Jakšić, Đura - PROZA
Moj pobratim šanu mi na uvo da je vreme da se da znak, i on kveknu, isto kao novorođeno dete. U kraju šljivara nešto se zabele.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Oni zamakoše za voćnjak i nestade ih u pomrčini. Sava i Nikola poćutaše još malo, dok se sve utaja. — Ded sad! — šanu Sava i gurnu laktom Nikolu — verige za kraj, pa vuci i trči oko kuće — ali brzo!...
Kad tamo, ono selo kraj nekog panjića, više one jaruge, pa se sunča. — Eno ga! Eno ga! — šanu Radoš družini. Svi se pritajiše, rekao bi i ne dišu, i staše se šapatom dogovarati kako će toj zverci kidisati.
— A Živan i kućani? — Oni svakad spavaju u kući. — De, zovni je!... Brzo!... — šanu Ćebo, pa se skloni za vajat. Strahinja se polako prikrade do na vrata vajatska, zakloni se malo iza nekog praznog
Više se ne može durati. — Pa hajde, Radojka, mi baš i dođosmo... — Ta šta činite vazdan! — šanu Ćebo, što se utom beše prikrao do njih. — Ko je to? — učini Radojka i stuknu malo natrag. — Ne boj se!
Hajde, Radojka! — Bolan, Strahinja... kako ću?... — poče se ona kao ustezati. — Lepo! Hajde s nama! — šanu Ćebo brzo. — S ljudma dobrim, poštenim... Hajde, hajde!... Brzo! Da nas ne opaze...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jedan plotun porazi Turke kao grom. Stadoše kao ukopani... Stanko se pribra. Kao da mu neko šanu šta treba da radi...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Šta je? — Pobježe učitelj! — Bestraga mu glava! Šta dižeš viku? — reče bunovan Matija. Pavao mu priđe i šanu još nešto. Matija opali i sam iz pištolja: — Upomoć, braćo, povede se roblje!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Dakle, šljivama za ljubav ’oćete, a nama za ljubav nećete — veli gđa Sida i gurnu i šanu krišom Juli: — Kaži: »Al’ meni za ljubav, gospodine«... — Meni za ljubav, gospodine, zar nećete?
Kako bi nas nazv’o? — A zašto da ga ja baš pitam? — veli Jula, zbunjena i rumena. — Pitaj ga ti. — Ej, srećo moja, — šanu u sebi gđa Sida, koja je jednako gledala kako Melanija uspešno vodi ofanzivu. — Hoćete l’ da vam baš kažem?
— Baš ću vas moliti — veli Melanija. — Išti i ti, nesrećo, jednu! — šanu brzo gđa Sida Juli, i gurnu je krišom pojače.
— veli joj jedna. — Ta znaš da si mlada — šanu joj druga — a mlâda mora da peva pa i da nema glasa, a kamol’ kada ga ima k’o ti!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Božička se bila udaljila i vratila i prišla Pavlu, a kad, za trenut, ostadoše sami, ona mu šanu da će ga sutra posetiti u Guldenpergu, kao što ga je posetila i u Engelu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
jest, „kamilntej” — šapće mu u uši. — Pa što ste ga meni dali? — Da vas uverim kakvu mi hasnu danas činite. Vidite, šanu mu, ovi purgeri tek onda piju tej kad su jako nakresani, pa im možete šta hoćete dati.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Golubovi! — šanu rođak i opet u nama oživje poplašeni lepet nevidljivih krila. Ko se to više prepao: mi od golubova ili pernati gugutani
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Odjednom se njegovo lice preobrazi. Mišići oko jagodica, donja usna, podbradak, sve to zadrhta i ustrepta. — Todo! — šanu on. — Ih, ta dosta!
Ti spazi tu zabunu. Doseti se, pa planu, uzdrhta i nasloniv se na granu od višnje, šanu obamirući od plašnje i sreće: — Pa šta?...
Pruži mi ruku a ona ti beše vrela i sva oznojena. — Evo me — šanu plašljivo i vrelo. — Ti, ti, ti?.. — Pa se zagrcnu, pade i briznu u plač. — Stano?! — trgoh se uplašen. — Oh, oh!
Posle se jedva pribra, postoja malo, i, uzdahnuvši silno, opet sede ukočeno uz zid. — Ti si, gospodine? — šanu a neki nov, stran, ponizan, učmao i bezživotan tvoj glas prepade me.
— Stani, oh stani! — šapuće ona očajno. Mati metnu ruku u ćupče, pa kad vide da u njemu nema više kita, šanu joj nešto, ona skoči, uze od devojčice ono ćupče i poče prskati vodom iz njega sve ostale.
Da znam, živ li si?! — Šta da ti govorim? — šanu Stojan i, gotov na sve, slegnu ramenima. — Šta, šta???... — ubrzao starac i počeo, sav nakostrešen i gužvajući svoj
Počeh da kidam jedan poveći grozd. Ne mogu, jak. — Na ti kosirče! — šanu i pruži mi ga. — Neka. Mogu rukom. — I od jeda što ne mogu, seknuh, da sva zrna popadaše. Osta samo peteljka. — Čekaj.
— I pruži mi ga. Gleda me zamagljenim i upola zatvorenim očima. Čak joj brada rumena i svetla. — Hajde da beremo! — šanu i kleknu do mene. — Ne mogu korpe da nosim. Teške su — branim se ja. — Neka. Ti samo beri, a ja ću da nosim.
Htedoh da ga poljubim, ali me stric zadrža: — Ne ljubi se sad! — šanu mi ostrag; — još nije očitan. Vidiš da nema krst na grudima.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Odvede Jovo Perov moju priju Milicu. Nastade larma k'o na vašaru... Č'a Miloš se saže k meni, pa mi šanu: — Nad'o sam se; vortala ga je čitavu godinu, al' je oni đido ukeba. — Šta, zar su se odavno pogađali?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
se ona svojoj kurni, koja se poznavala i po dvama kandilima i po crvenom zastoru na ulazu, ali je baba Simka zadrža i šanu joj: — Sofke, prvo na teršenu da se iznojiš i ispariš. Ona skrenu.
I Sofki on dođe tako drag i mio što poznade da ju je razumeo, jer vide kako on brzo pozva crkvenjaka i šanu mu nešto. Crkvenjak proti, prota, davši sveštenicima znak, odmah otpoče: Isaije, likuj!
Pandurović, Sima - PESME
dvoranu Kraj mene, s čovekom — ja ga ne znam ko je — Ledena lica, k’o pôd onaj što je, Ti mi lagano, kao uzgred, šanu: (Glas ti se jedva od galame čuo) „Moj ljubavnik. On je čovek čestit, dobar...“ Glas muzike neke ječao je tmuo.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Jedno momče Krkotića, gledajući to, šanu najbližem: — Gledaj, molim te, blaga božjeg u gubavoga Kušmelja! — Ej, da nije krov popločan, ili bar da je šira badža!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njega pozvaše bogovi, a mene baci sudbina u ovu zemlju Grka. On dade Aristotelu znak da mu se primakne bliže, pa mu šanu na uvo: „Ti znaš da se naš prestolonaslednik Filipos nalazi sada u Tebi kao talac; ja sam mu pridodat kao pratilac i
On im šanu u uši: „Čime da objasnimo što se ovolika počast ukazuje ponajmlađem od nas svih, koji nije navršio ni svoju tridesetu
„Ko bi mislio“, šanu Zenodotos svojim susedima, „da je Sunce toliko ogromno i daleko veće od naše Zemlje?“ „I toliko daleko od nje“, dodade
„Jeste li zapazili“, šanu Zenodotos svojim susedima, „kako, pri ovom ispadu Klejtomaha, jedna izvesna visoka ličnost menja boju, bledi i rumeni?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Odbornici pogledaše začuđeno, knez se namršti, pa priđe popu i šanu mu: — Zar iz 'nake kuće?!... — Znam — odgovori mu popa. — I baš radi toga i velim... neka se dete popravi...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ivo ustrne i zbuni se. — Ko zna? ... Daleko je! — odgovori jedva čujno... — Daleko?! — šanu djevojka. I nasta tajac.
— Dobra vam noć! — šanu ona, zastavši kod vrata svoje kuće. Ivo pođe k njoj i uhvati je za ruku: — Reci mi još štogod! — Pustite me!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Pažljivo osvjetljavajući ispred sebe, Jovanče učini korak-dva, pa stade. — Šta je? — šanu Mačak iza njegovih leđa. — Nekakva jama, šta li je — progunđa Jovanče u nedoumici, pa se nagnu naprijed i poče da šara
— Ej, upalite opet lampu! — sad nešto bliže ču se tanak piskav glas. — Ne pali! — šanu Mačak. Jovanče je napeto osluškivao.
— Evo je. Smotao sam onu staru od djeda Alekse. — Puši li? — Slabo. Prošupljena je — šanu Stric. — Podaj Mačku da ti je popravi i okuje žutim limom — posavjetova ga Jovanče.
Začas će se narod razbježati. Negdje iza Gaja ponovo zapuca. Mačak s mukom proguta pljuvačku i šanu: — Eto ih, bogami, ovamo! Šta ćemo sad? — Hajdemo bliže našoj pećini.
— Pa šta ćemo sad? — prepade se Stric i sjede na zemlju. Jovanče se samo zgleda s Mačkom i šanu mu: — Moramo s njima u pećinu, drugog izlaza nema.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Vaska se izmače uplašeno u stranu. — Lele, Vaske, pazi si! — šanu Zona i stade sva uzdrhtala i plašljivo se osvrtaše da je ko ne vidi.
Izmače se još malo i stade stražariti i paziti. — Zone! — oslovi je Mane i iskašlja se tiho. — Šta iskaš? — šanu Zona, pa se i ona tiho iskašlja.