Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ako je tako, ja ću s tobom, gde god čujem za tebeka. Ja sam primio k serdcu sve što smo pisali sa Ševičem i niko me neće odvratiti od toga, ni Garčula, ni Trifun, pa ni žena.
I jednu snažnu kobilu, koja više nije bila mlada, ali je bila laka. Imala je čudnu boju, kulaša. Praćena Ševičem, grupa oficira, posle jahanja, obilazila je arenu i glasno dovikivala jahačima, koji su jahali na prepone, kao da ih
Ostavatsja!). A Živana Ševiča su zadržavali i pitali, je li to poslednji Srbin egzercira. Isakovič međutim odjaha, za Ševičem – i ne pogledavši ga – do na kraj egzercirišta, koje je bilo dugo nekih pet-šest stotina koraka, i koje se završavalo