Jakšić, Đura - PROZA
Zatim jedna po jedna mlada i devojka, stidljivo gurnuvši svoga poznanika, stadoše šarati kolo. Đošina majka gleda do koje li igra njen sin. Kakva li je i čija?... Ali ga nigde ne vide.
Učitelj i stari Sremac!... Tu nešto ima!... Đošina kuća beše nekako baš ispod jedne stene smeštena, a sva opala, ne bi čovek verovao da u njoj ljudi žive...
Kad su stigli do kuće, pređoše preko odgrađenoga plota. Tu malo zastadoše, a posle se začu gde pas laje. Zatim iziđe Đošina mati, otera psa i priđe da poljubi u ruku staroga Sremca i učitelja.