Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Taj čičica, sa žbunom sedih dlaka na grudima, pričao je nešto onima, koji su čučali oko njega. Kad ga zovnuše, poče da posmatra, mrzovoljno,
Imali su plave šinjele, crne šubare na glavi, čizme na nogama, sablju krivu, a grudi, međutim, razdrljene, sa čupavim žbunom dlaka, u inju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
mu se beše unelo u lice, svojim sasušenim plodovima, u kojima su zvečala zrna, i leže poleđuške, da se rashladi, pod žbunom što se beše nadneo nad kolibu, posmatrajući, netremice, mlazeve svetlosti u prašini što je lebdela nad dalekim
Na nekoliko koraka pred šumom, pred jednim žbunom, primetio je žene koje su uplašeno čučale po strani, očekujući da on svoj posao svrši.
Miljković, Branko - PESME
Tu izgubljeno sećanje pustinju hrani. IX POČETAK ZABORAVA Tu izgubljeno sećanje pustinju hrani Pred malim žbunom vatre ticom ubijenom u letu Tu je živo što živi a nema ga u svetu Što traje početak u kraju a prošli su davno dani.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— začudi se Jovanče. — Doći da vidiš. Jovanče se spusti u Jarugu. Ispod nagnute stijene, zaklonjena gustim žbunom crnoga graba, kukrike, zijevala je poširoka tamna rupa. — Šta to kopaš, majstore?
„Izgubljeni“Stric u to isto vrijeme baš je stražario sakriven za jednim žbunom uza samo raskršće i očekivao Jovančetov povratak.