Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Kao šegrt, kada je poslat bio kakvoj mušteriji po dug, donde se nije kući vratio dok nije sve ili bar nešto od duga svom gospodar
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pa još u dućanu kako prodaje, kako espap hvali, milo ga je videti i čuti, a šegrt kao na drotu igra — espap dodaje! U dućanu, u običan dan, na sebi je imao stari kratak „jankl”, leti i bez njega, sa
Tako u razgovoru nastupi veče i večera je tu. Svi zasednu. Tu je i gospođa Soka sa celom porodicom. I Milan šegrt dobio je dole mesto. Kod gospodara Sofre i šegrt za trpezom ruča.
Svi zasednu. Tu je i gospođa Soka sa celom porodicom. I Milan šegrt dobio je dole mesto. Kod gospodara Sofre i šegrt za trpezom ruča. Mati se tek katkad digne da nadgleda, a Lenka i Pelagija služe. Tu je i Pera.
Večera nije velika, samo tri jela, a pre trećeg Milan će ustati i zahvaliti se, jer šegrt za večeru trećeg jela nema. Još malo pa će se dići Katica i Šamika, i, poljubivši svima ruku, udalje se na spavanje.
Devojke mu ljube ruke i grle ga. — Al’ si, otac, bolestan bio, tako nam je žao! Svi u kući su veseli, i sam šegrt Milan, samo Pera se pokazuje ravnodušan. Kad je otac došao, a svi od radosti kliču: „Došao je otac!
Kod oca, u dućanu, više je bio, u početku, gazda nego šegrt. Mlađi ga zvali „mladi gospodar”, pa nije ni prošao kroz šegrtsku školu, u koju nije hteo ni đavo da ide.
— To je lopov, taj će na vešala doći! Pa je l’ mnogo ukrao? — Tako jedno dvadeset forinti, kaže šegrt. No neka ga đavo nosi. Drugo da se razgovaramo. Hoćeš li se ženiti? — Hoću. — Pa gledaj jedared.
Pera uđe sa konjušarima. Baci preki pogled na oca, gladi velike brkove, na nešto se sprema. Tu je šegrt, baci preki pogled i na njega. — Dobro veče! Otac se ne odazva. — Dokle ću ja bećar biti pokraj vas?
Otac se otima, viče: „Lopovi, vatra!” Šegrt istrča na stražnja vrata, pa u gornji kat, da zove Šamiku. — Starog gospodara dole vešaju, pomagajte!
Otac viče, koprca se. Na sreću, dođe Šamika sa naperenim pištoljem, što bećari vide i pobegnu, a oca Šamika i šegrt oslobode. Odnesu ga gore u sobu i dvore ga, dok je malo sebi došao.
Gospodar Sofra zaspi, fantazira. Baš je deveti dan. Opet dođe malo k sebi. Šamika, Marko Ćebetarov, šegrt i sluškinja su kod njega.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
To znači da devojčica kao šegrt ide na specijalnu obuku kod stručnjaka za vezenje. „Majstor je odrasla devojka iz kuće ili komšiluka, koja preko zime
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Umesto dobrih, lepo vaspitanih dečaka na scenu stupaju uličari, dečji proletarijat: dovitljivi šegrt Kraka, koga majstor Lazar „grdno lema”, mali radnik u trikotaži Ždera Njore, čija je najveća želja da se pretvori u kita
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Trifkovićeve smrti štampani su i njegovi dramski pokušaji, koji nisu igrani, »vesele igre«: Bratov sanduk, Osveta, Šegrt Boža. Trifković se ogledao i na pripoveci: 1874, u Javoru, izišao je Ivančin grob, a 1875.
Sremac, Stevan - PROZA
Tek on nekako skine s vrata i isprati svakoga kreditora, pa bio on šegrt, kalfa ili sam gazda, i ovaj se nađe na sokaku praznih šaka, pa jadan čovek, ni sam ne zna kako se to s njim desilo!
Radičević, Branko - PESME
85. Svuda čudna mešavina, Sve tu srnja kô da s' vija: Gospa, kera, gospar, psina, Majstor, šegrt i kolija. Ali nešto drugo tedo, Kud se vragu u grad dedo? 86.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I pođemo. Magla pala, zemlja vlažna, mrka, kaljava. Još samo sneg što ne pada. Napred ide šegrt, nosi fenjer, osvetljava nam put.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
KOZJE UŠI 80 SEDAM VLAŠIĆA 82 ZLATORUNI OVAN 88 TRI ČUDA 93 ALA 94 MILOŠ i DIVONjA 97 NEMUŠTI JEZIK 101 ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT 105 KRAVARIĆ MARKO 109 VEZENA MARAMA 119 DVANAEST MRVA 126 KO MANjE IŠTE VIŠE MU SE DAJE 129 PRAVA SE MUKA NE DA
Eto, to je, ženo! I tako se žena smiri i nikad ga više ne zapita da joj kaže zašto se smejao. ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT Bio jedan čovek pa imao jedinca sina. Ovaj sin reče jedanput ocu: — Babo, šta ćemo raditi?
NEMUŠTI JEZIK: Sve kao pod 3. 18. ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT: Sve kao pod 3. 19. KRAVARIĆ MARKO: Po pričanju Tome Vorkapića, ratara iz Vorkapića (Vrgin Most), zabeležio sveštenik
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
građanin Drugi građanin Treći građanin Govornik iz naroda Mladen, pokućar Jevremov Kafanski momak Žandarm Šegrt ČIN PRVI Soba kod Jevrema Prokića. Vrata sa desne strane i u dnu.
JEVREM: E, ako, ako! Zbogom, gospodine Ivkoviću! IVKOVIĆ: Zbogom, gazda-Jevreme! (Odlazi). VIII JEVREM, ŠEGRT JEVREM (vraća se i stane nasred sobe zamišljen. Na licu mu se ocrtava briga koja ga sve više obuzima.
Uzima šešir i hteo bi da pođe ali se kod vrata ustavi, vraća se i seda na stolicu brižan). ŠEGRT (nosi jednu dućansku kesu od hartije i na njoj nešto napisano: Gazda! Poslao kalfa Joca.
Poslao kalfa Joca. JEVREM (čita, primičući i odmičući kesu od očiju): 'Odi ovamo, ti imaš bolje oči. Je li ovo „F”? ŠEGRT (gleda duže): Može, gazda, a može da bude i „R”, a može i „K”.
) Može mi on sad i zatrebati. (Piše na drugoj strani kese.) „Daj mu!” (Daje kesu šegrtu.) Na, nosi ovo kalfa-Joci. ŠEGRT: A uvraćao u dućan i gazda Jovica, pitao za tebe, gazda. JEVREM: Dobro!
) Na, nosi ovo kalfa-Joci. ŠEGRT: A uvraćao u dućan i gazda Jovica, pitao za tebe, gazda. JEVREM: Dobro! ŠEGRT (sretajući se na vratima sa Jovicom): A, evo ga! (Ode.
JEVREM: Nemoj da tražiš reč, nego da nas ostaviš! Molim te, Pavka, da nas ostaviš! PAVKA: Ama, došao šegrt iz dućana da javi... JEVREM: Nek javi tebi, a mene ostavi na miru... 'Ajde, 'ajde, ovo je važnije.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
43 Z. NEMUŠTI JEZIK. 45 4. ZLATNA JABUKA I DEVET PAUNICA. 47 5. STOJŠA I MLADEN. 52 6. ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT. 56 7. PRAVA SE MUKA NE DA SAKRITI. 58 8. AŽDAJA I CAREV SIN. 60 9. ZMIJA MLADOŽENjA. 63 10. OPET ZMIJA MLADOŽENjA.
(Nemušti jezik), 4. (Zlatna jabuka i devet paunica), 5. (Stojša i [VІІІ] Mladen), b. (Đavo i njegov šegrt), 7. (Prava se muka ne da sakriti), 8. (Aždaja i carev sin), 14. (Ko manje ište više mu se daje) i 39.
6. ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT. Bio jedan čovek pa imao jedinca sina. Ovaj sin reče jedan put ocu: „Babo, šta ćemo raditi? Ja ovako ne mogu živeti;
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kad umru, ljudi nemaju činova. Svi su jednaki: i potkivač, i ministar, i gazda što na parama spava, i bezgaći šegrt. Bog ne pita na nebu: Šta si ti na zemlji bio, koliko dukata, kuća i zemlje si imao, kakva si zvanja i činove nosio?
Ja volim čistoću.“ I Andra ti kao mlad šegrt saginje glavu i vuče brezovaču. Ćorđe Katić... Seljaci mu ljube kolena, na dukatima spava, dna vranca mu vuku fijaker,
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kad ga ne nađe, reče samom sebi: „Ja sam, to vidim, početnik, šegrt, u naučničkom pozivu. Takav problem kao što je ovaj o Zemljinoj teži i o kretanju planeta ne može se jednim zamahom
“ „Evo kako. Tek što naučih čitati, pisati i pomalo računati, moradoh na zanat da zarađujem nasušni hleb. Kao šegrt dođoh ovamo. Sva svoja znanja stekao sam kao autodidakt.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A kad si malo poodrastao ti si kao šegrt stupio u trgovačku radnju sa puno volje. Posmatrao sam te i u tom vremenu kako predano vršiš svoje poslove, da bi tvoj
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
MARKO 116 ZLA ŽENA 126 ŽENA VRAGA PREVARILA 129 SVETI SAVA I ĐAVO 131 DEČKO KOJI SE NIČEGA NE PLAŠI 134 ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT 139 GRBO I KRALj ĐAVOLSKI 143 OČINA ZAKLETVA 156 USUD 160 PRAVDA I KRIVDA 167 PRAVDA 169 OKLEN INGLESKOJ KRALjICI TOLIKE
ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT Bio jedan čovek, pa imao jedinca sina. Ovaj sin reče jedanput ocu: — Babo, šta ćemo raditi? Ja ovako ne mogu
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Imao je jedan strug i neosporno je bio stručnjak za obradu drveta i metala na ovoj mašini, iako nikad nije bio šegrt, što bi bilo nemoguće da je živeo u Evropi.
Zašto bih se i žalio? Čovek čija sam izvanredna naučna otkrića gutao svakodnevno, počeo je kao knjigovezački šegrt, a osnivač velike izdavačke kuće Mekmilen bio je rođen i proveo je svoje detinjstvo u ovoj istoj kolibi u kojoj sam
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
jezika Prvi poslužitelj Policijski pisar Drugi iz ministarstva Anka, služavka Devojčica krojačica Štamparski šegrt Prvi Drugi građanin Događa se u doba susreta prošloga i sadašnjega veka ČIN PRVI Obična građanska soba.
RAKA: Šta će mi da se umijem? ŽIVKA: Vuci se tamo, operi tu ruku. Zar ne vidiš da izgledaš kao šinterski šegrt? (Gurne Raku te ovaj ode s Ankom.
Zavesa ČIN DRUGI Ista soba, samo bogatija nameštajem, koji je bez ukusa razmešten. I ČEDA, ŠTAMPARSKI ŠEGRT ČEDA (sedi za malim stočićem, na kome je telefon, i završava razgovor): Gospođa ministarka nije momentano kod kuće...
Dr Ninković, sekretar ministarstva spoljnih poslova. – Lepo, ja ću reći, a vi izvolite! (Zatvara telefon.) ŠTAMPARSKI ŠEGRT (donosi pakete): Evo, molim, vizitkarte. ČEDA: Je l' plaćeno? ŠEGRT: Jeste! (Predaje mu šest kutija.
(Zatvara telefon.) ŠTAMPARSKI ŠEGRT (donosi pakete): Evo, molim, vizitkarte. ČEDA: Je l' plaćeno? ŠEGRT: Jeste! (Predaje mu šest kutija.) ČEDA (iščuđava se): Oho! Pa koliko je to? ŠEGRT: Šest stotina. ČEDA: Šest stotina?
ČEDA: Je l' plaćeno? ŠEGRT: Jeste! (Predaje mu šest kutija.) ČEDA (iščuđava se): Oho! Pa koliko je to? ŠEGRT: Šest stotina. ČEDA: Šest stotina?!!!... ŠEGRT: Toliko je gospođa poručila. ČEDA: Dobro, dobro, idi!...
) ČEDA (iščuđava se): Oho! Pa koliko je to? ŠEGRT: Šest stotina. ČEDA: Šest stotina?!!!... ŠEGRT: Toliko je gospođa poručila. ČEDA: Dobro, dobro, idi!... ŠEGRT (ode).
ŠEGRT: Šest stotina. ČEDA: Šest stotina?!!!... ŠEGRT: Toliko je gospođa poručila. ČEDA: Dobro, dobro, idi!... ŠEGRT (ode). II ČEDA, DARA ČEDA (otvori paket, vadi jednu vizitkartu i slatko se smeje).
III PREĐAŠNjI, ŽIVKA ŽIVKA (dolazi spolja pod šeširom a za njom jedan fotografski šegrt nosi preko ruke haljinu uvijenu u beli čaršav): Metni ovde! ŠEGRT (ostavi haljinu preko stolice).
(dolazi spolja pod šeširom a za njom jedan fotografski šegrt nosi preko ruke haljinu uvijenu u beli čaršav): Metni ovde! ŠEGRT (ostavi haljinu preko stolice). ŽIVKA: Tako, sad možeš ići! ŠEGRT (ode.
ŠEGRT (ostavi haljinu preko stolice). ŽIVKA: Tako, sad možeš ići! ŠEGRT (ode.) DARA: Gde si, boga ti, nosila tu novu haljinu?
IX ANKA, PREĐAŠNjI ANKA (donosi pismo): Za gospođu. ŽIVKA: Ko je doneo? ANKA: Jedan šegrt. ŽIVKA: Dobro. ANKA (odlazi). H ŽIVKA, VASA ŽIVKA (otvori pismo i pregleda): Ko je ovo, boga ti?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
tame i svetla: kreću se kroz tamu i maglu, toliko gustu da se i po obrazima oseća, a ispred njih svetli fenjer koji nosi šegrt; zamiču u čaršiju, i magla je sva „ispresecana ukrštenim mlazevima sveća iz dućana i kuća”; kad skrenu u tečinu ulicu
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
J.S.P. LICA: FEMA, bogata udovica EVICA, njena kći MITAR, Femin brat ANČICA, služavka JOVAN, šegrt SARA, čankoliza kod Feme SVETOZAR RUŽIČIĆ VASILIJE DJEJSTVO I POZORIJE 1.
FEMA: Tvoj je majstor bio, da ti kažem, magarac; ti treba da budeš pametniji. JOVAN: Šegrt od majstora? FEMA: Dakako, medvede! — Vidiš i ja kako sam se promenila. Da znaš, ja ti više nisam majstorica.
FEMA: Hanc. JOVAN: Zar sam ja konj? FEMA: Budalo! Najlepši pedinteri imadu to ime. JOVAN: Nisam ja pedinter nego šegrt, nit’ je meni otac kazivao da se nemčim, nego da ostanem koji sam bio. FEMA: Kukavico, to je nobles...
JOVAN: Aha! Ovaj je Slovak. RUŽIČIĆ: Nesmisleni, dažd mi otvjeta. JOVAN: Pani, prosim poniženje, ja sam buo šegrt kod moje majstorice, a teraz sam avandžiral; už sam postal bedinter. RUŽIČIĆ: Da prilpnet jazik gortani tvojemu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jedan đavolski šegrt, pričalo se, vezao taljigaškom konju okvir od starih naočari, i pretstavljao: gospa Nola. — Čekajte, da ja još ono moje
Ja na Labudu. Josin Duško na Cvetanu, a Luka na kobilici Milici. — Opet smej i podvriskivanje. Šegrt jedan se prevrnu triput na rukama: „Živela kobilica Milica!” — Pa kad prsnusmo, Nano, nestadosmo!
Petrović, Rastko - PESME
O afazija, o podnošenja, o mučna balkanska klima, Što vlada detinjstvom i snegom, i đonovima krvavo; Siroti šegrt koji će noćas zaspati go, Siroti balkanski vo!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
U kujundžinici Mana kujundžije sede kalfa Kote i šegrt Pote, i rade. Zadubili se u posao. Kalfa Kote dovršuje neku srmali-muštiklu, — koju je poručio kod njih u radnji neki
u radnji neki Mile, nazvan Mazni, najveći kicoš i meraklija u svoj mahali, ako ne i u svemu gradu, — a glavati čupavi šegrt Pote, i on šmrče i radi; čisti zečjom nogom stare minđuše i baca ih na gomilicu preda se.
Obojica se zadubila u posao pa rade. Kalfa Kote zvižduće nešto, a šegrt Pote se zaneo u posao, pa se u jedan mah zaboravi, pa zapeva, onako kao za sebe: Sinoćke te, lele, vido’, Zone, gde
— A, bre, ešeku nijedan, — pita ga kalfa Kote — kakvo pojenje u dućan?! A šegrt Pote ga gleda blesasto i pipa glavu, i gleda da se nije i krv prolila.
— Kude si gu videja? Zbori, kelčo nijedan. — Nesam gu videja, bata-Kote, — veli stidljivo, šapatom, šegrt Pote — kude smem ja pa da gledam čorbadžijske kerke?! Ja si sal poješem, eto, što se pojê po čaršiju i po ma’ale!...
Kote samo obrte glavu pa se krišom nasmeja; valjda i njemu smešno dođe pri pomisli kakav bi smešan izgledao šegrt Pote kad bi zaista virio kroz plot u čorbadžijsku baštu i uživao u prizoru opisanom u pesmi.
večerati, razmišljajući i hesapeći u sebi koliko još ima da prođe dok ga zakalfe; a čim postane kalfa, iskijaće prvi šegrt — mišljaše fatalista Pote — za sve ove dosad dobivene šamare. Bože zdravlja! Zapamtiće prvi novi šegrt ko je kalfa Pote!
Bože zdravlja! Zapamtiće prvi novi šegrt ko je kalfa Pote! Tako misli Pote i jede pečenu bundevu, i teši se i uživa već sad.
Pevala se po celom gradu, i da je kalfa Kote malo-malo mućnuo glavom, setio bi se da je šegrt baš od njega istog čuo i naučio tu pesmu, kao što je on čuo i naučio od majstor-Mana.
Zato je više nije pevao pred majstorom. Pa i ono maločas, možda šegrt Pote i ne bi zapevao i, ni kriv ni dužan, dobio šamar da nije sam on, isti kalfa Kote, zviždukao baš tu istu pesmu.
A Mane je voleo da teferiči. Prostre ćilimče, koje bi doneo za njim Pote šegrt zajedno sa šišencetom mastike, zbaci plitke kondurice s nogu, sedne i uzme tamburu, pa zapeva onu svoju najmiliju
I već odmah ga nije držalo mesto: dosadno mu bilo u dućanu, i čim se vratio šegrt Pote, skoči i diže se da ide. Rđavo sam rekao „da ide“ — poleteo bi on, kako mu je milo bilo.