Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Potporučnik je mirno spavao. Čujem kako škljocaju zatvarači pušaka izbacujući čaure. Ovako bez oružja, sâm, imao sam utisak kao da sam zalutao u neki pakao.
mi reče: — Dakle, upamti dobro: vatru ćeš otvoriti samo onda kada vidiš neprijateljsku pešadiju pred žicom i čuješ da škljocaju makaze. Jesi li razumeo?
— I još? — Kad čujem da škljocaju makaze... — A zašto? — Zato — spustio sam glas i poverljivim tonom mu se obratio: — što nemamo municije...
Radili smo preko volje. Naučili vojnici da pale granate, te je i njima smešno sada kada škljocaju praznim zatvaračima. Najzad... kad se mora. I to je rok službe. Ali najveću nam nevolju zadavao komandant.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Do ponoći je bilo pred kućama sveta, i poseta po klupama. Pa odjedared ono što se zove — čistac. Škljocaju kapidžici, koraci brzaju. Zanimljivo bi bilo znati iz koje civilizacije ili religije je ostalo „gluho doba” baš u ponoć.