva — i pokri lice rukama. Sestra mi se obisnu o vrat. Dugo me ljubila, pa me onda uhvati za ruku, da me isprati.

Tu se rodio, preko devedeset godina živi i primio je amanet od svojih da čuva kuću i ovu njivu. To je jedina njegova dužnost.

Razumem! — mrmljali su stražari. — Šta mislite!? — vikao je narednik. — Hoćete da vam komandant divizije čuva furažna kola!... Dronje! Dabome, to su vojnici!...

Istraga ne pomaže. Rat kao rat. I točkovi su nestajali. Samo ukradena se stvar ljubomorno čuva, pošto jedan duh veje, a postupci su isti.

Već tri dana sedimo u mestu, a krvave borbe se vode pred Beogradom. — Ja mislim da je to zbog tebe. Čuva te Vrhovna komanda za seme — dira Vojin poručnika Luku. — Jakako, bato.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— O, gospodine... nikad i ne sanjam... — Dobro, dobro... verujem. Onom vašem drugu iz Brezovca recite da se čuva od pandura... To je, znate, čudan narod ... hoće da naplete svašta. A učiteljica, velite, trgla se? — Da, da...

Zato ne ode roditeljima, i ako se spremala dosad. Neka, bolje je da čuva kuću. Jedne večeri sedi ona u dvorištu i čeka muža na večeru, i ako on u poslednje vreme i ručava i večerava negde na

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 177. Ja posadi vitu jelu, Vitu jelu na kamenu, Pa ostavih lepu Lenu Da mi čuva vitu jelu, A ne prođe ni godinu Meni Lenka poručuje: “Hodi meni, moje drago, Jela ti se razgranala, Grane svoje

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Da si matora kurva! JELISAVETA: Ja matora? GINA: Nađi neko ogledalo, pa se ogledaj! JELISAVETA: Zube čuva u čaši, a oće da ujeda! BLAGOJE: Gino, zaveži, ili će da radi ova žila! GINA: Ajde, uzmi je, to ti i priliči!

JELISAVETA: Kroz puste zemlje, ispunjene plačem, krećemo u vatre sa drvenim mačem! SIMKA: Nek vas Bog čuva! (Glumci podižu kofere i polako odlaze, u daljinu, prema sivom nebu iza scene.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Šta? Ne veruješ? Evo čuj! — kod nas mušica ima predanje, koje prelazi s kolena na koleno i čuva se kao sveto u današnjim našim naraštajima: „Davno, vrlo davno, još odmah posle stvorenja sveta, živeo je na zemlji

Nemo sijaju zvezde božja oka I nemo nad njom palma stražu čuva — No što se buni tišina duboka I otkud vriska daleka i gluva?

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Najpre, kao uvoda radi, počeli su privatan razgovor (u veselu zaboravih reći da se kufer čuva pod jakom stražom). — Hoćete li duže ostati ovde? — pita ga ministar predsednik.

— Čuo sam da si se odao na nauku? — upita u šali prijatelj prijatelja. — Može, — veli žena upitanoga — samo nek se čuva da se ija ne odam na kritiku. I opet smej.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

pa trči na potok da stigne pre Divonje, jer posle mora čekati dok se sve krave ne izrede i napiju koje Divonja revnosno čuva... Goveda zamakoše, a za njima i čoban, sa tojagom i nedopletenom kotaricom.

— viknu on glasnije. — Mama nije ovde, ona tebe sad ne voli pa te je ostavila... Mi ćemo dovesti tetu da te ona čuva, da vidiš kako... — Neću tetu!... — prekide ga dete ona nije dobra kao mama...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

znanju ta promena u Braziliji i zabeleži u delovodni protokol opštine prudeljske, i da se napiše pozdravni akat i da se čuva i hrani u arhivi opštine prudeljske. Tako i bi urađeno.

ga učimo kako se racionalnije radi zemlja, kako se podiže voćarstvo, pčelarstvo, svilodelje; da ga poučavamo kako će da čuva zdravlje svoje i svoje dece; a da se od njega učimo i upoznajemo sa njegovim pesmama i poslovicama, njegovim pričama i

Zar sum gi ukrao, eli upljačkao na drum? Pare sum, more, dao! Vreme oskudno, para slabo pada. O bože, bože! Bog da čuva! — huče ćir-Đorđe čudeći se šta ga je sad opet snašlo. Pare sum dao! Pare! — viče jednako. — Pa pare ćeš i dobiti!

I ona se sad, kao antika, čuva u Mićinoj kući, a ona u muzeumu u Beogradu, to je, veli Sreta, samo kopija od originala koji se nalazi i čuva kod Miće

antika, čuva u Mićinoj kući, a ona u muzeumu u Beogradu, to je, veli Sreta, samo kopija od originala koji se nalazi i čuva kod Miće »Oficira«. A divno je izgledao Mića u svom stajaćem ruhu!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Uh, uh... Šta to čuh! Pa zar su i to znali... — A šta su krali? E, to je već tajna Koju čuva mesec kad posle ponoći sja. Ali njihove su krađe bile javna tajna. O tome se i do danas ponešto zna.

si živeo bez penzije, bez zvanja i bez odore, U vreme sramote, i ćutnje, i opštega nazatka Čuvao si govor kao što se čuva skupocena alatka, Koja, i kad se ne koristi, ne treba da zarđa. A u gadosti i rugobi zagađena reč je najgrđa.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

i tri mlade sestre tvoje, kukavice? Sedam snahah što ošiša? njima prazno! Što ne čuva mladu glavu, ljudska vilo; što krvnika njom nasladi, bratska diko? Na vjeru te posjekoše, nevjernici!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Žena njegova morala je sama kod kuće da sedi I tog svog devera da dvori, neguje, čuva i jednako da je s njime. Na saborima, slavama sa njime morala da se pojavljuje.

sad godine nerodne i ne mogu da se sve napune, pa zato sam te i zvala da te pitam: kako bi bilo kad bi se ko našao da čuva u njima vino, da im ne bi obruči poispadali od suše. Ti već znaš to. Radiš sa vinom.

Zato je on cele noći, pored svega pića i vesela, jednako morao da se drži, čuva, da bi, eto kao sad, pre no što svane, otišao kući, spremio i tamo udesio i posle došao po prijatelja da ga vodi k

— Lele, bato! Kuku, bato! Ko će, bato, da nas čuva i da brani, bato? Od ljudi kako bi koji dojurio s konjem, sišao, ulazio bi tamo kod njega u sobu i, zapalivši mu sveću i

On joj predao ključeve od sanduka sa novcima. I to joj silom uturio, moleći je da ih čuva kod sebe, iz straha da bilo on, bilo mati, kako su spleteni, ne zaborave ih gde i izgube.

Pandurović, Sima - PESME

NEMIR Ustao sam, kada Ponoć gluva, Bleda, nema, u crnome velu, Nevesele, sive staze čuva. Povetarac mek po njima duva, U suzama travu teši svelu; Suvo granje, žuto lišće nija Šum tajanstven noćnih elegija.

Za sve koje volim — bol i strava, Nemir živi; a njih možda trava, Mir željeni s neba čuva plava; Dok tog srca u zlatnoj samoći, Koje dosad nevolje su tukle, Ne pokrije veličanstvo Noći Razvejane akorde

njen tužni grob, Grob naše prve ljubavi, gde znam Da ću samo teški, pocrneli kâm Videti, da tužan, zaboravljen, sâm, Čuva i sad njezin trošni pep’o, vaj!

A orgije besne dželata i hulja. Ko kapije naše i svetinje čuva? — Niko, sem Ponoć ravnodušna, gluva; Naše reke teku pune teškog mulja.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

). Izvestan njihov deo izgubio je i komentar i pričicu, i samo se tako kao njihov fragment čuva i dalje u poslovičkom iskazu. Dijaloške poslovice nisu retka pojava (— Što čine deca? — Što vide od oca?

Uzdiše kao siroče na daći. Hladan kao bogojavljenska testija. Hladan kao stena. Čist kao sunce. Čuva ga kao oči u glavi. Šuti kao mramor. B) SUPROTNA Batli kô bjeli zec. Bijeli se kao tava na snijegu.

Da imaš dvije glave ne bi ga prevario. Da može popio bi ga u kapljici vode. Da mu daš očerupane guske da čuva, i one bi mu odletele. Da mu ko dlaku od brkova popije, bi se otrovao.

Vetar kapom terati. Gasiti vatru slamom. Grliti sjenu. Davati rukama, pa tražiti nogama. Dati jarcu da čuva kupus. Drva u šumu nositi. Držati se zubima za vetar. Zabadati trn u zdravu nogu. Zidati kule po oblaku.

— Bolja je dobra štednja nego rđavo tečenje. — U radiše svega biše, u štediše jošte više. — Ko ne čuva malo, ne može ni dosta imati. — Veći je priložak, neg’ glavnica (čeona).

— Što danas ne potrošiš, to si stekao. — Čuvaj bele novce za crne dane. — Kako ko čuva, tako i ima. — Dockan je onda štedjeti kad nestane. — Novci kad odlaze imaju sto nogu, a kad dolaze samo dvije.

— Užeži bogu svjećicu da ti pomože, a vragu da ti ne na’udi. — Kad vrag boga moli, privarit’ misli. — Koga bog čuva, onoga puška ne bije. — I Bog se sedmi dan odmara. — Bog dao, bog i uzeo. — Bog ne dâ jednom čoveku sva dobra.

— Čovek snuje, a bog određuje (odlučuje). — Ako si jedinac u majke, nisi u boga. — Ko se čuva i bog ga čuva. O RAZNOM — Ako si i vražij’, pravo kaži! — Beg ja, beg ti! ko će na vodu?

— Čovek snuje, a bog određuje (odlučuje). — Ako si jedinac u majke, nisi u boga. — Ko se čuva i bog ga čuva. O RAZNOM — Ako si i vražij’, pravo kaži! — Beg ja, beg ti! ko će na vodu?

Zao spahija oćera jednu kravu, a dobar dvije. — Jer se od zla čovjek čuva, a dobar lakše prevari i izlaže. Pripovijeda se kako su ljudi iz kakvoga sela tužili i krenuli između sebe subaše što

13 Pitali ribu. — Ali ti je miliji oni te zna ali oni te ne zna plivati? — Prvi, jer se poslednji bolje čuva. 14 Pitali zečevi svoga harambašu: — Hoćemo li bježati đe ljudi nema? — Ma zašto?

A ako ga ne udariš još jednom, onda i onaj jedan crkne. ANĐEO I ĐAVO Svaki čovek ima po jednoga anđela, koji ga čuva od zla i po jednoga đavola, koji ga navraća na zlo. Anđeo stoji čoveku na desnom ramenu, đavo na levom.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

novaca nijesu imali sa sobom ništa, a ne znajući nikaka zanata, nijesu se mogli drukčije raniti, nego se on najmi, da čuva seoska goveda.

Aranđel među tim ne odnese sunce. U tom mu padne na um, te pljune na zemlju, i od njegove pljuvanke postane svraka, da mu čuva sunce, dok on zaroni i iznese u zubima mor - | skoga pijeska. Kako đavo zaroni, a sv.

147. Crn bika sve selo svika. 148. Crno maleno vazdan cara vara. 149. Crno maleno kuću čuva. 150. Crno maleno na putu živa mesa čeka. 151. Crno meče uz polje teče, đegođ kleče, pravo reče. 152.

” I kad se smrkne, on otide pod jabuku pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu zreti, on zaspi, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana.

Onda on otide k ocu i kaže mu sve po istini. Tada se ponudi drugi sin da čuva jabuku, ali i on prođe kao i onaj: zaspi pod jabukom, pa kad se u zoru probudi, a to ja- | buka obrana.

Sad dođe red na najmlađega sina da i on čuva jabuku; on se opravi, dođe pod jabuku i namesti krevet pod njom, pa legne spavati.

Kad bude opet u veče, najmlađi carev sin opet se namesti kao i pre da čuva jabuku, i sačuva je opet onako, i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke.

| Kad anđeo Božij siđe na zemlju, pretvori se u prosjaka, pa došavši k onome što čuva krušku zamoli ga da mu da jednu krušku.

” Anđeo mu zahvali i otide. Kad sutradan ostane drugi brat da čuva krušku, dođe opet anđeo pa ga zamoli da mu da jednu krušku.

” Anđeo i njemu zahvali i otide. Kad bude red na trećega brata da čuva krušku, opet dođe anđeo i zamoli i njega da mu da jednu krušku.

U tom mu padne na um, te pljune na zemlju, i od njegove pljuvanke postane svraka da mu čuva sunce dok on zaroni i iznese u zubima morskoga pijeska.

u crkvi joj se svi začude još većma, a carev je sin bio namislio da je ne pušta kao i prije, već da je čuva da vidi kuda će.

Sveti Sava - SABRANA DELA

onaj ko se pokorava, ako hoće da pokazuje potreban napredak i da se navikava da živi po zapovesti Gospodnjoj, da ne čuva sakriven nijedan pokret duše, nego otvoreno da iznosi igumanu svome sve sakriveno srca svoga.

nego više da primate blagodat od njega i blizu sebe da ga imate, kao srcem smireni, ili istinu da kažem, onaj ko ga čuva biće zavoljen.

Ako li se slavi kakav praznik nekoga od bratije, to neka bude sa znanjem igumana i tada da se ne čuva ovo pravilo za večerom, nego kako slavljenik hoće, tako činite.

“ (Ps. 2, 11) To da čuva i da ima podeklisijarha nižeg od sebe, i pažljivo, smotreno nadgleda u pojanju i čitanju da nešto ne izostane u vašoj

(Mt. 18, 22) Upodobi se onom ko se upodobio Gospodu da nam snishodljivo sudi, i ako to zapušta, ili krijući čuva pravdu, kao nemilostiv i zbog svoje mržnje, biće osuđen.

I postavi ih obojicu pred sebe dobri otac, i govoraše im: „,Sinovi, mojih zakona ne zaboravljajte, a reči moje da čuva vaše srce, jer dužina življenja i godine života i sveta dodaće se vama.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Pa svi da se skupimo, kako i voliš. Dovešću mlađu sestru na školovanje, tetku da nam kuva, ujnu da čuva decu, bratanca da se zaposli u pivari. Ne valja, je l da, kad čovek živi sam! Ček da ti prođem s desne strane!

Stanković, Borisav - JOVČA

Ne nađe to. Pa... digne ruke, pregori. Ali, žedan, bar hlad da nađe! Ni to nema. Sam on uzme, posadi drvce, čuva, pazi da ono poraste, te bar tu, ako ne žeđ da ugasi a ono hlad da nađe... Drvce poraste, zazeleni, zahladi...

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

A od žene valja da se čuva kao od žive vatre, i da beži od nje dok je god živ, bez svakog obzira; ime ni [h]aljina ženska da mu nikad na pamet ne

Ali ako prvi muž dođe? Ako dođe, tome lasno ima lekarstvo. Nek uzme sebi drugu, pak nek je bolje čuva. Al’ ako ne dođe, kakvo ćeš onda lekarstvo naći?

Niko ne uživa prolećne mirise, Iz hiblejskih pećina ne izvlači sate, Ako čelo čuva i boji se kupine; Vooružava trn ružicu, med brane pčele. O, nevaljalo malodušije (pomislim u sebi).

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

E, sad zapali sviću! U svakoj katoličkoj kući nalazi se po jedna voštanica, osvećena na Sretenje (na Kandeloru), a čuva se u kući, za upotrebu samrtnicima. Osinjača se prekrsti i prošaputa: — Oprosti, bože i majko kandelorice!

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Sve me posmatra: mrki poskok žile Što sav pritajen čuva dub i čeka. Motre me i dve ptice što se zbile. I lelujava suva vlat, poneka. Motri me zimsko nebo uvrh rama.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Svaki put kad naplati svinje, kukuruz ili rakiju, ponese u torbi simite, računaljke i šećerleme. Posle ih čuva zajedno s novcem u kaci punoj pšenice što miruje u sobi do magaze, u koju samo on, gazda, ulazi.

nauke“, odgovarao je, a u sebi mislio: „Da uči za ministra unutrašnjih dela, da bude najvažniji čovek u vladi, da čuva red državi, piše joj zakone i izdaje naredbe koje se bez pogovora slušaju.

Služba... (Ne, večeras se mora sve svršiti.) — Služba? — podiže se Aćim. — Pa čovek je državni činovnik. Čuva svoje parče hleba — mirno reče Đorđe. — Putuj, sine, putuj noćas. Odmah putuj! — korača senkom.

Aćim se ni trenutak nije kolebao kome će imanje ostaviti. Ne rastura više na izbore, ne troši na politiku. Radi i čuva samo za unuka, nju paze kao list kapljicu rose.

Tog dana bio je Sveti Luka, a docnije, kad je stigao stoku da čuva i ore, Prerovci su njegovom imenu dodali — Došljak. To mu je prezime ostalo do smrti.

A ti si nevin pred vlastima. — Mrtvi? Da nije... — Smrznuti leže pred opštinom. Baš ih briga za Aćima i radikale. Čuva ih vojska. — Gde mi je otac, pitam te? — Tiše! Vojska je još u tvojoj avliji. Traži oružje.

Dvor im čuva Mijat, verni sluga. Hoćeš li da ti odgudim pesmu što sam je spevao za večni spomen prerovske pogibije? 3dravlja mi,

Prvog muža ona je do smrti zvala „moj domaćin“. Jednom Mu rekla: „Jatagan mojega domaćina ima da se čuva u ovoj kući dok god muška ruka pali slavsku sveću i jede hleb što njegove njive rađaju.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Činilo se kao da je cela šuma čuva brišući njene tragove. Jedan od najupornijih, ipak, vide kako joj šumske zveri prilaze i prate je.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

milu Srbadiju, Tad se dižem više zvezda sviju, Više zvezda, do Boga miloga; Pa ga molim, a rad Srpstva svoga, Da ga čuva, vesela mu majka, Srpstvo j' meni majka i babajka! J. Jovanović Zmaj VI RIBARČETA SAN Al' se nebo osmehiva!

A ti ćeš, moje sunce, Svo blago moje, svo! Ti ćeš mi rodit' sina, Da čuva blago to! XII 6 Često te u snu snivam, Moja ljubavi! Često te tako viđam, Cvete ubavi!

Na glavi ti venac od pomenka, Mile grudi bela ruža čuva, Oko pasa plavičasta sasa, Oko srca stručak miloduva. Začudih se, na što tol'ko cveća; Al' mi cveće tihano

Oh, zar tako ljubav sveta i po smrti jošte traje! Oh, zar tako pep'o čuva Moje svete osećaje! Zar je pep'o tako veran, Pa ne pušta mile svoje! - Aoj, pesmo, tugo moja! Oj pepele, dobro moje!

J. Dučić LXXIV ZAŠTO? K'o pobožni Braman što sa strahom čuva Urnu, što prah dragih pokojnika krije, Bezbožnička ruka da je ne razbije, I svešteni pep'o vetar ne razduva Muzo!

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Ona daje duši meru i harmoniju, čuva je od ćudi, pruža joj nepokolebljivost i sigurnost u samu sebe; ona je mirnoća mora dušinog koja je, upoznavši svoje

Taj teleskop čuva se još i danas u biblioteci Udruženja kao kakva relikvija. Taj pronalazak otvorio je Njutnu vrata ovog slavnog udruženja

mreže i, kao krajnji rezultat celoga posla, platinski štap koji predočava novu jedinicu dužine mere, zove se metar, a čuva se u državnom arhivu. Borda je po samom završetku toga posla umro, a Mešen godine 1804.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

„Kad je došao iz rata zatekao kopile pa ga sad čuva i vole kao svoje rođeno. Samo ne stanuje zajedno, na primer, s popadijom, i to, recimo, formalno, a ide noću tamo i

I on je češće i strogo opominjao Sekulu da one kutije čuva u svome rancu, od koga da se nikad ne odvaja. Onda umiren nadom da će mu to biti sasvim dovoljno do kraja, komandant

“ „Jesam zreo čovek“, uverava ga Stojiljko, „do Boga sam zreo čovek, ali eto, Bog da čuva što sam zakasal, živog da me žališ.

moj Sreta, znaš, gospodin predsednik, što mu se žena preklane na dud obesila, daleko i od men’ i od teb’, i Bog da te čuva. Zdravo, kažem ja, komšija Sreto, kako si, bre Sreto, šta radiš, jesi zdravo, i kako si?

U čemu je to bio smisao ove izdržljivosti, za njega koji je znao i naučen bio da čuva silu narodnoga karaktera? U čemu je taj zločin, njegov zločin radi koga je pregažen, isceđen, odbačen?

Šištanja su bila sve češća. Major Ljubomir Marić reče pukovniku Nediću: — Divizijski štab treba da se čuva za drugu priliku. Naše mesto nije u streljačkom stroju. Pukovnik Nedić ga pogleda i mahinalno reče: — A?

što više iskoristi, pa da se tamo na pijaci vidi i nađe sa svojim starim mušterijama iz Lipolista, čija imena još čuva glavna radnja u svojoj spomen-knjizi veresije, i od kojih je tako voleo da se raspita i obavesti o svojim poznanicima i

On je čovek sa dušom od gvožđa. Da znaš kako je on znao da čuva silu narodnoga karaktera! Da znaš kako je on bio veliki!

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Tad upoznajemo njihovo dublje, tajno, pravo svojstvo. Zasebna pregradica u mozgu čuva mi jednu izdvojenu sliku — sjećanje na djeda. Još sasvim nejak, prenoćio sam uz njega jednu noć.

odjeće i stvari pomrlih osoba, isluženi predmeti svakodnevne upotrebe, koje nekakav smiješni malograđanski pijetet čuva ustručavajyći se da ih preda staretinaru ili ognju.

s tokarenim jabukama na krajevima; čitavi snopovi tih karniša, koje, nedokučivo zašto, građanski pijetet ljubomorno čuva i pobožno po- hranjuje po uglovima, poput trofeja od zastava po muzejima — fantastična koplja ko zna kakvih nestalih

u svome podrumu okovanog Baščelika podsvijesti, na našem današnjem stepenu, oslobođeni Baščelik u tami svojih podruma čuva svrgnutu i okovanu svijest: koliko god je nekad svijest bila sva prorasla podsvijesnim, toliko je danas reinstaurirana

Sjećam se da ni onda nisam mnogo vjerovao u tu priču. Ali kad sam čuo da u svojoj ćeliji čuva u kovčegu kao uspomenu svoju oficirsku sablju i kapu, ta još manje vjerovatna priča djelovala je tako da je osnažila onu

Bedem takvih trbuha, a da mirni građanin i ne sluti, čuva državno ustrojstvo, političke i društvene uredbe, ustavne garancije, obezbjeđujući mu pristojan i organiziran

S kredenca su mirisale žute dunje i žmirkao sasušen šipak, koji se čuva za slučaj bolesti. Ali na don-Petrovu kuću bolest ne nailazi, i šipak je vječan.

Ona leluja tanane djetinje snove kao žetvu na mjesečini. Odiše diskretnim mirisom lavendule iz komode u kojoj se čuva bakina krinolina.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Nije, Đuro — upade mu kmet u reč — ovo smo mi tek ’nako... samo da ga zaplašimo, da bolje čuva stoku... Ne bih ja to dao, Bog s tobom. — Kako ti je osekô kukuruz ? — obrte se Đurica Milošu. — Pa...

— Ako danas ili sutra, počem, dođe Pero — prekide je Đurica — kazaćeš mu da mi čuva devojku, da se glavom ne šali... od vlasti nek je krije, dok se god može...

— Znaju, bane, svaki tvoj korak po selu, ali im to zasad ne momaže, jer znaju da te selo čuva. A hoće li selo čuvati devojku, koja je odbegla za hajduka? Đurica se namršti, jer ne nađe odgovora na to pitanje.

Šta je bilo. — Ništ’. Uvatili ga noćas na berbi, pa će sad da se odmara u policiji. Ho maj... kako se ova mladež ne čuva! — A ti nisi omirisao bajbok, a? — odgovori Palilulac. — Ta ono nije da nisam, znaš... ali čuvam se.

— Morao sam tako, ča-Vujo. Dok se imalo šta raditi, ja sam radio, a kad je došlo vreme da se čuva glava, morao sam je čuvati. — O, sinju mu... zar ne bih ja umeo bolje čuvati tvoju glavu!...

— zapita Đurica. — Sve do jednoga. — Dosta mi je — reče Đurica glasno a u sebi pomisli: »Ko je lud da me čuva džabe, kad za moju glavu može dobiti sto dukata!... Vidim šta hoćeš?. starče, ali ćemo se ogledati, pa šta bude«...

Opazio je posle samo jedno: da ga Novica dobro čuva i da sve ovo čini iz računa. »On hoće para — mišljaše Đurica. — Pa dobro, ja ću donositi para dosta, ali ću barem i ja

— E, devojko, po zakonima i ti si kriva kao i on. Ko god se druži sa razbojnikom, pomaže mu, čuva ga — i on je kriv pred zakonom. Kriv je svaki ko zna gde se nalazi razbojnik, a neće da ga javi vlasti...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

I KADIJA 265 ZAKOVRČITI I OTKOVRČITI 266 PECI, BABA, DEVET-DESET JAJA 267 KRŠĆANIN I TURČIN 268 HADžIJA S ĆABE ČUVA PRAVE RAJE 269 ČIPČIJA I AGINSKI KONj 270 RAJA I TURCI 271 DOBRO JE ĐE I ŽENU POSLUŠATI 272 ŽALI ČIPČIJA SVOJEGA

je toliko zgriješio da kad je umro i došao pred boga, niti ga je bog htio u raj ni u pakao metnuti, nego ga postavi da čuva stražu među rajem i paklom, kuda najviše vragovi prolaze, da se s njima konaba i tuče, i da ga pakleni dim neprestano

I kad se smrkne, on otide pod jabuku pa legne pod njom da je čuva, ali kad jabuke već počnu zreti, on zaspi pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana.

Onda on otide k ocu i kaže mu sve po istini. Tada se ponudi drugi sin da čuva jabuku, ali i on prođe kao i onaj: zaspi pod jabukom, pa kad se u zoru probudi, a to jabuka obrana.

Sad dođe red na najmlađega sina da i on čuva jabuku; on se opravi, dođe pod jabuku i namesti krevet pod njom, pa legne spavati.

Kad bude opet uveče, najmlađi carev sin opet se namesti kao i pre da čuva jabuku, i sačuva je opet onako, i sutradan opet donese ocu dve zlatne jabuke.

Sve je to smlatio prošlih godina. Sad mora da si trpi, kad nije umio da si čuva. — A otkuda dobivaše vino? — Pre pet i više godina, u nekom selu daleko odavde, imaše jedan siromah čovek neki

Tada veli onaj srednji brat: — Vi spavajte, ja ćy noćas čuvati stražu. Oni dva zaspe, a on ostane da čuva stražu. Ujedanput brčak udari iz jezera, kad imaš šta i viđeti!

U crkvi joj se svi začude još većma, a carev je sin bio namislio da je ne pušta kao prije, već da je čuva da vidi kuda će.

Sjutradan reče Krivigreda da će on ostati da spravlja ručak i da čuva kuću. Ali on prođe kao i Tarigora. Onda će Kravarić Marko: — Hajte, braćo, sjutra vi u lov, a ja ću ostati da

Grbo ode opet da čuva ovce, ali mu braća opet zaviđeše što su u Grbe bolje ovce, pa se opet dogovoriše da ga kralju opanjkaju.

Grbo ode opet da čuva svoje ovce. Opet mu braća zavidiše što su u njega bolje ovce, pa se opet dogovoriše da ga kralju opanjkaju.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Sve je sad prošlost; nju niko ne čuva; Pust vetar meni oko glave duva. I moja ljubav, i ona je vani: Bez mene, tiho, udaljena trune; Ne čuje moji kad padaju

je ova bajka ne iz ovog doba, Ne sa zemlje naše, već sa zvezde neke, Koja danas nema ni traga od groba, Dok daljina čuva spomene daleke Kao mašta ljudska što jedina javlja Ono što je bilo, što se ne obnavlja? Ja o tome ne znam.

Ostalo je još kod mene vreme, koje I sad čuva moje dane, moju mladost, Sve sudare zemlje s nebom, sve dvoboje, Gde su redom poginule moja radost, I lepota, i misao,

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

sveta, najpre sveta prijateljskih zvukova i svetlosnih poruka, što je u nama izazivalo osećanje da nas i naše krdo čuva neka božanska sila, a zatim realnog, zemaljskog sveta, kada bi izlazeće sunce razdvojilo neprijateljske tajanstvene sile

su ovi utisci isto tako jaki, kao i nekad pre dvadeset i osam godina, što dokazuje da naša memorija na čudesan način čuva svoje podatke. Sećam se da 14. aprila 1896.

put, od momenta kada sam napustio svoj rodni Idvor, pre dvadeset i šest godina, trebalo mi je da me neko vodi i da me čuva. Život mi nikad nije izgledao tako beznadežan kao tog strašnog proleća 1896. godine.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Bilo je kao poplašeno: nekako nemiono i ubojito pogleda ispod sebe. Gospodar odredi da čuva stoku povrh grada, po visovima i glavicama. Tamo, ujedno sa stokom, i stanovaše.

— prebaci joj, stojeći nad njom. —Hranim svoje dijete, —opazi ona. —To možeš i doma... Poštena žena čuva kuću... 'Ajde doma! —Poći ću . —Odmah! Neću da te vidim dalje od kuće...

da im sramoti pleme, a neki mekši uzeše stvar na laku ruku: ni brige ih nije kad se ne tiče njihovih žena; neka svako čuva svoje, — pa je sve mirno.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

beloj poleđini karte, svakako za vreme samog putovanja, on je ugrabio da zapiše pesmu mitološkog porekla o devojci koja čuva nebeske vratnice: Suncem glavu povezala, Mesecom se opasala, Zvezdama se nakitila.

da pesmu analizira još je važnija, razume se, Nedićeva tvrdnja da je pred nama pesma „mitološkog porekla o devojci koja čuva nebeske vratnice“.

U okvirnom su delu soko na nebu, visoka gradska vrata i žena koja ih čuva. Pevač je ovaj deo dobio preuređenjem jedne ustaljene, formulativne sheme koju nalazimo u više pesama.

zvuci koje je Dučić nazvao svemoćnim sadržani u čistom bezglasju, a neodoljive boje i slike u samom srcu tame: Znam, čuva bezglasna žica Sve zvuke neba i sveta, I crna ponoćna klica Sve boje sunčanog leta...

uglačanih reka, nebesa što silaze u jezera i pesme što kroz dušu otiču do davnih predaka (do seni umrlih što ih voda čuva) – sve te slike čudesno je okupila pesnikova uobrazilja prema njihovoj simboličkoj srodnosti.

ali u ličnome životnom drhatu koji su reči ponele rezonira celo jedno kulturnoistorijsko iskustvo (ono se i u jeziku čuva) o snazi čovekove duhovne pribranosti.

Njegovo, određenje teksta kao veličine koja se u svom razvoju od početka prema kraju neprekidno menja i u isti mah čuva celovitost (dinamika između stalnih promena i integracije) predstavlja sam vrh formalističke teorije.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

doći i porod neželjena porekla; naposletku, zatvorili su je u kuću i doveli Paraputu da celog veka samo njega dvori i čuva.

Svi se proučavaoci nepravoga upravnog govora slažu da se u njemu sa preuzetim tuđim iskazom čuva modalnost i ekspresivnost toga iskaza, ali nije dovoljno proučeno do kakvih sve promena pri tome može doći u

kao i o tumaranju kroz mračnu šumu, stilizovana je pomoću vrlo jakih folklorno-mitskih predstava, koje inače dobro čuva upravo Tomčina seoska sredina iz planinske zabiti.

Njih na prvome mestu čuva porodica kao jako društveno jezgro. Njihovo pak kršenje u svim slučajevima, bez izuzetka, donosi kaznu, ili

zajedničko im je upravo ono što nas ovde i zanima: ispod forme objektivnog autorskog pripovedanja u oba se slučaja čuva junakov subjektivni ugao gledanja i doživljavanja (u pripoveci dosledno, u romanu nešto slobodnije).

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Kad se počelo odstupati reklo se da sveštenici ostanu, a Arnauti mu obećali svoje prijateljstvo. Ostao je da čuva kuću, verujuću u obećanja i osvajačevo hrišćanstvo.

Iza njih zasovnica kao u staro doba i kao da ograda nije od prošća no ozidana da bolje čuva gospodara. Unutra, u dvorištu još dobro neiskrčenom i sa neravnim stazama preko njega, vidimo novu prostranu i nisku

čvrsto platno; ubrus, peškir krdžalije — pripadnici nere– gularnih vojnih odreda ledenica — prostorija u kojoj se čuva led; srebrom okovan pištolj Morava — Srbija; tako su je Turci zvali kad ne bi hteli da izgovore mrsko im ime „Srbija“.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Hrvat se ne bori da što otme kome: Čuva sveti oganj na ognjištu svome. I dok tako čini, u najteži dani I Bog je i pravda na njegovoj strani. A kuda će Srbin?

Svak se čuva — to je pravo! Al’ setite s’, glednuv’ dole, Dece gladne, bose, gole! Viće srnâ i fazana, Na šampanjcu biće pena,

Sad otac pri vinu, A mati pri kecu, — Onda đavo ode Da im čuva decu. Gladio im decu Kopitom i repom, Zadahnô im dušu Moralšticom lepom: „Dobra deca uvek Roditelje slede,

Miljković, Branko - PESME

ostavila samog na vrhu Lovćena s čelom punim sunca, tamo gde ne postoji vreme, gde jedna svetlost žuta negde u visini čuva otisak tvoga lica. Čoveče tajno feniks je jedina istinska ptica.

Predeo kome sam se privoleo, plaštom čuva svoju providnost za one koji vide. Neka muzika čudna nečujna iznad gorja razmešta predmete u prostoru i staje kad

za njihovu smrt koja je bila početak a ne kraj putevi su ih tražili po celom svetu nema ih profil njihovog odsustva čuva noć zelengore njihove su smrti najdivnija sazvežđa na jugu neba zemlja miriše na mrtve zelengoro čujem te ušima svoga

Krakov, Stanislav - KRILA

Po bradi i kosi mu je bilo zemlje. Spustio je revolver, istresao zemlju iz vlasi, i setivši se da šlem čuva od parčadi, stavi ga sebi na glavu. Nije se ubio, ali je i sutradan tu odluku zapisao u notes.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Mesto je sad samo označeno sa nekoliko kamenova n sa crnom pločom na kojoj se još uvek čuva oganj. Ako se oganj ugasi doći će kraj svata, i crnci su zato bežeći odatle ostavili jednu bednu porodicu koja se

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Na glavi ti venac od pomenka Mile grudi bela ruža čuva, Oko pasa plavičasta sasa, Povrh srca stručak miloduva. Začudih se, otkud tol’ko cveća, Ceo vrt se preselio amo!

Bezazleno moje gondže malo, S neba si mi u kolevku palo, — Zamirisa mirom miloduva, — Spavaj, čedo, majka tebe čuva.

Buji, paji, moja mila snago, Čuva majka svoje čedo drago, Čisto srce kâ zenicu gledi, Dušu pazi da se ne povredi, Da ostane kao rosa čista, Kao

Oh, zar tako, ljubav sveta I po smrti jošte traje! Oh, zar tako pepô čuva Moje svete osećaje! Zar je pepô tako veran, Pa ne pušta milje svoje! — Aoj pesmo, tugo moja!

A kad zaspiš, ona šapće: „Spavaj, spavaj, žrtvo moja, Odmori se na mom krilu, Čuva tebe tuga tvoja!“ A kad svane zora bela, Klikće kao soko sivi, Ona ti se prva javi: „Dobro jutro, još smo živi!

Sve više koprena na ranama leže, Tu na levoj strani; Taj živopis božji i vreme ga čuva I vreme ga hrani. LIX „Vidiš onu zvezdu gore“, Astronom mi jedan rekô, „Mozak stane, kad pomisliš, Kako j’

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Šta ga znam! Ovde sam prvi put. Setio sam se reči Lukinih: „Ko se čuva, i Bog ga čuva“. A sigurno je da i te rupe nisu, od besa kopali.

Šta ga znam! Ovde sam prvi put. Setio sam se reči Lukinih: „Ko se čuva, i Bog ga čuva“. A sigurno je da i te rupe nisu, od besa kopali. Sreo sam četvoricu pešaka, koji su nosili veliki broj čuturica.

— I tučete se. — Pa jes’, rat je — i nasmeja se. Govorio je dobroćudno, bez straha, kao da je na svojoj njivi, gde čuva stado. Zastao sam da predahnem i tada sam ga pogledao. Lice mu je preplanulo od vetra.

Ugovorite to kako znate. — Tada se okrete vojnicima. — Više nemam ništa da vam kažem... Znate... Ko se čuva i Bog ga čuva. — Obuća! — dobaci Dragan. — A jest. Cokule imate da ostavite, a navući ćete platnenu obuću.

Ugovorite to kako znate. — Tada se okrete vojnicima. — Više nemam ništa da vam kažem... Znate... Ko se čuva i Bog ga čuva. — Obuća! — dobaci Dragan. — A jest. Cokule imate da ostavite, a navući ćete platnenu obuću.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Turtur ljubit gorličicu veseleći s' za vesnu, labud bjeloj labudicu po jestestvu tjelesnu. Prepelica čuva travu, glasom svoju javlja glavu: O Zlatoje proleće!

i ja probirati, zapnu strune prsti, Načnem prvu, ljubov nađem već u drugoj vrsti; Vratim pjesnu, vještajući da se od nje čuva, Ako stupa s ljubvom, gluva, ako sluša, suva.

Da — (ostade mi što u peru!) Da svaki, velim, svoju veru K’o oca svog amanet čuva Kad ne znam kako vetar duva I makar koja ptica poje, Da uvek bude ono što je, Za zemlju nebo da ne proda — Znam da

Po tome Ostojić-Džonićevu prepisu, koji sam poklonio Matici srpskoj i koji se sada čuva u Rukopisnom odeljenju Matičinom, preštampavam ovde tako teško pristupačni tekst Gorestnog plača (tekst transkribujem;

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Što nisam muž? Da bojnim mačem spasem zidine, U kojima ti stara tvrdica Nezavisnosti skupu svetinju Slabomoćnima čuva prsima... (Čita.) „Trošne su, kćeri, naše galije, Mačevi slabi, da ih potisnu — Ti, kćeri, mo’š...“ Ja?...

Neka izginu — Al’ u podnožju ovog prestola, Braneći grud’ma kamen studeni, Što tamom svojih crnih gudura Svetinju čuva carstva propalog... Al’ ne u Italiju... gospodaru, ne! I proklet bogdô, proklet svaki taj!

setne pesmice Na jednom mleku brižno gajila — Kô da je znala tužnu sudbinu, Šta u crnilu svoje tajnosti Podmlatku čuva srca njezinog... KAP. ĐURAŠKO (ozgo sa stene): Nećeš, nevero! (Puška pukne, Staniša posrne.) Prosti, Staniša!

Al’ neka! Nek starog dvora mermer umije Sa bratskom krvlju glatke obraze: Nek čuva pege, nek hrani kletvu Što će unuka naših unuče Protivu svoje krvi dražiti...

VLADIKA: U ime oca i sina U ime neba! U ime zemlje, Koja vam i sad — izneverena — Dedova svetih čuva grobnice... Zakunite se! SVI POTURČENICI: Zaklinjemo se! ŠULOVIĆ: Zaklinjemo se!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Krenuše kneževoj kući. Vrane prolijeću iz okolnih šumaraka i padaju na kukuruze, koji su se istom počeli zrnati. Čuva ri hajkaju! Strašila na ogradama oko kukuruza lepršaju se. Sermija se izgoni na pašu. Vika, dovikivanje na sve strane.

Bojić, Milutin - PESME

XV Niz spomena spava u tome koralu, Što čas bled, čas modar, čas krvlju preliven Čuva jedan sonet na dnu duše skriven: Na usnama tvojim spomeni se jate. Na njima odsvirah poljubaca skalu.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Pesma iz Vukove zbirke živopisna je, sintetična slika sredine u kojoj pevač stvara, prenosi i čuva celokupan društveni i moralni sistem srpske civilizacije.

Jakšić, Đura - PESME

A ti ćeš, moje sunce, Svo blago moje — svo, Ti ćeš mi rodit sina, Da čuva blago to. 2. Često te u snu snivam, Moja ljubavi! Često te tako viđam, Cvete ubavi!

Nastasijević, Momčilo - PESME

Sa nebesa, od Tvorca što me prati, Sad i na vjeki vjekova. Hod ne posrnu tvoj: gredi, ne boj se. Bog čuva tvoj hod, odozgo bdi, Stražar on večno budan, Večni naš Bog ne spi. ІX Nežnom ljubavlju voleću te, Bože.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

nije umro, nestalo ga, već kao da je otišao, nekud otputovao a ona, majka mu, eto zamenjuje ga, sedi u dućanu da pazi, čuva. Pa ni u kući nije bila drukčija.

Ne što im se dolazi, što vole da sede, da uvek po jedna noćiva kao da ih čuva; već što treba, što je red. Što moraju sada da se tu kod njih »nađu«, pomognu štogod, poslušaju...

Ako on, Marko, zato što je poslednji ostao od tolike porodice, pa mora zato da je slab, da se čuva, da ne bi umro i tako s njime i sva kuća, a ono eto bar Mladen ne dâ tako da bude s njegovom kućom, već se diže, ne dâ.

Kao, sada, svršeno je njeno. Nema potrebe da tu sedi, čuva, pazi kuću, strepi i ne dâ da se propadne, osiromaši. Sutra, zaista na iznenađenje Mladenovo, došla u dućan.

koji je mirisao na zemlju, na voštano platno, predala mu sav taj novac o kome se pričalo da ona u tajnosti drži, čuva.

Na zaprepašćenje Mladenovo i odbijanje da uzme natrag, čuva za sebe, njemu to ne treba, a ako zatreba, sam će on zatražiti, ona samo odgogori: — Na, sinko.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

npr. Brastvo, 9—10, 442). Ovde možda treba spomenuti i običaj da se detinja kosa, pošto je kum ritualno odseče, čuva posle u b. (SE3, 16, 181). Kao jak apotropajon, b.

: to je Sveti Makivej (1. avgust st.), i jeseni Krstovdan (29. avgust). Tih dana b. se u crkvi osvećuje, i posle čuva za religijske potrebe i za lek. U mitologiji i legendama spominje se b. vrlo često. U raju ima najviše b.

12, 13); toga se dana one, »kao svetinja«, meću za ogledalo i ikonu (Begović, 108). V. ima zadatak da čuva kuću od groma.

grančica u crkvi dobijenih plete se venac, i veša pored ikone. Stari venac (od prošle godine) čuva se dok se ne zameni novim, pa se onda isitni i sa mekinjama daje volovima (SEZ, 40, 56).

U Sarajevu su do najskorije prošlosti nosili stari ljudi uza se plodove d. k., verujući da ih to čuva od revmatizma (GZM, 6, 1894, 372. Tako je radio i moj otac, koji je bio rodom iz Sarajeva).

Kosu koju je kum ostrigao detetu čuva majka zajedno sa p‹elinom›, zdravcem i bosiljkom (SEZ, 16, 181). U narodnoj medicini ima veliku primenu.

Zanovet. Može biti apotropajon. U Crnoj Gori žene, kad noću izlaze izvan kuće, upale z., »jer ona čuva od nevidljive naudbe« (citat u S. Trojanović, Vatra, 238). Upotrebljava se kao Lіebeѕorakel ‹= ljubavno proročanstvo›.

Korenčić od z. meće se i u amajliju, »da bi se dete održalo« (SEZ, 13, 1909, 289); kosa koju kum ostriže detetu čuva se posle pored z. (SEZ, 16, 181). U Negotinu i Ključu kaluđeri, kad uđu u čiju kuću, daju domaćinu i domaćici z.

Na njemu borave vile, i ko ga poseče, ili ošteti, ili opogani, dolazi sankcija (oduzetost, ili smrt); naprotiv, ko ga čuva, tome će sve poći u napredak (slušao od...

Takav j. treba da je viši od kuće (ZNŽOJS, 10, 50). J. je apotropajon: posađen uz kuću, čuva je od groma (GZM, 6, 1894, 371). J. ima izvesnu ulogu u ljubavnoj simvolici. Na dan 1.

koje rastu na drvetu kome eventualno ne pripadaju, i koje obično, u planini i u jezeru, čuva aždaja, ili arslan, ili drugo kakvo čudovište: takve j.

Piskavac, piskavica, »vražji griz« (Šulek). Naš narod veruje u apotropajsku moć p. On je u stanju da čuva od zlih očiju, I od zaraza (GZM, 4, 159).

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Vidim svaki kutak Saborišta. Na čistini kraj grotla Bele pećine Dimitrije čuva ovce i krave. Otkako su sebri i meropsi iz svih okolnih sela nagrnuli na Saborište tražeći leka od Doroteja, Dimitrije

Ilić, Vojislav J. - PESME

1886. ELEGIJA Pod senkom drevnih šuma potoci tiho streme. Orošen ljube cvet, I gusto gorsko granje pećine čuva neme, Čarobni čuva svet. Tu mutan, mračni pogled sumorno gorom luta, Prošlosti traži sled, Al' sve je tako tužno...

ELEGIJA Pod senkom drevnih šuma potoci tiho streme. Orošen ljube cvet, I gusto gorsko granje pećine čuva neme, Čarobni čuva svet. Tu mutan, mračni pogled sumorno gorom luta, Prošlosti traži sled, Al' sve je tako tužno...

Sin mračnih rudničkih gora iskreni pozdrav vam šalje: Nebo nek čuva vas! Ja volim kućice bele sa trskom pokrivene, I rujne večeri vaše, kad s roglja pesma vri, Kad mesec spokojno plovi i

Ah, to je, zbilja, život loš, Jer orkan često duva, I to me samo teši još, Naš Mentor što je čuva. On muzu pazi kao kćer I njojzi daću sprema; Taj čovek ima dobar smer, Šteta što mozga nema!

Poklonik muze, radi nje Mamona koji kadi, Sve što je skromno goni, sve, Kresidu od nje gradi. I tako čuva Mentor lud, Teolog s važnim vidom, Talije srpske vedru ćud Razvratnim svojim zidom.

Ah, poznajem ga, i pre sam ga znao, Sa svetla uma, pravde i vrlina. Stalan kô stena, mudar kao zmija, On čuva narod i brani slobodu, Čelo mu vedro, a pogled mu sija Kô jasna zvezda na nebeskom svodu On tiranina mačem

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Zato imamo dovoljno vremena da prošetamo po varoši. Ovaj veliki mauzolej, to je Soma; on čuva zemne ostatke Aleksandra Velikog i upokojenih članova kraljevske porodice.

Soba do ove čuva rezultate astronomskih radova izvršenih u samoj Aleksandriji. Najstariji su od njih radovi Aristila i Timohariusa, a

kovčežić, najdragoceniji predmet celog persiskog plena, pitao ih je on, koja bi stvar bila najdostojnija da se u njemu čuva. A kad mu oni predložiše jedan ovo, drugi ono, odluči on sam: „Čuvaću u njemu Homerovu Ilijadu!

Upotrebio sam za nju istorisko gradivo. U jednom grčkom manastiru u Carigradu čuva se jedan stari rukopis, jedan hrišćanski molitvenik iz trinaestog veka.

Poslednjih dana moga boravka u Carigradu učinio sam svoju posetu manastiru Metohionu, gde se čuva onaj slavni rukopis.

Od najdragocenijeg egzemplara berlinske zbirke, izložen je ovde samo otisak od gipsa; original se čuva pod ključem. On ima ovu zanimljivu istoriju.

Ovo su samo kosturi tih životinja, a diplodokusov je tek verna reprodukcija originala koji se čuva u Pitsburgu, ali sa malo uobrazilje moguće je mislima oživeti ovu faunu giganta.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Turtur ljubit gorličicu veseleći s' za vesnu, labud bjeloj labudicu po jestestvu tjelesnu. Prepelica čuva travu, glasom svoju javlja glavu: O zlatoje proleće!

Let, let, let! Gde toplije sunce sjaje, Lepšu zemlju, lepše kraje Čuva za vas svet, Let, let, let! Let, let, tičice male! Let, let, let!

Stanković, Borisav - TAŠANA

Ah, on se opet iskrao iz crkve. Govorih klisaru da ga dobro čuva, ali uzalud. (Naginje se i viče): Paraputa, Paraputa, ja sam, deda tvoj, ne boj se! Nećeš izgoreti!

Ali, da li ima još onog, moga vina, što smo ga ja i pobratim pili? STANA Ima, ima. Čuva se. HADžI RISTA (Stani): I da spremiš onakve »mafiše« kolače, kao nekada kada je i tvoj stari gazda, moj pobratim...

Sedi. Ja idem na groblje i od sada tamo ću jednako biti, i zato ti u crkvu više nećeš moći; neće imati ko da te čuva, već ćeš ovde. Slušaš li, razumeš li me? PARAPUTA (trepćući, gleda pobožno u Mirona): Hm, hm. Slušam. Ti i Bog, dedo.

Kako se njoj ne dosadi da samo nega dvori, čuva?!... SLUŠKINjA (s dosadom): Ostavi to, ostavi. Ti svaki dan, svako jutro, samo to pa to: »Kako može da ga gleda, kako

(U vatri): Pa, bre, brate, ovakvo nakazno čovek i da rodi, pa ipak ne može da ga toliko čuva i toliko nadgleda, kao ona. SLUŠKINjA (i ne slušajući ga): Ta ostavi!...

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Nije lako tu raditi i odgovornost imati. Pa i smirio se na tom poslu onaj moj besni Rista. Čuva se, kažu, svega. Ipak, proviri njegova nesrećna narav. Ljut je kao paprika, kaže njegova žena.

Uzdigoše se tako u njoj jedan razum i jedno dostojanstvo, koji su bili pravi ukras. Nola je osećala da čuva nešto od čega zavisi sad i njen život i život njena oca.

Mlađi su je tužakali da ne pazi po kući, ne čuva. Gos-Toša blago odgovara: — Dosta je ona čuvala i kuću i vas, sad vi nju čuvajte.

izlupani prozori zamuzgani i puni paučine; udovica dovela mlađu sestru, seosku jurodivu bogomoljku, i jurodiva čuva dvoje dece, a zdrava služi. Pa je zdrava našla zdravog i otišla. A jurodiva i opština su podigli decu do šegrtluka.

A Luka naš čuva krug oko salaša, i pojahuje i odjahuje i kad hoće i kad neće. — Smej. Srba i Luka se uhvatili i igraju, a gospa Nola

Možda je znala za to i frau Roza, ali i frau Roza čuva ispovesti... Reč sada ima ko hoće. — Čuše se sašaptavanja. Sve glasnija. Lica u mladića preobražavaju se.

Ona čuva krv otaca, a zato se nije bojala od udadbe za Srbina, i zato je rodila pravog Jevrejina. Ona obožava Pavla, ali ga tako

Koren je za sve ljude, i životinje i biljke, duboko u zemlji. Kod Jevreja, koren se vuče za njima, i čuva se i zaliva veštački, i to održavanje staje strahovitih sredstava...

Ono što filosofija zove ens appetibile. Jevrejin s glađu i apetitom zarađuje novac, neguje sina, čuva rasu. Da, prvo ta životna glad, pa tek onda snage i potencije...

Oseća možda na neki način cela palanka da ta grobnica drži i čuva jedan ponos, koji i njoj godi. I sve ostaje kako je bilo.

U to vreme, predviđeno je, gospodin-Vasa spava, a gospa-Jelka, uvek u drugoj haljini, čuva radnju, i pomalo sama sobom drži modnu reviju.

Opazilo se, dalje, da Mija, ako ne baš neguje, ali čuva ruke: prsti mu nisu, kako je ranije bilo, umrljani mastilima raznih ili svih boja.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

saslušavši njenu čudnovatu povest, rekne Roksandi da će od njenog sina znatni čovek izići, i preporuči joj da ga osobito čuva i neguje. A budući da se čuda osobito u romanma zbivaju, zakte Roksanda da mu se nadene ime Roman, koje se i učini.

On ga odvede učitelju mesnom i preporuči ga da osobito za njega brigu vodi, nastavlja ga i čuva. Ko je bio učitelj, dobro zna šta je sveštenikova preporuka za učitelja u malom mestancu.

je da kupi mladi ćurdiju (od plavetne čohe) i belnuk, i mnoga žena poslije te haljine, oblačeći ih samo kao stajaće, čuva dok je živa« UBLAŽAVATI — hvaliti, proslavljati zbog vrline; nazivati blaženim; ublažavate sudbinu ovih životinja

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

od njega teče vreme Desno od njega teče vreme On korača po suvom U pratnji svojih vukova PASTIRSTVO SVETOGA SAVE Čuva belo kameno stado Na zelenom obronku Pomaže svakom kamenu U nasleđenoj crvenoj pećini Da se porodi Kud god

si kost među oblacima Ničeš iz svoje lomače Iz preorane humke Iz razvejanog praha Ničeš iz svoga nestanka Sunce te čuva U zlatnom svome ćivotu Visoko nad lavežom vekova I nosi te na venčanje Četvrte rajske reke Sa tridesetšestom rekom

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

na trgovima, po vestibilima i foajeima javnih zgrada i uopšte svud gde bi palo u oči te skrenulo pažnju svetu da se čuva ove smrtonosne opasnosti.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Kod nas vojnik stoji pred spoljnim vratima. Ali koga ovaj čuva? — razgovaraju oficiri. — Eh, znak dostojanstva... Zaustavih jednog oficira, da zapitam za stan.

Petrović, Rastko - PESME

Ne veruj, ne veruj ipak, u brlog, dim i tortu, Zanosu novom begunac kad preda vizitkartu, Prosjaku kome starom što čuva ulaz u portu Kartu ovoga sveta!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ako zakasni, Zlatokosa koja čuva treću stražu ponovo će se pretvoriti u belu zmiju i glave mu na ramenima nema! Ako, pak, prerano stigne, opet će na

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Ovako: imam ga i nemam. I zaklaću ga kao vrapca! Neka se zna, da je Hadži Toma hadžija, a ne da hrani i čuva... (Trza se, Arsi): A što ti stojiš? Sedi! (Viče): Sveću! ARSA A, ne! Kakvo sedenje?

Tu da je! Kod kuće! Stoku neka gleda i čuva. VASKA Hoću, oco. (Odlazi.) TOMA (za sebe): »Gosti... kuća... stoka«... A moje? Sve ode.

Stari Redžep na put, a ja kude njuma. Ciganka me vodi. Ciganka na kapidžik ostade da čuva i pazi, a ja kude njuma, gore u odaju. I toj hajdučki! Noga da ne šušne.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Njen zadatak je bio već u najstarije vreme da čuva spomen na zaslužne pretke, na značajne ljude i događaje uopšte, na hrabre ratnike osobito, jer je rat veoma dugo bio

Uspomena na taj poraz i danas se čuva u izreci: „Stradao kao Janko na Kosovu“. Despot Đurađ je uhvatio Hunjadija pri povlačenju i nije ga pustio sve dok nije

U pesmama on je kadar da stigne i prestigne, i ne boji se „nikoga do boga“. Četrdeset godina čuva „druma kroz planinu“ i otima oteto blago. „Oči su mu dvije kupe vina, trepavice od utine krilo.

Ne zna se da li je mračnija gora koja mu je dala utočište ili on koji čuva šumsku slobodu, jedinu u toku vekova. Mijat Tomić (poznati hajdučki poglavica iz XVII veka) u pesmi je onaj čovek

I koliko reznolikosti u načinu ponavljanja! Ponekad se u ponavljanju čuva isti red (na primer, u pesmi Janko od Konjica i Ali–beg u Savinim odgovorima na Pavlova pitanja da li se zelene lugovi

se pomami, ona nađe jedan komat sablje, zavi komat u vezeni jagluk da joj bilu ruku ne obrani, pa obleće i otud i otud, čuva glavu Turčin-Vlah-Alije, a ošinu gospodara svoga, gospodara Strahinića bana, povrh glave po čekrk-čelenci i po njeg'vu

Ono nije ostarjeli đedo, već je glavom Kosovac Jovane, đedo je se kastil načinio, od vraštva mu đogat ohronuo. I on čuva sve Kosovo ravno, mnogo ih je tako prevario, na Kosovu bojnom pogubio, već moli se bogu istinome da je tebi život

tope pune i napune, nek napune trideset topova; pa prizovi starca Nedijeljka, što mu b’jela prošla pojas brada, koji čuva tope baljemeze, čuva tope Krnja i Zelenka, a kojijeh u svoj zemlji nije: u vlaškijeh sedam kraljevina, u turskoga

napune trideset topova; pa prizovi starca Nedijeljka, što mu b’jela prošla pojas brada, koji čuva tope baljemeze, čuva tope Krnja i Zelenka, a kojijeh u svoj zemlji nije: u vlaškijeh sedam kraljevina, u turskoga Otmanović-cara; nu prizovi

Jeste l’ vid’li Ćurč’ju arambašu, koji čuva straže od Turaka s njegovijeh trista i tri druga, da ne bude roblja iz Pocerja?

I vid’li smo Ćurč’ju arambašu s njegovijeh trista i tri druga, koji čuva straže od Turaka, da ne bude roblja od Pocerja.

Hrnja Mustaf’-aga aman — uzvik kojim se traži milost, pošteda amanet — ostava, zaštita, što se kome da na veru da čuva amidža — stric Andrija (Andrijaš) — jedan od tri brata Marka Kraljevića, živeo (no Jiričeku) do 1403.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

klis Jedan žuti nar Pao u bunar GAJITE PATKE Dok zvezde sjaje Patka nosi jaje Dok vetar duva Patka jaje čuva Kad izleže pače Voli ga još jače Gajite patke Zaista su slatke KAD BI MI NEKO REKAO Kad bi mi neko rekao

ŽIVE U BRIZI Ljudi više ne žive u brizi Ko nema u glavi ima u knjizi Svi ljudi zajedno znaju sve stvari Knjiga glavu čuva šubara je kvari U SAMOĆI U samoći Sreća nam se ruga Nema ništa Bez najboljeg druga Drug će drugu Da ublaži

Samo jednog Uvek natrag zovete Kada odlazi Vaše rođeno dete Svakog dana Ma koliko bio dugačak Čovek u srcu čuva Jedan potajni zračak Da će i sam Biti negde daleko Kada odlazi Onaj najdraži neko BILO JEDNO TUŽNO MORE Bilo

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Nikolici je bilo najteže, njemu je valjalo ostaviti i kuju da čuva logor. Mališan je otišao do skrivenog potočića-ponornice i donio Žuji vode u olupanoj činiji iz Mačkove radionice.

Čitavo selo digne onda viku na poljara da slabo čuva seosko dobro, a poljar — kud će, šta će! — pa po djeci. Vija ih štapom oko živica i plotova i prijeti: — Kožu ću vam

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Nego zapanti ono zlo mesto, te i drugom kaže da se čuva. RAAVA Tebe, ženo, našao sam u kurvarluku i u mehani kano lep, skupi biser u blatu zagažen, i kano zlato u vodnoj

sam od Boga preuzeo; u svako dobi ga imenovati i dozivati ga dužan sam, a ja, krvavik, Boga zaboravih, koji me oda zla čuva; Davidu proroku nisam vnimao o tome što nam veli: Uvavestite se za ovo koji se Boga zaboravljate: da vas kadgod ne

A i u galiji na moru, također svakad redom po tri sahata, po jedna svaka s promenom straža čuva, pazeći kud galija hodi, od nizija, kamenja i prudova, zahodna puta i morskih haramija, koga li druga nalepa.

A klisara što čuva crkvu, njemu je najviša misao za ćivot svetoga mučenika, zašto sav je od čista srebra bio spravljen i onde na njega pozor

na daleko ne hodi, po sokaci ne zuri, s momcima se ne smi šaliti ni smejati, il' se kome rugati, nego i od pogleda se čuva do ono dobi dok se s mužem sastane i venča se. A to se i samo zna, jer kad se žena s mužem združi, onda jezik pruži!

Ruka ruku pere i drug druga valja da potpomaže i podiže na rađenje, putove stične ukazuje, u bolesti pazi i čuva, od nalepa zaklanja, u nevolji je oko njega hodac. A teško tome samcu osamilu se!

Ne privode opaklije nikoga na dobro poštenje. Velik i jak od višega i pojačega svakad se čuva. U tome nije golema čuda ko se u prsi gruha za izgledanje umaknuća gusta luga. Što je oteto, ono je i prokleto.

Pogled i hod svakoga čoveka ukazuje kakve je sobom ćudi. Gde je dosada, onde je i psovka. Istina nikakva ne čuva se u čijoj besedi. K čemu pamet ne služi, ono se ni dočuti ne može.

Raj osta prazan od seljana i zapusti. Životno drvo s plantitim vatrenim mačem davno se čuva. Vrata od berićetnoga mesta s hranom zatvorena su. A našto je kad niko nije za to?

Jer kako ženu za sebe ju je obručio, a kano svoju kćercu miluje, i ka na sluškinju misao na nju nosi i ka devojku je čuva, kano bašču je obgrađuje, ka vrat je obgrljuje, i kano o glavi stara se o njoj i kano mladoženja obriče joj se, kano

kano o glavi stara se o njoj i kano mladoženja obriče joj se, kano sveštenik oprašta i kano ovca kolje se, ka mlad momak čuva u poštenju, i ka muž hrani je i odeva i štedi je.

« Karbunkulum brani ljude od kuge koji ga kod sebe imadu i nose ga. I Hristos od čume i svake haveti noćne ljude čuva koji ga udilj spominjući mole i pomoć od njega pitaju.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

E, kakvo je toj sag zastupilo, bog da čuva!... Ni se tatko ni se pa majka sluša! Što je ovoj? Batisa ni se sve; sve se batisa, bata-Tače!... E, kako to?...

Ovoj kako će da mu bidne, koj će da znaje!... A bog da čuva! Mnogo lošo, boga mi ti kazujem!... Jevda uzdahnu i odobravaše glavom, pa dodade: — Minu staro vreme, — beše mu,

Obuče gi, i jedan dan odija sas nji po čaršiju, a jutredan neće da gi obuče... Ja si mislim: zar će gi čuva pa za nedelju eli svetak?!

“ — Ih, majka mu stara, dotle li zar dođe?! — Kakvo vreme zastupi, bata-Tasko, bog da čuva! E, neje tako baš bilo i pređašno vreme, neje!... — Ba! Bilo je! Bilo je, ama neje tako bez red bilo!

se Doka i ode ljutito, i ostavi zaprepašćenog čorbadži-Zamfira, koji se samo krstio levom rukom i govorio: „O, bog da čuva!... O, Gospodi bože!“ GLAVA DESETA U ovoj pripoveci ovo je prvi i jedini dijalog dvoje zaljubljenih.