Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ako ste umorni — odmorite se... Sutra... drugi dan, druga i novaka! Jakov i Miloš pozdraviše se, pa odoše u svoje šatore. Kiša je opet pljuštala, i njene kapljice, što udarahu nekako setno u platna šatorska, uspavaše vojvode... 15.
Starešine postaviše straže. Vojvode se povukoše u svoje šatore. — Dokle li će ovo trajati? — pomisli Čupić kad u šator uđe.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Rotmajstori, udarajući nogom one koji su imali tvrd san, obarali su često i šatore. Delili su loj za čišćenje pušaka, pištolja i noževa. Zapali se nekoliko stotina lula i namaza nekoliko stotina brkova.
Razvlačeći slamu i razapinjući šatore nasred ulice, između zidina, vojnici su, napiti, pevali, ljubili se i grlili. U gradu se govorilo da će puk, kao i
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
carstva, da se ko spava ukraj tuđih staja, kome su strehe gole grane, oseti kao kad stiže proleće koje razapinje šatore na sve strane kao da je pošlo da osvaja.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Naš je deda jahao topovske cevi i rušio šatore turskim pašama, ali pošto je sad artiljerac u rezervi, puca samo pivskim flašama.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Neki podnarednik vikao na vojnika, koji je držao konja na dugačkom konopcu i terao ukrug. Tamo dalje su podizali šatore, a rezervisti se na otvorenoj poljani presvlačili...
Preko debeloga sloja slame prebačeno ćebe, te se ja sav uvalih. — Digao sam jednu balu više, pa sam svima napunio šatore — hvalio se Trailo. — Kako si smeo i mogao? — Eh... Je li tebi ovo prvi rat?... Naučićeš se, de!...
Najzad pesma zamre, svirka umuče. Vojnici su raspremali šatore i iz jednoga se čulo: — A ti, bre, svu slamu privukao, a ja ležim na zemlji. — Šta je ovo, šta je ovo?
— Šta je ovo, šta je ovo? — začu se strogi glas baterijskog narednika. — Ko vam je kazao da se zavlačite u šatore. Napolje! Izvukoh se brzo. Ali je narednik naišao prvo na Traila. — Pa to onako... kao da smo na seljačkom vašaru... a?
Jedan pisnu, kao da proba trubu. Malo zatim rastegnuto odjeknu povečerje... Umoran narod zavlačio se u šatore. Živost je zamirala i logorom ovlada tišina.
Trailo se već obukao i drmao me. Vojnici su razmeštali šatore i, dok sam se digao, trubač je svirao zbor. Poslednji je stigao Tasa, vukući kraj opasača, koji nikako nije mogao da
Tišinu njenu narušavali su rzanje konja i zveket lanaca... Istok se belasao kada su poslužioci podizali šatore, a vozari natakli kamute konjima. Potom su kuvari podelili ručak i tačno u četiri časa krenuli smo.
Umorni konji opustili vratove, a vojnici, kaljavi, zavukli se u šatore i čekaju večeru. U neko doba začu se žagor i šljapkanje po blatu. Stizali su i pešaci.
Jesi li razumeo? — Razumem! — A to je samo zato što se gospoda podnarednici prvi zavuku pod šatore i tamo smrdljaju, dok će vozari još malo da okačinju kamute na plotove...
Danas je naređeno da trube više ne sviraju. Neprijatelj je blizu. Sa smirajem sunca vojnici su razmeštali šatore i u prvi sumrak već su bili legli.
smo kako udaraju kišne kapi o šatorska krila, dok su posilni opkopavali svuda unaokolo kanal, da voda ne podiđe u šatore. Čujemo kako vojnici šljapkaju po vodi.
Jer, znaš, otkada su došle ženturine onim ženjenim, ovi opet nisu mogli da ostanu u selu, već podigli šatore na kraj sela... A među njima, Mica vodi prvu reč. Molim... — I ja trap, do nje... Tada poče jedna da peva, uh!...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Majkina Ruža najviše; Stigla je vala do cara, Posla joj care povesmo: “Naj tebi, Ružo, povesmo, Opredi meni šatore, Što od tog tebi ostane, Opredi sebi darove, U mom i dvoru derala! Na mojoj ruci spavala!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— odgovorili su drugi. — Tu se najlepše jaši na talasima! — uzviknuli su treći i na ostrvo doneli šatore, čamce, buku i smrad.
Ali dečaci iz grada male ostrvljane nikada nisu uveli u svoje šatore, niti ih pustili da se popnu na glatke, bele daske i prejedre na talasima.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
zidovi iza kojih se, kao ovo u ratu, krio od granata pretvarali su se u kutije od kartona, a velike građevine u šatore od platna.
Zanoćili smo na kiši. Vojnici su podizali sebi šatore, ali o našoj komori nije moglo biti ni reči. Ona je se, bez sumnje, zaglibila negde na Kosovu, i gazda Mladen Popović,
Krakov, Stanislav - KRILA
Telefon je zvrjao preplašeno. Ordonansi se ustrčali. U logoru čete rušile su granjem skrivene šatore, i čupali kočiće. Vojnici su pasali fišeklije i mokrili. Svi su imali neodoljivu potrebu za to. — ”...po svaku cenu...
Od beloga tula. Vojnici su stizali, razapinjali šatore po užarenoj solunskoj ravnici potom odilazili u planine. Tamo su kopali rovove, ginuli i tužili.
Svi su ljudi mirisali na raskopanu zemlju i na sumpor. Uveče su ih sve pokupili u šatore i džakove, i pokopali u zajedničkoj raci. Čak se ni broj nije znao, jer su udovi bili pomešani.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
No, hvala bogu! Moj komandant bataljona ode nekuda, i posle pola časa vrati se. „Razapinjite šatore“ — naredio je. Kaže da ćemo ovde verovatno zanoćiti. Pitao sam kako se zove ovo mesto. „Čeganj“ — reče mi on.
Komandant mi beše poslao smenu, te se vratim u bivak. Ali taman što sam stigao, kad povikaše: — Diži šatore! — Ja, bogati, sto puta presekla me je ta komanda — veli Mišić. — To „Diži šatore!
— Ja, bogati, sto puta presekla me je ta komanda — veli Mišić. — To „Diži šatore!“ — podseća me kao kad bi neko usred noći lupio na prozor i viknuo: „Gori kuća!“ — Razume se, mi smo se navikli.
Dolij motoru benzina, i teraj dalje. Mi smo primili po hleb, i šta ima tu dalje da razmišljamo. Diži šatore, pušku na leđa, pa hajd uzbrdo. Težak je bio ovaj put. A uza sve napore još je i noć.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Prema njemu Omer-paša Razapeo šatore – Pa on šalje poslanika Da mi s'lavi pokore. Svi se grotom nasmejaše Knez Danilo najviše; Pa odgovor Omer-paši Na
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zemlja je bila vlažna. Vojnici su nailazili sa svih strana. Jedni su rastovarivali konje, dok su drugi razapinjali šatore. Najednom se začu frktanje aeroplanskih motora. Ljudi se unezveriše. Zaklona nigde ne beše. Neko viknu: — Evo ga!
Šta mogu! Iznureni i iznemogli vojnici vraćaju se pod šatore i leže bespomoćno na vlažnoj zemlji. NA DOMAKU MORA Ali jednoga večera zaista stiže naređenje da sutra budemo spremni
Ali ne kretosmo ka moru, već levo, opet u neki krš, i narediše da tu razapnemo šatore. Ljude je obuzelo napregnuto stanje iščekivanja. Očekujemo pokret na brodove, očekujemo hleb...
Dok su se kazani pušili, vojnici su uređivali bivak. Od poderanih, starih šatorskih krila podigoše nekako šatore koji su ličili na čerge. Iz obližnjeg sela doneše slamu za prostirku.
— Ja, bogati, kažu... tri dana i tri noći — već se zabrinuo Dušan. U logorima je uzavrelo. Vojnici dižu šatore, pale zaostalu slamu, pakuju. Okolo se iskupili Grci i tužno nas posmatraju.
Nađosmo i mi svoje mesto. I do mraka ljudi podigoše šatore. Opet je počeo logorski život, ali pod vrelim zracima sunca.
Vojnici su već dizali šatore, slamu su palili. Ordonansi su jurili na sve strane. Sa lica umornih ljudi kapao je znoj. A na vojnicima puna ratna
Naskoro smo krenuli i mi, i zamakli u neke mračne ulice, odakle iziđosmo na otvoreno pole. Pokraj puta naziremo šatore i vojnike. Ali nisu naši. Zatim neke barake, magacine, bolnice... Iz jednog logora dopiru zvuci muzike.
Ali ja sam svoju dužnost izvršio i vratio sam se. Te noći, naš štab diviziona razapeo je šatore pored topova druge baterije. Po povratku sručio sam se na slamu i zaspao.
Petrović, Rastko - PESME
kroz prebele šatore Za smešnog mladića (Kome se vizija detinjstva povraća!) Crveni zrak mozak da probode! duboka zvučna šuma podseti na
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Pa okrenu konja za svatovi. Kad dođoše bijelu Leđanu, razapeše po polu šatore. Zob iziđe konjma carevijem, nema ništa konju Miloševu.
Danas ću vas, braćo, osvetiti, osvetiti, ili poginuti“. Ode Marko pravo pred šatore; ugleda ga Arapova straža, pa kazuje crnu Arapinu: „Gospodine, Arap-prekomorče, čudan junak jezdi niz Kosovo na vitezu
lepo, pred njime se smerno poklonite, pod njim dobra konja privatite, primite mu konja i oružje, pustite ga meni pod šatore; neću blaga, uzeću mu glavu, da dobijem konja prema sebe“.
Ode Janko na Kosovo ravno. Kad stigoše na Kosovo ravno, razapeše te bele šatore, pak besedi vojevoda Janko: „Sad na noge, moji sokolovi, te čuvajte straže od Turaka, a ja idem sanak boraviti“.