Jakšić, Đura - PROZA
Posle mi ljubljaše usta, trepavice, čelo... To me sve trže iz ukočenosti u koju me je neiskazana žalost bacila, i ja, savladana tugom, padoh na njegove grudi, pa sam tu na njima plakala dugo i gorko.
Obradović, Dositej - BASNE
krasotu, žalosni života konac imale, kako Lukrecija, Virginija i Kama galatska, i premnoge druge, ovo je prava žalost! Lepota je bez razuma cvet u blatu.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Zatim, da je jošt veća propast i žalost, udari nekakva bolest u sav ovostranski narod te pomre. — Ne mogu reći da se polovina vratila ovamo, koliko je onamo
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Živeli su složno. To ne beše selo ni opština, to je bila jedna kuća. Ako je veselje, veselje je sviju njix: ako je žalost, i ona je opšta. Bili su svi uzovnici. Nije se pitalo je li bogat ili siromah, nero je li Crnobarac.
Ako je veselje u kući Aleksinoj, Ivan je domaćin, a ako u Ivanovoj, tamo je Aleksa. Radost, žalost, zlo, dobro — delili su zajednički. Pazili se oni, pa im se i deca pazila.
Veselje, radost, žalost... jednom rečju, sve deliše oni sa svetom i svet s njima... A sad? On dana kad se ona prokleta kesica nađe za njihovim
Sve se oči upiru k nebu i sve šapće jednu istu molitvu: — Bože! Sačuvaj nas!... A žalost beše pogledati!... Ko je šta mogao poneti, poneo je: neko hrane, neko omršaja, neko drugog kakvog smoka, neko haljetak,
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ja, kaže on, poznajem svu familiju moga, sadá na žalost gospodina supostata, svi su oni do duboke starosti, doduše, imali i zdrave i jake zube, — ali tek, tek, kaže on, ovake
Tu je ona trebala da dođe, da mene vidi! A tako sam, onako... znate baš raspoložena bila toga dana za žalost, — da vam ne umem kaz’ti... A gospoje oko mene pa sve kažedu: »Ta umirite se, al’ dođite k sebi, frau-Gabriela!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
“ Kad se onaj sanitetski voz sa ranjenicima, među kojima se nalazio Hristić, zaustavio na maloj stanici u žalost uvijene varošice P.
— Vaš Hristić? Zacelo? Vidite tačno! Onaj skoči s konja, naže se pa zagleda: — Na žalost, gospodine pukovniče!... — Bio je dobar?
Afrika
Ovaj nišani i čeka kad će mu biti najbliže. Na žalost, šofer–crnac, ne samo što je takođe prati ljubopitljivo pogledom, već nesvesno i volanom upravlja u njenom pravcu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bila je to neka čudna žalost, neka vrsta sažaljenja. Svi su o tome u porodici Isakoviča znali i svi su joj se, zbog toga, i smejali.
Razmišljao je tužno, i zato što nije otišao da isprati Pavla. A ta žalost je povećavala bol koji je na temenu osećao. Činilo mu se da ga hiljadu igala bode u oko.
kao što se to često dešava muškarcu, ali, kaže, prava ljubav je samo jedna, u životu, kao što je prva ljubav, prva žalost, u životu.
Zavolele su je bile, lepu, mirnu, povučenu, zbog njenih očiju, koje su gledale u svet tako detinjasto. Žalost je bila opšta, kad se raščulo da je otputovala.
Volkov tada, tiho, i ponizno, skrenu pažnju ambasadoru da Isakovič, na žalost, ne zna ruski. A Kajzerling onda pogleda Pavla u lice, i podviknu, na nemeckom, gromoglasno: „Naučiće! Naučiće!
Noćio je u žitu punom bulki. Pričao je, docnije, da ni sam nije znao što je išao u Vizelburg. To nije bila ljubavna žalost za Božičkom.
U raspoloženju u kom se mešaju radost i žalost, tuga i nada, snovi i praznina. Na traktir je, u letnje večeri, padala crna i tamna senka samostana fratara, koji je
Ana je bila ostala u drugom stanju. Jedina žalost njena bilo je to, da joj je otac odveo, u goste, decu. Šta li sad rade njena deca, bez majke, u Novom Sadu?
Selja je to, seljanka, pa i u žalosti ostaje dobra, i sa smehom u suzama. Ona druga, njegova, na žalost, ćerka je kapamadžije Grozdina, ćerka zanatlijska, uzana, namćor, sve bi nešto sa iglama, sve nešto da zašije, da
Pa kad je tako, zar nije bolje otići, i ne osvrnuti se. Čemu žalost, koja ništa ne može da izmeni? Gospoža Evdokija onda reče da, u njegovoj familiji, moraju imati čudne pojmove, o
Sad više za to nema ruku. A kad to vreme naiđe, u ljudskom životu, to je jedina prava žalost u životu muškaraca, ne prema mišljenju filosofa, nego po njegovom skromnom mišljenju, Joana Božiča iz Čuruga, mišljenju!
Nadali su se, da će joj se vratiti. To je bila žalost njihova, od onih, o kojima se ne govori, ali, što na srcu svetle i peku, kao žeravica, ispod hladnog pepela.
Teodosije - ŽITIJA
Ako bih kako daleko zalutao, stigao bi me otac moj, pošto mu je moguće, i vratio bi me, pa bih i oca bacio u žalost i sebe u stid velik, a posle toga ne bih ni postigao ono što želim.
Predade pismo iparhu i ispriča žalost gospodina svoga. Kada je iparh pročitao pismo, veoma se ožalosti zbog toga, jer je veliku ljubav gajio prema njemu.
A bogomudri Sava, rastavši se sa ocem, osećaše ujedno i žalost i radost. Žalost — što je izgubio prijatelja, druga i sapodvižnika, i pokrov pred Bogom u molitvama.
A bogomudri Sava, rastavši se sa ocem, osećaše ujedno i žalost i radost. Žalost — što je izgubio prijatelja, druga i sapodvižnika, i pokrov pred Bogom u molitvama.
tužaše, Jadnim i poginulim sebe nazivaše, i kao što je, po Solomonu, srce osetljivo kao crv za kosti, tako je i njemu žalost za onim stvarima krv ispijala i mozak uspomenama izjedala.
Ali Bog, koji je svojim dolaskom utolio suze Marti i Mariji, i dolaskom svetoga arhiepiskopa žalost sviju ovih u radost izmeni.
dolazak k njemu, te reče svojoj sestri: „Veoma bi nam bilo korisno živeti daleko od svojih, i ne gledati ni radost ni žalost njihovu“. A ona reče: „Kako hoćeš, gospodaru!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Roditelji ne znaju za žalost i tugu, ako su njihovi junački poginuli. Oni znaju da se teško živi u njihovoj siromašnoj zemlji, ali se mogu počiniti
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Odma’ sam poznô da je stvar dobro ispala. Iz očiju devojke ne poznaje se ni žalost ni radost. — Dobar dan, gospođo Tatijana, evo mene, hoće l’ biti štogod?
Ta znaš da smo se u životu dosta napatili. Znaš za naš krakovski put? Pa zar žalost do groba da traje? Pravo ima Čamča kad kaže da život ne traje hiljadu godina. — Al’ smo već ostarili.
— Plače, jeca. Krečaru se na žalost da, pa i on plače. — Ded, Sofro, da se kucnemo; može biti da je kojem poslednji put na Čamčinom krsnom imenu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pri toj pomisli, ipak, ne samo da nije osećala neko naročito zadovoljstvo, nego je naslutila čak i neku žalost. Činjaše joj se svejedno da li pripada jednom bratu, ili drugom, a što se nje tiče, učini joj se, to poslepodne, da bi
na nezgodan položaj na desnom krilu, sa mogućim iznenađenjima u Vestfalu, priznao bi da će imati teškoća i da će, na žalost, morati da nevinost izgubi i Nasau.
Naježen od hladnoće noćne, pušeći, sedeo je pognute glave, primajući žalost, zbog svega što joj se beše desilo, sve više na sebe.
Da su mu nejaka deca sad ostala bez majke, to ga nije toliko potreslo. Za bratom je čak osećao izvesnu žalost; bio je uveren da mu je brat Aranđel mnogo propatio zbog smrti gospože Dafine.
Da se tamo živi i ratuje gospodski. Da su crkve divne i slatko pravoslavlje. Ovde ga je čekala samo beda i neprekidna žalost, što ga je činila bezumnim, očajnim, čudnim.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Ove tabuisane, „negativne“ emocije jesu, pre svega, žalost, strah i ljutnja, osećanja koja neki psiholozi označavaju kao „rastavne efekte.
243) — Ništa nije milije od dece. (M. M., 1973) — Mnogo dece, mnogo sreće. (M. M., 1973) — Deca su radost i žalost. (M. M., 1973) — Detetu podaj a ne obreci nikad, kao ni Turčinu. (Vuk, 1250) — Deca su siromahu živo blago. (M. M.
(U Dubrovniku) (Vuk, br. 3045) — Mlad se nada napredku. (Vuk, br. 3046) d) Starost — Mladost ludost, starost žalost. (LMS, 1861, knj. 103, br. 225) — Starost — slabost i bolest. (LMS, 1861, knj. 103, br. 395) — Niko starost ne voli.
Ipak, među ovim poslovicama nalazi se i jedna koja ukazuje na umereniji i trezveniji stav: „Deca su radost i žalost“. 3.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
ovog podneblja, i štatijaznam; na kraju rekoh da je strašno lepo od nje što mi je kupila kartu za Pariz, ali da ja, na žalost, nemam uopšte pasoš, a ona me je samo gledala sa dva svica kroz polutamu sobe.
En, den, dinu, sava-raka tinu, sava-raka tika taka, elem belem buf, trif traf truf — Ame-rika buf! Na žalost, ovi stihovi su neprevodivi, ali možda ćete u njihovom ritmu osetiti nešto od neizvesnosti i strepnje dečaka što stoje
Hajde, budi jedanput iskrena i prevali to preko zuba: koga zamišljaš dok se ševiš sa mnom? – Na žalost, srce, nikad nećeš imati pristupa i u moju glavu! — reče žena. — Dovoljno si mi ionako uništio život!
Matavulj, Simo - USKOK
te trojice ne bješe još „mrčio puške“ protiv neprijatelja, jer bjehu gotovo djeca, za vrijeme pošljednje vojne; ali, na žalost, sva trojica se ogledaše u međusobicama s Bajicama i tu se pokazaše „valjasti“.
— reče on i skide kalpak. Mrgud nastavi: — Ti lijepo znaš, sinovče, da je tvoja radost i naša radost, da je tvoja žalost i naša, da, kao što nam se ne bi dosadilo uz tebe se veseliti, tako nam nije dojadilo ni uz tebe tugovati, a ipak se,
i Brda, pa će nam dika biti, ako se u narodu raščuje: „Knez Drago, da bi dočekao gosta kako valja, prekinuo je domaću žalost.“ A ima i još jedan razlog.
Ali, pored svega toga, mi se klanjamo njegovu geniju, njegova slava zasjenjuje nas, i žalimo njegovu sudbinu! Žalost je znati da taj orao danas čama slomljenih krila na malom talijanskom ostrvu!
I ja eto u ovolikoj pometnji zaboravih, a zvah silne zvanice, koji ništa ne znaju za ovu našu novu žalost! No te molim, Jošo, ljubavi ti, otidi do te crne kuće Serdareve, te prizovi njekoliko momčadi i reci im u ime moje neka
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Željan da što više nauči, on pređe u »Nemačku«, u Karlovce. Tu je, kako sam veli, na svoju »veliku i nezaboravljenu žalost poznao, da ima na svijetu još i više nauka osim našega psaltira i časoslova«.
Omladina je 1863. proslavila pedesetogodišnjicu njegova rada, a njegova smrt primljena je kao opšta narodna žalost. 1865. Franjo Miklošić, Ognjeslav Utješenović i Jovan Subotić, u pozivu za izdavanje celokupnih Karadžićevih spisa,
I te njegove seoske pesme, na žalost malobrojne i gotovo slučajna pojava u njegovoj poeziji, idu u najbolje proizvode svoje vrste u srpskoj književnosti.
Seljak započet na širokoj osnovici imao je da naslika suvremeno srpsko selo, ali je na žalost ostao nedovršen. Hajduk Stanko, najveći i najpopularniji roman Janka Veselinovića, jeste roman iz prvog ustanka.
Na žalost, on se na tom nije mogao da zaustavi, no je radi efekta, da bi zasmejao čitaoce, išao i do pornografije. Njegova satira
Milićević, na žalost, nije išao dalje od tih prvih pripovedaka. Otišavši na stranu, a upavši potom u novinarstvo, on je gotovo napustio
Radičević, Branko - PESME
JADA ZA MOMICE) 259 (PISMO U STIHOVIMA) 261 PETRU PETROVIĆU NjEGOŠU, VLADICI CRNOGORSKOM 262 KAJGANA 263 (RADOST I ŽALOST) 268 (UKOR) 277 (OJ MORAVO, ŠTO BI BEZ SRBINjA) 278 (BERAČICE) 280 (NjENI JADI) 282 DVA KAMENA 284 (TA NAPI
(RADOST I ŽALOST) Dedu, dedu — Da zavedu Lako kolo Naokolo. Drž' se za pas, zlato moje! Ala sjaje oko tvoje, Oko tvoje crno,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Na žalost, ni one druge nisam izmaštao, mrke ubice s ljudskim licem. O njima ne mogu i ne volim da pričam. Osjećam samo kako se umn
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
(Zastane, očekujući da Hasanaga nešto kaže. Kako Hasanaga ćuti, beg nastavlja.) Na žalost, ovih dana udajem sestru. Valjda si čuo. HASANAGA: Načuo sam ponešto, priča se. Nisam se raspitivao.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda mati videći da se Stojša okaniti neće, reče mu da mu je otac kad je video toliku žalost, pustio konja u ergelu a oružje na tavan bacio.
ho! jadan ti je, da on prebaci bedeme gradske, kad sinovi Muhamedovi ne mogu. No ono njino smijanje preokrene se u žalost, kad viđeše da ovaj junoša trideset aršina preko svih bedema dalje prebaci džilit i do polovine ga zaćera u jedan veliki
orletica, kad se povrati, pa ne nađe svojijeh mladijeh oblijeće ono mjesto, te strašno pijuče i dan i noć, da je uprav žalost slušati. To traje sve dotle dokle ne počne opet leći druge tičiće.
Ali kad ogladnje, radost mu pređe u žalost, jer mu oklopnici ne mogoše nabaviti, pošto to nije u njihovoj sili. Pokaja se gotovo, ali se dosjeti te zapovjedi
Onda carević reče: — Ubi me žalost, i ako od nje znaš lijeka kazuj ga, molim te! A pustinjik mu pruži jednu malu sviralu pa mu reče: — Ništa lakše!
Često ga je žalost snalazila ali se on čuvaše da ne svira kad je pored ovaca ili na paši, jer bi se ovce, čuvši svirku, mahnule paše pa
Pošto čoek sina svoga sa najvećom žalosti više kuće zakopa, i pošto mu vrijeme žalost malo utiša, onda dođe jednom zmiji pred rupu, i dozvavši je stane joj govoriti da se pomire, i da izlazi opet pred
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pa ko je onda moj otac? — vrisnem. — Hoću da ga upoznam! „Na žalost, on je nepoznat čak i u svojoj ulici — kaže papa Žan-Pol — ali, ako želiš da i dalje ostaneš u našoj kući, Simon i ja
— Imate li svice? — pitam zlatare. — Svice? Kakve svice? — Ljubičaste. — Svice, na žalost, nismo još dobili, ali tu su vam škorpije, vilini konjici, muve, gušteri, zmije u obliku narukvice, privesci u obliku
Da postoji neko bolji od vas u toj struci, otišla bih pravo njemu, ali vi ste, na žalost, najdalje doterali, a to je stvarno malo... Radite još na sebi, doktore! Čitajte, patite, zaljubljujte se!
možemo da slušamo jedino kad neko važan odapne ili izgine masa sveta u kakvoj nesreći, pa se proglasi sveopšta narodna žalost, Čarli samo onda! I zato Čarli, ne ostavljaj me nikad samu dok tranđa svira!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
U časnom stroju blistaj, pravopise, sa čednih reči što te obasule. Ja žalost svoju pretačem u divit, u dijakritik, apostrof i spirit s inicijala kaplje u me čivit.
Pod krilom Cpede Utorak je gavran, što modrim grakom, slepim od modrine, sa razboj-boja, crnovesnik sabran, u žalost zbere brda i doline a krene kud li poljem izvan pesme, o krcat tor mu ljubičica kresne.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Ti znaš koliko ja žalim pokojnika. SARKA: Znam, kako da ne znam. GINA: Pa velim, za toliku žalost pravo je da uzmem kakvu sitnicu za spomen.
Život je odista tako čudan, tako pun iznenađenja. DANICA: Da! MIĆA: Ja, razume se, delim sa vama žalost kao rođak ili, ako hoćete pravo da vam kažem, mi nismo tako blizak rod. Sedmo koleno.
MIĆA: Da, do izvesnog vremena, to razumem. Ali to ne može uvek trajati; recimo, šest meseci, dok traje prva žalost. Toliko, šest meseci. DANICA; Šest godina! MIĆA: Kako?!!... DANICA: Šest godina! MIĆA: Šest godina?
!!... DANICA: Šest godina! MIĆA: Šest godina? Ko će to živ dočekati? DANICA: Šta dočekati? MIĆA: Pa tu, dugu žalost. DANICA: Meni neće biti duga. MIĆA: Vama, ali... I mislite li vi za sve to vreme trajanja žalosti da se ne udajete?
Samo, jedno bih vas molio: možemo li i kad možemo nastaviti ovaj razgovor? DANICA: Kroz šest godina, kad me prođe žalost. MIĆA: To znači nikada? DANICA (sleže ramenima). MIĆA (polazeći): Onda... ako je tako...
ADVOKAT: Ali nećete, zaboga; jesam li vam rekao: nećete ništa i nikad govoriti o tome. AGATON: Pa da, dok traje žalost. ADVOKAT: Vi me već izvodite iz strpljenja! Ni kad prestane žalost, razumete li, ni kad prestane žalost.
AGATON: Pa da, dok traje žalost. ADVOKAT: Vi me već izvodite iz strpljenja! Ni kad prestane žalost, razumete li, ni kad prestane žalost. Ja se uopšte neću ženiti, ne mislim se ženiti.
ADVOKAT: Vi me već izvodite iz strpljenja! Ni kad prestane žalost, razumete li, ni kad prestane žalost. Ja se uopšte neću ženiti, ne mislim se ženiti. AGATON: Nisam se ni ja mislio ženiti, ali znate kako je.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bio je zamišljen, i krišom je uzdisao. Da li je to bila tuga što je neprijatelj počeo da osvaja otadžbinu, ili žalost za onim mladim ljudima koji se možda neće nikad više vratiti, ili bol i strepnja za sinom...
Bili smo zauzeti po ceo dan... Zapoveđeno je da oženjeni oficiri udalje odmah svoje porodice. Jednoga dana, na našu žalost, otputovala je i „gospođa kapetanica“.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Opet se u njoj podigoše oni osećaji, koje malo pre ona sama ugušivaše, a nad svim osećajima istače se jasno jedan: žalost, saučešće prema Gojku. Ona stade žaliti ovoga nemog jadnika, koji ne zna ni za kakav protest. Siromah!...
Prođe pola časa. Gojku se dosadi sedeti, a sve više ga obuzimaše žalost, gledajući ovu jadnicu kako se muči. Uviđa da treba progovoriti, ali ko može sad reč prozboriti, ko je može prekinuti
A ona samo misli i misli... Gojko se već prestao čuditi. Gleda je samo, pa i on počne uzdisati i navuče mu se žalost na srce, a u dušu uđe teško neraspoloženje. Ni sam ne zna, da li oseća prema njoj još što osim žalosti.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE (spusti kofere): Zabranjeno? MILUN: Ovde je ubijen okružni načelnik! Sad je vreme za žalost, a ne za pozorište! Da je sreće, sam bi se setio! A ne da mi mislimo umesto vas! VASILIJE: Ali mi imamo dozvolu!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja ga se setih! Ja ga vidim! Njegova modrina mrsi mi dušu, i mene obuzima grozna jeza, i neka, beskrajna, žalost. Predosećano, u Beogradu, 1920.
Već davno primetih da se, sve, razliva, što na brdu zidam, iz voda i oblaka, i, kroz neku žalost, tek mladošću došlom, da me ljubav slabi, do slabosti zraka, providna i laka.
Već davno primetih da se, sve, razliva, što na brdu zidam, iz voda i oblaka, i, kroz neku žalost, tek mladošću došlom, da me ljubav slabi, do slabosti zraka, providna i laka.
A kad razgrnem doline, rukama obema, i, otkrijem dna bezdana, srebrna i bela, na dnu je, opet, žalost, nejasna i laka, vazduhom kupanih voćaka i tela.
Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni, na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu, stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zračni, čisti, prah?
Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni, na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu, stresao, ustreptao, svoj zvezdan, zračni, čisti, prah? U Danskoj, 1929.
Može biti. Meni to nije poznato. Znam samo da sam živeo u Beču, a želeo da živim u Parizu. Na žalost, ja sam ubrzo napustio i želju da učim medicinu.
Neki vojnici, prelazili su, za to vreme, sa krova na krov vagona. A sva ta bleda lica, i sva moja žalost nestade u žuborenju tog potoka u mraku. Voz nije mogao dalje. Valjalo je preći, preko Čortanovačkog tunela, peške.
Istina, tome ih je naučio Stefan George, učenik Francuza, ali je njihova najnovija lirika, na žalost, verujte, daleko nad najnovijom francuskom, ubijenom Apolinerovim kaprisima.
U vodama su komadi neba. Jedan labud, kojeg sam, na žalost, već upoznao iz pesama Manojlovićevih, iznenada izlazi na vidik. Male, majušne mušice roje se nad nebesima.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Učini mu se da je, kad se sad tako razgnevio, nečim opoganio dušu pa ga obuze žalost. Dok je Agaton, češkajući se po glavi i vajkajući se, gledao u razbijene crepove svoga krčaga, čuje za sobom smeh.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
oblike protivno propisanim i utvrđenim pravilima koje propisuje naročiti odbor gramatičara', počeli čak i reč gnev, na žalost, drsko, i bez ikakva zazora, izgovarati gnjev.
sudske i policijske struke okupljeni na današnjem zboru, duboko potreseni nemilim događajima koji se svakodnevno, na žalost, odigravaju u južnim krajevima naše zemlje, zbog varvarskog ponašanja anutskih četa, nalaze se pobuđeni da donesu
Vaše, kako mi izgleda po svemu, mišljenje o ovim stvarima nije originalno; tako, na žalost, misle i naši oficiri i naša vojska; ali mi, članovi današnjeg kabineta, gledamo na stvar mnogo dublje, trezvenije!
Nekoliko manje dece od godine-dve dana propalo je, ali stegli su srce roditelji, jer tako je Bog hteo, a i žalost je manja što su deca manja: „To je manja žalost, a ne dao bog da roditelji dočekaju da gube decu kad prispeju za udaju i
dana propalo je, ali stegli su srce roditelji, jer tako je Bog hteo, a i žalost je manja što su deca manja: „To je manja žalost, a ne dao bog da roditelji dočekaju da gube decu kad prispeju za udaju i ženidbu.
— Dobar dan! — prihvati treći, licem punim dosade, kiselo, s omalovažavanjem. Ali stvar se, na žalost, nije svršila samo razgovorima koji su se jednako svuda vodili. Javno mnjenje okrete front prema mladome pesniku.
” Ministar ga premesti. Ali, na žalost, zemlja mala, a rđav glas daleko ide, te ga tamo još gore dočekaju i, šta se drugo moglo raditi, već to čudovište što
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— The... znate, gospodin ministar je i to želeo, ali, na žalost, samo ustrojstvo naše prirode stalo je na put tako veličanstvenoj nameri njegovoj. — Hm... razumem...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
No naposletku, hajde što mu drago, da razumemo što se mržnja prenela na lepši pol u selu; jer ako još nemaju (na velju žalost Sretinu, a na sramotu ovoga veka) pravo glasa, one imaju prava da se interesuju, da bar, kako naši kažu, kroz plot
protestuje, a kresta mu se sva crveni od stida što je tako insultovan i osramoćen pred damama dotične vrste. Žalost je bilo pogledati!
Ali je sve to, na žalost pisca a na sreću čitaoca (jer bi knjiga izašla deblja nego najdeblje skupštinske stenografske beleške), moralo izostati,
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A šta posle, šta najposle? Nije važno! U štalama carskim nek me tad zaposle! ŽALOPOJKA PRED PRAZNOM KASOM Takvu žalost nikad dosad ne opeva moja lira: U blagajni Kraljevine ostadoše tri talira!
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
okajanuju vasegda o ishode duše mojeje skrbeti, jegože uzreh na roždaših me i na roždenom ot mene mladencu, jegože žalost neprestano gorit va srci mojem, običajem maternjim pobeždajema.
mene jadnu da svagda brigujem o odlasku duše moje, što ugledah na roditeljima mi i na rođenom od mene mladencu, za kim žalost neprestano gori u srcu mome, prirodom maternjom pobeđivana.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Magda? Zar ona još ovde? I na veliku Magdinu žalost samo to. Čak je ne pozva ni da je vidi. U jutru njega već nije bilo.
Pandurović, Sima - PESME
Vi ste sudbine nečitanih strofa. I s tim se treba pomiriti jednom, Na žalost, avaj! Jer se sve svršava Posteljom prostom, večitom i lednom, Gde se bez bola i bez sreće spava.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Stranac se primače. Janko se nasmija i započe mu nešto pričati tuđim jezikom, a onome se na licu pokaza čuđenje i žalost. „Kazah mu, serdaru, da sam bio ranjen, pa da se tek oporavljam, i da mi s toga malaksa snaga.“ „Ama ko je on?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— U ljubavi nije vjere. — Čist račun duga ljubav. — Česti celovi gube ljubav. — Gde je veća milost, tu je veća žalost. — Velika ljubav, brža omraza. — Tko ne ljubi, ne mrzi; tko ne mrzi, ne ljubi.
Pošto čovjek sina svoga s najvećom žalosti više kuće zakopa i pošto mu vrijeme žalost malo utiša, onda dođe jednom zmiji pred rupu, i dozvavši je stane joj govoriti da se pomire i da izlazi opet pred
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Onda mati videći da se Stojša okaniti ne će, reče mu da mu je otac kad je video toliku žalost, pustio konja u ergelu a oružje na tavan bacio.
” A ona im odgovori: „E moja gospodo! jedno mi je veselje, a drugo žalost: imala sam još jednoga sina pa otišao y svet i propao, Bog zna kako je i gde je.
Jednu večer ležeći zajedno ova dvojica, reče otkupljenik: „Meni se dodijalo već ovako živjeti, a još mi je žalost viša tebe gledajući đe s mene stradaš, nego hajdemo u vilinu goru, tamo ćemo naći jednu moju posestrimu i ona će nam
Ali sve za fajdu. Najposlije kraljev sin padne u veliku žalost, i već šćaše od jada da se ubije, kad tumarivši onako zađe u nekaku planinu i nabasa na jednu babu, đe ukraj puta
ho! jadan ti je, da on prebaci bedeme gradske, kad sinovi Muhamedovi ne mogu.“ No ovo njino smijanje preokrene se u žalost, kad viđeše, da ovaj junoša trideset aršina preko svih bedema dalje prebaci džilit i do polovine ga zaćera u jedan
I tako poslije mnogoga nuđenja i moljenja, on na čudo i žalost sviju kućana ne ćedne ni sjesti za sofru niti i šta okusiti.
Sveti Sava - SABRANA DELA
6, 21) pokajmo se ovde da milostivog Boga tamo nađemo. Ako i dođe žalost, „svaku radost imajte, braćo moja, ili kada u napasti različite upadate, znajući da iskušavanje vere vaše stvara
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
No, ko će čitati posle takog razgovora? Dalo mi se bilo nešto na žalost; uzdisao sam, suze su mi tekle iz očiju žaleći što nisam jedan od najposlednji[h] njegovih lokaja i služitelja, da ga
Moj drug Maksim i ja nismo o sebi ni misliti mogli, smatrajući na strah i žalost roditelja o dečici nji[h]ovoj, i da nije korabalj vesma jak bio i korabljenici iskusnejši ljudi, mučno bi se spasli.
” Gledajući kakve se ovde knjige svaki dan sastavljaju, pišu i na svet izdaju, žalost napadaše na mene kad bi[h] god pomislio kako kod nas viču - „Daj nosi knjige iz Rusije.” A kakve knjige?
bilo gde gineja (gvineja) — engleski novac glubok — dubok god — godina, godište gordeljiv — gord gorest — gorčina, žalost, bol gortan — grkljan, grlo gracije — boginje ljupkosti graždanski — građanski Grecija — Grčka grešljika — sitan
— truditi sireč — to jest skloniti se — primaći se, prići sklonjenije — sklonost, naklonost skorb — tuga, briga, žalost skorbiti — žaliti skoro — brzo skot — životinja skud — tvrdica skudost — nemaština, oskudica, siromaštvo skup —
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Brne nije izlazio niti je puštao koga k sebi na veliku žalost Kušmeljevu, ali sutradan, prvi je bio na nogama i hodao je po trijemu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
ravan njima i skrio rosu u očima, Aćim siđe niz opštinske stepenice, umeša se u gomilu i poče da pije; mora da proguta žalost i da ne ostavi seljake da sami razmišljaju.
Mlaz rakije iz ibrika osta mu u svesti — oštro, bleštavo sečivo na suncu. Koso zariveno u gnjecavo sivilo. I kao žalost što se rakija prosipa. I kao zbunjenost što mu je Simka istrgla ibrik iz ruku.
A mene nešto što mnogo liči na žalost saleće. Čuj me, kazno što si, sigurno, već zavrečala pod tuđim krovom. Što ja još jedem hleb Aćima Katića i gazim mu
Beše kratko, ali žestoko. U Toj buni nisam želeo da postanem vojvoda. Raspričao sam se, a žalost me saleće. I žuri mi se, skoro će noć. Vreme mi je da pregazim Moravu. Čuj me, nasledniče!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
je guslara a Vuku otpisao da Višnjić nema novih pesama i da ih od njega ne treba ni očekivati jer je slepi guslar, na žalost, sasvim izgubio sebe.
Umro je 28. marta 1811. godine, tiho. U celoj Srbiji je žalost zbog ove smrti bila velika i, valjda u toj žalosti, niko nije obratio pažnju na poslednji starčev spis, Jastuk groba
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Takva pomračenja su retka pojava, a naš kolega je - ko mu ne bi na tom pozavideo - još mlad čovek. Ali - na žalost! - to je gorka sudbina svih nas: naučnički rad iziskuje dugogodišnja iskustva, dakle zrele, pa katkad i pozne godine
Da sam pesnik, i ja bih pošao onamo da prisustvujem toj romantici, no pošto sam na žalost, trezveni naučnik, moram poći na drugu stranu, do nadbiskupije i manastira njenog, u kojem je smeštena bogoslovija i
“ „Što nemam para za to uživanje“. „Ali Isak Njutn nije, koliko mi je poznato, čeznuo za rakijom kao vi“. „Nije - na žalost!“ „Kako kažete? - na žalost!“ „Evo kako. Verujte, učeni gospodine, meni neučenom.
„Ali Isak Njutn nije, koliko mi je poznato, čeznuo za rakijom kao vi“. „Nije - na žalost!“ „Kako kažete? - na žalost!“ „Evo kako. Verujte, učeni gospodine, meni neučenom.
“, upitah ga. „O moj gospodine, sažaljevam neizmerno, gospodin baron nije, na žalost, u stanju da vas primi. On ima u jedanaest sati, u gornjem spratu ove zgrade, sednicu prirodnjačkog udruženja, a sada je“
„Tako li je to?“ „Tako, na žalost! Sada razumete, dragi prijatelju, zašto su geološki dokumenti tako nepotpuni“. „Razumem“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali, na žalost, To je zadugo bilo neostvarljivo. Jer sukob koji se, razvijao na moje oči i umalo što nije bio krvav, jeste događaj
— Za ime Božije — uzviknuh zaprepašćen — to ne može biti! — Na žalost tako je, prevarena od neprijateljskog oficira, nevenčana, ostavila je majku...
Biće rusvaja. Jest, jedino čekam da se snajka malo smiri. Jer ne bi bilo lepo, časti mi. I žalost ima svoje vreme. I celo moje moralno biće pobunilo bi se... Zato neka prođe što treba da prođe...
braćo, šta vam treba, pojeo sam i sâm podosta palanačkih lepinja s kajmakom, ali to što na meni tražite, na vašu veliku žalost, nećete pronaći.
šištave ispuštaju, dok mu ruke besno mlataraju, te se više ne zna da li se još raduje, ili ga je teška neka muka i žalost obuzela. Raspomamio se Jaćim, da se sav tako reći u biću svome promenio i u svojoj sadržini prevrnuo.
Kako su, danas, divne te noći, prospavane „pod vedrim nebom“ — kako se kaže u ratnoj službi! Ali nebo, na žalost, nije bilo nimalo vedro. Naprotiv, iz njega se proliva jedna kiša, koja više nervira no što ubija.
Na žalost, poznata ti je naša nesreća u turskom ratu, kad su dva naša, rđavo vođena, bataljona odstupila sa položaja ljumskih.
Ali tako, na žalost, nije bilo. Jer ona umetnička egzistencija, to se bar zna, nikad trošno telo ne može da okrepi, iako katkad na duh i
I tako i zato, kao uvek za sve sušičave, potreba promene vazduha osta jedini, neizbežni, na žalost, poslednji izlaz. Međutim, onoga dana kad je ona neizbežna odluka o izboru najboljeg i najlekovitijeg vazduha pala na
Utvrđeno je; na žalost, i to da je on one iste noći lupao na vrata Aganova, tako da se sve činilo: provaliće. Konstatovano je, sem toga, da
Na moju veliku žalost, ja nisam mogao pronaći ništa više iz gomile moga istorijskog znanja o slikama koje smo gledali, a drugih slika nije
— Mama! Kako mama? — Vaša. — Ja nemam mamu. A to što sam toga trenutka video u njenim očima kao da nije bila žalost, nego pitanje u čudu: je li moguće da ima još koga ko ne zna o strašnoj praznini što zjapi u njenom životu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ko nije gledao žalost djeteta nad razvaljenom igračkom? Previše tvari, previše krpe, previše drva, željeza, pilovine — a malo duše.
Onda se nešto zaigrala, i čas kasnije već je gledala u čudu majčinu žalost: „Što plačeš? Ta nije umro Bog!” — Nisu je shvaćali. Pa jasno! Sasvim jasno!
I, na žalost, niukoliko opozvane proživljene patnje, niukoliko zbrisana haranja koja su one izvršile. Jedina sigurna istina je go čovje
Ali smo i odveć jasno slutili da to, na žalost, neće biti. Jer odrasli imaju malo, tako malo smisla za sreću, za sve što je prava cpeća. Odrasli su uopće čudni.
(Na žalost, onog istog sa sraslim obrvama među očima što je nabijao obruče bačvama mjesnih krčmara.) Kako su se pripreme primical
Tek, ti su momenti, na žalost, bili gotovo potpuno van njegove vlasti i nailazili prilično ćudljivo i nepredvidljivo. I on je mene zavolio i, do svoje
stavio u pogon brisač, koji se okretao desno-lijevo, desno-lijevo, malko zapinjući po suhom staklu, jer danas, eto, na žalost, kiše ni za lijek! Baš su nesretna djeca! Nikad da im potrefi ono što bi u taj čas trebalo!
Viktor, naime, ima da obavi još jedan mali poslić prije ručka, samo, ne znadu — zna li to možda bolesnik? — ne, na žalost, ni bolesnik to ne zna — ne bi li im bilo bolje da na povratku krenu gornjim putem?
Ali to nije ni lijepo, ni ružno, ni cinično, ni necinično: to je naprosto istinito; ako hoćete, na žalost istinito, i ništa više.
I to kako na području umjetnosti u svojim umjetničkim stvarima, tako na žalost i u praktičnom životu. Velim na žalost, jer bi inače, u to ni časka ne sumnjam, bio daleko dopro, mnogo postigao...
I to kako na području umjetnosti u svojim umjetničkim stvarima, tako na žalost i u praktičnom životu. Velim na žalost, jer bi inače, u to ni časka ne sumnjam, bio daleko dopro, mnogo postigao...
Vječita šteta! Kakva senzibilnost, kakav fini umjetnik-intelektualac! Ali, na žalost, gotovo potpuno odsustvo pelivana u njemu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
ohladi, a na dušu mu pade neki težak teret, neki veliki bol, neko nepojmljivo osećanje, koje je ličilo i na kajanje, i na žalost, i na strah od nečega što se ne vidi i ne razume.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Najmlađi sin se sjeti nečemu i reče: — Braćo, ta mi ne idemo na veselje nego u žalost, jer tražimo očev izgubljen trs, stoga hajde da opremimo tri crna konja. Tako i učine.
No ovo njino smijanje preokrene se u žalost kad viđeše da ovaj junoša trideset aršina preko svih bedema dalje prebaci džilit i do polovine ga zaćera u jedan veliki
kad se povrati, pa ne nađe svojijeh mladijeh, oblijeće ono mjesto, te strašno pijuče i dan i noć, da je uprav žalost slušati. To traje sve dotle dokle ne počne opet leći druge tičiće.
Pošto čoek sina svoga sa najvećom žalosti više kuće zakopa, i pošto mu vrijeme žalost malo utiša, onda dođe jednom zmiji pred rupu, i dozvavši je stane joj govoriti da se pomire, i da izlazi opet pred
— (znači i) veliko duguljasto klube komati — gurati konabati se — mučiti se, petljati se kopanja — drven sud korota — žalost kočobaša — seoski glavar košic — kotarica krajina — oblast, zemlja; granica; rat kramar — sopstvenik tovarnih konja
Petković, Vladislav Dis - PESME
I padaju oči k'o krunice cvetne Na tu zemlju vlažnu što sve mirno prima. Dok cvetaju breskve, vesele i sretne, Svuda žalost ide 'ladna kao zima. Koje li je doba ove noći crne? Izgleda dubina mraka da se gubi.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Međutim, na svu svoju žalost, imao sam samo trista jedanaest dolara u džepu na početku svoje karijere u Koledžu, a znao sam da ću moći da nastavim sa
Njihova imena često sam pominjao u ovoj knjizi. Na veliku žalost, slabo Roulendovo zdravlje, nije mu dozvolilo da mnogo učini i to je bio veliki gubitak za američku fiziku.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Samo što kod njega samog, na žalost, ima previše fragmentarnosti i osipanja: pravi biljurni detalji gube se u nedovoljno sređenoj celini, u razlomljenoj i
Na žalost, naši se istoričari i dalje zanimaju samo za ono što se spolja vidi i što se faktografski može potvrditi. Kultura, međuti
Tri razdoblja dele dva velika, svetska rata: ratovi su, na žalost, i ovaj put postavili granice, kao da književnost nema svoje unutarnje razvojne celine.
Na žalost, silovit talas avangardne književnosti odmah po završetku prvog svetskog rata odveć je lako i bezobzirno razarao ono što
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA: Da, teča Sima. KALENIĆ: To nije moguće! ČEDA: I to zbog onoga u novinama. VASA: Da, na žalost, zbog onoga u novinama. KALENIĆ: Ali zašto, molim vas? To ne bi bilo nimalo lepo.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
A znam, ima mnogih, mnogih Što su bili otac, mati. Umrla su deca njina: Ojadi ih žalost velja; Njima j’ teško, tebi teže Bez obrane roditeljâ. Tužni oci, tužne majke, Na što crno ruho nosit’.
Tvoja dela večan su ti kras. Jadovanju korotnih Hrvata Pridružujem srb-bratinski vaj. — Gle, kako nas opšta žalost bliži Zanos bôla, gle, kako je svet! — Šta bi bilo da u vrtu sreće Negujemo bratovanja cvet?... »Vijenac« 1894.
friše-fire (nem.), igra s kartama. hrliti, žuriti, hitati. hrid, stena. čempres, drvo kiparis; znači smrt i žalost. šik, lažno zlato, varak. šikosan, prevučen zlatnom hartijom. škara, škare, nožice. šiag, džep. špas (nem.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ovaj nišani i čeka kad će mu biti najbliže. Na žalost, šofer–crnac, ne samo što je takođe prati ljubopitljivo pogledom, već nesvesno i volanom upravlja u njenom pravcu.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Počivka.) Žalosna zemlja!... RADAK: Ta žalost joj je srce izela! GLAVAŠ: Ostaviše je Vožd i vojvode, Kao što deca sjajnu igračku, Za ljubav možda, mnogo lošije,
“ SULEJMAN (u sebi): Žalost joj muti oči nemoćne, Te tuđu glavu tamo s bedema Zamišlja da je sina njezina, A ne zna jošte da je umakô.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Pa ko je ono dete? Otkuda ovde u logoru? — E moj, gospodine, ovo je ubita žalost! Vele da je otud nekud od Knjaževca. Turci mu pobili sve ukućane, a kuću zapalili.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Oni nemaju ni časti, ni ponosa, ni savesti... — Ali oni će u mirnoj zemlji voditi prvu reč — kaže Dragan. — Na žalost, tako je... Gospodo, možemo na posao. Dragane, večeras treba neprekidno bacati bombe, da ne bi vezivali za žice zvonca.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Slavni moji carevi i voždi veliki, s moji hrabri vitezi i sini toliki, ostrim mečem padoša u svojoj deržavi. Ah, na žalost gorku mi ostah ja bez slavi! Morala sam već poći ja k različnim carem, gorke suze lijući mećem se u jarem.
Tko mi može dovoljno žarkih suza dati ovu moju nesreću dovjeka plakati? Više nejmam nadežde, razvje moju žalost sam ti, višnji, o Bože, premjeni na radost! 1762.
V zelenih gorah, v kristalnih vodah ne imam sladost, no bednu žalost bezmerno. Kako grlica, drug verni tica, gorko ridaju, na tja pomišljaju, ljubazna.
Odziv meni iz gorice s plačem odgovara, Zefir mi se među lišćem na žalost pretvara. I potoci s hladnom vodom svi sa mnom uzdišu, — Prolivajte, oči moje, gorkih suza kišu. 1793.
U mestu prijatnom, tihoj pustinji, Gdi slavuji poju, šuma zeleni, U žalost pogružen i sveta udaljen Suze prolivam. Ujedinjenije pita moju žalost, Niti serce moje zna za drugu radost, Oko mene
Ujedinjenije pita moju žalost, Niti serce moje zna za drugu radost, Oko mene sad svi predmeti veseli Sa mnom tuguju. Oni isti ptični glasi umilni S
Na pervom stepenu moga života Žalost me poseti, i baš do groba Hoće da me prati, dok ne preda smerti U ruke hladne. 1811.
Suza zasja u tvom oku I vozbudi preduboku Ranu tužnu srca mog; Reći ništa ti ne mogoh, Žalost nema reči mlogo, Pitaj samo srca tvog.
Kao sjajno, veliko zdanije negda, Što sruši vremena zlost; Tako života tvoga sudba Podiže nemu žalost. No ti ni studen osećao nisi, Prepeku sunca, ni znoj, Od svake svetske oprošten bure Život je bio tvoj, Dve
Od crne zlobe, zavisti jetke Strepio nisi nigda, Nit’ žalost, patnja, ni bolest razna Potrese duh ti igda. Lakomost gladna, što tuđe vreba, Nije ti krala noć, Nit želja k slavi,
Pomoći nije, Žalost, ah, pije Serbija. Bolan Đorđe u Topoli u postelji leži, Desna ruka klonula mu, Turčin većma s’ ježi.
Nikanor Grujić MOJ GROB Biće pa će proći sve to kano san, I suđeni jednom osvanuće dan. Biće pa će proći i žalost i vaj, Poblediće zvezde — spomenu je kraj. I na grobu mome, večnom domu mom, Dići će se drvce u rascvatu svom.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Leonardo se klanja.) Je l’ dobar glas?... Šta nosiš? Reci! Žalost me neće ožalostiti, A radošću me ne mo’š ubiti; Manj da ovako počneš: „Gospođo!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
car brez carevine! — uzviknuo bi očajno, zadrhtao bi i samo bi tada grčevito zajecao da ga je žalost bilo pogledati. Svakom svom čeljadetu, malom i velikom, podigao je Relja, odmah, prvih dana, biljeg, pa je groblje tvrdo
Jauču žene, dreče djeca... Ljudi moji, mene obuze nekakva žalost. Ali, kad se šjeti' nji'ovije' zuluma i bezakonija, nestade žalosti, ko da je rukom odnese. Osveta, osveta!
Osušili se jadni kuruzi, pa kad prođem pokraj njivice, obuzme me tuga i žalost. O, kako tužno šušte čemerni, slomljeni kuruzi! Rekô bi čojek da uzdišu za osvetom i pravdom...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Jagode sanjati znači žalost ili bolest (SEZ, 13, 1909, 442; 32, 1925, 119). Jedenjem (mitskih) j. dobija se nemušti jezik (u pripovetki, SEZ, 41,
Ćipiko, Ivo - Pauci
On se okrenu da ih pozdravi i skoro mu se nadade da zaplače, no u čas kad ih ugleda, žalost mu se nekako umali. Na njihovom obličju ne opazi nikakove brige ni uzbuđenja.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Na žalost, te noći, kao za inat, nikome se nije žurilo da spava. Bila je topla letnja noć, zvezdana i tiha, pa smo sedeli pod lipo
Dodao je da to na žalost nije istina, jer bi se valjda bilo čega u vezi s tim sećao. Vila se potrudila da izbriše sva sećanja na sebe i na tu
Na žalost, tek napupeli pupoljci bukve nisu mogli da nadoknade seno pa je stoka sišla u pustu dolinu jedva živa, krda živih kostur
Bogdan Najzad sam dočekao da vidim kako se naša gospa peče na tihoj vatri. Na žalost, bio sam tu samo posmatrač i nije mi se dala prilika da malo prodžaram i priturim suvovine s strane.
Na tome se slomio pokojni Prohor. Ali, na žalost, na tome neće pasti i Nikanor. Nikanorovi ciljevi su prizemni. On se ne brine o večnosti.
Nasuli smo staze prema Belom potoku i izvoru. Osušili dosta pečuraka, zečjeg mesa i ribe. Na žalost, ništa to za njih nije bilo dovoljno. Dorotej je sa svoje strane neprekidno davao nove podsticaje Matijinoj mašti.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Stigli smo u trgovački deo varoši, u glavnu čaršiju. Nemamo, na žalost, vremena da se ovde zadržimo, robu razgledamo i pazarimo, ali ćemo to učiniti pri povratku.
pokreti nebeskih tela i ispitivati zakoni tog kretanja, koristan posao, do kojeg, kao i do mnogo drugih, nisam, na žalost, stigao.“ - „Nisam ni slutio da su ti spisi tako dragoceni, nego sam već hteo da ih pocepam i sagorim.
Ona legenda, koja je, na žalost, ušla i u sve naše srednjoškolske ucbenike, postala je tek šest vekova iza osvojenja Aleksandrije; njen autor bio je
Na žalost, ta zaklanjanja Sunca Mesecom, koja se naučno zovu totalnim pomračenjima Sunca, dosta su retke pojave. Ona se dešavaju, do
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Vanredne oči, ne samo vatrene, nego formalno od vatre, nisu bile lepe lepotom očiju njegove matere. Na žalost, rano se pokazala jaka kratkovidost, i naočari na detetu još su dodale neprijatnosti lika.
Lepota Juličina dobila je uopšte ono što joj je uvek nedostajalo: duhovni izraz. Žalost utoliko veća. — Trebalo je da bude nesrećna i prokleta, pa da se u njoj pokažu čovek i krv — govorila je gospa Nola,
Tisa je reka kraj koje bi čovek, ponekad, mogao pomisliti da je zbilja mir na nebu i na zemlji. Na žalost, između ta dva mira nikakve veze. Nebo se u tom kraju ne seče sa zemljom, vodom, i ljudskim staništima.
Ne može zato, na žalost, dočekati druga u Parizu sad; po trgovačkim poslovima baš o Božiću mora putovati u Afriku, u francuske kolonije: a
Tekst je dobrim delom doslovni tekst njegova oca, koji je vrlo lepo pričao ono što je zapažao. Pisac knjige, na žalost, nikada nije posetio kraj o kojem piše, ali autentičnost podataka pomogla je da se u ovoj knjizi sliju proživljeni život
Kod Gavre, znate, zapalilo se bure petroleja, i čovek ima i žalost i štetu... Palanka je imala nešto uviđavnosti i strpljenja da još počeka one koji će na kraju ipak progovoriti i
a šta je uzrok tom uzroku? pa sve tako dalje, u beskraj... Izgleda da je uzrok slučajnost, a poslecica stvarnost, na žalost.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Ah, ko će opisati žalost bedne ove žalosnice? Nije ostalo romana, nije tragedije ostalo, ni opere, ni balade, iz koje ona nije reči skupila i
nije drugo za nju bio nego prostranost išarane lepeze, gdi se svakojaki uveselitelni predmeti nalaze, no koji se, na žalost, opipati ne daju.
— lik, lice, ličnost PESTRENOVIDNI — šaren, raznobojan PETAČKA — petakinja, bačva od pet akova, petak PEČAL — tuga, žalost PEČALITI SE — žalostiti se, jediti se PISMJA — slovo (u azbuci) POBUŽDENIJE — podsticaj POVEDENIJE — vladanje,
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
globus, koji je godinama stajao na ormanu u direktorovoj kancelariji, ali je taj globus izgledao tako bedno da ga je žalost bilo pogledati.
o smrti, ali su sva ta mišljenja živih ljudi, koja oni, doduše, kad umiru, podvrgavaju izvesnoj kontroli, samo nam, na žalost, ta svoja kontrolisana mišljenja ne objavljuju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pred mojim očima su padali. Onako ranjene Bugari su ubijali — komandir se zagrcnu. To nije bila žalost slavoljubivog komandira koji je izgubio svoju jedinicu i sa njom komandu, već iskren bol za izgubljenim drugovima svojim.
Petrović, Rastko - PESME
Sprema se da umre. A duša mu je žalost i tad beskrajna: O, kad bi bila bar pratnja sjajna! To tada na čudan način saznam Da mi je duša raskidana na hiljadu
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Na žalost, mi ne znamo, i po svoj prilici nećemo nikad saznati, ni to kakve su izgledale epske pesme koje su se pevale u doba
Bog je puštao moriju i uništavao čitave porodice, bog je dopuštao užasne zločine, bog je radost iznenada pretvarao u žalost, bog je izlagao ljude nebrojenim patnjama. Zašto?
U jednoj između ostalih — gde priča majci kako se prepao od strašnog Turčina otmičara — Marko sam kaže da mu je žalost za nesrećnom snahom ulila potrebnu hrabrost: Ja pogledah na đevojku, majko, kad đevojka grozne suze pušta, sve marame
Jest, sultan je drhtao od Markova gneva, ali — na žalost — uvek se spasavao toga gneva mašivši se rukom u džepove i bacivši Marku koju stotinu dukata.
U kasnija vremena, kad bi se u nekom kraju hajdučka borba utišala i turski zulumi povećali, žalost za junacima kao što su Dojčin, Prijezda, Kajica, Oblačić Rade, Zmaj-despot izlivala se kroz reči Margite devojke:
humor u sledećim stihovima naše pesme Miloš Stojićević i Meho Orugdžić: Puče puška, zapjeva Milošu, Orugdžiću na žalost odjeknu; vrag dogodi, te Meha pogodi.
je sivome sokolu: neka nosi staru babu mome, neka kupi svu latinsku silu, nek ti hara bijela Žabljaka, nek ti vraća žalost za sramotu“.
Kaži, sine, kaka t' je nevolja? Kaku sam ti žalost učinio?“ Reče tade Novaković Grujo: „A moj babo, Starina Novače, mene jeste golema nevolja: ti si, babo, društvo
Memed-aga konaku pohiti, ne bi l’ još kog Srba zastanuo, da još bira đekog da pos’ječe. Al’ kad Srbi žalost opaziše, iz čaršije namah pobjegoše, Memed-agi nijedan ne dođe.
U punom skladu sa naglašavanjem izuzetne Musine snage, odnosno izuzetne veličine Markovog podviga, jeste i Markova žalost što je pogubio „od sebe boljega“.
postoji i mišljenje da je to car Manojlo Komnen ili Manojlo Paleolog) davori (davor’) — uzvik koji najobičnije pokazuje žalost, a uz to često i prekor, ređe pretnju, radost, čuđenje davorije — svirka, pesma dažd — kiša daidža — ujak daja, dajko
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
s talasom o bregove bije, Pak i opet se natrag u sebe I skutava tišeći se, — Tako je i čovečasko srdce Podizato na žalost, na što li drugo, Srdenje, smeh li.
al' zamalo bi živ, skoro se prestavi ode k onom tamo boljem životovanju, a ne ostavi po sebi muška deteta, — te konačnu žalost ostavi srbskome rodu.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Iako je pakosno i zajedljivo to bilo, bilo je, na žalost, istina. Pan Franćišek ne komponuje više ništa; čak ne komponuje ni to, ni vino sa sodom, nego pije vino onako „klot“,
i poznali Potu po glasu (jer Pote se češće derao kad ga tuku u dućanu, i otud mu poznaju glas), i vele da je žalost bila slušati tu dernjavu i kuknjavu Potinu.
Naravno da i to nije bilo lako. Nije bilo bez nekih tešoća, naročito kod našega sveta, koji je, na žalost, izostao iza Švajcaraca i Amerikanaca (severnih, naravno), pa još nikako neće da uvidi i da prizna da je ipak javnost
— sve gore davija — tužba damno — davno datke — sekice degenek — palica dek — da demek — to jest dert — žalost, bol dovlet — bogatstvo dor — tek droban — sitan drt — mator duzdisati — urediti đene-đene — nekako đulijak —