Upotreba reči žena u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

u jednoj kućici koja je desno od mosta na samoj obali stajala; sa tavana, s detetom u naručju, vikaše za pomoć jedna žena: — Upomoć! Upomoć! Ljudi, pomagajte! Eno se ruši već! Ljudi, voda!

— U mojoj deci je krv i mleko moje, — govoraše baka u svojoj zanetosti, — a u meni je jad njihov i žena njihovih; ja sam, sanjajući, strepila za njih, a oni se, budni, ne sećaju svoje stare majke! Ja vičem: „Odneće me voda!

Ja ga donde nisam viđala, ali jedna žena, bojažljivo šapćući, reče u sebi: „Baš je to gospodin komoraš...“ Sad sam znala ko je: čovek koji je za vreme gladi

Ja sam od strâ drhtala kao prut. On se saže, zagrli me i htede me poljubiti... Ja sam vrisnula i pala na zemlju. Žena ovoga kuvara, domaćica od te kuće, utrča u sobu, diže me, plašljivo gledajući u ljutitoga gospodina; posle me izvede

Zatim se okrete čiča-Marku, koji je s prekrštenim rukama gledao u mrtvaca. „Ko ti je ova žena?“ pitao ga je prota oporim glasom. „Sestra moga pobratima, oče proto!“ odgovori čiča Marko duboko uzdahnuvši.

Rešila sam se da idem služiti. Odoh jednoj majstorici. Dobra žena, imala je dvoje-troje dečice. Ja joj se ponudih da im budem dadilja. Majstorica me je s nekim saučešćem posmatrala.

“ Ja odem... Beše to gospođa senatorovica na koju me je majstorica uputila: žena srednjih godina, puna, jedra, crte na licu pravilne, ali odvratne, suviše stroge: ja se na to lice ne bih nikada

Da li se kajala šta je učinila, ili su to bile suze radosne uzbuđenosti?... Ko će to znati? To su tajne koje žena ni na smrtnom času ne ispoveda.

Ujutru se iskupilo u kuću i oko kuće ljudi i žena, po većoj časti iz rodbine Živkove; oni su, sve dvoje i dvoje, šaputali, klimali su glavom i uopšte su pokazivali da

Odande sam mogao celu avliju, a i unutrašnjost ćelije neopažen pregledati. U crkvu uđoše dva-tri čoveka i nekoliko žena iz obližnjih sela. To je bilo sve... — Ali gde je Stana sa majkom? — mislim sam u sebi — Zar ona neće doći?

Ne prođe dugo, pa se i arhimandrit ukaza. Žena, koja je svoga muža trovala, diže se i, skoro metanišući, priđe kaluđerovoj ruci.

Njegova tašta i žena strašljivo su ga gledale, a sirota majka posmatraše brižljivo njegovo kretanje; videla je nesrećna mati da ga nešto boli a

Obradović, Dositej - BASNE

Čovek velerečiv 108 91 Zec i lav 110 92 Dva putnika i sikira 112 93 Medved i pčele 114 94 Medved i Ciganin 115 95 Žena i muž pijanica 117 96 Krtina i mati njena 118 97 Zmija i pila 120 98 Apolon i čovek lukav 121 99 Medved i

Miševi i praporci 134 108 Ris i lisica 136 109 Hrast i trske 138 110 Putnici i topola 139 111 Čovek ubog i žena 141 112 Žena i kokoš 143 113 Kornjača i orao 145 114 Dete i sreća 147 115 Petao i gpagi kamen 149 116 Starac i

i praporci 134 108 Ris i lisica 136 109 Hrast i trske 138 110 Putnici i topola 139 111 Čovek ubog i žena 141 112 Žena i kokoš 143 113 Kornjača i orao 145 114 Dete i sreća 147 115 Petao i gpagi kamen 149 116 Starac i zlato 150 117

— „Vi ste petlovi bez svakom zakona, imate više žena nego Turci, i nimalo ne gledate na srodstvo i prijateljstvo”, veli mu mačak.

Česna i blagorazumna žena ne traži slavu svoju u mnogocjenim odjejanijam. Luda i nerazumna s haljinama se ponosi, i kradom se obgleda gleda li je

Mi prolazimo, al' idu drugi posle nas. Ko ne mari za posledak, o onom ovde nije reč. 95 Žena i muž pijanica Žena imala pijanicu muža, i svakojako se mučila sovjetujući ga i uvještavajući ga se ostavi pijanstva,

Ko ne mari za posledak, o onom ovde nije reč. 95 Žena i muž pijanica Žena imala pijanicu muža, i svakojako se mučila sovjetujući ga i uvještavajući ga se ostavi pijanstva, črez koje dan o dan

Pita on: „Ko to lupa?” —„Ja sam — odgovori žena s pretvorenim glasom — što mrtvim|jelo nosim.” Kad ovi počne u mraku oko sebe pipati, ima šta nađi!

opštestvo gdi se žene iz mladosti besposlici, raskošu, bestidiju, zlonaraviju i sujetnim ukrašenijam nauče i predadu. Žena mudra i dobra okrenuće muža svoga na dobro, van da je sasvim skot; a zato ona koja je pametna gleda za koga će poći, i

111 Čovek ubog i žena Čovek ubog razboli se teško, i ne imajući se s čim lečiti, niti lekarom plaćati, reče ženi svojoj da ode u jedan

” „Bre, idi ti i učini što ja tebi rekoh; nek' der se ja samo podignem, a za ostalo ćemo lasno. Ti si prosta žena, zar ti misliš da bog mari za konje i volove? Kaluđeri bi samo u tom prevareni bili, a malom li su zar i oni prevarili?

A poznato je da i od njih istih koji pošteno misle i otečestvo ljube to jedva čekaju i tome se raduju. 112 Žena i kokoš Žena imađaše kokoš koja joj nošaše svaki dan po jedno jaje.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Desnom rukom čorbu od leve mešao! 2. Dao kapu praviti, nemao je na šta staviti! Žena ti mesila prašinu, kišino testo! Bežali od tebe tvoja kosa, tvoje meso! Zalud bradu iznad potopa dizao!

I dok se žena u njihovoj senci, gola kao iz vode, gola na obe plećke, probuđena suncem iz neba mesečevog mužu senovitom do dna

i s mutnim kapima znoja u mahovini pod pazuhom nežnom mišicom zaklonivši lice prekrštajući nogu božansku bosu žena iz usta vadi ukosnice i zabada ih u podignutu kosu!

Bežim. Rog me goni, sačekuje kljun, i u bekstvu, mučen ko lednički cvet, razaznah u mraku još strašniji svet: žena s bradavicom ko isisan crv doji vranu mlekom crnim kao krv; a žohare ljudi jedu, ulov tih, i bdiju, da žohari ne

s tanjira, preko stola: iz žetve, kroz vrata naglo otvorena, suknu sunce, svetlost u vratima polako postaje žena, ta žena prilazi, Do pola kujne to je vila Ravijojla (nosi maslinu zlatnu), kad priđe stolu Gina kuvarica

preko stola: iz žetve, kroz vrata naglo otvorena, suknu sunce, svetlost u vratima polako postaje žena, ta žena prilazi, Do pola kujne to je vila Ravijojla (nosi maslinu zlatnu), kad priđe stolu Gina kuvarica (spušta

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

više na godinu, a ono kako klepalo udari, onda grne sav narod u crkvu i hoće na vratima da se podavi, i ko pre uđe, žena ili čovek, taj napred i stoji.

U mesecu juliju (1804.) pređe nam i Petar Novaković Čardaklija, austrijski ritmajstor, koga je žena bila je u Budimu kod ruske princeze, koja je bila za palatinom.

bio je svoju ženu sa Stojkovićem Atanasijem i Teodorom Filipovićem poslao u Rosiju (mi nismo znali da je tamo njegova žena), pa zato i on navali da se ide u Rosiju. Tako odrede mene, Čardakliju i Jovu Protića iz Požarevca.

Čuješ samo jauk žena bula i pisku dece. Zaustavimo vojsku. Namestim straže, da se vojska blizu roblju ne prikučuje. Dođe vesnik od Turaka,

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Siromah Radan sav pozelenio od muke. Žena mu i deca kao potučeni... Poče se prodavati — mahom sve kupuje Uzlović, seljaci i licitiraju i ne licitiraju; žao i

Dođe red na kuću. Stade piska dede, žena mu udari u zapevku. On, siromah kao zgranovan, ulete u kuću. Svi se zagledasmo šta mu bi sad!

Sad, valjda, ima opet nekog te mu pomaže da trguje s glavom šećera... Siročad Radanova potucaju se po najmu; a žena mu nekako ubrzo presvisla od teška jada... Eto, moj Pajo, kako može čovek da strada!... — Molim, fajerunt!

Već po neka žena stoji na pragu, maše prema oblaku pronoskom, i usplahireno zove kakog obešenjaka ili utopljenika: »Aj, Timotije, aj,

— Jo mene, šta je popu danas! — začudi se jedna žena mašući pronoskom. — Kud će po ovakom vremenu? Kad bi da prođe pored škole, ugleda ga učitelj Grujica pa kaogod da mu

Sibinova Miona ne htede se ugledati na svoje, po nesreći, druge. Otresita i vredna žena prihvati u svoje ruke i teške ratarske poslove...

Prozboriše još dve-tri o drugim stvarima, pa se digoše i odoše. — Muž žena! — reče čiča Jezdimir polako, pošto odmakoše od kuće Mionine. Nastao je časni post. 3ima već prevalila.

točka kad vodenica radi oplavak — batina, štap oporočava — priča, negira orjantin — hulja orospija — nevaljala žena osmočiti — u slast pojesti neko jelo osoj — mesto koje leži u hladovini otoič — malopre ošvanjio — osramotio se

pasom ići — goniti goveda ili ovce lagano da mogu da pasu pezevenk — nevaljalac pećenka — vrsta puške planinka — žena koja u seoskoj zadruzi rukuje mlekarom i prodajom belog smoka povesma — količina lana, kudelje, pamuka ili vune koja

lešnika, igračka raznost — raznolikost raspedliti se — raširiti se, raščepiti se rahat — lako reduša — redara, žena koja u zadružnoj kući kuva i pere sudove roga — račvasto drvo koje se pričvrsti stoci na vrat da ne bi prelazila

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

je šta ko danas radi; znao je koji momak s kojom devojkom stoji; znao je koliko ko kašika u kući ima; znao je koja je žena trudna; znao je... sve.

A ma koji od njih je dva da je video dva-tri sela više od svog rođenog mesta!... Pa i sama žena toga doba bila je nešto drugo. Ona nije naličila na majke i seje ranijih vremena.

I svi mi umemo gađati, ali onako... Govori, Surepe! Ta, progovori, onemeo!... — Ti govoriš za deset žena! — reče Surep, a svi prsnuše u smej. Zavrzan uhvati Stanka za rame. — Slušaj!... Slušaj samo kako brblja!

— Marice, — reče Nogić ženi — uzmi ponjavu pa nam prostri u kačari. Žena ode da prostre. — A ti, Jovo, idi još noćas Simi i javi mu da ga čekamo ovde. — Hoćeš li se koliko baviti, bato?

Ne smeš čeljadeta u kući zadržati. Razlomi mi se ona stara mati dvoreći ih. Pa još pas pita gde mi je žena?... Pre deset dana jedan gola ubi dete u Klenju — pa nikom ništa!... Vlaško pašče ubijeno, ko ti o tome vodi računa?

— Koješta!... i Turčin sleže ramenima... — Bio sam se poplašio. Ja znam, čuo sam od žena da je on bacio oko na onu Sevića curu... pa, bogami, svašta sam pomislio!... Ali, hvala bogu!... Turčin je to i čekao.

(Ona reče otvoreno: „s Lazarom”.) Ne, majko!... Ja se volim i u paklu peći nego biti žena onome odljudu! Krunija zaneme. — Kaži ti babi neka me slobodno ubije! Ja ću na nebu iskajati greh njegov...

Odmah ga posadiše da sedne i doneše rakije da ga usluže. Žene pripituju za zdravlje žena, a Ivan usturio tunos, pa tek će reći: — Pa, prijatelju, šta mi radi prijatelj Miloš?

— „Šta je, Kruško? Šta ti je, sram te bilo! Zar u suze, kao žena?... Ne pomaže ti, vala, pa baš da plivaš po njima!...” I prevuče nožem preko dlana...

— zapita kroz plač Kruna. — Što je ovde nisi naterao? Miloš vide da je doteran do duvara. To što mu žena prebacivaše, prebacio je, kao što znamo, i sam sebi. — Pa... nešto se mora učiniti!... Ko sme živ Turčinu na oči?...

Ivan se diže na noge, pa se ukoči. Jedan trenutak svi behu okamenjeni, ali odmah zatim žena i deca udariše u vrisku i zapevku. I sve se ućuta...

— reče Nogić. — Ti bi hteo da satreš tursko seme!... Gde ćeš to učiniti kad svaki od njih ima bar po pet žena!... Neka mu svaka rodi po sina, pa eto ti balinčadi kao gada!...

Dučić, Jovan - PESME

DRUGA: PESME LjUBAVI I SMRTI 149 HIMERA 151 SRCE 153 ŽENA 155 ZAVET 157 PESMA 159 TAJNA 161 GNEZDO 163 LEPOTA 165 SUTON 167 BESKRAJNA PESMA 169 NAŠA SRCA 171 MOJA

triju mora, Pri zalasku sunca u prvoj tišini, u blistavoj senci smaragdovih gora — Bleda, kao čežnja, nepoznata žena, S krunom i u sjaju, sedi, misleć na me... Teška je, beskrajna, večna tuga njena Na domaku noći, tišine i tame.

POEZIJA Mirna kao mramor, hladna kao sena, Ti si bledo tiho devojče što sneva. Pusti pesma drugih neka bude žena, Koja po nečistim ulicama peva.

Ova želja plava, Je li želja srca moćnoga i čedna? Ili napor duše koja malaksava? Je li ovo žena koju ljubim, zbilja?

VRAĆANjE Kad mi opet dođeš, ti mi priđi tada, Ali ne kô žena što čezne i voli, Nego kao sestra bratu koji strada, Tražeć mekom rukom mesto gde ga boli.

Prići će mi nežno u danima ovim, Kao iluzija dobra, neka žena; I radosno tada po zvezdama novim Tražiću svoj usud za nova vremena.

Otkud si i ko si, niko znati neće: Ljubav ili mržnja, sudba ili žena. KNjIGA DRUGA: PESME LjUBAVI I SMRTI Prijatelju Slobodanu Jovanoviću HIMERA Nevidljivom suncu pružam žudne ruke, I

I kad očarano kucne srce neko, To je moje srce što se opet čuje... ŽENA Ja snevam o ženi, većoj no sve žene, Čija će lepota biti tajna svima, Što je kao božji dah u prostorima, Koji ne

I ja ključar čudne lepote, da s tajnom Srećom vidim jasno da je ova žena Od istoga svetlog tkiva načinjena Od koga i bolni moj san o beskrajnom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna, Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta? Ali tvoga daha prepuno je svašta, Svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kao da me uvek s drugu stranu reke Čeka moja sreća, kao verna žena, Što upreda tugu ljubavi daleke U nit od preslice do zlatnog vretena.

MIRNA PESMA U zenice me neprestano gleda: Šta traži u mojim očima ta žena? Sjaj magijski nekog sunca koje seda — Jednu drugu ženu i druga vremena?

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

svega što se o njemu znalo: Đorđe je tada počeo parčetariti, ali kad se pokupi veresija, on poče opet za se raditi. Žena mu umre, i on osta s jednim ženskim detetom sam u svetu.

— Idi! To je jedno dobro i čestito dete! Znala sam joj i mater — krasna žena! I Ćorđe je jedan po jedan čovek! On, eto, sad nije nizašto, ali se još ne da!

Ništa!... Sutradan — ništa.. Kad, moj brate, opazi majka da on nema sahata! Prekide se žena, pita ga: — A gde ti je, Mitre, sahat? On se namrgodio.

Nije meni, valjda, vrana popila pamet, da mi treba žena tutor! Ćuti plemenita duša. Guši se. Ni suza nema više. One teku kroz prsi, padaju na srce i kamene se.

Ni žena Marinka magazacije ne htede sesti u kola, već pođe sa svojim malenim društvom pešice, okrećući čas po leđa onima s koji

Daj jednu žišku! Kapetan ga više ne slušaše. Njegove misli behu daleko: čak u Knjaževcu. Tamo mu je bila žena kod matere, čekajući da se oslobodi bremena. Ali tada su tamo bili i Čerkezi!

beše prošlo već pet nedelja, a Turci došli na Tresibabu, a Čerkezi ruše njegovu kuću i pale mu postelju na kojoj mu možda žena leži. Pa ipak je on iščekivaše. Ima u čoveka jedna žica, lažljiva kao slučaj, pa ipak je zovu „predosećanje”.

Kapetan baci uže momcima koji se čudiše njegovu poslu, zanese se i malo što ne pade u vodu. I kad mu žena u onoj tišmi i guranju pade na prsi i predade mu sina, prvo suze, pa onda poljupci počeše padati na punačko detence koje

prvo suze, pa onda poljupci počeše padati na punačko detence koje se nimalo ne srđaše na svog dosad neviđenog oca I žena je plakala — to se već zna! I druga jedna postarija žena iza nje — i bez toga ne ide! I najzad i detence ototanji.

I druga jedna postarija žena iza nje — i bez toga ne ide! I najzad i detence ototanji. Oni brzo pređoše preko mosta i skloniše se u stranu, praveći

Kad je sve dobro! Stara žena briznu u plač: — Daleko smo od dobra, moj sinko! Ostadosmo bez kuće i kućišta. Kapetana kao da neka ledena ruka

Kapetan je opet ozidao kuću na istome mestu u Knjaževcu. Pokrio je, istina, kao što se kaže, hartijom, ali mu je žena vesela, i sinčić zdrav, i čupa ga već za brkove. Blagoje je još donekle govorio: „Sve će to narod pozlatiti!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Sete ga se i nađu ga tek onda kad ga žena potraži: »A di se to deo moj čovek?« pita žena, dokle ga ne nađe pod stolom. »Jao, teretu moj!« viče žena i diže ga.

Sete ga se i nađu ga tek onda kad ga žena potraži: »A di se to deo moj čovek?« pita žena, dokle ga ne nađe pod stolom. »Jao, teretu moj!« viče žena i diže ga. A gospodin popa samo sedi.

« pita žena, dokle ga ne nađe pod stolom. »Jao, teretu moj!« viče žena i diže ga. A gospodin popa samo sedi. U dvadeset i četiri časa tek ako se jedared diže da vidi, veli, konje, ili kolut

« Ah, kakav bi to krasan par bio da se uzmu! On lep, visok, a ona lepa i malo niža; ali žena i treba da je malo niža, to je mnogo lepše nego kad su i muž i žena visoki, a sačuvaj bože kad je muž mali, a žena se

On lep, visok, a ona lepa i malo niža; ali žena i treba da je malo niža, to je mnogo lepše nego kad su i muž i žena visoki, a sačuvaj bože kad je muž mali, a žena se otegla u visinu!

ali žena i treba da je malo niža, to je mnogo lepše nego kad su i muž i žena visoki, a sačuvaj bože kad je muž mali, a žena se otegla u visinu!

Pa još kad se uzmu ispod ruke, izgleda ona žena, izdaleka kad gledate, kao da je uprtila s pijace kakav ceger, pa ga vuče kući.

Niko živi ne ide više sokakom. Izumire polako i bahat ljudi i topot konja i tandrk kola i torokanje žena. Jedna po jedna klupa ispred kuća pod bagrenjem ostaje prazna.

« A ona se opet nakašlje, a ja k’o velim: kad baš ’oćeš i biće ti!... Fajn žena, što jest; žustra baba! A šteta što nije u mojoj »parokiji«!

Sniva, a on kao već oženjen baš onom istom Arsinom punicom, onom Savkom, pa su sad k’o muž i žena. Ušao Nića u gazdašag, pa ga svi u kući poštuju, i rade, a njemu ne dadu ništa da radi, a njemu vele: »Neka, ča-Nićo, ne

Koliko mi se puta gospoja Sida tužila na gospoja-Persu, — kako je obešenjačka žena! »Kad god ide Melanija u crkvu, uvek zove i moju Julu, a neće sama da ide; samo da se vidi kako je ona gospodske boje,

Sreća te mi je taj maler pasirao pred vašom a ne pred kakvom drugom kućom! To mi je uteha bar, jerbo vas znam da ste žena na svom mestu! A kud bi znala! Jao naopako! Ako vide paorski muškarci, ’oće, đavoli, još da me spevaju!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Iznose im jela, pića i razdaju. Na taj dan, ma da muški ne idu na groblje, i čaršija je zatvorena. Od žena ne može da se prođe. Iz sviju maala, kapija i čaršije, stiču se i idu drumom što vodi groblju.

Ma da je ona velika, dvokrilna, na svod, uvek širom otvorena, ipak, kad se uđe, ne može od sveta: žena, dece, slugu, sluškinja koje s korpama jela na glavi i sudovima pića u rukama, zbijene, tiskajući se, jedva ulaze i

pazenje grobova, a naročito noću rasterivanje pasa koji se kupe i loču zejtina iz kandila po grobovima sve je to ona, žena mu, klisarica radila.

— Koja Naza? — poče on natmureno da mumla i da se skuplja onako gô pod onom svojom ponjavom i košuljom. — Pa tvoja žena. — A! — poče on kao da se dosećuje — umre ona. Još otkada je umrla. — Kako? gde je umrla?

I ono, što ne bi koja žena pravo u torbu spustila već na zemlju do torbe, ona je dizala, čistila i metala u torbu. A od svega što je najbolje,

I onda se vraća, ali slobodniji, rasplakan, pijan. Tada bi išao na svoje grobove gde, veli, da mu je žena i kći zakopana. Seda tamo. Pošto nema da im zapali sveće, on, ono što je naprosio vadi iz pojasa i ređa po grobovima.

Gazdi se dopao i uzeo ga kod sebe, posle ga oženio, dao mu svoju sluškinju. S tom ženom imao i kćer. Ali ga žena toliko volela da ga nije mogla gledati da tako on trpi, posti, gladuje, već je radila, ponova služila i njemu davala te

Prvog i najuglednijeg hadžije. Pored toliko slugu, sluškinja i ostalih sirotih žena neke iz rodbine hadžijine, neke iz komšiluka koje su se tu, kod hadžije hranile poslužujući po kući njega kao da su

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Što se štafirunga tiče, s tim sam zadovoljan, al' osam stotina je vrlo malo za trgovca. Ja sam želeo bar da mi žena toliko donese koliko ja imam, al kad nije tako, a ono bar hiljadu forniti moram dobiti, pa ne sme baš ni pet para

— Dakle, mi smo prosti uvek, i takvi ćemo i ostati? Samo da mi budete žena, kakva biste bili Srpkinja! — Ala ste vrag! Vi biste mi zapretili da ne smem strane knjige čitati!

Ta i nas sviju čuvstvo je onde, al’ iz njenoga pisma ne vidi se da ona mora moja žena biti . — Tako je. — Pa sve nešto izdaleka govori. Neće da dođemo pa da se svrši, a opet ne kaže da neće.

Gospođa Makra Mračevićka bila je malo jača od četrdeset godina; velika, krupna žena, lice i sve malo pozamašnije; nije bila ružna ni sad, ali imala je muški glas — sva je kao neka muškara izgledala.

Pa onda, ta ne bi htela za tezgom stajati! — Ta već to je najmanje. Kad bi ti ona žena bila, morala bi; ja bi’ njoj već fantaziju isterao.

Ja, nemeškinja, jedan dan; ta ni jedan sat, ni jedan minut; inače nisam ti žena, — planu ljutito Alka i zaplaka. — Dok sam ja živ i imanja imam, tebe niko zatvoriti neće, — reče ozbiljno Jefta.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

smeška se, malko bled, gleda nervozno levo i desno. — E dobro, kuda je prošao? — Knez Miloševom. — A žena jel' s njim? — Nju ostavio, jedva mu se dala prilika... — Užas, ljudi, propali smo konačno.

— Verujem potpuno. — Ali moj muž neće ići, ja mu nedam. Pa se ona žena još jače i strasnije privi uz snažnu mišicu čoveka i po onom pokretnom utisku na njenom licu, što je u jednom trenutku

nisi ti ono što si bila! Boga mi, nisi! Čudno bi tada izgledala ova, u strastima do prestupa odvažna žena. Branila bi se ona rečito, prelazila u napad i protestovala. Nigde ona ne izlazi.

uvek kad bi pomislio: da bi to značilo lišiti se svih draži na koje se navikao i koje mu je pružala ona strasna žena u onoj svojoj najslađoj, u onoj svojoj jutarnjoj rosi mladosti, ta žena koju je on, sa onom neutoljivom glađu osnovnog

se navikao i koje mu je pružala ona strasna žena u onoj svojoj najslađoj, u onoj svojoj jutarnjoj rosi mladosti, ta žena koju je on, sa onom neutoljivom glađu osnovnog nagona, želeo u toliko pomamnije u koliko se više njenim nesravnjenim

Pored peći, na pirotskom divanu i sa mačkom u krilu što je prela, sedela je i vezla njegova žena. Uvređena što je on grubo odgurnuo onda, kad je poštopoto i na silu htela da sazna u čemu je stvar oko koje se muči,

„Šetnja nije za domaćice“. Kao mula ćuti njegov otac za ručkom i broji svačije zalogaje. „Dece, treba imati dece, žena bez dece nije ništa“, to je sve i samo se o tome govori.

Najedanput, tamo na ulici, začuo se neki žagor i nešto kao sablja nekako značajno zveknulo o kamen. U istom trenutku žena odbaci vez i, potpuno uverena u onu njegovu duboku i tešku udubljenost, ustade pa se za tren oka stvori kraj prozora.

blagosti opšte majke, rukama nisko i skrušeno skrštenim i glavom nešto malo nakrenutom na jednu stranu; do nje puna žena sa onom žutom kao vosak bebom u krilu. Detetu je drhtala bradica.

I zaista, ona beba, kad god bi se probudila i pogledala u nju s mesta bi zažmurila i malaksalo zaplakala. Ona puna žena, majka žutog deteta, držala je u ruci već sa svim mokru džepnu maramu i svaki čas brisala ili svoje obraze ili detinje

Ona druga baba, ogreѕѕe, i sama ide u Vrhovnu Komandu. Tamo je njen sin u štabu, oko menaže, a žena mu razvila barjak u Beoradu. Sad ona ide sve da kaže, pa kud puklo. — Ja ili ona, pa koju više voli.

smatra za svršen, ali ga ipak produžuje i jede svoju salamu nekako ogorčeno i osvetnički, sa licem strašno svirepim. Žena s detetom bila u Beogradu kod lekara, ali nikakve vajde.

Afrika

Vuije mi dopušta da se divim, pod uslovom da je indigo materiju žena sama tkala a ne kupila u evropskom dućanu. Na pristaništu škola crnih babica u belom, crnih bolničara u belom, devojke

čije su kuće kao u našoj Paliluli, jednospratne, okrečene i sa dubokim dvorištima po kojima gamiže svet crne dece i žena.

Eno u dnu dvorišta žena gola, samo sa „panjom“ oko bedara da bi njim držala dete na plećima. Jednim drvenim maljem tuca proso u visokom drvenom

nabora sa divnim osenčenjima, široke bluze završene čipkama, što sve pokazuje da otkako su se zaljubile u toalete žena prvih guvernera i komandanata, pa to izmešale sa svojim svečanim odećama, još nisu tu svoju ljubav napustile.

“ U rečici koja protiče kroz samu varoš, ispod mostića, žena uzima jedno žurno kupatilo, ostavljajući začas na stranu pranje rublja. Njeni pokreti su pokreti zastiđene crne Venere.

Druge priče o zmijama u savani, koje gamižu po celoj kući. Vuije Mi kaže: „Moja je žena ciknula; i kad sam utrčao, video sam kako se zmija odvija od noge naše devojčice. Uzeo sam štap i ubio je.

Krešte i laparaju na sav glas. Pokreti su im naučeni od belih žena kad ogovaraju; izgleda kao da igraju kakav Sterijin komad; udaraju se rukama, uzvikujući: „Iju, iju, šta kažete!

Likovi su simpatični, meki i nasmešeni; izraz bademastih vlažnih očiju skoro bolan. U ovakvom pejzažu ovakva žena predstavlja uistinu najdivniju ženu kakva se da zamisliti.

U ovakvom pejzažu ovakva žena predstavlja uistinu najdivniju ženu kakva se da zamisliti. Nijedna bela žena ne bi bila dostojna eve težine i patetičnosti boja i svetlosti, nijedna ne bi mogla izdržati na svojim blagim belim

Kraj sela nešto što treba da je groblje. Na grobovima ludi prazne flaše od džina, na grobovima žena noćni sudovi — simboli njinog spola, i ono bez čega ne mogu ni na drugome svetu.

Prelazimo skelom reku Bandamu. S druge strane reke grupa žena i ljudi neobično divljeg izgleda izbegava da susretne naš pogled.

Nova osvetljenja pokazuju da međ staricama sasušenih grudi postoji poneka mlada žena, čije čvrste grudi drukčije podrhtavaju u igri. Da Švajcarac ne bi izgubio noćni lov, žurimo na drugi tam–tam.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JUCA: Gospodaru, vreme je već da se jedanput i ja s vami kao žena sa svojim mužem razgovorim. JANjA: Što ćiš da govoriš, da mi praviš šteta?...

Tako si počitui svoga gospodar? JUCA: Ja znam da je dužnost žene svoga muža počitovati, no mislim da i žena ima pravo kad zakteva da je muž ljubi. JANjA: E, to je lepo reč, to je lepo slovo! Odi da ti polubim.

Odi da ti polubim. JUCA: Nije samo dosta ustma ljubiti, nego treba muž da pazi šta mu žena zakteva, pak da joj čini po volji. JANjA: Ama treba i žena da sluša svoga gospodar.

JANjA: Ama treba i žena da sluša svoga gospodar. JUCA: Ja ne znam u čemu se vi na mene možete potužiti? JANjA: Koliko sum ti puta molio i

JUCA: Taj diogen, može biti, da nije bio oženjen, pa je mogao činiti što je god hoteo; no ja sam vaša žena. Ja neću da se smeje svet od mene, nego da mi kupite šešir. JANjA: Uha! Oćiš da se svađiš jošt sos mene?

To je očevidna prevara. Za takovo što pravedno je da se žena rastavi. — A šta tu treba više razgovora? daj mi što sam donela, pak idem mojoj materi. Živiću kako mi bog da.

Momku ostaje drugi pet, pak se mogu oboje po volji usrećiti. JANjA: Pa tako, na ovu načinu, može i žena udata da uzmi? MIŠIĆ: O, dakako! JANjA: Vraško svet! Kako si savija na svaka hunsvutarija.

JANjA: Pa što govoriš? Da mi kradiš, da propadnim? O, talas ego!⁸ Da si otvori zemlju, da mi guta kod tako nevaljalo žena! JUCA: Pa ne morate dati, zaboga! Ne može vam niko oteti. JANjA: Vidiš alopu!

Idem kao majstor Glišina žena. A, nećemo mi tako! Ima Janja novaca. Kazivali su meni. KATICA: To je istina da on ima novaca, ali kad mu je takva

Vidite, gospodin notarius, ja vas poštuim kako jedno pametno muž, ama, znajte, imam mlada žena, a svet je hunsvutsko. Zašto da pravim sramota na moja kuća? MIŠIĆ: Kir Janja, ja mislim da vi o meni nećete sumnjati.

MIŠIĆ: Kir Janja, ja mislim da vi o meni nećete sumnjati. Vaša je gospoja česna i poštena žena, no vi imate jošte i jednu kđer. JANjA: Katica je dete.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

190 XI NE POSTOJI TA ŽENA SA ZELENIM OČIMA 219 XII OSTAĆE SAMO GROBOVI 260 XIII DOK JE ŽIV HOĆE DA ZASPI NA NjENOJ RUCI ISPOD BAGREMA 279 XIV

Kad bi Sunce odskočilo, oficirima je bilo dozvoljeno da tu iziđu, iz zatvora, i da posede na klupama. Žena Engelshofenovog profoza bila je tu zasadila nekoliko suncokreta i pokrila zid mrežom ladoleža.

Engelshofenu nije ni na um padalo da im zabrani da spavaju kod svojih žena. Petar, koji je bio, u vojsci, daleko zaostao za braćom, bio je među njima najbogatiji, po ženi, Varvari, koja je bila

Varvara rođena Stritceski, Petrova žena, bila je doznala, od Engelshofena, da će Pavla, tog jutra, odvesti iz Temišvara, na putu u Gradišku.

Ta žena, tada u svojoj dvadeset i drugoj godini – već tri godine u braku – bila je jedno plavo, vitko, ružičasto stvorenje, malo

Na to su i njegov brat Đurđe, i žena Đurđeva, Ana, odmah pristali. Međutim, Trifun, koji je u onoj gunguli bio udaren po glavi, odbio je da ide.

Međutim, Trifun, koji je u onoj gunguli bio udaren po glavi, odbio je da ide. Odbila je uistini njegova žena, mati šestoro dece – sa poslednjim na sisi – koja se beše prepala, kad su joj Trifuna, krvavog čela, dovezli.

Tako se onda desilo da se žena Petra Isakoviča, tog jutra, prva budila i da je počela i svog muža da budi. Petar je ležao, poleđuške, na postelji, sa

Disao je kao tihi povetarac i pućio usne. Zapalivši sveće na velikom kandelabru, kraj svoje postelje, njegova žena sede na postelju u dugoj, svilenoj, spavaćici, i dugo ga je posmatrala. Morala je da ga budi.

Trgao se, kad ču svoje ime. Zatim se okrete potrbuške i hteo je da nastavi. Čuvši da ga žena zove, ponova, on najzad otvori oči, ali jedno ponova zatvori i poče na drugo da čkilji, upitav, nabusito: „Šta je?

“ Žena mu je sedela uzdignutih kolena, obgrlivši ih rukama, spustivši glavu na njih, sa osmehom. Gledala ga je svojim krupnim o

“ On je imao običaj da noću veša, o prozor, sve što skine: mundir, gaće, klobuk – da se vetri. Njegova žena, na to, iziđe iz vode, a njen muž poče, u istoj vodi, da čuči i da pere noge.

Teodosije - ŽITIJA

Takođe i žena njegova, blagočastiva Ana, od istoga episkopa svetoga Kalinika primivši anđelski i inočki obraz, nazva se mesto Ane

Među ništima koji su dolazili u višerečeni manastir i primali pomoć svome siromaštvu, gle, neka žena blagoobrazna i pobožna pobožno pristupivši reče mu: — Sveti Božji bogoljupče, Bog Mi zapovedi i njegova Bogomati

se Gospod naš smilova na narod, i čineći čudo, po jevanđelskoj povesti, sa pet hlebova nahrani pet tisuća ljudi, osim žena i dece. Odatle ode u Jopu, i tako opet po drugi put dođe u Božji željeni, u sveti grad, Jerusalim.

Mnogo zbog toga tužaše, govoreći: „O, kako mi se velika napast, ova žena, dogodi!“ I pošto mu dojadi, ustavši jednom pobeže. A sestra njegova, osetivši, kolibu bez ičega ostavi i za njim pođe.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

ljubav prema bratu, koja zauzima prvo mesto u narodnim pesmama; osim materinske ljubavi ljubav prema bratu je jedina koju žena dinarske zadruge sme iskazati; ona to čini na vrlo razne načine i sa dubokom nežnošću.

Ona se pokazuje u svim prilikama u životu, naročito u materijalnom životu. Samohrana žena sa decom uvek se pomaže u teškim poljskim i drugim radovima.

Osećanje čednosti i stida osobito je razvijeno kod žena. Ali navedene osobine dinarskih ljudi imaju i rđavih strana. Osećajnost ih katkad navodi na nepromišljena dela.

Ova je tuga inertna i rezignirana samo kod žena koje su izgubile sinove i čija je loza zanavek ugašena. U toku poslednjih vekova su gotovo svi Južni Sloveni bili

lenjost, nekretnost i želja za besposlicom, na koje se često nailazi kod ljudi dinarskih plemena, a gotovo nikako kod žena. Kiridžijanje je isto tako uticalo na psihičke osobine. Iznećemo samo glavne uticaje.

Da bi se postigao ovaj narodni ideal, svako pleme treba da bude što mnogobrojnije. Žena nerotkinja mogla se promeniti, naročito ako je udata za junaka i poznatog čoveka čija se „loza“ ne sme ugasiti.

Poligamija je istina vrlo retka, ali je žena zatvorena i radi uopšte samo u kući: privredni značaj ženin je beznačajan.

je istina vrlo retka, ali je žena zatvorena i radi uopšte samo u kući: privredni značaj ženin je beznačajan. Žena je redovno samo čovekova igračka i često je isto onoliko potpuna neznalica kao i žene u Maloj Aziji.

Ali među ovim muslimankama ima kadšto i žena pametnih i energičnih koje imaju na ljude isto onoliko uticaja kao i žene kod dinarskih hrišćana.

Do poslednjih desetina godina su bili imućniji od hrišćanskih seljaka. Ali žena ne radi ili malo radi izvan kuće, te je privreda istoga broja kućnih članova neznatnija.

Ali zbog žena u njihovim kućama ima bar jedna soba, a osim toga imaju i malo više domaćih stvari, naročito posteljnih, nego hrišćanska

Borbe su se često vodile jedino da bi se oprobalo kakvo novo ratno lukavstvo. Otmica žena od Turaka i od samih hajduka dovodila je često do beskrajnih borbi i dvoboja.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— Evo, ženo, donio sam ti jednog lovca miševa — zabrunda Brko, a njegova srdita žena samo me pogleda i viknu: — Pa to je neki stari prepredeni mačor, lopov od glave do pete, po nosu mu se poznaje!

Ujutru Brko stade da me bije zato što sam čitavu noć lupao i budio ga iza sna. Njegova žena uze da me brani. — Nemoj da ga biješ. On je čitavu noć lovio miševe, zato je i lupao.

— Vezaćemo ga na dug kanap, pa nek se šeta po čitavoj kući, samo da ne može dohvatiti slaninu — dosjeti se žena. Zaista, čim pade drugo veče, meni vezaše oko vrata podugačak kanap i pričvrstiše ga za jednu vreću u ćošku.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

ćemo sad Kuda bismo nikuda Kuda bi dve kosti inače Šta ćemo tamo Tamo nas već odavno Tamo nas željno čeka Niko i žena mu ništa Šta ćemo im mi Ostarili su bez kosti su Bićemo im ko rođene ćerke VII.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

I AGENT (nemarno): Stvar, doduše, nije tako tragična, ali moja žena, u prvome uzbuđenju, odmah je pozvala policiju. (Spazi Rinu na vratima.) Uostalom, evo moje žene, ona će vam objasniti.

I AGENT: Možete li mi reći što bliže? PAVLE: Reći ću vam ja. Moja žena i ja bili smo sinoć u pozorištu. Kad smo se posle jedanaest vratili, prošli smo kroz ovu sobu – ovde je odmah naša

(Govori.) Čuva je kao ikonu. (Čita.) „Ja sčastljiva, ja sčastljivejšaja ženšćina na svetje”. (Govori.) Ona najsrećnija žena na svetu. (Čita.) „Mojo sčastije odno obstojateljstvo trevožit”. PAVLE: To ne mogu da razumem.

PAVLE: Ako prestanete misliti na nju, učinićete da bude najsrećnija žena na svetu. ALjOŠA (čita): „Do groba ljubjaščaja tebja Lidočka”.

ALjOŠA (čita): „Do groba ljubjaščaja tebja Lidočka”. PAVLE: Dakle, šta u stvari hoće ta žena koja vas do groba voli? ALjOŠA: Hoće da ja ne mislim na nju. PAVLE: No, pa to joj možete učiniti.

PAVLE (trgne se): Ne, ne patim... Pa ipak, zašto se zavaravati, ipak, patnja je to! (Potreseno.) Mladiću, moja žena me vara! (Trgne se, jer mu se učini nepromišljeno što je poverio to jednom mladom čoveku, ućuti, hoda uzbuđeno.

Taj rukopis mirno počiva u fioci moga stola, pod ključem, ali... ovoga časa me obuze jedna slutnja: neće li se moja žena, u mome odsustvu, po služiti istim metodom kojim sam se ja poslužio prema njoj: provaliti fioku na mome stolu i

PAVLE (jedva se savlađuje): Nisi ti bio na građevini, niti si pomislio da sam ja slab, već te moja žena poslala ovamo.

Nisi kadar da posvetiš ženi ni nekoliko ljubaznih reči. Žena, međutim, mlada, voli život, zahteva pažnju, usrdnost. PAVLE: I to će sve postići razarajući brak, i to će sve postići

ANA: Kako uzbuđena? ANTA: Pa znate valjda šta znači to uzbuđena žena; bili ste valjda i vi koji put u životu uzbuđeni? ANA: Gospođa je sasvim kao obično raspoložena.

RINA: Pa da, zaboga! ANTA: Vi ste, razume se, pre no što ste postali žena, bili devojka? RINA: Ali, gospodine. ANTA: Znam, hoćete da kažete da se to samo po sebi razume, ali ja hoću samo da

ANTA: Pa ipak, pogrešili ste. Eto, baš znam jedan slučaj sa nekom Savetom Tomić. To je jedna čestita, ali sirota žena. Radi tako po kućama i izdržava se.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Sada ima sedamnaest mačaka, ali žena, više ne postoji. Sergej Ivanovič Bagricki za sebe govori da je potomak kneževa Bagrickih, ali od Luke Crkvenjaka, pa

Bile su debele i linjale se tako da je vazduh bio pun dlaka. Žena, koju ste nekada mogli da vidite kako hoda pored Tise u raznobojnim čarapama, gledala je sada iz okvira nekog medaljona.

Bila je to slika još iz Rusije pre Oktobra i žena je izgledala ljupko, s bujnom mladom kosom podignutom uvis i usnama otvorenim kao da želi nešto da kaže.

Baronica je tada bila još dete. Danas je luda žena kojoj ništa nije potrebno sem sunca. Zlato bez naročite griže savesti možemo da joj pokupimo!

biće varane dok ne nalete na nekog druga direktora kome će ono što bi drugi mogli govoriti o njemu biti najvažnije, a žena samo neophodan dekor.

Kad god bih se pojavio na plaži, mogao sam da čujem primedbe na račun pega i nogu. Mogao sam da vidim i oči žena koje me ni u kom slučaju nisu gledale ushićeno.

Setih se nečeg nalik na pritajenu pretnju u njegovu glasu i bi smešno. Ja se nikad nisam tukao zbog žena. Uostalom, one sa kojima sam imao posla nisu ni bile vredne da se čovek zbog njih tuče.

Pojurih kao sumanut prema mesari kod Tošinog bunara gde je ona obično kupovala meso. Pred mesarom je bio čitav čopor žena s korpama u rukama, ali ni jedna od njih nije bila moja majka. Pođoh ka pekari. Nije ni tamo bila.

Muškarci su se ludački okretali za njom. Ona ni najmanje nije izgledala kao žena koja ima sina visokog dva metra, dve kćerke i muža direktora. Pitao sam se zašto je baš njega izabrala?

- Ovo nije mesto za te stvari! - branila se žena, ali onaj glas, sada već sličan nekom glasu koji sam znao, naređivao je moleći.

- Taj neće ni da se uspravimo! - Pa šta onda? Što dižeš toliku galamu? Ta žena tu, je li to tvoja maćeha? - približila mi se tako da sam njen vreo i vlažan dah osećao na obrazu i vratu.

Bila je to, znači, udata žena. Počeh da prisluškujem pažljivije. Nisam bio sasvim siguran, ali činilo mi se da je to Stanikina prijateljica udata za

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Pa govorite šta ste radi. U ono doba u purđerskom životu žena mužu je govorila sa „vi“, pa aka se slučilo da u kakvoj otmenoj kući žena mužu kaže „ti“, toj kući nisu najbolje

U ono doba u purđerskom životu žena mužu je govorila sa „vi“, pa aka se slučilo da u kakvoj otmenoj kući žena mužu kaže „ti“, toj kući nisu najbolje prorokovali.

Onda bi purđer, kao što je gospodar Sofra, rekao: „Pogibelj za tebe, Izrailje”, ili: „Tu žena nosi čakšire“. — Vidiš, Soko, mi, mada smo već bogati, moramo dalje terati, i ja sam naučen jednako raditi.

Kao što znaš, učio sam i tabakluk i trgovinu. Oženio sam se prvi put, no nisam bio srećan, žena mi imala jektiku, pa je posle pet godina umrla bez dece.

Otac gospođe Soke, pokojni Uglješa, bio je kasapin od zanata, i negda jako imućan. Gospođa Tatijana, Uglješina žena, bila je iz dobre, trgovačke kuće i vaspitana.

Imaćemo im šta pripovedati, — reče Čamča, pa opet dalje peva. — Pijmo sad u zdravlje naših žena i dece! — reče gospodar Sofra. Kad čuše komesar i lečnik, oslobode se, pak kao nepoznati idu u sobu.

Jedared iz Krakova pođe natrag, obiđe sve varoši u Galiciji, tri dana bludi kojekud; trajalo je tri godine, a žena mu ne zna je l’ živ ili mrtav, pa najedared piše joj čak iz Kolomeje, otud joj javlja da se već kući vraća.

„Provijant” im je već izišao, pojeli su ga na putu sasvim, samo vina i rakije imaju. Birtaš Aron nije kod kuće, samo žena mu Rifka sa kćerima. Ištu jesti. Birtašica kaže da nema, veli „šabes” je. Šta će sada?

Dođu do one čarde. Birtaš ga nije poznao, tako je oslabio. Ovde ostane čitav dan, i birtaš i njegova žena su ga srdačno dvorili.

Proklinje Saru, ako mu volju ne ispuni. Šta će da radi, mora mu Sara volju ispuniti no ona je dostojna Čamčina žena, dosetljiva, metne ga doista u platnarski sanduk, ali ga dâ najpre kod stolara ispolitirati, pa onda na njega obični

Brat i mati uvereni su da bi kod njega žena dobro živela, i šteta što se nije oženio. Da je zaprosio bio Jucu kad je još zdrava bila, dali bi mu. A čovek imućan.

Sad, veli, dolazi mu to kao san, skoro ni sam ne veruje da je to istina bila. Svirak kaže da mu žena sve to i koliko puta pripovedala, pa se slatko smeje.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Nije više sanjao. Poj petlova i lavež pasa čuo je. Žena, koja mu je bila zaspala na ruci, disala mu je na grudi. I šum što izazva, proteglivši vrat, ču, jer tolika još tišina

Ni u njemu zvezdu, kao u snu. Trčeći kraj konja i uplakanih žena, koje nisu puštane dole, do čamaca, ljudi su se okupljali, dovikujući se.

Psi, okupljeni na ivici brega, oko žena i staraca, skačući, prskajući po barama i blatu, lajahu za onima što su silazili niz brdo, na vodu.

gromko nekoliko puta, zaigravši po zemlji tako da se sve zatreslo, vrati se u mrak i vrućinu kraj ognjišta, gde ga žena dočeka još uvek plačući.

sluge privedoše konja, nastade takvo đipanje, kuknjava i dreka, na utrini, pritrčavanje njegovoj ruci, lelekanje i jaukanje žena, da on od besa zaurla na njih.

Zasitivši se, poslednjih dana, pred polazak, u opštem plaču i kukanju, svojih žena, pri onom metežu i mukama do mile volje ih ljubeći i tukući, oni sad nisu išli da traže žene.

Poneka žena pratila ih je, sredinom puta, mesečinom, čak dole, do poljana. Poneka mračna kuća, iz koje iziđoše, ostade tako za

stolu, postavili velike zavežljaje spiskova, iz kojih im pročitaše ne samo njihova imena, nego i imena njihovih oceva, žena, dece, što ih je, da se zna, svaki put ponova, začudilo i zadivilo i sneveselilo.

Ovi živi za koje se brinuo, ova žena, a još više deca koju je voleo, premeštahu se svaki čas, iz proleća, u jesen, iz leta, u zimu, iz veselja, u plač, iz

su dovezli u kolima, punim zubuna, ćurdija, ćilimova, srme, bisernih igala i srebrnih dugmadi, kroz plač čitave gomile žena i omatorelih slugu. Mlađi od brata, Aranđel Isakovič ponašao se prema starijem bratu, kao što se ponaša prema mlađem.

I on mu to i reče. Što se tiče snahe, i ona je Aranđelu Isakoviču bila sad dosadna. To nije bila ona divna žena sa malim detetom, koju je bio poljubio sav drhćući od grešne žudnje, zadivljen i tužan. Ova žena mu je bila prosto otužna.

To nije bila ona divna žena sa malim detetom, koju je bio poljubio sav drhćući od grešne žudnje, zadivljen i tužan. Ova žena mu je bila prosto otužna. Ujutru je vide kako leži, sva vruća, razrogačenih očiju od ljubavnog napora.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Najzad, i glavni akter ljubavne magije — žena, smatra se „nečistom“ jer je tajnim nitima vezana za podzemni svet. Ljubavna magija najčešće počiva na principu

za cilj podsticanje plodnosti upravljene su na mladu, jer se u našem narodu uglavnom misli da je za jalovost odgovorna žena.

U Vlasenici „žena koja nema djece uzme gujin svlak (košuljicu), od ježa dlake i ljuske od jaja, pa sve to sitno izreže i u jelu pojede,

U porečju Drima i Radike, žena koja nema dece trebalo bi da pojede žumance od orlovog jajeta. Žena koja želi dete, veruju na Kosovu, treba da pojede

U porečju Drima i Radike, žena koja nema dece trebalo bi da pojede žumance od orlovog jajeta. Žena koja želi dete, veruju na Kosovu, treba da pojede „bele bubrege“, pa će zatrudneti.

¹⁰ U srezu boljevačkom „žena koja ne može da rađa, valja da ostruže malo od stožera sa guvna, ali od onog stožera, koji je tu samonikao, pa je za

¹¹ U Bosni, a i u drugim krajevima, „žena koja ne rađa nalije vodu u čizmu svoga muža koji se vratio s puta, pa popije tu vodu“.

Evo jednog primera: „Žena uzme čanak s vodom, i stane pod kakvu gredu, ili pod kutnje rogove, gde pada crvotočina, a muž njezin čim teškim udara u

U moravskom kraju nerotkinje stavljaju zrnevlje davine u bogojavljensku vodicu i popiju da bi zanele. U Popovcu žena bez poroda „ubere macine trave i cvijeta od kruške, jabuke i trešnje i skupa sve skuha kao čaj i pije triput dnevno po

¹⁵ U Boljevcu veruju da će žena zatrudneti ako pije vodu sa vodeničnog točka u kojoj su trave oman, raskovnik, račan.

Za vreme kupanja žena mora da pojede po jedno zrno od gloga i od šipka.“²³ Ritualno provlačenje je u mnogim prilikama (bolest, urok, težak

U Zaplanju, recimo, muž i žena koji sumnjaju da nemaju dece zbog vradžbina podmetnutih na svadbi, da bi sa sebe skinuli ove čini, kupaju se u vodi u

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

šumela i mirisala, kao iznad jevanđelja, na pitanje šume uzimaju li se drage volje odgovorili, prvo čovek pa onda žena, kao pred sveštenikom što drugi čine, da će zajedno sav život proći, njegovo mesečinom obasjano vilinsko polje i njegove

ZA SEBARSKE ŽENE Milosti molim za šale sebarskih žena kad se povuku u vajate i luč utrnu, za širu njihovog kikota u tami, za misli što ih, u sumrak, prate.

izagna iza bregova i talasa bogougodnice zemlje naše, van domašaja nemanjićkog sunca i njegova sjaja, da mu se oduzmu i žena i deca - bez njinog pristanka ili sa pristankom.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Eto, to je bila žena! I sada najviše cenim takve žene: one koje su u stanju da zbog vas igraju sporo ili brzo, da izvode različite figure, a

I to je šuga. KINOTEKA U TRI Svake nedelje, tačno u deset do tri, jedna mlada žena stiže iz dubine Kosovske ulice vodeći za ruku kćer. Njena kći ima majčine oči boje dima.

Mlada žena i mladi čovek kupuju, svak za sebe, po dve karte za predstavu od tri u Kinoteci. Volim Kosovsku ulicu nedeljom u tri.

Kinoteka miriše na dečje kapute! Kada se mladi čovek i mlada žena otkriju u toj sali punoj tajanstvenog filmskog sumraka, oni skrenu pogled svak na svoju stranu.

Mlada žena tada rasejano pomiluje devojčicu koja ima majčine oči; mladi čovek otkopča svom sinu gornje dugme košulje. Ja od tuge

Mladi čovek posmatra u treperavom mlazu svetla mladu ženu. Mlada žena oseti da je on gleda pa popravi nestašni pramen kose.

Mlada žena oseti da je on gleda pa popravi nestašni pramen kose. Mladi čovek voli da gleda kako se mlada žena smeje kad se Tom uhvati na lepak. Mladi čovek, inače, nije baš tako mlad.

Mladi čovek, inače, nije baš tako mlad. Uspeva da bude vitak samo kad uvuče stomak i duboko udahne vazduh. Mlada žena nije baš tako mlada, mada nosi izbledele traperice i visoke čizme.

Ujutro, kosa joj ni na šta ne liči. Uveče, odbija da sedi na mestima gde je osvetljenje neonsko. Mlada žena se uvek najpre raspita kakvo je svetlo tamo gde će je izvesti.

Mlada žena se uvek najpre raspita kakvo je svetlo tamo gde će je izvesti. Mladi čovek i mlada žena zaista su mladi samo u Kinoteci, nedeljom u tri. Ali ja ih poznajem još iz vremena kad su zaista bili mladi.

Iz onog vremena kad je mladi čovek bio vitak i bez uvlačenja stomaka, a mlada žena sveža pod bilo kakvim osvetljenjem. Poznajem ih iz Kinoteke, gde smo satima čekali u predugom redu za karte kad bi se

Kada se Tom i Džeri najzad izjure do mile vole, mladi čovek i mlada žena oblače svoju decu i izlaze napolje na Kosovsku ulicu. Nešto severnije nalazi se parkić kod Skupštine.

Matavulj, Simo - USKOK

sinuše prvi sunčani zraci i osvijetliše Crnogorski pazar, malu poljanu pod bedemom, gdje se zbilo na stotine ljudi, žena, natovarenih konja i mazaga, rogate stoke, prasadi, živine, povrća, voća, seoskih i gradskih mangup-pasa.

Ljudi mučahu. Gdjekoja bi od žena pod bremenom huknula. Jedna starija šapnu: „Kuku, evo omrkosmo, prije no što stigosmo na Krstac!

Milica se najprije zbuni i porumeni, pa mu na prekid poče odgovarati. Kaza mu da je to popadija Gojača, žena popa Marka Punišina, rodom iz Primorja, najduševnija, veli, žena u brastvu, prava zadušna majka, a i među ljudima

Kaza mu da je to popadija Gojača, žena popa Marka Punišina, rodom iz Primorja, najduševnija, veli, žena u brastvu, prava zadušna majka, a i među ljudima cijenjena kao pametna. Ali je, veli veoma nesretna, jer je nerotkinja...

Krcun dočeka Janka s pucnjavom i još poigra sâm po kući. Mati mu, Stane, bješe još mlada, prikladna i vesela žena. Ona od prve reče Janku: — Evo vas kao dva bijesa, ali do drugoga Božića da se oba oženite!

— A vaše je cijelo selo? — pita Krcun. — Nije, ali je veći dio. — Je li koliko vaše imanje? — pita žena. — Biće koliko sve naše polje? — Ne znam — odgovori Janko smijući se. — Biće tako!

Kao što vidjesmo, Pero bješe oženjen, a žena mu Kiće nemađaše više od šesnaest godina! Puro je bio mučaljiv čovjek, što je rijetkost među Crnogorcima i bješe zdrav

Odatle njih dvojica otidoše ka Ćorom veseljaku, uz koga se smijahu više od časa. Njegova žena Bela bješe još viša od Živane, golema nosa, pogrbljena.

Najposlije se uputiše ka Markiši Stevovu, o kome usput Krcun ispriča ovo: — Markiša se mlad oženio, pa kad mu žena za pet godina rodi tri kćeri, on je otjera. Druga mu rodi dvije kćeri, te i nju otpusti.

Onda ćemo skupiti četu žena, pa ih natovariti takim kopljima i mačevima, neka ih nose na morsku skelu. Je li dobra ova?

Je li dobra ova? Svi se smijahu četi žena natovarenijeh starinskim oružjem. Janko, sjetan, obori glavu i priznade da Ivo pravo ima.

U dvorištu Stevovu, Markiša, sin, mu, takođe deraše ovna. Gorde, žena mu, bavljaše se nečim kraj njega, a Stevo sio na stolovaču pred vratima.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

OTAC MATI KUMAČA U drugom odjeleniju MLADOŽENjA PROVODADžIJA DEVOJKA OTAC MATI TETKA U trećem odjeleniju MUŽ ŽENA NjEN OTAC MATI PROVODADžIJA ODJELENIJE PRVO PROSIDBA UGLED 1.

(Izvuče jednu kartu.) „Koliko godina imate?“ DEVOJKA: „Lepa je stvar tajnu čuvati.“ MLADOŽENjA: „Zašto kaže žena: moj muž; a muž za ženu: moja gospođa?“ DEVOJKA: „Uzmite se na um“. MLADOŽENjA: Aha!

“ DEVOJKA: „Uzmite se na um“. MLADOŽENjA: Aha! To znači: žena je u kući gospodar, jelte? (Izvuče.) „Može li vam se na vašu reč verovati?“ DEVOJKA: „Mačka je meni najmilija u kući.

MATI: Ali zaboga, kad je bolja prilika. OTAC: Ti si luda žena, pa mir! TETKA: Nemoj tako, Jovo. OTAC: Ajde, ćuti mi ti.

ODJELENIJE TREĆE ŠEST NEDELjA POSLE VENČANjA UGLED 1. (Soba muževlja) MUŽ (sedi ia pregleda jedan protokol), ŽENA stupi ŽENA (trči k njemu): Otkad te nisam vidila!... MUŽ: Ima čitavo po sâta. ŽENA (zagrli ga): Slatki moj Svetozare!

(Soba muževlja) MUŽ (sedi ia pregleda jedan protokol), ŽENA stupi ŽENA (trči k njemu): Otkad te nisam vidila!... MUŽ: Ima čitavo po sâta. ŽENA (zagrli ga): Slatki moj Svetozare!

MUŽ: Ima čitavo po sâta. ŽENA (zagrli ga): Slatki moj Svetozare! MUŽ: Beži, vidiš da imam posla. ŽENA: Ti si moj medeni Svetozar.

MUŽ: Ima čitavo po sâta. ŽENA (zagrli ga): Slatki moj Svetozare! MUŽ: Beži, vidiš da imam posla. ŽENA: Ti si moj medeni Svetozar. MUŽ: Odlazi, kad ti kažem. ŽENA: Milo mi je kad sam kod tebe, znaš?

MUŽ: Beži, vidiš da imam posla. ŽENA: Ti si moj medeni Svetozar. MUŽ: Odlazi, kad ti kažem. ŽENA: Milo mi je kad sam kod tebe, znaš? MUŽ: Znam, znam; samo me ostavi. ŽENA: Šta ćemo danas kuavti?

MUŽ: Odlazi, kad ti kažem. ŽENA: Milo mi je kad sam kod tebe, znaš? MUŽ: Znam, znam; samo me ostavi. ŽENA: Šta ćemo danas kuavti? MUŽ: Kuvaj što oćeš. ŽENA: Al’ šta ti rado jedeš? MUŽ: Jedem što mi se donese.

MUŽ: Znam, znam; samo me ostavi. ŽENA: Šta ćemo danas kuavti? MUŽ: Kuvaj što oćeš. ŽENA: Al’ šta ti rado jedeš? MUŽ: Jedem što mi se donese. ŽENA: Oćeš li da ti skuvam kokošku u rasolu? (Oće da ga poljubi.

ŽENA: Šta ćemo danas kuavti? MUŽ: Kuvaj što oćeš. ŽENA: Al’ šta ti rado jedeš? MUŽ: Jedem što mi se donese. ŽENA: Oćeš li da ti skuvam kokošku u rasolu? (Oće da ga poljubi.) MUŽ: Mani se cmakanja, molim te!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Tamo smo gledali slike gradova , golih žena i golih muškaraca, udubljivali u prikaze filosofskih učenja i ljubavnih zagrljaja.

prijašin; miruh šušnja i nevena (ishlapeli, blagi mirisi); poštetljivi muškarci (ženskaroši); pozadružna snaša (pojaka žena); prisramotno (pomalo, s neke strane sramotno); veseličasto zujanje žrvnja; rđak (sitničava zlica od čoveka);

On ume da uoči takvu pojedinost, da istakne njenu humorističku poetsku izazovnost: Jedna je žena u tramvaju digla graju. Čupkala je muf i vikala: - Uf !

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

GAVRILOVIĆ: Da ste vidili kako je jedna mati za sinom plakala, i opet jedna žena za mužem. ZELENIĆKA: Ha, ha, ha! A plaču li kad im inače ko pogine ili umre? Vidite: žena...

ZELENIĆKA: Ha, ha, ha! A plaču li kad im inače ko pogine ili umre? Vidite: žena... ona će dobiti drugog muža, ili će se dičiti što je udovica za narodnost poginuvšeg junaka; mati...

SMRDIĆ: Bogme, on se dobro pokrpi. ŠERBULIĆ: Kad ga pre tri godine isteraše iz službe, malne skapa od gladi; žena i deca rđavo odeveni. A sad, jeste li vidili kako se nose? 6.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

su vladali uvek patrijarhalni i orijentalni pojmovi o ženi, i u ženi se toliko gledalo biće niže vrste da do 1730. žena nije imala prava ni u crkvu da ide.

žena nije imala prava ni u crkvu da ide. Obradović ustaje protiv tih žalosnih zabluda i traži da se žena podigne do svesnog i razumnog života.

On tvrdi da se narod ne može podići do prosvete dok žena ostaje »u prostoti i varvarstvu«. On hoće da ženska deca uče ne samo čitanje i pisanje no i istoriju, geografiju i

Kao Laža i paralaža i Tvrdica, tako je komedija karaktera i Zla žena (1838), više lakrdija no komedija, izrađena po jednoj nemačkoj opereti, sa vulgarnostima i neprirodnostima, ali uvek

i 1869), gotovo isključivo patriotske i moralne sadržine. U svoje doba, kao prva žena koja je življe ušla u književnost, slavljena je kao velika pesnikinja.

Milica Stojadinović je uopšte zanimljivija kao pojava no kao književnica. To je prva srpska žena koja se ogleda u originalnom književnom radu i njen život poetičniji je no njeno delo.

»Ja sam sad u najvećem očajaniju, pisao je on u Zemunu u proleće 1832: ovaka gonjenija, na vratu žena i četvoro đece, a suviše slabo zdravlje i siromaštvo!

Leguvea (I—II, 1872—1873), Emilo devetnaestog veka od A. Eskirosa (1872), Moralna istorija žena od E. Leguvea (1876), Žene XX veka od Žila Simona (1894), itd.

februara 1908. KNjIŽEVNI RAD. — U svojim uspomenama Matavulj priča kako mu je mati, razborita i živa žena, dala »volju k fabulovanju«.

ne podražava, ipak je njegova otmena, elegična i graciozna poezija sačuvala i danas mnogo čitalaca kod mladih ljudi i žena. A u razvitku srpske poezije pojava Vojislava J. Ilića ostaje kao jedan datum.

Milićević, Vuk - Bespuće

razgori vatra, uz lojanu svijeću, zadjevenu u čašu sa kukuruzom, dok se iz nekog mračnog kuta ne pojavi jedna trudna žena, obučena na brzu ruku, koja im svari kavu.

A za njima izmiješana povorka ljudi, žena i djece, koja vodi razgovor, koja je došla više iz običaja ili radoznalosti nego da žali, nimalo tužna, osim nekoliko

On je ostao uvijek isti, silan i jak, da pokazuje svoju snagu i da lomi svoj bijes na seljačkim plećima. Prva žena mu je umrla nekoliko godina iza vjenčanja (kažu da je premlatio i prebio život u njoj), ostavivši mu jednu kćer koja se

na razdrljenim rutavim grudima i na obnaženoj desnoj nozi do iznad koljena, vidjele se rane s kojih otjecaše krv koju mu žena zaustavljaše, ispirajući rane rakijom. Jedno momče iz komšiluka odjašilo je bilo po doktora u drugo selo.

Ne bi ga se ništa drugo ticalo, ne bi možda osjećao ovoliko praznine i pustoši u životu; u kući bi ga čekala žena i poletila u susret djeca.

Ispred kuća trčkaraju neumivena djeca. Iza kuća izviri koja žena, povezana rupcem, i brzo se sklanja. Psi na lancu trzaju se i laju.

svojim ljudima, braći i rođacima; razlijegao se podalje iz hladovine veseo vrisak devojaka i lijeno, bezbojno smijanje žena; gore ležale razbacane ćuskije, lopate, batovi, kolica i drugi alati koji su bliještali na suncu.

I poslije podne, kad su niz brdo silazile gomile žena, kad radnici uzeše ponovo od sunca ugrijane alate, kad se inžinjer lijeno i nespretno krivudajući uzvera k njima, kad u

ijedne želje koja bi je tražila; ona je nestala i utopila se u njegovim uspomenama, izravnata možda sa gomilama šarenih žena, sa bezbojnom, plaćenom, praznom ljubavlju. Tek iza toliko nedjelja, on osjeti u sebi nepravdu i u duši optužbu.

Sremac, Stevan - PROZA

»Kako, kako — imađaše običaj reći kad hoće da izvrši operaciju — kako sa zdravljem; kako žena, deca, kako pazar?« — »Pa, pazari se, pazari; kraj s krajem, eh, taljiga se, taljiga!« odgovori majstor ili bakalin.

— O, za mene dobra moja Kati; ona mene pravi knedle, meni ne treba tve žene. Dosta jedna! — Ne treba vaša žena. — Ali meni treba tvoja, Švabo. Ali Švaba se nije ljutio.

Živo se radi u Jovanovoj kući. Radi i on i žena mu, svako u svome fahu, jer gospoja Kaja nije trpela da se Jova pača u ženske goslove, iako je to Jova voleo i

— Nema tu, nego gde pogledam, tu pogodim! — veli Jova puneći pištolj. Zatim ga ostavi visoko da ga žena ne bi dohvatila, jer takvim stvarima samo ljudi mogu rukovati. — Stari sam ti ja eškija, priko!

Kakve gospoje! Šta je ova gospoja Katika, Kristijanova žena! Ti ne znaš to, priko, ne ide ti u glavu, nisi bio vojnik... — O molim, molim, priko! — brani se polaženik.

Digla se u tom inače mirnom domu veća galama nego da si poterao čitavo tuce žena u aps. Jovan je imao neku čudnu narav u piću; dođe mu, tako, u tom stanju, pa hoće šlifovanu čašu da grize i jede, a

Jovan je imao neku čudnu narav u piću; dođe mu, tako, u tom stanju, pa hoće šlifovanu čašu da grize i jede, a žena mu ne da to nikako. »Kajo, viče Jova pa sve krešti, ako si mi vjerna i ako me voliš, daj mi čašu!

»Javljamo prijateljima i poznanicima da smo se venčali s Kajom N*, i po tome je sad ona moja venčana i zakonita žena.« Od to doba jednako lepo žive.

reče Jovan, da izvadim »dijamant« iz blata, i jednoga dana mogao se u zvaničnim novinama čitati ovakav oglas: »Moja žena Katarina, nazvana Kaja, ostavila me je pre nekog vremena slušajući sovjete naših zajedničkih neprijatelja, zavidljivaca

na Božić, puna mu usta njene hvale, pa nastavlja: — Dobra kućanica, to ti, priko više vredi nego ova puna soba dukata. Žena ti je, što kažu, stub kuće; badava što čovek kolima donosi u kuću kad to rđava domaćica može s jedan naprstak da

A primiću mnogo više. Imam — ne znam je l’ ti poznato — neku parnicu koja tek što se nije okončala, pa će mi žena primiti neku odštetu za pretrpljeni strah i bolove, a i za povredu časti, šest stotina dinara.

— Evo, priko i pobratime — hrabri ga Jova, — samo forme radi, da se ispuni ta njihova formalnost! Moja će žena na leđa, a ti unutra. Tako, priko, fala! Ti ovde, a Kaja će na leđa menice da se potpiše.

Radičević, Branko - PESME

Slava, slava svuda naokolo, Svirac svira, a vata se kolo, Noga veze, duga kosa leti: „Žena bio ko se ne osveti!“ Zemlja tutnji, zveketa oruže: „Crn mu obraz ko pred Turkom struže!

Umr'o bi, moj premili druže, Da je tako potrajalo duže. Al' na sreću dođe jedna žena, Sa njom beše i ćerčica njena, Grešno dete, tek od osam leta, Spopala je ona rđa kleta, Vrućiščina, teška boljezana,

Ta dvaest nas ima na jednoga — Jala za mnom koji žena nije.“ Tako viknu stari Mehmed-beže, Pa od gnjeva čisto se podmladi, Trže sablju, naže niz stijene, A za njime

Da silnog onda turskog jada, Da silna onda čalma pada! o verni, mili ti moj mače, Još mloga turska žena plače, Za milu, možda, kakvu glavu U zlačnu što ti svali travu. Crven si tada bio gore Neg' neba ono rujno more.

Al' takova teška čuda Zbivaju se svetom svuda. 98. Zalud grmi, zalud seva, Zaman s neba Višnji kara: Čoek, žena, momak, deva Jedno drugo opet vara — Brže, zlato, brže amo Bolja sveta da delamo. II PESMA 1. Tandr! tandr!

“ Kad se srca pooteše... srcu mome doće ludo Al' kakvo je ono čudo? 10. Žena nije — bradu ima, Čoek nije — duga halja, Halja mu se zemlje prima; (On) pred narod tralja falja, Krst uzima, tio

Ko je žena nek uzima prelu, Ja ću bogme ovu pušku velu. Proklet bio koga žene splele I junački mozak mu zanele!“ Ovo reče,

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

feljbaba, i to kod Švabe, kod Austrije, znaće taj dobro i te lopovije oko dokonih najmenika i bezobraznih žena.

— A zar tvoja pokojna žena nije ponekad uzdisala i tebi se požalila na nešto iz dana svoje mladosti? — Ehe, bog da je prosti, veselnicu!

Ajme meni, ko je sad ovo? — trže se neka od žena, isprepadana svakakvim u boga ljudima, koje je minuli rat još uvijek izbacivao, kao zamuljene naplavke, na obale i

— Evo, žena kaže, kune se. Kazuj, brate, istinu pa da se ide kući, svak za svojim poslom. Zašto da te džabe tučemo. — Ma, ljudi

— To ti je to, brate Mjailo, stigao sam ja nju. Žena udovica, popila ona, popio ja, pa šta ćeš, svakakve se tu rabote dese — sleže Pantelija ramenima.

Valjda mi je žena utrapila kad sam polazio. — David Štrbac! — odreza mu kratko karakteristiku tetak Aćim, pa istom lukavo namignu

Ćaknuta djevojka očito priča o Jošanu ono što je čula od seoskih žena: udovac, ugledan čovjek, a skopao sirotu ludu negdje u kukuruzima i natovario je djetetom. Je li to sad red, kažite?!

— A šta ti veliš na to, drugarice? — okreće se predsjednik babi. — Kako Stevo kaže — kratko izusti žena u crnom. Predsjednik pažljivo odmjeri bivšeg mitraljesca.

Tiha, prevremeno ostarjela žena brižno gleda te dvije žiže u ratnikovim očima i sve zebe da se one ne otkinu i ne padnu na zemlju.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Znam ja Hasanagu. SULjO: Plašim se da ne znaš. Vikao jutros. da mu je ženskinje dovde došlo, da zbog žena ni carevina ne valja, da bi nam bolje bilo da ih nema! A posle i udatima zabranio da dolaze! HUSO: Hasanaga?

Još malo, vala, pa i ja da prolistam! Jedva se dokopasmo pomalo snage, jedva skunatorismo nešto crkavice za nešto žena, a Hasanaga ne dade nam ni čalabrcnuti! HUSO: Da ne veruješ rođenim ušima!

A čim neko mnogo viče, znaj da viče da bi nešto prećutao! JUSUF: Hasanago! Pa ta žena je samo čuvala svoj stid, Kuranom propisan, i u tom stidu je čuvala tvoje ime!

MAJKA HASANAGINA: Ko bi od aga čekao sedam godina da mu se rodi prvenac? Ko bi strepeo sedam godina da l će mu žena uopšte roditi? A Hasanaga je, vidiš, čekao. Nije ti teško da pogodiš zašto.

Na stolu, pored ključa od podruma. HASANAGINICA: Kod Hasanage je bilo strašno. Ko da sam mu vojnik, a ne žena. Ni sunca, ni meseca. Uživao je da me muči, da ga se gadim. Namerno nije hteo da se kupa. A ljubomoran, ljubomoran..

) SULjO: Eto ti sad. MUSA: A ja sve vreme mislio da je neka politika... HUSO: Čoveče, onakva žena! MUSA: Da nije umrla, niko joj ne bi verovo.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

DANI 34 ĐURĐEV-DAN 35 U NOĆI 40 STANOJA 48 U VINOGRADIMA 54 NUŠKA 61 NAŠ BOŽIĆ 65 STARI DANI 73 ONI 82 POKOJNIKOVA ŽENA 98 IZ STAROG JEVANĐELjA I STARI DANI IZ STAROG JEVANĐELjA PRVA SUZA Čim dođe nedelja ili drugi koji prazničan dan,

I kad on, Dimitrija, ču Todino silno jecanje, plač sviju žena pa čak kijanje popino, njemu se nešto smrče, usta ga zasvrbeše i pognuv glavu, odbacujući od sebe rukama nešto, pobeže

— A što ti ne jedeš? — pitam te, gurajući ono u usta što mi daješ. — Pa takav je red — odgovaraš mi ozbiljno — mužu žena treba najbolje da dâ... Ona može i posle, što ostane od njega, da jede.

U prvi mah ne mogah ništa da raspoznam zbog male svetlosti, pare i dima duvanskog. Tek posle videh punu sobu ljudi i žena. Oni behu ustali, pomakli se i načinili mi mesta ćuteći. Nijedan mi se od njih ne približi i uteši. Bojali su se.

Ne znam. Samo se sećam da sam drhtao kao prut od nekog strašnog osećanja. U tom se jedna žena diže i pođe vratima pogureno. — Što ne sediš, Stano? — upitaše te.

Da bih izbegao pozdrave i izjave sažaljenja od žena i ljudi koji počeše dolaziti i donositi joj sveću, zađoh iza kuće, u potok, koji sad beše mučno poznati.

Zaplamtelih obraza, pognute glave, pruži jednu ruku i uze kitu. — A čekaj...! — poviče jedna starija žena i poče je peckati: — To li ti svako veče, kad se vraćaš s njive kući, prolaziš onamo, a? — Ama, teto!

Odjednom iziđe i moja. Poznadoše je po crvenoj vrpci. Mati je, pri prevodu, poče izvrtati. Ali uze druga žena i poče je prevoditi: „Ne boj se ti mene!

— Ne ljutim se, ali šta će da kaže svet, ljudi! Idi, ako misliš dobra. Šta hoćeš ti? Ta ja sam žena! — Istina je — odgovori on meko. — Pa kad je istina, što dolaziš? Što me ne ostaviš? ... Eto, imaš ženu, decu.

Tada Stanoja uze sve na sebe. Čistio je kuću, nameštao decu, oblačio ih i radio sve poslove po kući kao neka žena. I kad bi uveče sve spremio, decu namirio, uspavao, onda bi seo na prag od sobe u kojoj ležaše strina i celu bi noć

Ako slučajno čuje što od žena da joj treba kakve ponude, odmah bi otrčao i donosio. Jednom uzeo pa napunio pojas i nedra nomorandžama, limunovima i

dimovi, čuje se prasak suvih lozinaka na vatri, uzvici pri tovarenju krblâ, njihovo krckanje, kikot devojaka, razgovor žena i vitlanje dece...

Kostić, Laza - PESME

priča i vremena, što je, vezan za katarku, u bezumlju slatku, žarku, sluš'o pesme od Sirena, divnih, mamnih morskih žena: — tako mene zvuci vuku, u stostrukom zbore guku: Jedan veli: — Odi meni!

sada srce spomenom steže, s njome mi sviće, s njom mi se leže, — noćas te sniva': Ne beše Pariz, ni svetsko glede, žena to beše golema, gola, u krilu čedo skorašnjeg bola, ženino dete; Ženino samo?

Samrtna tama; Samo u ruci pijanog Švaba palilo gori boja i graba, prosveta srama. U tome žaru vidi se žena, po golom telu rana je silna, na rane kaplje s palila kivna vatra žežena. U tome žaru ala je lepa!

Zar žena, bludnica, posteljičarka kmeta robovskog junačkom rodu da nam bude spas? Je l' ovo zbor? Je l' ovo sudnica? svetilište

A napolju, u po trema, susreta je jedna žena, ta je žena mati njena; majci svojoj ćerka pada jecajući oko vrata: „Majko mila, majko stara, opet ideš od glavara?

A napolju, u po trema, susreta je jedna žena, ta je žena mati njena; majci svojoj ćerka pada jecajući oko vrata: „Majko mila, majko stara, opet ideš od glavara?

Iz očiju bolom prosi nemilosna milos' neva, za nemilos' jednu mušku obećava milos' žena. Mlad je ženik mrko gleda, pomrkuje roba verna, — to je vid'la jedna stara, krunisana brada seda.

Samson diše predisaje najmilije sviju žena, paklenim se seća bolom sviju slasti, sviju beda. Paklenim se bolom seća, paklena ga misô cepa, za belu je hvata

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

I HADžIJA 177 CRVENA BRADA 183 BEKRI-MUJO 186 BOLjA JE DOBRA ŠTEDNjA NO RĐAVO TEČENjE 188 DVA NOVCA 189 ZLA ŽENA 193 ĐEVOJKA, UDOVICA I PUŠTENICA 196 MAJKA 197 NIJE VJERA TVRDA U JAČEGA 198 LISICA I KOKOŠKE 199 KAKVE SU DLAKE

)«, na drugoj i trećoj stranici je predgovor, a od četvrte do osme je pripovetka »Zla žena«. U sledećem dodatku, ka broju 90, u istom formatu štampane su Pripovetke: »Laž za opkladu«, »Đevojka, udovica i

Ona mu reče: — Nema nikoga. A on veli: — To ne može biti. Onda mu žena odgovori: — Boga ti, što te pitam da mi pravo kažeš: bi li ti štogođ mojoj braći da sad koji od njih ovamo dođe?

Odmah mu postave večeru, no on kako dođe, progovori svojoj ženi: — Ovdje ima čoečja kost. Žena govori: — Nema, čoeče! — Pa po dugom razgovoru ona mu veli: — Bi li ti mojoj braći štogođ, kad bi koji došao?

Ona mu odgovori: — Moj je čoek car orlujski, za njega sam se udala. Kad car dođe uveče kući, žena ga dočeka a on ni reči, nego veli: — Ko je ovdje u dvor od ljudi došao, kazuj odmah!

Ona mu odgovori: — Nije niko, — pa počnu večerati. Onda mu žena veli: — Da li bi ti štogođ mojoj braći učinio, da odkud dođu?

Putujući po svijetu od grada do grada tako sve dalje i dalje najposlije nađe svoju ženu u jednoj pećini. Žena kako ga vidi, začudi se pa mu reče: — Za boga, čoeče, otkud ti ovdje?

Kad Baš-Čelik kući dođe, žena ga stane pitati: — Boga ti, đe je to tvoje junaštvo? Baš-Čelik joj reče: — Moja ženo, moje je junaštvo u sablji

Baš-Čelik joj reče: — Moja ženo, moje je junaštvo u sablji mojoj. Onda se žena stane moliti spram sablje bogu. Baš-Čelik kad to vidi, udari u smijeh pa reče: — O, luda ženo!

Kad Baš-Čelik dođe, žena ga stane opet pitati đe mu je junaštvo. Onda joj Baš-Čelik odgovori: — Kad ti moje junaštvo tako poštuješ, ja ću ti

Sjutradan kad Baš-Čelik ode, carević opet dođe ženi svojoj da čuje šta je doznala, a žena mu sve kaže. Onda carević otide upravo zetovima; a oni ga jedva dočekaju da čuju đe je Baš-Čelikovo junaštvo, pa se

ta iziđi mi danas na mejdan da se ogledamo, ako žena nisi. Aždaja se odzove: — Sad ću, carev sine, sad. Malo čas, eto ti aždaje, velika je, strašna je, gadna je!

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović IZABRANE KOMEDIJE Sadržaj DžANDRLjIV MUŽ ILI KOJA JE DOBRA ŽENA 1 DJEJSTVO PRVO 3 1. 4 2. 5 z. 8 4. 9 5. 13 6. 16 7. 18 8. 19 9. 21 10. 26 11. 28 12. 31 DEJSTVO VTORO 33 1. 34 2.

227 POZORIJE Z. 228 POZORIJE 4. 231 POZORIJE 5. 232 POZORIJE 6. 233 POZORIJE 7. 234 DžANDRLjIV MUŽ ILI KOJA JE DOBRA ŽENA VESELO POZORIJE U TRI DJEJSTVA LICA: MAKSIM, marveni trgovac SOFIJA, njegova žena LEPOSAVA, kći

KOJA JE DOBRA ŽENA VESELO POZORIJE U TRI DJEJSTVA LICA: MAKSIM, marveni trgovac SOFIJA, njegova žena LEPOSAVA, kći mu od prve supruge JEVREM, penzionirati oficir — Maksimov brat NIKOLA, rukodjelac — Maksimov brat MAGA,

kći mu od prve supruge JEVREM, penzionirati oficir — Maksimov brat NIKOLA, rukodjelac — Maksimov brat MAGA, Nikolina žena MITAR, kum Maksimov SVETOZAR, pisar i Sofijin srodnik DJEJSTVO PRVO (SOBA KOD MAKSIMA.) 1.

Zavukla si se u sobu, da te ne opali sunce. SOFIJA: Tek što sam ušla. MAKSIM: Provrednila se žena šavom, a napolju kako Bog da. SOFIJA: Juče si psovao što ne šijem.

SOFIJA: Opet moram da zabeležim što se troši. MAKSIM: Teško meni i mom beleženju! Vidim ja moje dobro jutro. Žena vredna i uredna, a kad tamo, na svakoj strani crna šteta. Eno se i daske oglođale od teška trvenja.

Ovde sam ja gospodar. JEVREM: Varaš se. U kućevnoj regimenti žena je polkovnik. General muž izdaje istina zapovesti, ali tek žena komandira, i ceo polk poznaje polkovnika za gospodara.

JEVREM: Varaš se. U kućevnoj regimenti žena je polkovnik. General muž izdaje istina zapovesti, ali tek žena komandira, i ceo polk poznaje polkovnika za gospodara. MAKSIM: Zato mi tako i peva sreća.

Evo ga gdi viče, sad da me ne osramotiš. SOFIJA: Braca, na vašu riziku. JEVREM: Ne boj se, ti si žena; a žene imaju opasnije oružije nego što su topovi i raketle. 5.

Šta si ti danas kuvala, Mago? MAGA: Bogami, nisam ništa. Eto, mrzilo me ići na pijacu. MAKSIM: To je žena; a ne da rasturi kuću. SOFIJA: Pa šta ste ručali? MAGA: Uzela sam, eto, malo sira, a od juče ostalo je i malo kupusa.

Idem da vidim, šta siroto radi. Zbogom! Oh, teško si ga meni! (Odlazi.) SOFIJA: Šta bi radio, da ti je ovakva žena? MAKSIM: Opet je bolja od tebe.

MAKSIM: Svog muža stolicom? SOFIJA: Bože sahrani! Žena treba muža da počituje; samo ne treba ni on da se zaboravlja.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović ZLA ŽENA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske književnosti

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović ZLA ŽENA Sadržaj PREDGOVOR 4 DJEJSTVO PRVO 6 DJEJSTVO DRUGO 15 DJEJSTVO TREĆE 29 ZLA ŽENA (VESELO POZORIŠTE U TRI

Sterija Popović ZLA ŽENA Sadržaj PREDGOVOR 4 DJEJSTVO PRVO 6 DJEJSTVO DRUGO 15 DJEJSTVO TREĆE 29 ZLA ŽENA (VESELO POZORIŠTE U TRI DJEJSTVA) Eіn eіnzіg böѕeѕ Weіb Iebt höshѕtenѕ in der Welt; Nur Ѕchlіmm, daѕѕ jeder ѕeіnѕ

DJEJSTVUJUĆA LICA: Graf TRIFIĆ SULTANA, njegova žena PERSIDA, sobna služavka STEVAN, služitelj SRETA, čizmar PELA, njegova žena DJEJSTVO PRVO POZORIJE 1.

LICA: Graf TRIFIĆ SULTANA, njegova žena PERSIDA, sobna služavka STEVAN, služitelj SRETA, čizmar PELA, njegova žena DJEJSTVO PRVO POZORIJE 1.

SULTANA (mrdne glavom): Svaki đavo mora da mi se popne na vrat. Da sam neka druga žena, da mu s onim stakletom rascopam glavu. STEVAN: Meni jošt nije niko glavu rascopao. SULTANA: Odgovaraš?

Misliš, ne osećam ja šta ti misliš? Ti si muž! Drugi bi ljusno od jeda kad bi vidio da mu je žena nezadovoljna, a on se jošt raduje. TRIFIĆ: Ti si pravo dete. SULTANA: Dete? (Plače.

SULTANA: Ako si ti prosijak, nisam ja. TRIFIĆ (nepovoljno): Sultana! SULTANA: Zašto nisam neka zla žena da pustim nokte i svakom, koji me god dirne, oči iskopam. TRIFIĆ: Ti si pravo dete! SULTANA: Ti si... ti si...

Malo zatim PERSIDA). PELA: Ovakovog stra otkad sam živa nisam prepatila. Nije šala, navuče žena moje aljine, poveza se, pak kanda u vodu utonu, a mene ostavi da budem mesto nje gospođa i jošt da se nikom ne izdajem.

STEVAN: Istina, kažu ljudi, kurjak dlaku menja, a ćud nigda, a žena muža menja a narav retko. No, kod milostive gospođe sasvim je drugojačije. Čisto se i u obrazu promenula.

Ta ti znaš, onako kao juče. SULTANA: Ta razumeš li srpski, ne razumeo dabogda nikoga, ja nisam tvoja žena. Sam je pakao morao moga nesrećnog muža naučiti da me tebi u ruke preda. Ali će ga skupo ova šala stati.

More, znaš li da ćeš za ovaj postupak u gvožđe doći? SRETA: A znaš li ti da žena treba da bojitsja svojega muža? SULTANA: Ja sam ti sto puti kazala da nisam tvoja žena.

Lalić, Ivan V. - PISMO

POZDRAV 29 III 30 VOYAGE PHІLOЅOPHІQUE 31 GRČKA GRNČARIJA 34 VEŽBA 36 TRI SNIMKA KLIPERA CUTTY SARK 38 MLADA ŽENA SA VIOLOM 39 STRAMBOTTІ 41 IV HEKSAMETRI 46 MELANHOLIJA 47 FRAGMENT 48 AMOR FATІ 49 RIMSKA ELEGIJA 50 V PLAVA

(12. VII 1989) MLADA ŽENA SA VIOLOM Dіdn't I dance wіth you once іn Brabant? Two Gentlemen from Verona Jedno od lica u orkestru, naglom Voljom

u tišmi grada, gde je u mnoštvu lica naglo obasjanje — O dragoceno malo čudo sveta Kome se žile čudotvorne suše: Ta žena koja pamtivekom šeta u raznobojnim haljinama duše, Sada u orkestru, u trećem redu Osmehom senči zvukove viole; Ta

Je li to ono što motri Ona žena krunisana i krilata, urezana u pomni nered, na bakarnu ploču, u Nirnbergu daleke da li hiljadu petsto četrnaeste?

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

I gde je onda tu ona tako potrebna doza tajanstvenosti iz knjige „Kako žena doživljava muškarca? „ šta nam drugo ostaje osim da izigravamo hroniku o siromašnim ljubavnicima, i da foliramo kako smo

A tek njihove priče! Gospode! Znate li one sisteme: „Žena me ne razume! Ne slažemo se seksualno. Ostavio bih je istog časa da deca nisu u pitanju, ali jadna deca, šta su ona

kao lude, pa im oni orangutani od medicinskih sestara opaljuju šljage, dok doktori urlaju: „Šta se dernjaš — nisi prva žena koja rađa!“ ili izbacuju još rafiniraniju stvar: „Što ranije nisi mislila na posledice“?

Odjedanput, čovek iz kioska propade u zemlju. Zameni ga neka leva žena. Smešno, ali kao da mi je nešto nedostajalo, ne znam tačno šta; ali mogu vam reći da vam je to otprilike kao ono

Jer, moj slučaj nije usamljen, druže uredniče; prošle godine moja žena je kupila u istoj samoposluzi neki sir Rokfor, koji je takođe imao neprijatan miris (čak i crve unutra, a platila je

I opet ništa! Telefon mu postade opsesija. Malo-pomalo sasvim je izludeo. Najpre ga ostavila žena zbog mentalne svireposti (buncao je u snu brojeve telefona), zatim deca, na kraju — prijatelji, koji su ga izbegavali

Koga da zove? Odjedanput, više nema nikoga! Žena se preudala, deca propala od droga, prijatelji promenili brojeve da ih ne bi zvao. Koga? Oseti se strašno usamljenim.

—Kada ga je ona njegova veštica, žena, izbacila na ulicu, a da nije ni ovoliko poneo sa sobom (džentlemen, veliki džentlmen, Anči), Lule ti je spavao u

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Greje mi ruku plamen s kupine, a telo gali misirska toplost, dok nagih žena plamena golost, sa svile Nila, krišom uvire u rečenično žubor-gorivo tinto rumena!

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: Je li mlada? ALEKSA: Ona je žena od svoji dvadeset i pet godina, no inače vrlo lepa, i dobre naravi. Tja! Mislila je nešto, ali nije moglo biti.

Bilo je i poklona, i mlogo koješta, ali, kao što kažem: moja volja nije bila, premda je inače žena u svakom smotreniju izrjadna. JELICA: Gospodin baron, ja ovu vizitu neću skoro zaboraviti.

Nisam raspitala da l’ je to baš u modi. ALEKSA: To je ljubov licemjerna; nego u Madridu što sam vidio da žena svoga muža uvek poljubiti mora, kad sedaju ručati ili večerati, to je lep običaj.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Dobro veče. Prestaju da rade jedan trenutak. Dižu glave sa veza. Jedan starac, između nekoliko sasvim starih žena, posmatra svoj povređeni palac na nozi. — Dobro veče. — Dobro veče, gospodine. — Lepo vaše selo. — Da, lepo.

Neki čovek odeven u segeltuh i uprskan krečom siđe u ševar sa džakom na leđima. Mlada žena, koštunjava i jaka, donese drugi džak. Da bi istovarili to u jednu od barki, zagaziše slobodno u mokru travu i mulj.

Da bi istovarili to u jednu od barki, zagaziše slobodno u mokru travu i mulj. Žena je imala suknje mokre skoro do kolena. Mehaničar im priđe: — Vraćate se u selo?

Ovde je jedan mladi gospodin koji bi tamo takođe. Možete li ga uzeti? — Zašto ne? Nek dođe! Žena mi dodaje ruku da uskočim sa mola. Briše klupu gde ću sesti.

Kiša počinje krupnim, retkim kapljama. Muž i žena odlaze po nove džakove. Tada se kroz jezersku travu pojavljuje druga barka, crvena.

Hteo bih da vas zamolim da uzmete za piće. Za to vreme muž i žena su već u čamcu i mi polazimo. — Hvala, gospodine, i doviđenja. — Doviđenja i hvala vama. — Dobar provod.

Nebo je sasvim pokriveno. Kiša nastavlja istim kapljama. Talasi koji se odbijaju o čamac šalju nam vodu neštedice. Žena vesla na sredini; svoju gornju suknju prebacila je preko glave; ostale suknje, vlažne, lepe joj se za kolena.

— A ne, to mi je samo poslan na Huentu. Čovek Karlos, koji je imao da mi ga donese, nije mogao jer mu se žena razbolela. Žena mu je odskora zatrudnela pa ne sme da je ostavi. To je prvo dete što čekaju. — Zidate nešto?

Čovek Karlos, koji je imao da mi ga donese, nije mogao jer mu se žena razbolela. Žena mu je odskora zatrudnela pa ne sme da je ostavi. To je prvo dete što čekaju. — Zidate nešto?

Potrošio je više miliona da ga pretvori u zamak. Mladi markiz... — Dolazi kroz dva-tri dana, — dodaje žena. — Stara markiza je već tamo. — Voli ženske radove; vaše devojke mora da su dobre vezilje?

Posle deset dana niko više nije imao ni pet para u džepu. Nesreća je bila što zimi nema nikoga u zamku. — Žena vam izvrsno vesela. — Vrlo je jaka. Ona je i mati dvoje dece. Starija ima pet godina; reći ćete mi da li je lepa.

— Je li voda duboka ovde? — Dosta. Teško je gaziti po njoj blizu obale pošto je kamenjar. — Evo sela, — reče žena. Susrećemo prvo jednu, zatim drugu barku sa ribarima koji bacaju mreže. — Dobro veče. — Dobro veče. — Kako je?

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim. To beše nemirni Pavle. Pamtim ga i sada lepo, I ako to beše davno, u mladim danima mojim.

Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne Svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude Gospodu krivo, Uzme palicu, dakle, i pođu, da Pavla traže. Nađu ga u samom raju...

No kad kamen padne ili reč se rekne, U hladnoj praznini stokratno odjekne. PRAVEDNIK Umre jedna bedna žena, I za njome osta sin, Sva uteha slatka njena, Nežan kao beli krin.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Sve što si video na Balkanu behu samo privid-lađe na mrkoj pučini prapočetka. POČETAK PESME Jedna je žena prešla sa mnom reku po magli i mesečini, prešla je uz mene reku a ja ne znam ko je ona. U brda smo pošli.

A žena do kolena u mrazu okrene se i rekne: tvoj grad je uzet, natrag te ne vodi nijedna staza, ostani s nama u lovu i voj

kamena do carskog drena sve je pritisnula sila plača U krugu od manastira do najboljeg mača plakanje svešteno i plačevi žena Plač je od jednog treptaja i trena stoji kao zdanje iznad svih vremena 28. juni 1980.

mene iz inata skloništa uvek imaju slabu tačku kao i priviđenja što te more apokalipsa se leči lepotama kaže jedna žena u dovratku što te čeka u prostoru ne baš javnom nek te ne plaši duboka tama tu počinje preporod i svetlucanje zore

*** Velika žena se budi pored lampe musava i orna za to bludno doba češlja se dok dragan izliva poslednje piće iz bokala češljaju se

sa malo otrova i svraba kreću da podrljaju svaku pamet ako zaštrči na ćuviku ili je mesar suši u dimnjaku a žena (kod žene smo stali) svlači se iza vajata i čeka na vrata neko kuca silazi s huma gde su krčme i mrtvaci i nosi

državu-kurvu i da nezavisan dočeka uništenje turisti mu lome rebra zatim kičmu i sve to dugo traje u noći bez petla žena već raspliće kose i vežba naricanje zna da ostaje sama ispod ljubavnih zapleta zvezda tako je to kad se udaš za

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Purić, opštinski činovnik Trifun Spasić, nezaposleni građanin Mića Stanimirović dr Petrović, advokat Simka, Agatonova žena Vida, Tanasijeva žena Gina, Prokina žena Sarka, udovica Tetka Danica Događa se svakad i svuda.

Spasić, nezaposleni građanin Mića Stanimirović dr Petrović, advokat Simka, Agatonova žena Vida, Tanasijeva žena Gina, Prokina žena Sarka, udovica Tetka Danica Događa se svakad i svuda.

nezaposleni građanin Mića Stanimirović dr Petrović, advokat Simka, Agatonova žena Vida, Tanasijeva žena Gina, Prokina žena Sarka, udovica Tetka Danica Događa se svakad i svuda. PRVI ČIN Prostrani hol, iz kojega stepenice vode na gornji sprat.

Posle izvesnog vremena otvaraju se zadnja vrata i ulazi čitava gomila žena i ljudi. To je porodica pokojnog Mate Todorovića koja se vraća sa groblja, gde je održan sedmodnevni parastos pokojniku.

PROKA: Pa pustite ženu neka plače; rod joj je pokojnik pa je boli. SARKA: Pa ima nas valjda još roda? TRIFUN: A ima žena možda i meko srce. PROKA: Pa ima, dabome!

(Služi se.) AGATON (Danici koja služi ostale): A ovaj, da nije vaša tetka bolesna? DANICA: Ne, ali stara žena, pa sam uzela da je zamenim. AGATON: Pa da, vi ste mlađi i, razume se...

MIĆA: Velika kuća, mnogo nameštaja i o svemu tome vodite vi brigu? DANICA: Ja ne – tetka, ali, dabome, stara žena, moram joj pomoći. MIĆA: To je teško za vas. DANICA: Pa to je samo za koji dan, dok se kuća ne preda naslednicima.

DANICA (iznenađena): Tako? A zašto samo dotle? MIĆA: Jer, bojati se, moja bi žena mogla biti ljubomorna. Pa da, to bi bilo sasvim opravdano? DANICA: Opravdano?

PROKA: Da sam ja rod po mojoj prvoj ženi, ne bi moja druga žena toliko plakala za pokojnikom. VIDA: Pa, pravo da ti kažem, Proko, mi se baš svi i čudimo što se tvoja Gina toliko ubi

TRIFUN: Kako nisi rod? GINA: Pa tako, rod mu je prva žena Prokina, a ne ja. SIMKA: Pa za čiji se ti račun, boga ti, toliko isplaka? GINA: Za Prokin račun.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— plakala je moja mati, brišuće oči keceljom. Ona je uopštavala svoj bol, plakala je zbog sebe, a i za druge. U žena je razvijeno osećanje materinstva, a ono je u tesnoj, organskoj vezi sa njihovom prirodom, njihovim bićem.

A uz to, čovek se rastrže u neprekidnoj borbi, u kojoj očvrsne, ogrubi, dok je žena vezana više za kuću, decu, koju smatra kao deo svoga tela.

Pri ulazu je stajala masa ludi i žena. Ocevi, majke, sestre i žene preko ograde razgovarali su sa svojima, savetovali se, zavetovali i bili.

Mislim, kako bi to divno bilo... a — haj, kako bi to lepo bilo, da nas sada u Ćupriji sačeka dve hiljade devojaka i žena i da padne komanda: biraj koju hoćeš! — Onda se grohotom nasmeja i udari me po ramenu, da ja poleteh na vrat svog konja.

je do dvadesete, tada ga drugi put oženili i do dvadeset četvrte godine imao je Jankulj petoro dece od dveju žena.

Seljanke i deca istrčavaju na put. — Požurite, deco, požurite — viče jedna stara žena. — Bog vas blagoslovio! Oko podne ugledasmo varošicu Ub. Predahnusmo, kada prednje baterije skrenuše u neko oranje.

Oko ponoći dunu neki vetar i poče kiša. Odnekuda dopire plač dece i žagor žena. Slabi vočići ne mogu više da vuku i čitava ova masa naroda zaglavi se u jednoj jaruzi. Stadosmo i mi.

Narod je na putu galamio. — Kuda, vojsko? — viče neka žena. — Zar nas žene ostavljate da se bijemo! Ali ni mi sami ne znamo kuda idemo, i dokle ćemo.

Između preklopljenih ručica, gorela je sveća... A jedna žena, sigurno nesrećna mati, sedela je više glave malog mrtvaca i tiho naricala. Prošli smo ćuteći...

Za to vreme ordonansi su izbudili gotovo celo selo. Jedva nađosmo dva starca, a dođoše i nekoliko žena, da bismo bili sigurniji. Umirismo ih. Kapetan Stanojčić im lepo objasni šta želimo i da se ne plaše.

— A što ću ti? — Znaš... strah me... — Pa oćeš da ti ja, žena, čuvam strah. Kakav si mi ti vojnik! — Ama, i da džakamo malo. — Evo, džakamo sada... — Ali... onako nasamo...

Suton je. Ulice mračne, prozori neosvetljeni. Pred jednom kućom ugledasmo veselu grupu ljudi i žena. Vratio se sin pa ga majka grli i ljubi. I komšiluk se sakupio pred kućom, i svi žele da stisnu ruku ratniku.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

pa ja i ona — muž i žena!... Razume se već: ja sam postao stalan, položio praktični ispit, pa gledam ko je srećniji od mene! He, ali ...

Posle pola časa zasede ceo školski odbor u školi i poče da upisuje nove đake. U hodniku i dvorištu puno ljudi i žena i svako drži za ruku po jednog mališana.

Jadnice !«... Beše joj žao ovih glupih šireta — žena, jer ona ne poznavaše njihovo stanje ni namere. Ona im odgovori prijateljski: — Vaši ljudi tamo upisuju...

Znam da će nas ispratiti daleko, a još ako mu ne pođe žena, možemo govoriti glasno, sa Gojkom zajedno. Ako li ona pođe, moram se izdvojiti sa Veljom.

Sede sa njima i učiteljka, pošto ih posluži, a to je vrlo otresita i razgovorna žena. Otvori se čitava debata, te čak i naše zaraćene strane moradoše popustiti i progovoriti po neku među sobom.

— More, ti si bolesna ? otvori za njom vrata i proviri u sobu ova žena, gledajući je sa onim prostosrdačnim ženskim saučešćem. — Ništa... ostavi me !

kao lud, a neki put je dobar čovek. Za sad ne govori sa njim. Mati, kao i svaka žena, rada je saznati uzrok toga neprijateljstva, a Ljubica, da bi je zadovoljila, priča joj ponešto o pisaru, izbegavajući

Snaša Smiljka, bistra i pametna žena, odmah opazi da u govoru Ljubičinu ima nešto nejasno, da joj ona ne kazuje sve kako je.

on zna da bi se i sam pred veče krenuo Velji, rizikujući da i njegova žena ugleda masnicu. Ovako je bolje; došao je kao naručen. I on pritrča k vratima i otvori ih.

Iziđe iz njih jedna slabunjava, suha žena u varoškom odelu, otvori. lagano i oprezno školske vratnice, prođe brzo preko dvorišta i uđe u hodnik.

Priđe k vratima i oslušnu. Čuje se muški glas, pa odmah za njim detinji. »To je učitelj... onda će ovo biti«, veli žena u sebi i prilazi drugim vratima. Ne čuje se ništa, ama baš ništa!... Stoj, neki pokret i zvuk... kao da se ljube ?...

On previo Ljubicu preko naslona, glava joj zaturena, pa pripao punačkom vratu i ljubi... Žena jurnu kroz vrata i stupajući na prstima, s podignutim rukama, iđaše kao mahnita...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Stade vrištat’ bela Rada: “Jao meni i do Boga, Nije žena ni devojka, Već je ovo mlad Nemija!“ Sedeli su u gorici, Dok se jasno sunce rodi.

jektati Kada - ljuba, žena kalem (kalemovi) drveni valjak za namotavanje pređe ili žice, mosur, čunak; pisaljka od trske kojom su se na Istoku

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Gradske straže DROBAC, batinaš; iza njega ostaju krvavi tragovi Građani Užica: BLAGOJE BABIĆ, sa flašom GINA, njegova žena, sa koritom SIMKA, mlada udovica artiljerijskog majora Adžića, u crnini DARA, tkačka radnica TOMANIJA, njena senka Glumci

) „Gledaj, zlikovče, šta ću sad s tobom da učinim! Ja jesam nemoćna žena, slaba i nežna, al očajanje mi daje džinovsku snagu!

DARA: Što, da je možda ne žališ, nemačku kurvu? SIMKA: Kako neko može da puca u ženu? TOMANIJA: Nije ono bila žena, nego veštica! BLAGOJE: Zna li se ko je puco? TOMANIJA: U varoši je kao u osinjaku! GINA: Bože, gde li je Sekula!

Zar ne možeš ni toliko da se uživiš, da utuviš da ti igraš grofa, a ne groficu? Jelisaveta, ti si muškarac, a ne žena! JELISAVETA: Ja pokušavam da dam sve od sebe, ali ne vredi! SOFIJA: Kad bi unela makar minimum koncentracije!

SOFIJA: A ko bi onda igrao Amaliju? Vasilije? JELISAVETA: Valjda još ima žena u ansamblu! SOFIJA: Nemoj da budeš smešna! JELISAVETA: A ti nemoj da budeš tako bezobrazna!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Još je veseo narod jedan u krvi, pepelu i prahu. Vijaj oblake proletne, rumene, pitaj ih za raj. Ne treba nam žena kad cveta, ni kad vene. Ne bacamo decu u zvezdan beskraj. Za naša srca ništa nije dosta. Za naša srca ništa ne osta.

VEČNI SLUGA Oplakali ste rat i mislili: sad je kraj. O mučenici, vešala rastu više nego sin, žena i brat i verna su, u beskraj! Okitiće mramorom sale i spustiti zavese žute, da lešine zidove ne provale i da ćute!

Bio se oženio lepom ćerkom majora Belanova („ot Domogled“), ali se odao lovu i kartama. Žena mu je umrla mlada. Moj brat je iz tog braka.

padao je u oči naročito vladika Lukijan Bogdanović, docniji patrijarh, koji je bio romantična lepota, veliki zavodnik žena, a završio samoubistvom, u Gaštajnu, zbog sifilisa.

Na tom trgu, najlepši četvoropreg terala je žena baruna Rajačića, koji je, docnije, za vreme rata, iako je to neverovatno, u mađarskom parlamentu, pozdravio oktobarsku

Njegova žena, okretala je četvoropreg, kao da je lepeza. Koncerat je obično počinjao uvertirom: Norma. Ja sam prvo učio osnovnu

Bila je to čudna, i nesrećna, žena. Imala je nezakonito dete, od jednog ženskog lekara, a docnije se otrovala. Imao sam, u tom pansionu, čudne komšije, i

Novi, sa svojom plažom i svirkom vojne muzike, sa belim odećama žena, kao malim jedrima, ostao je u senci brda. Vetar još nije bio legao, a huka motora nosila nas je sve dalje u plavetnilo

Miris strugotine još mi je u sećanju, a još više vrtlog gimnastičara na trapezu. Kad bi žena poletela, glavačke, u dubinu, a muškarac je dočekao na trapezu, na ruke, uzviknuv „hep“, to mi se osobito dopadalo.

To leto bilo je lepo, toplo, sa noćima punim zvezda, a varoši su vrvele od velikih, belih, slamnih šešira žena i crvenih suncobrana. Bilo je i mnogo bicikleta. Žetva, po selima, bila je tek završena.

Ona je bila žena jednog čuvenog, srbijanskog oficira. Ja sam za tom ženom skakao, glavačke, u mutnu vodu Dunava. Novi Sad je, tada, bio

Među njima je bio i čuveni komičar, Buca. Pomenuta mlada žena, sa svoje dve male devojčice, pokušala je onda da se vrati svojima, ali je granica, kod Zemuna, već bila zatvorena.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Baš mu ne dam!... — I ljutito okrete glavu od njega. Ali pekareva žena, milostiva duša, sažali se pa mu pruži jedan hleb. Pekar se srdio i psovao ženu.

Ali pekareva žena, milostiva duša, sažali se pa mu pruži jedan hleb. Pekar se srdio i psovao ženu. Žena se pravdala i prebacivala mu da nema srca. — Kajaćeš se ti za to!...

Na njegovu kuknjavu dotrčaše komšije, ali kad ga videše pobegoše od straha. Predveče se vrati žena kući i zaprepasti se kad kod kuće nađe, mesto muža, nekakvu grdnu pticu. — A-a-k-ko si ti?

— A-a-k-ko si ti? — zamuca žena drhćući od straha. — Ku-ku! — odgovori pekar. Žena poznade muža po onim njegovim zelenim, pakosnim očima.

— A-a-k-ko si ti? — zamuca žena drhćući od straha. — Ku-ku! — odgovori pekar. Žena poznade muža po onim njegovim zelenim, pakosnim očima. — A šta je to s tobom, kuku mene-e!

“, pa onda ujedanput poče da se smanjuje, da postaje sve manji, manji, manji, dok ne dobi veličinu obične ptice kukavice. Žena pruži ruku da ga uhvati ali pekar izmače, prhnu pa odleti u šumu i zakuka odande. — Kukaj, kukaj sad!

— Kukaj, kukaj sad! — dovikivaše mu žena kroz plač — kad se nisi mogao smilovati i nahraniti onog siromaška... Ja sam ti lepo kazala da ćeš se kajati.

Stoji kladenac iz drevnih vremena Sa razvaljenim kamenim osekom, Ročište lepih nazaretskih žena. Voda njegova još je ona ista, Bistra, čuvana u zemlji duboko...

Svet se raziđe... Nikog ne beše: Onesvešćenu Mater odneše— Kraj Raspetoga osta sama Od Njemu vernih ljudi i žena— Ona, grešnica, Magdalena. Kraj njegovih je nogu klekla— Rumena krv je iz njih tekla...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Svet se okupi pred domom velikog državnika u tolikoj masi da i kiša najjača ne bi od ludi, žena i dece mogla pasti na zemlju.

Njegova žena, onda, kao što vam kažem, podnese Skupštini molbu, i Skupština povoljno reši. — Pa je li bogati trgovac zadovoljan

je ministar prosvete, koji je i inače mrzeo i knjige i škole, te je dužnost njegovu kao ministar prosvete vršila njegova žena; a ona je, kao što svi znaju, vrlo rado čitala kriminalne romane i vrlo rado jela sladoled s čokoladom.

i radije bi ostao da pričeka još koji dan, pa da i on ostavi kosti u tom kršu, negoli da traži boli zavičaj; mnoge od žena glasno nariču i opraštaju se sa umrlima, kojima grobove ostavljaju; ludi se otimaju da se sami ne bi raznežili, i viču:

— Sutra ću izgubiti, ako je tako, i ovo drugo oko!... — progunđa ljutito ona žena. — A jaoj noga! — prodera se čiča, oslobođen tom primedbom ženinom.

— Jest, izgubićeš drugo oko, — planu govornik — pa neka oba izgubiš. Ništa to nije da jedna žena izgubi oči za ovako veliku stvar. To je sramota! Misliš li na dobro i sreću svoje dece?

— Šta ti je, jesi li ti luda žena? — Može neki 'ajduk da iskoči iz šume, pa tek, samo krk nožem! — veli strina, zapinjući iz sve snage kad govori, a

U detinjstvu me je, pre škole, vaspitala sirota strina, i to, razume se, kao pametna žena, bez batina, a posle sam išao u školu, gde su, od osnovne škole pa do najviše, programi tako divni da ja i dan-danji

Koja je opet to budala? — Bogme, pametan kritičar, taman prema Bekićevoj nauci! — Koji je? — Bekićka! — Njegova žena? — Razume se. Kritikovala ga divno. Sad nosi zavijenu glavu. Valjda će doći do pameti. Bolje mu kritike ne treba.

— Čuo sam da si se odao na nauku? — upita u šali prijatelj prijatelja. — Može, — veli žena upitanoga — samo nek se čuva da se ija ne odam na kritiku. I opet smej.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

I nesta ga u pomrčini... Komišioci se već raštrkali. Oko kukuruza ostala samo mladež i poneka žena među njima, a stariji se digli tamo pod granati orah, gde se otegla sovra, čak do vratnica.

Pa istog trenutka kad iskaza tu davno spremljenu reč i kad ugleda njeno strašno dejstvo — žena ispusti detinju ruku koju je dosad držala, otvori oči jako, pogleda ga, pa polako pođe iz sobe...

« »A ako slučajno nisu pošli ovim vozom? A depeša !...« I on se pipnu po džepu gde mu stojaše depeša, u ko joj žena javlja da dolazi večeras. »Znam, ali je mogla zadocniti za voz... mogla je zadržati majka ...

Eh, što me je to bolelo!... Žena mi je prava lepotica. Kad idemo ulicom, svako se u nju zagleda i vidim baš na svačijem licu misao: »Lepa ženica !

Pa kako mi je kad pomislim na rastanak!... Prvo mi dođe u pohode pop Cuca. Žali se kako je kod njegove kuće nevolja: žena mu već dve godine ne ustaje s bolesničke postelje... Muči se čovek, šta će!...

Tako i mi živimo mirno i slavimo Boga: ja se po malo oporavljam, a moja žena posluje po kući. Svako mi jutro ona, kad se vrati s pijace, donese pozdrav ili od pop—Sime ili od pop-Petra, pa često

Jedared nam dođe u pohode pop-Petrova žena. Donese mi ponude, porazgovarasmo malo o mojoj bolesti, pa se ona i moja žena odvojiše u kujnu, da sede tamo same i

Jedared nam dođe u pohode pop-Petrova žena. Donese mi ponude, porazgovarasmo malo o mojoj bolesti, pa se ona i moja žena odvojiše u kujnu, da sede tamo same i ćaskaju. Ženska posla!

Uđem u drugu sobu i namestim uho na vrata što vode u kujnu... Moja žena priča i hvali se našim prijateljima kako nas obilaze i vole...

Moja žena priča i hvali se našim prijateljima kako nas obilaze i vole... Popadija neka vešta žena, pa je stade zapitkivati: te ovo te ono, dok saznade što joj je trebalo.

— uzviknu popadija i pljesnu dlanovima. Moja žena ćutaše, ali su joj morale biti oči rečite, kad popadija nastavi: — Našli ste prijatelje!...

Sve se uskomeša. Žurba, trčanje, uzvici, snovanje ozbiljnih, ili veselih, ili po malo zabrinutih devojaka i žena... U sobi sve kao na iglama... Samo se kraj prozora, iza teške zavese, zgurilo i šćućurilo jedno malo mače.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

TREĆI 74 NARODNI POSLANIK KOMEDIJA U TRI ČINA LICA Jevrem Prokić Pavka, njegova žena Danica, njihova kći Spira, Jevremov pašenog Spirinica Ivković, advokat Gospa Marina, njegova tetka Sekulić, policijski

PAVKA: Ja ne znam o čemu ti to govoriš? SIMA: Ama, evo šta je. Odbegla mi, znaš, žena. Veli: tučem je, a nije, boga mi! Jest, digao sam ruku, nije da nisam!

(Izvadio novine i razgleda.) PAVKA: Ama, ne ona, čoveče, nego... Ču li ti, boga ti, što ti rekoh, šta mi je žena prekjuče govorila? JEVREM (rasejano): Jest, jest, čuo sam... ali neka govori ko šta hoće, šta se to nas tiče!

da te pripitam. JEVREM: Nemoj, molim te, da me pitaš, jer nisam ni za kakvo pitanje! PAVKA: Žena izišla s farbom na sredu. JEVREM: Ama koj' izišao s farbom na sredu? PAVKA: Pa, gospa Marina.

(Ode.) XVII JEVREM, SRETA JEVREM (posle manje pauze): Sad mi došla... kao da je sad vreme tome. SRETA: Pa žena, vidiš, neće bez tvog pitanja. JEVREM: Jest, nego... (Zamisli se rasejano.) A Ilić? SRETA: Šta Ilić?

PAVKA: Ama, za Danicu. JEVREM: Pa to, to hoću da kažem, reci: žena narodnog poslanika. To jest, ćerka narodnog poslanika, upravo zet narodnog poslanika... odnosno...

Znam ja dobro u koje ću kuće poći i u kojoj je kući žena gospodar, pa ćemo videti. Kad je inat, umem i ja! DANICA: Manj ako to ne pomogne! PAVKA (krsti se): Ju, ju, ju!

SPIRINICA: A što ne bi' kazala Pavki? PAVKA: Pa jeste! SPIRINICA: Pa neka mu ona kljuca svaki dan. Znaš kako je kad žena za nešto zapne! SPIRA: Znam! PAVKA: Ama 'ajde ovamo u sobu, da sednemo. Imam vazdan da vam kazujem.

gospodin ministar prosvete jedna obična profesorska stenica, i još, brate moj, svađao se sa ženom pred đacima, pa se žena pred decom pljeskala gde je stigla, a on joj javno kazao da je ona policijsko podsvojče, a ta se uvreda ima odnositi na

A znaš li ti: kako se mesi javno mnenje? Još ujutru rano, čim se probudim, pa dok se opasujem, a žena mi donese čašu vode sa parčetom šećera, i kaže mi šta je čula od prija-Mace kad je na bunaru zahitala vodu.

se samo ja ujutru i ne pijem vodu sa šećerom samo ja ujutru, nego i ti I ovaj i onaj i svima nama kaže ponešto žena. E, vidiš, to sve mi poberemo svaki od svoje kuće, pa 'ajd u kafanu na onu prvu kafu što se izjutra pije.

PAVKA: Ama, može li to biti? DANICA: Tako će biti, veruj! I ti mesto, kao pametna žena i kao majka, da pristaneš sa mnom pa da spasavamo oca sramote, a ti si se sama uhvatila u kolo.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Imaše ga jedan grčki reč, a na srpski ke mu dojde: Za ženidba neje nikad dockan. Imaš kef i merak — gotova žena. A vi ste još mlad. — Pa došao, eto, malo; rek’o, da se upoznamo.

Dali mu put iz Brazilije, sikterisali ga! — veli Sreta, a jabučica mu sve igra od silna zadovoljstva. — A-ja! Morao, žena kisela; ja šta će! — reče Mića, a, boga mi, ni jedne mu nije ni on razumeo, tek, kao veli, bolje nego da se ćuti.

— I on to potpisa baš? — zapita Žika Buki Šljivić, »dopisnik« onaj. — Potpisa žena, jakako — veli Mića — potpisa sve to u prisustvu učitelja, popa i ćate brazilijanskog, pa uvati put i štuče onako grdan

« Da zapantiš, reče mi, toj! »Česna žena trebe, reče, da si sedi u mutvak; u mutvak je ženski kef!« A tatko mi mnogo čateše i pametna glava beše!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Sačekaj u redu, Nemoj se provlačiti između žena. Pred tezgom, reci: Molim hleb, pečen i slan; A kad ti ga da, ti kaži: Doviđenja.” Sve joj je objasnila, po redu.

Možda je zaboravila da Miti kaže: Hvala. ...Možda ta ni hleba kupiti nije znala! A šta ako ju je neka rđava žena ukrala?! U neko crno doba, na kraju ulice, Planu boja poznate haljinice: — Evo Cice!

Slava prolazi hirovito: Slavan beše car Hirohito, I njegova žena, u skupoj bundi ... A danas? Sic transit gloria mundi!

od Slankamena do Ade Huje Da se odazove, ni da ih čuje: Spava Valjevo, ćuti Arilje, Svi su oguglali na nasilje! Žena je rođena za okov i vlačeg, U nas još vlada pravo jačeg!

Rakić, Milan - PESME

— Kad pomislim, draga, da će doći vreme Kad za mene neće postojati žena, Kad će čula moja redom da zaneme, I strasti da prođu kao dim i pena, A da će, još uvek, pokraj mene svuda Biti

i pena, A da će, još uvek, pokraj mene svuda Biti mesečine pod kojom se žudi, I mladih srdaca što stvaraju čuda, I žena što vole, i voljenih ljudi, Vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada Kao bik pogođen zrnom posred čela Što u naporima

Smrt je tako laka. Al̓ pratilja njena — Sva taština što se pred smrt snova budi, I zanatske suze zabrađenih žena, I bol izveštačen ravnodušnih ljudi, I mantije crne, čiraci, i čoja, Sve to tako grubo i surovo dira I gnusobom vređa

I nigde jedna uspomena da se ko prizrak u njoj javi, Nijedna nekad draga žena, Nijedna rana što krvavi, — A pomrčina mirno pada Na razvejana pepelišta.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Ali ko bi moga pomisliti da će uzet Srpkinja Turčina? KNEZ ROGAN Ćud je ženska smiješna rabota! Ne zna žena ko je kakve vjere; stotinu će promijenit vjerah da učini što joj srce žudi.

KNEZ JANKO Kad me žena pita đe sam bio, kazaću joj da sam so sijao. Kuku njojzi ako ne vjerova! KNEZ BAJKO Sad mi pade na um ona priča kad

Teško zemlji kuda prođe vojska!“ KNEZ JANKO Trgovac ti laže sa smijehom, žena laže suze prosipljući; niko krupno kâ Turčin ne laže!

Oni žene u čeljad ne broje, no ih drže kâ prodano roblje. Oni kažu: „Žena je čovjeku slatko voće al' pečeno jagnje. Dok je takva, neka je u kuću; nije l' takva, sa njom na ulicu!

Udarilo dvjesta haračlijah, poturice, ljuta Arnauta, na krvavu Radunovu kulu. Sam se Radun u kulu nagnao i s njim žena njegova Ljubica; žena mlada, ama soko sivi, puni puške svome gospodaru.

Sam se Radun u kulu nagnao i s njim žena njegova Ljubica; žena mlada, ama soko sivi, puni puške svome gospodaru. Radun gađa s prozora od kule, sedminu je na obor ubio.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Muževi kao da nisu smeli prvoga dana preda nj, a znali su da će on, šta bi za njih imao, preko tih njihovih žena poručiti im i narediti. Svaka bi odlazila gore, na gornji sprat, i na onaj doksat, gde bi on obično sedeo.

A i sam hod, stas, naročito oble joj i visoke obrve i ovalno i malo duguljasto lice izdvajalo je od ostalih žena. Ali zato nije ni umrla kao ostale ženske.

svoja putovanja po varošima, a u stvari svoj stari raspusnički život sa čočecima, Cigankama i drugim javnim svetom. Žena njegova morala je sama kod kuće da sedi I tog svog devera da dvori, neguje, čuva i jednako da je s njime.

I tada bi sluge brata, već onesveslog od straha, krišom iznosili i sklanjali u komšiluk, da ga ne bi zaklao. Žena bi ostala da sama prostire postelju, pa čak dotle je išlo da i njega, i te ženske, zajedno, pokriva. Nije laž.

Nije laž. Živi ljudi još to pričaju i kunu se. Naskoro žena umrla, brat u manastiru, Svetom Ocu Prohoru, | umobolan svršio. A on opet otišao na ta svoja putovanja i lutanja.

Posle bolesti, u kojoj bio sav uzet, uobrazivši da ga je, za vreme te njegove duge bolesti, žena varala sa najstarijim kalfom iz radnje, počeo da pije. Onda i poludeo.

A docnije, kad mu žena rodila Sofku, morala je sasvim da se odvoji od njega i da spava dole, sa svekrom i svekrvom, samo da bi on mogao što

bi se tada oslobodili, a naročito mati joj, koja jedva dočekujući tu priliku da se i ona sa njim, najviše radi ostalih žena, štogod razgovara, šali, počela bi tobož Sofku kod njega da panjka: — Dobra! Celo jutro juri i trči kroz baštu.

nije zavidela što se, i mlađa od nje, odavno udala, već joj domaćin počeo da se bogati i ona ulazila u red imućnih žena, gazdarica. Ništa i niko kod nje nije mogao da izazove zlobu i pakost.

— Hoću, nano! — ljubi je sin u ruku. — I — nastavlja Magda — nemoj Staja (njegova žena) da pogaču prepeče. Neka gleda da je | od čistog brašna.

dole sa Sofkom, tu i ostade i sita se narazgovara, pa tek onda ode gore kod „one“, matere, svoje sestre, i ostalih žena. Ali čim tamo ode, malo posle, kad kao doznade za prodaju kuće, Sofka ovamo ču njeno odupiranje, svađu.

Kad vide da je sve u redu, on onda ostade tako stojeći, nasred sobe, čekajući da ko iz kuće, bilo Arsa bilo žena, dođu, donesu sveću i počnu ga svlačiti. Međutim dan je već bio počeo.

Pandurović, Sima - PESME

KOLEVCI SNA 21 JULSKO VEČE 23 SVETKOVINA 25 NjEN ODLAZAK 28 SA SVOJIMA 30 SENKE 37 TIŠINA 38 BOLESNO PROLEĆE 40 PUT 42 ŽENA 44 KARIKATURE 46 REZIGNACIJA 50 NEIZBEŽNOST 52 MRTVI PLAMENOVI 53 SVUDA JESEN 60 VATRE SPASENjA 62 ILUZIJA DUGA SEĆANjA

toga trêna, K’o i brigu dobrog oca što iziđe, Kao tužne oči vernog psa što priđe, Kao dušu tuge i jecanja njena. ŽENA Ja sam svoju dušu u tvoj život pren’o I sve tvoje mane, grehe i vrline Zavoleo tamnom strašću, draga ženo,

što se sve većma haba, Jevtinim zadovoljstvom što mi razbija čamu; Tu jadne kreature izmišlja mašta slaba, A javna žena kakva predstavlja prvu damu. Jedna otužna boja nemara preko stvari Stvara se. Sve mi sada liči na jedno isto.

Slutim prazninu budućih vremena, Slepilo duha što će doći potom; Ja nju ne dvojim sad od drugih žena Lepih, i jadnih sa njinom lepotom.

Obalom snežnom golog okeana, Bosa, u belo obučena žena Ide. Za mišlju k’o večnost dubokom? Za željnim ciljem svojih mladih dana? Svejedno.

u meni Protivnika ima, mada ga se plaših; I čašu što se nreliva i peni Dižem u slavu tradicija naših I lepih žena! Nek njin nagon ima I sad u nama svoje stare žrece; Nedostojno makar, uživajmo s njima, K’o žalosni oci nemoguće dece.

Ko to kuca? Čovek, žena, dete? Mržnja, nežnost, prevara il’ sram? Svejedno je da l’ me razumete — Ma ko bio, želim da sam sâm.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

A kroz vazduh, kroz gustu maglu, što napunila bješe uske, krivuljaste ulice kotorske razlijegala se drevnjava i plač žena i djece. „Šta je, ma šta je!“ „Ama nešto jes, nešto mora biti!“ pitalo se i dovikivalo od prozora do prozora.

„Pejo! podaj čovjeku čašu vina, napio si mu!“ reče tiho Ivana, serdareva žena. Pejo ne ču, niti okom trenu. Starica poduhvati dlanom lakat, pa nasloni svoje mršavo, žuteljavo lice na dlan, a

junaka i junakovića serdara Peja Grubanova, kako ne može da se utješi za sinovima što junački pogiboše, no nariče kao žena’!“ „Ne bogami i božijeg mi slova!“ zagrmi serdar, „to ne smije niko reći!“ „E ma čoče smije, kad je istina!

U taj mah uđoše u dvoranu tri čovjeka i jedna žena. Najprvi iđaše starac neki, debeo, obrivanijeh brkova; za njim pop latinski, noseći pod pazuhom gomilu knjiga; za ovijem

pop zamahnjuje onijem bremenom knjiga i cilja ga pravo u čelo, žuteljavi momak omjera i onijem krstom da ga zvekne, a žena hoće noktima da ga izgrebe. On izmicaše natraške, put nugla od dvorane.

Tako je trajalo do prozorice. Onda se probudiše svi, pa pošto se neko vrijeme vrzahu po kući, serdar, žena mu i snaha odoše ka gradu. Vidar pošto se umio, sjedio je u avliji, čekajući da cura pospremi kuću.

“ Đakon ustavi svoje govorničke slike, jer ugleda dvoje čeljadi, čovjeka i ženu što im se već primakoše. Žena je išla sitnim a brzim korakom od desnoga kraja, kao od Riječke nahije. Čovjek je stupao lagano od Bajica.

Njih dva bijahu već blizu manastira kad ih ugledaše. Đakon se odvoji, pa im ode u susret. Vladika se ustavi. Žena se duboko pokloni tri puta, kad ugleda Vladiku, a onaj čovjek, skinuvši kapu, cjeliva se s đakonom, pa s osmjehom na

„Vi želite da pristupite, ja mnim?“ prekide ga đakon, obrativši riječ njemu i njoj. Žena ne odgovori ništa, no se jednako klanjaše, a suze joj tecijahu niz lice. Čovjek odgovori: „Bih.“ „E, pa dobro...

„Biće, da, rekao sam ima da će te se do malo vrnuti!“ „Hodite amo!“ viknu Vladika. Brzijem koracima i žena i čovjek pođoše. „Ama, Gospodaru!“ poče đakon molećim glasom. Vladika ga presječe oštrim pogledom.

“ „Bog, sinko, Bog te blagoslovio... Odi, ženo, odi!“ reče joj, videći e se snebila i ustavila. Žena brišući suze prstima, pregnuta, primače se, pa dohvativši skut od aljine vladičine, učesta ljubiti je, a ne moga da

“ „A koliko je duga?“ „Glavnoga i dobiti dvadeset talijera!“ odgovori žena, a izbulji oči kao da se prepade od te grozne sume, zamišljajući je.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Naročito su konzervativno čuvana od strane žena, najviše od baba vračara i biljara, — tih naših prvih primitivnih lekara i apotekara.

— Đe je vrana izlegla sokola? — Đe nema krvi, nema ni mlijeka. — Đe će kruška no pod krušku? — Žena je vragu s udice utekla. — Ženska je suza pasje hramanje. — Zrelo zrno — gotovo strnjište. — I bel konj jede zob.

gvožđe muka je velika, Dȁ velika muka na junaka; Tavnica je gora od sindžira, A zla pamet gore od oboje, A zla žena gore od sve troje. 6) RAZNO Ak’ u goru: izjedoše vuci, Ak’ u polje: uhvatiše Turci.

— A okle ti znaš? — Viđeo je moj otac đe jede popov đak. — Odakle si? — Odakle mi je i žena. — O Turčine, za nevolju kume! — A ti, Vlaše, silom pobratime! — ’Oćeš li dobro? — Neću. — ’Oćeš li zlo? — ’Oću.

Promeće se kao hodža kroz ponjavu. — Pripovijeda se da je Nasradin-hodžu karala žena da ne sjedi besposlen nego da se promeće, tj.

Neka kadgođ i ženski dan dođe! — Rekla je žena mužu, kad je karao i bio što se bila jedan dan opila. Neko poljem — neko morem, neko vodom — neko gorom, neko u grob —

Okolo, bogo, u kuću, đavole! — Pripovijeda se da je rekla nekakva žena kad je grmljelo: ona je mislila da bog tuču opravi okolo, a na dijete koje je bilo pred kućom viknula je da ide u kuću.

Sluti, sluto, naslutićeš. — Pripovijeda se da je kazala žena mužu kad joj on rekao da ona ide po rđavu putu, pa kad je on poslije uhvatio u tom poslu, a ona stala kriviti njega

Što se ti poljubi s njim? — Sekin vo kod njega na izoru bio. — Poljubila se neka žena s milosnikom na saboru, a drugarica je zapita, što se ljubi s tuđim čovekom, pa joj ona odgovorila: da je sekin vo kod

Kisni, ne misli, stiglo me do vrata! — Zakiselila žena u sobi (ili u mlječaru) lonac mlijeka, pa ga pokrila i povezala torbom da bi se u toplini prije ukiselilo.

Milutinu po polutinu. — Pripovijeda se kako je nekakva žena imala sina Milutina i tri pastorka, pa umijesivši tri kolača, dala svakome pastorku po jedan, govoreći: „Evo vama

Mini ga sablja, mini ga puška! — Nekakav čovek koji se skoro bio oženio, opremao se na vojsku, a žena uvrazila konac u iglu da nešto zašije, ali budući da nije dobro viđela, zato nije mogla odmah da uvrze, nego sve

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

ZLA ŽENA. 4 II. LAŽ ZA OPKLADU. 6 III. ĐEVOJKA, UDOVICA I PUŠTENICA 8 IV. ERO I KADIJA. 9 V. ERO S ONOGA SVIJETA. 10 VI.

112 34. MAĆEHA I PASTORKA. 114 35. OPET MAĆEHA I PASTORKA. 116 36. KAKO SU RADILE ONAKO SU I PROŠLE. 118 37. ZLA ŽENA. 120 38. DIVLjAN. 122 39. U CARA TROJANA KOZJE UŠI. 124 40. CAR DUKLjAN. 125 41. ĐEVOJKA, UDOVICA I PUŠTENICA. 126 42.

212 17. KAD SE ARČI NEK SE ARČI. 213 18. ŽEĐA I VINO. 214 19. UTOPIO SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO. 215 20. ZLA ŽENA SAČUVALA MUŽA. 216 21. ZA ŠTO SE SVETI IGNjATIJE ZOVE BOGONOSAC. 217 22. BONIK I BOLEST. 218 23.

I. ZLA ŽENA. Putovao nekud čovek sa ženom, pa udare preko livade skoropokošene, onda čovek reče: „Ala ženo! lijepo ti je ova

lijepo ti je ova livada pokošena!“ A žena: „Zar ti je napalo na oči, te ne vidiš, da to nije košeno, nego striženo!“ A čovek opet: „Bog s tobom, ženo!

kako će se livada strići? to je košeno, eto vidiš otkosa.“ — I tako čovek dokazujući da je košeno, a žena, da je striženo, svade se, i čovek udari ženu, pa joj stane vikati da ućuti; a žena pristane pored puta uz čoveka, pa

čovek dokazujući da je košeno, a žena, da je striženo, svade se, i čovek udari ženu, pa joj stane vikati da ućuti; a žena pristane pored puta uz čoveka, pa mu unese dva prsta pod oči, i njima strižući kao nožicama, stane vikati: „Striženo!

tu donijela, da ga izbavi; i šta je tražio u toj rupi; a kad mu čovek kaže, da mu je tu prije nekolika dana upala žena, i da je došao sad, da je izvadi: onda đavo poviče: „Šta pobratime, ako Boga znaš! Pa to tvoja žena!

Pa to tvoja žena! i ti mogao s njom živiti! I opet došao da je izvadiš! Ta ja sam u tu rupu upao prije toliko vremena, pa mi je iz

toliko vremena, pa mi je iz najprije istina bilo teško; a poslije sam se bio kojekako navikao; ali kako ta prokleta žena dođe k meni, malo za ova nekolika dana ne crko od njezina zla: saćerala me bila u kraj, pa vidiš kako mi | je ova

(progovori carev zet) ne idem ja da tebe ćeram iz careve kćeri, već te tražim, da te pitam, šta ćemo sad? izišla moja žena iz rupe, pa što traži mene, kojekako; ali tebe! što mi je nijesi dao izvaditi iz rupe.“ — „Šta naopako!

što mi je nijesi dao izvaditi iz rupe.“ — „Šta naopako! izišla tvoja žena!“ poviče đavo, pa skoči iz careve kćeri, i uteče čak u sinje more, i više se nikad ne vrati među ljude. II.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

MILE: Ču li je, leba ti? Komplet večera za šaku glista i muva! Je l ona blesava? STAVRA: Nije žena blesava, nego varuje! Pomisliš prosjak, najuriš ga i šupiraš, a sve ti posle po kući prokisne!

Znaš da smo ovde po specijalnom zadatku! TANASKO: Mogla bi žena diznese nešto čorbasto! MANOJLO: A šta ako je Makenzenova špijunka? A šta ako sarađuje sokupatorom?

A šta ako je u vezi s našom komandom? TANASKO: Možda je neka iz Kola srpskih sestara. Možda je žena baš neka patriotkinja... MANOJLO: Patrioti su nas i udesili! Više se čuvaj patriota, nego špijuna!

MILE: Sigurno neka pederčina! IKONIJA: Nama je svaki vaspitan čovek peder! A svaka lepa i zgodna žena kurva! (Ulazi Cmilja, plačući) IKONIJA: Šta je, još nisi prestala?

Stanković, Borisav - JOVČA

(konjušar) STOJMEN, čivčija PRIJATELjI iz Prizrena, prvi, drugi, treći ANĐA, Jovčina sestra od strica MARIJA, žena Jovčina, treća VASKA, kći Jovčina i Marijina VELA, snaha Jovčina, za Tomom SOFIJA, snaha Jovčina, za Arsom MAGDA,

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Kako bi mi došla na um imena muž i žena, ženidba i udaja, u svemu tomu predstavljao bi se u mom umu čin roditeljski, u kom činu upažavao bi[h] najveću svetinju

Na dvanaest godina po smerti supruge svoje, kad bi god po slučaju izrekao reč ,,žena moja”, bi mu potekle suze, kao da se taj dan s njome rastao.

obremenjena, ibo osim običnoga tovara u veštma na[h]ođasmo se tu okolo 50 persona pasažira, od kojih polovina je bila žena i dece, koji svi prelazahu u Moreju.

Takove vriske žena i dece ne bi[h] rad već u životu čuti. Moj drug Maksim i ja nismo o sebi ni misliti mogli, smatrajući na strah i

dobro) jedno ili dvoje dece, pak je onda ostavi, ode nekud i stepe se i za nekoliko godina nejma mu ni glasa ni traga. Žena, jošte zdrava i mlada, sledovatelno za rađanje ljudi. Pitam je, zar ne može drugog muža naći.

I ovoj budući i treći umreo muž, više se udati ne može. Za pravdu božju! Što je žena kriva ako se sluči da joj tri muža umru; što li muž, ako mu tri žene ne živu?

Na primer, stara baba, koja već nije za rađanje dece, nek se ne udaje ni prvi red, nekamoli treći i četvrti; a človek i žena jošte pri mladosti i snagi, koji mogu čada rađati i [h]raniti, a nesrećni su bili u tri braka bez svake nji[h]ove

Besposlen i lud ostavi ženu svoju, mladu i zdravu, ode, izgubi se i nejma mu ni glasa ni traga! Zašto da žena stoji šest godina zaludu? Ona bi lasno za toliko vremena troje dečice imala, i rada i[h] je imati, dojiti i [h]raniti.

Kad bi gdi po lepi mesti pešice [h]odili, išla bi ova žena kao da je vetar nosi. No namesto pića, jela čorbovita, zelje i voće jeđaše.

Staro i mlado, žena i dete, sve ti to ingleski. govori, niti im možeš razabrati šta ti ljudi misle, šta li [h]oće. Gledam žene i devojke:

desetak vrsti što polezno i razumno posle sebe ostavim, nego da sam ja sav London i kao Solomon [h]iljadu najlepši[h] žena imao i s njima se veselio i u slasti do preko ušiju plivao. No „o sem do zdje”, štono reč.

i po mnogo redi za istu reč imao koga pitati. Starica, mati učiteljeva, žena njegova, sestra, brat, sna[h]a i ko bi god u kuću iz komšiluka došao, svi su to bili moji predragi i mili učitelji, i

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Pored svega toga bješe mirnjačina, te ga je sitna i žoljava Barica, žena mu, ili kako je zvahu Osinjača (zbog zelenijeh očiju), mogla karati do mile volje.

Po večeri žena bi započela: — Čmanjak nije za to! Aja, brate, aja, aja, aja! Ovako slab i beduast niti bi umija stricu čizme očistiti,

Stipan i Bakonja pođoše. Muž i žena stajahu u dvorištu dokle ih god iz vida ne izgubiše, pak uđoše u kuću. IV UVOD U NOVI ŽIVOT Bakonja i Stipan iđahu

Reci mu da je njegov posâ i njegova korist, ali se čuvaj da te ne čuje njegov ćaća. Kušmelj zinuo, te ga žena gurnu. — Ajde, šta se primišljaš, kâ da moje dite ne zna šta govori. Ne vidiš li da je vratrova poruka!

— Trči ćaća! — veli Bakonja davši Kenju novce. — Brzo, moj lipi Jere — doda žena. — Ajdmo — reče Kušmelj, uzevši kuburu s oružnice, pa istura Kenja pred sobom.

On je izrađivao obuću fratrima, stoga mu i primiše sina. To bješe jedini đak kojemu ne bijaše rod nijedan fratar. Žena Lovriću umrije poslije četiri godine, a eto vidjesmo kako sin svrši u dvadeset prvoj godini svoga jadnoga vijeka.

Iza glave pokojnikove zbilo se do trideset seljačkih ljudi i žena, iz bratstva pokojnog fra-Vice. Bakonja se začudi kako prije stigoše. Na glavnom oltaru sv.

— Zašta? — Da, zašta? Šta ti je učinija oni čovik, ono dite, oni drugi čovik fratar i tvoja žena? — Ništa, pri bogu; nisam ni poznavâ one ljude. Niko mi ništa od njih nije bio kriv. — Ma kako to?

Srećom, žene prođoše ne vidjevši sinovca dijaka, a Kenja ne bješe. U dućanu gdje uđoše bješe naloga — najviše žena. Gazda i dva šegrta ne mogahu odolijevati, ali gospodar videći stasita mladića, lijepa odjevena, rastura gomilu

od oraha, licem prema vratima od krčme, tamo, na vratima, ukaza se njeki mladić, goloruk, u varoškoj nošnji; onda izađe žena u varoškoj težačkoj nošnji, brišući ruke opregljačom.

— A šta tu „krupna“, „bogata“, „starija“ i šta ti ja znam — veli Čagljina. — Glavna je stvar: čast. Ona je mudra žena, koliko sam ja pozna, i ona što najviše želi, to je da se nazove snajom jednoga vra-Brne Jerkovića.

Među ovijema bio je i njeki trgovčić iz dalje varošice sa svojom ženom. Taj čovjek bješe u godinama i ružan, a žena mu ne samo mlađa dvadeset godina od njega, nego i tako neobično lijepa da bi joj teško mogao para naći, te, u svoj

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Potom su igrali kolo, znojni, uz svirku, uz gajde I legoše da hrču s glavom na mravinjaku. Neka mi žena reče: što stojiš, priđi i ti, hajde!

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ona mi očima izmeri snagu i vide da sam krupan i zdrav, pa joj ne beše pravo. A samo posle nekoliko dana zaključi žena da mi je narav zla, jer ni s kim nisam razgovarao sem s njom, retko i uvek strogo.

hteo da pokaže da je gazda i trgovac, uvek sa slugama spavao i s njima jeo slan sir i užeglu slaninu, plašio se svih žena, a naročito onih mehanskih, zbog čuvenog oca od svih krio prezime, hteo da mu samo dukati pronose glas, da vredi samo

Đorđe siđe s kola, stade i zagleda se u gust drvored jasenova zariven u tamu. Kao kroz san čuje: — Obliznila ti se žena, Tole! — Jesu li muški? — Oba muška! Tola otrča niz put. — Ej, ti, trapavko! Sutra pre zore da si došao!

Htede nešto da mu kaže, da ga uteši, ali se uzdrža gledajući ga nepomičnog i nemog. A. ne bi smela ni da mu kaže: žena govori samo kad je muž pita i kad su u krevetu. Ruke joj opušteno, lako lupiše o crnu dasku.

Sneg je crn. I vetar je garav. To nevidljivo što nije samo Bog, koje je i smrt i daljina, i to grotlo odakle žena govori „muški“, i sve što je žena, i ta gomila živog peska u koji propada, ne, on se uspinje nekud, samo ne zna kud,

To nevidljivo što nije samo Bog, koje je i smrt i daljina, i to grotlo odakle žena govori „muški“, i sve što je žena, i ta gomila živog peska u koji propada, ne, on se uspinje nekud, samo ne zna kud, krv mu se sporo uspinje od peta,

— I ti ćeš da me nadživiš. Da sam mlađi... — Noćas ni oka nije sklopila — sede i reče ne gledajući ga. — Njegova je žena. Ja se ne mešam u te poslove. — deset je godina kako te ja molim da se pomiriš s manastirom.

dobro si, Vukašine, učinio. Nikoga ne pitaj kad svojoj deci biraš majku. — Simka je dobra žena — reče Vukašin. — dobra je za tebe i mog oca. — Nije ti lepa? Đorđe jeknu. — Čija je tvoja izabranica?

Čovek nosi plehanu peć i veliki denjak stvari, a za njim idu dva mališana sa loncima u rukama i žena sa detetom u naručju. „Kuda ćete vi, čoveče, po ovakvom vremenu?

A šta se to tebe tiče? Otkud ti znaš šta je pravo? — Tvoje je, Đorđe, tvoje, nemoj da se ljutiš. Meni je teško... Žena sam ti, uvek smo se lepo dogovarali. On je moj brat. Nije Aćimov pastorak. On je u nasledstvu ravnopravan sa mnom.

Nisam ni godinu dana proživela kao žena, ni kao Anđa Tolina što ni hleba u kući nema, ni kao ona nisam proživela, i ona je srećnija od mene.

Pokvarenoj duši Aćimovoj samo da je žena lepa, zna ga dobro dok je bio mlađi. I ova, njegova, muči ga u krevetu samo zato što je lepa, pa se pitao: zar je njemu

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Čak ni u snu nije prestajala da jeca: — Ne lažem. Videla sam ih. Svojim očima videla sam Tataginu decu! Žena dade znak mužu da ode i proveri. Ovaj pozva suseda i pođe Tataginoj kući.

— Dečak je čudotvorac! — pođe priča niz reku, pa i dalje. Ču je čuvar pruge, kome je pobegla žena, pa zaustavi malog čistača. — Ti, koji razgovaraš sa ribama, reci mi gde je moja žena?

— Ti, koji razgovaraš sa ribama, reci mi gde je moja žena? — starčeva tuga kao ledena voda preli dečaka, ali se, ipak, osmehnu i reče čuvaru neka ne brine: žena će se vratiti...

— starčeva tuga kao ledena voda preli dečaka, ali se, ipak, osmehnu i reče čuvaru neka ne brine: žena će se vratiti...

— Šta da radimo? — zabrinu se car. — Princu je opet dosadno! Čak i kada mu se sin rodio, i kada Mu je žena pobegla, na prinčevom licu bio je isti izraz. Mučila ga je ista dosada, ista tuga.

— Žališ li za dvorcem? — upita je. — Za haljinama u dvorcu? Žena odrečno odmahnu glavom. — Za sinom žalim! — reče. Sledeće noću princ se kradom uvuče u dvorac i izvede odatle sina.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

poverenja u Vučića, na Kneza su sada motrili ne samo srpski žandarmi i ruski špijuni nego i njegov brat Jevrem i njegova žena Ljubica. Bio je to baš rđav trenutak u životu velikog, prepredenog kneza.

Kao da ga je odasvud čekao dobitak: i sa zemlje, i iz trgovine, i iz vojevanja, i od žena, i od reči. Čak i od ljudi, činilo se.

Nedeljama su ga, posle, negovali. U istoj, turskoj kući, u mutvaku. Miris vanilije, po zidovima, pod korakom žena. Silnik je davno bio otišao a od njega je Višnjiću na obrazu ostao ožiljak. Nije mario.

Kada se Zmaj, 1833, rodio, Kneginja Ljubica je bila gotovo mlada žena i autoritativna srpska kneginja. Kad mu je bilo deset godina, ona je umrla: tada više nije bila ni autoritativna, ni

neprekidno se gradila kao da ne primećuje njegova izdajstva a on nije krio kako primećuje da ona postaje sve manje žena.

Miloš se povukao u svoje odaje a lepa je Petrija postala nevidljiva. Uveče, dok je ta žena uzeta u ispomoć kao i obično razmeštala Gospodarevu postelju, naišla je Ljubica, prošla pored nje, uzela sa zida, nad

Nije joj smetalo što je jedino u očima stranaca Gospodareva žena, dok je u očima svih drugih samo Kneginja; sve češće, bila je Gospodaru i saradnik.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

preko triju mora, Pri zalasku sunca, u prvoj tišini, Tužna u senci smaragdovih gora, Bleda kao čežnja, nepoznata žena, S krunom i u sjaju, sedi, misleć' na me... Teška je, beskrajna večna tuga njena Na domaku noći, tišine, i tame.

toploj sobi, krevetu od kedra, I pod jorganima, kud su krizanteme Rascvale bujno - mlada, golih nedra, Tu leži žena. Pred njom, u ormaru Od ebanosa, ukoženi krasno, Taso i Platon... U kaminu staru Još živa vatra i crveni jasno...

U vihorima strasti, sa divljom, pomamnom vikom, Skakaše bezumna vojska od ljudi, žena, i zveri. I drevne indijske gore oglašavahu krikom Istoka bujne kćeri. Ciganče, tako mi Baha! i ja sam međ' njima bio!

Vesele vri i bruji... Između stubova drevnih Gomile razvratnih žena sa divljim krikom se viju; Svileni peploni njini po podu mramornim pali, Što sobom stidljivost čednu i ženske lepote

M. Rakić LXV VRAĆANjE Kad mi opet dođeš, ti mi priđi tada, Ali ne k'o žena što čezne i voli, Nego kao sestra bratu koji strada, Tražeć' mekom rukom mesto gde ga boli.

Smrt je tako laka. Al' pratila njena, Sva taština što se pred smrt snova budi, I zanatske suze zabrađenih žena, I bol izveštačen ravnodušnih ljudi, I mantije crne, čiraci i čoja Sve to tako grubo i surovo dira, I gnusobom vređa

Pusti pesma drugih neka bude žena Što po nečistijem ulicama peva. Ja ne mećem na te đinđuve sa trakom, Nego žute ruže u te kose duge: Budi odveć lepa

A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim. To beše nemirni Pavle. Pamtim ga i sada lepo, I ako to beše davno u mladim danima mojim.

Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne Svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude Gospodu krivo; Uzme palicu, dakle, i pođu da Pavla traže. Nađu ga u samom raju.

M. Rakić CXV JEFIMIJA Jefimija, ćerka gospodara Drame, I žena despota Uglješe, u miru, Daleko od sveta, puna verske tame, Veze svilen pokrov za dar Manastiru.

Al' ne! Ne vidim od toga ni sena; Po tvome licu radost se razliva... I svršeno je! Ti si sada žena Prosta ti bila moja ljubav živa!

u meni Protivnika ima, ma da ga se plaših; I čašu što se preliva i peni Dižem u slavu tradicija naših, I lepih žena! Nek' njin nagon ima I sad u nama svoje stare žrece; Nedostojno makar uživajmo s njima, K'o žalosni oci nemoguće dece.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Pri tom doznadoh ovo. Ptolemajos drugi - hrabar, kakav je bio - dva puta se ženio. Njegova prva žena Arsiona beše ćerka diadoha i makedonskog kralja Lizimaha, a njegova druga žena, koja se takođe zvala Arsiona, beše

Njegova prva žena Arsiona beše ćerka diadoha i makedonskog kralja Lizimaha, a njegova druga žena, koja se takođe zvala Arsiona, beše njegova rođena sestra. Zato ga i nazvaše Filadelfos.

To morade i Marcelus dozvoliti svojim vojnicima, ali im najstrože zapovedi da štede živote slobodnih građana i čast žena, i da ih ne odvode u roblje. Osvajanje Sirakuze išlo je postepeno, kvart po kvart, a sa njim u korak njeno pljačkanje.

On se ne obaziraše na dovike i opomene svojih suseda, na kuknjavu žena, na plač dece, već crtaše u pesku poslednje geometriske figure svog dela. U to zakuca neko na vratima.

I on ne bi došao odatle ovamo da ga nije kuga poterala“. „Kuga!“, uzviknu najmlađe dete. „Kakva je to neka besna žena?“ Ostala deca udariše u smeh i poučiše mališana da je kuga jedna strašna prelazna bolest.

„Manite!“ reče žena apotekareva, „oni su već izrasli iz detinjeg doba“. Ubrzo zatim sedoše svi za trpezu i ostaše tu u svojskom razgovoru

On uvide da njegova prava ljubav nije žena, već nauka. Iako je izbegavao da o tome govori sa svojom majkom, njeno oko je primetilo veliku promenu koja se u

Još posle dugo godina, kada je ona bila udata žena, a on slavan čovek, posećivao je Njutn, kad god je dolazio u svoju postojbinu, svoju nesuđenu, da joj posvedoči svoje

Da, u ono doba obrazovana žena bila je vrhunac pomodarstva. Otmena žena brinula je više za svoje vlastito obrazovanje no za obrazovanje svoje dece; to

Da, u ono doba obrazovana žena bila je vrhunac pomodarstva. Otmena žena brinula je više za svoje vlastito obrazovanje no za obrazovanje svoje dece; to je prepustila drugima.

Toj njenoj sujeti služio je i salon gospođe Lavoazije. Takvi saloni učenih i obrazovanih žena bili su u ono doba znamenitosti Pariza, no dok se u njima okupljahu posetioci za književnu, estetsku i muzičku zabavu,

Kivije se slatko nasmeja. „A ko treba da postane njegova treća žena?“ „Grofica Melanija Ziči-Feraris“. „Poznajete li je, Ekselencijo, lično?“ „Dabome!

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

U LOVU 91 U PRAZNOM OLTARU 95 VITLO I DRUGE PRIČE 108 VITLO 109 OSVETA 115 PONOR 120 ŽENA 125 VASKRSENjE 131 ISPOVEST JEDNOG SMETENjAKA 140 SUMNjIVA PRIČA 154 NAPAST 157 PAD SA GRAĐEVINE 166 PAD SA

dva mesta, onda skide cipele koje ostavi pod sedište i odvezujući zavežljaj s jelom obrati se ženi: — Jesi li gladna? Žena, koja je mrdala usnama i sa nekakvim uprepašćenim izgledom, kao da stoji nad ambisom, plašljivo poglédala u muža,

nasloni glavu na ženino rame, namesti ugodno noge između one prilike što nas je pronašla i mene pa se umiri, dok se žena junački naprezala da revnosno izdrži ogromnu slonovsku težinu tela svoga muža.

— Ne nalazim da ste u pravu — reče ošišana studentkinja, suva, dosta dužna i ispijena žena niskih grudi, koliko da se umeša. — O ovo ovde, šta ti je to? — To su: Senke jutra Arcibaševa.

Za to vreme ja sam kradomice pogledao da se uverim: spava li čovek naslonjen na ženino rame ili se pretvara. Žena je; to sam primetio, nekoliko puta otvorila usta kao da je htela nešto da kaže.

— Aksentije — uhvati ga za rukav preplašena žena — budi priseban. A vi nemojte vređati. Pa, ne znam zašto, gledaše samo u studentkinju. Ova je preseče: — Silence!

— Da, u diskusiju! — primeti ironično krezubi student, pa ubode kažiprstom u vazduh. — Gle — reče žena koja ne skidaše oči sa ošišane studentkinje i dobi još upropašćeniji izgled kao da će smesta pasti u ambis.

— Torbe su naše — ciktala je žena — a moj muž je starešina esnafa. — Čestitam, o čestitam! — uzviknu student kao da je jako tronut. — Ženo!

— Ovo su glumci, mora biti. A kad, kao grom iz vedra neba, pade ova reč, žena se prepade od izveštačene uzbuđenosti studenta koji se spremao da protestuje: — Aksentije — primeti ona prekorno —

— Svirali ste na uzbunu i voz je stao. — Bez uvrede, gospodo, — završi trgovčeva žena „diskusiju“, jetko i žurno prikupljajući stvari, dok je muž otvorenih, vlažnih usta još nesvesno gledao u nas.

Pop, mlad, veseo čovek i popadija, puna, sa velikim crvenim pečatima, žena „u srpski“, nisu krili koliko im čini čast što smo njihovu kuću izabrali za ovu srećnu priliku.

Teško ranjen u grudi on je ležao u kruševačkoj rezervnoj bolnici, gde sam otišao da ga posetim. Tom prilikom žena se nalazila uz njega i negovala ga sa puno najlepše nežnosti.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Kasnije, kad god sam gledao žutu pahulju osmijeha što se rađa na izmorenim licima patnika, pognutih ljudi i zabuđenih žena po svim mjestima ljudske patnje, od strpljivih noćnih željezničkih čekaonica trećeg razreda do bolnica i od dvorane za

osjećao sam, kao dvije koncentrirane žiže lećâ, crne oči pučanki, mornarskih udovica i ribarskih nevjenčanih žena što su sjedile na pragu sučući među mrkim prstima pređu ili dojeći goluždravu djecu.

Majka mi je bila žena s tihim, dubokim osjećajima koji nikad nisu izbijali na površinu i ekspanzivnim izljevima. Dobra, strpljiva, prema

A ja sam brojao ispatke i pokušavao da im pogodim dalje smjene. Znao sam da mu žena boluje od raka u utrobi i da će uskoro umrijeti.

A žena se kretala posred zabrinutih lica ne pitajući se za razlog toj zabrinutosti, čak je i ne primjećujući, ne uočavajući ni

A na iznemoglim licima žena smjenjivali su se zatomljeni trzaji bijesa i nemoćni naponi onog bijednog, iznurenog ja u njima, naviklog da se pokazuje

udaljenosti ostali su potpuno bezuspješni: djeca bi samo prenijela svoje ispitivačke poglede i svoja otvorena usta sa žena na muškarce, da ih čas zatim, s odmorenom radoznalošću, opet vrate na žene.

posjeta ili strane čeljadi, opomene su bivale oštrije, a sam obred useknjivanja, iz pažnje prema gostima, praćen ćuškama. Žena gotovo nije ni izlazila iz kuće u društvo, u kavanu, u crkvu, već jedino na tržnicu, a i tad neuredno i aljkavo

Odstupanja u pogledu violine u korist žena išla su već mnogo teže. Izrugivali smo se tome, ali smo i sami naslućivali nešto izdaleka sablažnjivo, tračak migoljivog

Djed omjeri oval prenoseći rašestarenim pedljem dimenzije s raspjevanih žena u bosketu na akvarel drmave prababe: kao naručen!

figura starog Egidija, zabijeljenih očiju u patetički izobličenoj gesti prema prozorima naše kuće, i prijeteće pesnice žena iz mjesta, i njihovo pučansko iživljavanje u gnjecavo bolnim potankostima, i pričanja o devojci na odru, usana razjedenih

Ako ti među ravnodušnim, sobom zaokupljenim ljudima, neko pruži ruku da te izvuče iz neprilike, to će uvijek biti žena. One će imati kudikamo više shvaćanja za tvoje bubice, za tvoje bolećivosti.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Batali, čoveče, sav sam gola voda. Idem da vidim je li žena što spremila za ručak — odgovori drugi, za koga nije bilo sumnje da je Pera pisar.

Pravi gorski car!... On se ne boji zvera ni vampira, a ovi naši ovuda gori su od žena... Jedna bruka, pa to ti je!... Što ne znadoh, barem, dok beše ovde, da ga razgledam bolje...

I njegove veze počeše da izbijaju na vidik. Posle tri nedelje opazi ih prvo Stankina mati. Kad vide žena svoju nesreću, ne oglasi to, po običaju, kuknjavom, no steže srce i ućuta.

— Dete je, brate, pa ne zna; treba je naučiti — reče mu žena. — Ćuti, ženo, da od Boga nađeš; kakvo dete! Ono je Bog stvorio da bude muško, pa ga anateme pretvorile u devojku.

Sad ti ćuti, pa se čini nevešta svemu, a sutra ja to moram prelomiti, pa kud puklo! Na tome se svrši razgovor. Žena ne htede da ga raspituje šta misli činiti, jer držaše da ni sam još nije dobro promislio o svemu.

Da ne bi svojom pojavom uplašio ženu i decu, nakašlja se i viknu običnim glasom: — Pomozi Bog, snaho! Žena, okrećući se k nemu, primi mu Boga, ali videvši ga onako naoružana, trže se i preblede.

klupu pod šljivom, pa nastavi: — Imam mnogo hitna posla do gazda Janka, pa te molim, ako je tu, kaži mu da ga čekam. Žena ga gledaše s velikim nepoverenjem, ali se odmah diže i, pošavši k vratima kućnim, reče mu: — Ništa ti ne znam gde je.

— Hoću, velim, da mogu slobodno pogledati svakom u oči. Što da me nazivaju svakojakom? A kad ti budem venčana žena, neka govori ko šta hoće.

— Ako je za tebe besposlica, za mene nije — upade mu Stanka oštro u reč. — Ja hoću prvo da mu postanem prava žena, pa posle da se ne razdvajam od njega. — Alal ti vera, snaho! — viknu Radovan. — Takvu ženu i ja bih slušao.

Jedna žena ostade napolju da pazi neće li ko iznenada naići, a gosti se namestiše sa domaćinom u sobi i stadoše da ručaju, pričajuć

— reče on, stupajući napred plašljivo i zbunjeno. Utom deda zavrištaše, a u kući zakuka žena. »Šta to njima rade ?... Otkud tamo drugi hajduci ?« — pomisli on, zaboravljajući da je malo čas sam video dvojicu.

nadnela nad mrtvim deverom i domaćinom, pa kuka i nariče, ali Đurica ne čuje nikakva glasa, no se samo čudi otkud ta žena ovde ! I naposletku, ugledavši vrata, jednim skokom ispade iz kuće i potrča k prvoj šumi, koja mu pade u oči.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

DAN 95 VEZIROV SIN 99 U CARA TROJANA KOZJE UŠI 105 KO DOBRO ČINI NE KAJE SE 107 PEPELjUGA 112 KRAVARIĆ MARKO 116 ZLA ŽENA 126 ŽENA VRAGA PREVARILA 129 SVETI SAVA I ĐAVO 131 DEČKO KOJI SE NIČEGA NE PLAŠI 134 ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT 139 GRBO I

SIN 99 U CARA TROJANA KOZJE UŠI 105 KO DOBRO ČINI NE KAJE SE 107 PEPELjUGA 112 KRAVARIĆ MARKO 116 ZLA ŽENA 126 ŽENA VRAGA PREVARILA 129 SVETI SAVA I ĐAVO 131 DEČKO KOJI SE NIČEGA NE PLAŠI 134 ĐAVO I NjEGOV ŠEGRT 139 GRBO I KRALj

HRIŠĆANKA 339 AKO STEČE PAMET, NEĆE SE OŽENITI 340 ĐEVOJKA, MAGARE I BABA 341 NEMA BOLEĆEGA 342 JUNAČKO SRCE 343 ZLA ŽENA SAČUVALA MUŽA 344 BABA I ĐED U LOVU 345 BABA I BLAGOVIJEST 346 BABA I SMRT 347 SVETI ARANĐEO I

— Spremi vina i rakije i svega što treba, pa ćemo sutra ići na salaš da nosimo pastirima neka se i oni provesele. Žena ga posluša i uradi sve kako je zapovedio.

Idući tako, čovek izmakne napred, a žena zaostane. Onda konj pod čovekom zarže. Konj veli kobili: — Hajde brže! Što si ostala?

Na to se čovek obazre i nasmeje, a žena to opazi, pa brže obode kobilu i stigne čoveka, pa ga zapita zašto se nasmeja. On joj odgovori: — Nizašto, samo onako.

Čovek, opazivši to, reče ženi: — Donesi jedan komad hleba te podaj tome psu. Žena donese komad hleba i baci pred psa; ali pas neće ni da gledi, a petao dođe i stane kljuvati u komad.

A petao mu odgovori: — Pa nek umre kad je lud. U mene ima sto žena, pa ih svabim sve na jedno zrno proje kad gde nađem, a kad one dođu, ja ga prožderem; ako li se koja stane srditi, ja

— pa sve batinom po njoj: — Eto to je, ženo! Eto to je, ženo! I tako se žena smiri i nikad ga više ne zapita da joj kaže zašto se smejao.

— Prođi se, boga ti, starijeh babetina! — stade ga žena razbijati, a on joj veli: — Hećy ja da niko prođe mimo moju kuću gladan ni go.

Kad je meni bog dao, što ja ne bih sirotinji? Žena kao žena, e, biva, ono i treba da posluša muža, ode dolje pa svrati staru, a svekrvi reče da joj donese zahire i haljine.

Kad je meni bog dao, što ja ne bih sirotinji? Žena kao žena, e, biva, ono i treba da posluša muža, ode dolje pa svrati staru, a svekrvi reče da joj donese zahire i haljine.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Zvuci violina, vino, jak dodir žena Daju nam pir, Al' svuda se kreću senke mrtvih vremena, Umrli mir. Muzika s pesmom pruža nam stare jauke, Opela

snova i zvuka, Ja sam došao bez bola i žudi Tu, gde za nebo niko nema vida, Tu, gde i mrtve ubijaju ljudi, Tu, gde je žena pojava bez stida, Ja sam došao bez bola i žudi. Kroz svet, pokrete, kroz šum preko granja.

Sve što je u meni — samog mene goni... Ah, rado bih plak'o — ali nisam žena! A i našto suze kad bolova nema Za propale čase — minula vremena. II Nov se život javlja i ja njega zdravim!

III Uživanja traju dok krv vri i teče, Misao je bolest zarazna i stara; Žena ničeg nema sem tela i grudi, I moć da privuče, zavede, očara, I pelenu skrije pod devične žudi...

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Njeni otac i deda su izumeli mnogobrojna oruđa za domaćinstvo, ratarstvo i druge svrhe. Ona je zaista bila velika žena, retke umešnosti, hrabrosti i moralne snage, koja se hrabro suprotstavljala životnim nevoljama i stekla mnoga teška

Ona je bila otmena dama, Žena jednog pukovnika, veterana, učesnika mnogih bitaka. Nikad neću zaboraviti tri godine provedene u njihovom domu.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Moja majka je bila vrlo pobožna žena, a kao retko ko poznavala je Stari i Novi zavet. Rado je recitovala psalme. Poznat joj je bio i život svetaca.

Moja majka je bila vrlo pobožna žena, a kao retko ko poznavala je Stari i Novi zavet. Rado je recitovala psalme. Poznat joj je bio i život svetaca.

Posle dva dana ponovo sam bio na poslu, zahvaljujući stručnoj nezi žena na farmi. Sažalile su se na mene baš zato što sam bio ”žutokljunac”.

U toku drugog meseca ohrabrio sam se do te mere da sam se upuštao u duge razgovore. Nadzornikova žena me je često pozivala da provedem veče sa njima u porodičnom krugu.

Mihajlo – rekla je ”Vila” - ona je htela samo da čuje Vaše mišljenje o ženskim poslovima, a vi sami znate da se od žena u Evropi traži da rade i one teške poslove koje mogu samo muškarci.

Sećajući se njenih napomena o duhovnoj ulozi američkih žena na mladu generaciju, vatreno sam opisivao svoju majku, a završio sam priču njenim rečima da ne očekuje daja postanem

Bio je to živopisan skup lepih i kršnih mladih ljudi i žena, a mnogi od njih imali su na sebi narodnu nošnju izvanrednih boja i oblika. Pogrebna povorka krenula je u rano popodne.

Bio je to živopisan skup lepih i kršnih mladih ljudi i žena, a mnogi od njih imali su na sebi narodnu nošnju izvanrednih boja i oblika. Pogrebna povorka krenula je u rano popodne.

Odjednom sam primetio grupu ljudi koja posmatra škotsku tračicu. Bila je to mlada žena u brđanskoj nošnji, a igrala je veoma dobro ”igru mača.

U kolibi su stanovali jedan stari zemljoposednik i njegova žena, živeći tako skromno i štedljivo kako nisam nigde video na svetu.

Moja gazdarica, žena u godinama, i njeni mladi stanari molili su me da ga što češće dovodim na ručak. - Da, dovedite ga - primetila je

laboratoriji na Kolumbija koledžu bila je slobodna uveče, a tada sam i ja imao vremena, pod uslovom da se moja žena ne protivi tome. Kako je ona bila plemenita i nesebična žena, nije se protivila.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Ogleda se uokolo. —Šta ste tu stali? — javi se osorno. —Je li mi? — usprene žena. — Tako !...Da se odmorimo. —Pa tu? —Da kuda ćemo, kad nikoga ne poznajemo? —Bogme ste pogodili! —A što ću?

Na prvi mah im se smuči, no što dulje buljahu uz vatru beše im ugodnije. Žena je vremešna, pristala. Na glavi joj kovrljak, obavijen maramom; na se je navukla haljinu, a preko nje sukneni sadžik.

I ono dvoje pridošlica oznojiše se. — Ej ti, hoćeš rakije? — upita Zagorku starešina. Žena se pridigne. Momče se prene, protare oči i zagleda se nekuda neodređeno. —Hvala! Nije od potrebe. Toplo je...

—Kako te muž pustio bez sebe? — šalio se starešina. —Čovjeku se desila nesreća: bolan je, — izreče žena i zagleda se u vatru. —Što mu se dogodilo? Kaži! —Koja vajda kazivati? Otud nema pomoći. —Pripovedaj!

Ipak joj se učini kao da su komšije i pridruži se njima. U razgovoru jedno s drugim žena se izjada, tužeći se na rđavo vreme i nikakvu zaradu. —Eto, ne prikupih ni za prevoz! —Pa kako ćeš?

— iznenada će Cveta. —Ja ti rekoh, a ti radi kako znaš! završi mirno Zagorac i ode od nje. — Kuku meni! — uhvati se žena za glavu. Naposletku s mora zvižnu. Svi požurile na most. Parobrod pristade.

—Kuda ćeš? —U O... —Daj novac! — i pruži ruku. —Koliko? —Dvije krune i dvadeset! Daj, brzo! Žena se skanjiva. Najposlije smisli se, razveže maramu i pruži mu krunu. — Ča? 'Ajde k vragu! Dvije krune i dvadeset!

—Biljet amo! — zavika mornar i ustavi je. Žena se učini nevešta. —Odlazi! — ljutito će mornar i istera je napolje. Za njom iziđe i Marko.

On sada, kada se dohvatio kraja, jednako misli na svoj mirni komšiluk i besvesno ide za majkom. Žena redom obilazi sve poznate gazde koji trebaju radnika; prošla je mimo crkvu i došla na kraj varoši.

put ona se oslobodi i popođe po palubi, i čisto osjeti u duši naglu promjenu, i trepavice joj zadrhtaše kad između žena upozna onu što je vidje na željezničkoj stanici gdje očajava nad svojim zamirućim čedom. . Primače se k njoj.

Primače se k njoj. Gledaju se i zametnuše razgovor. Tuđa žena na italijanskome jeziku priča joj svoju nesreću. Umrlo joj dijete u putu, a ona ide dalje, da u tuđemu svijetu potraži

Misao dviju žena bježi još dalje od nepregledne pučine, a raširene zenice, u kojima se odbljeskuje svjetlost i prostor, kao da u se kupe

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Postoji, da najzad i to pomenemo, još jedna pesma u čija se četiri početna stiha pojavljuje žena kapidžija. Vuk ju je kao ljubavnu objavio u petoj knjizi pod naslovom „Momče i Mara kapidžija“, a u državnom izdanju iz

I tamo i ovde žena se zajedno sa sokolom u letu, a to znači visoko na nebu pojavljuje, i obučena je u nebeska tela: Poletio siv

sećanju istoga časa iskrsnuti dobro poznati prizor iz Apokalipse ili Otkrivenja: I znak veliki pokaza se na nebu: žena obučena u sunce, i mesec pod nogama njenim, i na glavi joj venac od dvanaest zvezda. (Otkrivenje, 12.

(Otkrivenje, 12.1) Slike nebeskih tela u koja se žena oblači, kao i sam njihov redosled, toliko se međusobno podudaraju u Otkrivenju i u narodnoj lirici da se bez većeg

i u narodnoj lirici da se bez većeg kolebanja može govoriti o prenošenju iz onoga prvoga u ovu drugu: Otkrivenje (1) žena obučena u sunce (2) mesec pod nogama njenim (3) na glavi joj venac od dvanaest zvezda Narodna lirika (1) u sunce je

dvanaeste glave Apokalipse, tumačenje koje bi danas, saglasno s neprekinutom crkvenom tradicijom, moglo ovako da glasi: žena obučena u sunce je crkva obučena u reč ili logos božiji, logos koji isijava kao sunce; mesec pod nogama njenim znači da

A imaju podjednako tri stiha i tri motiva ili slike. U okvirnom su delu soko na nebu, visoka gradska vrata i žena koja ih čuva. Pevač je ovaj deo dobio preuređenjem jedne ustaljene, formulativne sheme koju nalazimo u više pesama.

ugleda; Al na vrati devojka; U središnjem su delu slike po poreklu iz Apokalipse: sunce, mesec i zvezde u koje je žena obučena. Kompozicija pesme, kao što se već i na prvi pogled vidi, usmerava i vodi naše opažanje od spolja ka unutra.

tvoja vremena, ogleda se ovo „malo zeleno drvo“ iz tek objavljene „Velegradske pesme“: Kaže mi onomad moja žena Za koju bih sve učinio Volela bih da imam Jedno malo zeleno drvo Da ulicom trči za mnom.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ČINA) LICA Sima Popović Rista Todorović kožarski trgovac Živka, njegova žena Dara, kći Raka, sinčić Pera Kalenić Čeda Urošević, zet dr Ninković, sekretar Pera, pisar iz administrativnog Min.

ČEDA: Znam ja to, ali kako možete da nas šaljete gospođi Petrovićki, kad neće žena ni da nas primi? DARA: Nije bila kod kuće. ČEDA: Bila je, šta nije bila!

Volim, kaže žena, da odležim jedno zapaljenje pluća nego jednu ministarsku krizu. DARA: Slušam vas vazdan, a i ne skidam šešir.

DARA: Ali čekaj, zaboga, majka, treba najpre skočiti... ŽIVKA: Naposletku, i ne marim za gospa-Dragu. Bar je žena vaspitana, otac joj je bio činovnik Glavne kontrole. Ali gospa Nata!

ŽIVKA: Ali ja sam poštena žena, gospodine! NINKOVIĆ: Ekselan!2 Pa to je baš ono što je interesantno, jer kad nepoštena žena ima ljubavnika, to nije

NINKOVIĆ: Ekselan!2 Pa to je baš ono što je interesantno, jer kad nepoštena žena ima ljubavnika, to nije više interesantno. ŽIVKA: No, samo mi još to treba.

En že komplike me tre distenge.1 ŽIVKA: Ali ja bih, gospodine, želela da ostanem poštena žena. NINKOVIĆ: Pa ostanite, ko vam to brani! ŽIVKA: Kako to „pa ostanite”, a ovamo bridž?

Ama, vi meni nešto mnogo uvijate, pa će na kraju krajeva da ispadne kao da sam ja nepoštena žena. NINKOVIĆ: Pardon, mil foa pardon!

Nego, deder vi, dušo moja, vidite je li tu gdegod moja žena. Hteo bih da razgovaram s njom. ANKA: Hoću, samo, je l' te pristaćete da vam ispričam san? ČEDA: Razume se!

ČEDA: Ja se nadam. VASA: Prvo i prvo, kaži ti meni, brate, šta će tebi žena? Kad zrelo razmisliš, videćeš i sam da ti to nije tako potrebna stvar.

Razumem da kažeš: treba mi kuća – dobro; ili recimo: treba mi zimski kaput. Sve to razumem, ali: treba mi žena, to, pravo da ti kažem, ne mogu da razumem. ČEDA: Pa jest što kažete.. .U vašim godinama.

ČEDA: I to je istina. VASA: Pa dabome da je istina i zato, vidiš, pitam ja tebe kao pametnog čoveka: šta će tebi žena? ČEDA: Sasvim, sasvim, nije mi potrebna. VASA: Dabome da nije. ČEDA: Pravo kažete.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

u XV glavi, obično se govori kao o vanredno čulnim, sa obnaženim telima sramežljivih devojaka i raspomamljenih mladih žena.

A kada otprati majku do kapije, Sofka će se opet popeti i sa prozora, iz daljine, ukoso: pratiti grupu žena koje odlaze na groblje, sve dok ne zamaknu za ugao.

Zato se kao ispravi u sedlu, odupre o uzengije”. 118 Posle prve bračne noći Anica, junakinja pripovetke Pokojnikova žena, u razdanje se iskrala iz postelje i usamila u bašti.

Prvo što će joj pasti u oči biće, naravno, odevanje: odežda je kod svih gruba, kruta i jaka: kod žena su košulje „čak do peta dopirale”; kod muškaraca jakne su dopirale „čak do vrha ušiju i činile da im se jače vide

Svi muški pretvaraju se u jednog muškog, sve ženske takođe, opet, u jednu opštu žensku. Ni staro, ni mlado, žena, snaja, strina, ujna ili kakav rod.

bekstvo iz Pčinje u varoš, u tuđ svet, gde su se svi na jedan ili drugi način izgubili, obezglavili: i Marko, i njegova žena Stana, i sin Tomča. Razume se, mnogo više počinjenoga greha ima kod Sofkinih predaka.

158 Kao i toliki silnici Stankovićevi, posle zlostavljanja Cigana on će preći na ženu: „Žena mu, kad vidi da on počinje već to da traži, beži i trči kući. Zna da ćeon sada nju.

Da li što ga kao sestra, mati [porodična ljubav] toliko žali, bdi nad njim, što ga toliko voli, ili kao žena, devojka [erotska ljubav].

gromko nekoliko puta, zaigravši po zemlji tako da se sve zatreslo, vrati se u mrak i vrućinu kraj ognjišta, gde ga žena dočeka još uvek plačući. Oblačeći ga brzo, ona mu je ljubila čohe [. . . ].

prvo probudi, iskoči iz postelje, pa onda odškrine i zatvori vrata, kihne nekoliko puta, skače po zemlji i na kraju ga žena oblači, a drugi put: prvo odškrine i zatvori vrata, kihne nekoliko puta i skače po zemlji, da bi na kraju uskočio u

zabrinuti Vuk Isakovič - u poslednjoj sceni treće glave - zauzda konja zbog lošeg znamenja na putu (tada ga je kod kuće žena varala s rođenim mu bratom), u istome trenu „upija” svojim „očima vlažno nebo što se bilo naoblačilo”.

Na primer, iz prve verzije romana: „Ne pade mu ni na um, / da pomisli, / da ga žena, / kod kuće, / vara”. 286 Kasnije su - svakako pod uticajem novih pravopisnih normi - brisana dva prva zareza: „Ne

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Na čudo krupna ženskadija. Svaka devojka sa nožem za pasom, a retko koja žena bez crne ubradače: gine se tamo često...

Razgovorićemo... Daj mi da pogledam svoje dijete! — Kuku meni, što nas ovako ojadi! — još jedanput huknu nesretna žena, pa spusti ožeg i presečena u snazi priđe te zatvori vrata.

Kroz tri meseca, kroz tri godine: i hodže vele da tako piše u ćitapu. Spavaće sa njim u njegovoj odaji; njegova se žena neće od njega kriti. Zadruga mu je velika i jaka, stric najmoćniji u kraju Arnautin, prvi begovski naušnik.

Ali Arslanu preko noći žena prokazala strašnu besu, te ovaj izišao pred strica odlučno i čestito: samo će se mrtav odvojiti od Jablana!..

Ona muški priđe i nazva Arnautima Boga. Majka. Ali i jedna čudna žena, čija je cela pojava jasno govorila: „Čujte i vidite — nećete mi se naslađivati!..

Ali takođe ti ljudi ne behu navikli ni na jedno drugo izne– nađenje. Baš toga trenutka prilazaše Karimanova žena, sredovečna Arnautka bez uobičajenoga pokrivala a bogato, po običaju, odevena.

Takođe, krupna, no bolje očuvana i negovana, ta žena beše prekršila običaj, pojavljujući se na skupu gde su ljudi, gde je čin isključivo muški.

Za jedno zrno u ovoj ljutnji za njome pušteno ne bi odgovarao ni običaju ni njenom rodu: teško među ljudima progovorila žena mužu. Zato ga brzo uvedoše u mlin, da se I To zlo ne bi dogodilo.

I žena Arnautka za crnom sramotom svojega muža. Potkošena, kao po srcu udarena, kao da ide za istin– skim nosilima. Pa se ljuto

Treći put je baš tvoj stric Milenko došao i gotovo na silu od žena uzeo grebene za vunu, pa ih ni do danas nije vratio. He, ja te zulume nikad ne mogu zaboraviti!.. — Phi, pobratime!

Bilo ga sramota od žena. Zamisli, izgledao je kao kakav Bugarin... S jadom stigao u Carigrad, o kojem se toliko I peva. Kad ono u zli čas.

Biće veselje, zirne i gočevi, eh Anadol je ovo i praznik za mladost kad pada ječmeni snop!“ — „Aman, pa ti si moja žena!“ — „Ali nisam robinja“. — „No ja ne dopuštam!“ – „Kad bi te neko i pitao, bre!..“ – „Ćuti, kučko!

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

„Razumem te — i nagradiću te Tvoje delo istina je živa Lepa žena anđô nam je pravi, Lepa žena i đavo nam biva.“ »Orao« 1891.

„Razumem te — i nagradiću te Tvoje delo istina je živa Lepa žena anđô nam je pravi, Lepa žena i đavo nam biva.“ »Orao« 1891. U SVATOVI JEDNE SRPKINjE koja polažaše za tuđinca Daj ti, Bože, dobru sreću!

Prođe pored proste žene, velom prekrivene, Juri u svom hitlovanju, i ne gleda na nju. Žena otkri blago lice — oh, kako je mila! Rulja većem odaljila. A to j’ sreća bila.

Sad se valjda želje vaše već umirile.“ — Ali žena, al’ boljarka kâ da ne čuje: Ona posla svojeg muža u konjušnice, — Posô će mu od sad biti konje timarit’.

Tako prođe pet-šest dana, žena zove ga Pa ga opet šalje ribi (dugotrpljivoj) Da joj kaže novu želju njenog gospodstva.

ĐAVOLSKA BALADA „Što ću, Bože, što ću, Žena mi se karta!“ Tako je lelekô U Negdinu neko. A đavo mu šapnô: „Hihi, hihi, hi!

Oh, mnogi je tako u grehove pao! A njegova zverska ne gasi se žeđa, — Sad ti većem dere i kožu sa leđa. Žena ti klekla pred dušmana tvoga, Leleču ti deca kod njegovih vrata; Zalud ga preklinju: „Oh, imaš li Boga!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

VASILIJE. Zar vi niste Fema, pokojnog majstor Pere opančara žena? FEMA: Ja opančarova žena, u ovi aljina opančarica? Ah, same daske moraju od žalosti plakati!

VASILIJE. Zar vi niste Fema, pokojnog majstor Pere opančara žena? FEMA: Ja opančarova žena, u ovi aljina opančarica? Ah, same daske moraju od žalosti plakati!

Službenica, službenica... preporučujem se. FEMA: Službenica. (SARA otide.) FEMA: To je žena! Kako govori francuski, kanda joj se jezik oparizio. Kako ono reče? Aha! Komi fo!... (Viče.) Evicken, Evice!

Ova polica... MITAR: Dosta, imena ti božija, prevrću mi se creva. Šta je ta žena naumila? Ajde, Evice, od jeda neću moći čitav dan jesti. (Odu.

POZORIJE Z. (Soba kod Feme) SARA i RUŽIČIĆ stupe SARA: Ova je kuća gospoje ot Mirič. To vam je žena, to je gospoja što joj nema para. Što ona časti, ne časti nijedna. Osobito je za nobilitetom poginula.

Suze liješ kad ga jedeš, Al’ ga zato opet jedeš. Sa muzama pravi brak, Jest blaženstvo, to zna svak; Kad po kući žena psuje, Muza mene tad miluje; Kad je žena neočešljana, Muza meni ide sjajna.

Sa muzama pravi brak, Jest blaženstvo, to zna svak; Kad po kući žena psuje, Muza mene tad miluje; Kad je žena neočešljana, Muza meni ide sjajna. I kad šešir hoće žena, Muza je s cvećem zadovoljna. POZORIJE 6.

I kad šešir hoće žena, Muza je s cvećem zadovoljna. POZORIJE 6. SARA, RUŽIČIĆ SARA: No, kako vam se dopada madamojzel?

RUŽIČIĆ: Himen samo dva jednaka serca steže? SARA: Imate pravo, nevospitana je, a i svašta. Nego, mati joj je druga žena. Ona i vas na ručak poziva. RUŽIČIĆ: Velkomožni trbuve, Tvoje silne meuve, Gone gladnog pevati, Gone stihe praviti.

SARA: Ja imam jedan lep plan; istina, ja sam slaba žena, nemam toliko razuma, toliko pameti kao vi, ali sam vaša tetka, mon frer, a tetke, znate, svuda se umedu naći, a i

SARA: Gledajte vi, mon frer, da se usrećite; slušajte moj sovet, mon frer, ona je krasna žena, vaša prilika. Koliko su vaši ti bogovi sa malo postarijim personama zadovoljni bili, samo da im je pun trbu.

(Na ovu reč Vasilije izbulji glavu.) EVICA: To će onda moći učiniti kad srećna budem vaša žena biti. RUŽIČIĆ: Ne žena, vozljubljenaja Heleno, no nimfa ljubjaščago tja Svjatozarja. EVICA: Ja se radujem.

Miljković, Branko - PESME

je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu Sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema ta žena sa rukama deteta koju volim to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim uzalud uzalud uzalud uzalud je budim jer će

Krakov, Stanislav - KRILA

Jednolikost je stvarala opsenu da su i drugi takvi. Muzika ih je opijala kao obnažene grudi žena. Oni su mislili da su već pobedioci, i da prodiru kao varvari u osvojeni grad. Tada bi pljačkali i silovali.

Bilo je zaparno. Na prljavom zidu visila je bluza oficirska. Plava brada se kostrešila. Žena je osetila dodire muškarca i pokrenula se kukovima. Po dvorištima se pevci raspevali.

iz Srbije nema... Na licima se živost otromila. Posedali su. — Ništa, ništa... da li žive oni?.. — Ha, misliš žena te se seća... — Ma đavo sa ženom, ali deca... Ljudi se budili. Vraćali se u kuće i zalazili dublje.

Vasilj, sa prljavom bradom doveo je kćer oficiru u prvi sumrak. Baš kada je jedna debela žena u dvorištu muzla kozu, Vasilj je skrstio ruke na pojasu, poklonio se, i molio da mu vojnici sa bačija ovce ne diraju.

Naredio je kmetu da je skloni kod njega u kuću, i da je očisti od zemlje. Vasiljeva žena je naricala, jer je njena devojčica bila mrtva. Greda joj je prelomila kičmu. Vasilj je ćutke gledao u zemlju.

I svi su tražili žene. Bile su potrebne kao kinin, kao sirće za one koji boluju od skorbuta. Žena je bilo u gradu mnogo. Ipak su i njih donosili lađama kao i trupe.

Ipak su i njih donosili lađama kao i trupe. U Glavnome štabu ustanovljeno je odeljenje za nabavku žena. Bilo ih je svuda. Bilo je čitavih bludnih ulica, koje su mirisale na pomije i sapune.

Često je to bio dokaz savezničkog prijateljstva. Bilo je žena koje su drhtale golim trbusima i tresle dojkama pod svetlošću sijalica.

Vratar se digao i skinuo kapicu. Avijatičari su uleteli kao pomamljeni. Pokotrljali se po travi, preko žena, uleteli u sobe gde se parovi znojili u zagrljaju, uštinuli vlasnicu za debelo meso — jedan od njih je bio njen ljubavnik,

Sergije se nasmeši. Odabra nekoliko novijih i stavi ih sebi u džep. Ostale joj pošteno vrati. Žena je smakla odelo sa njega. Tada je on oplete znalačkim rukama kao omamljivom mrežom. — Meѕѕіeurѕ... pripremte dlanove...

Ovi se sami ugodno cepali, i pored nadzora albanskih stražara sa crnocrvenom jakom. Dok je u moru, kraj žena bilo veselo i sveže, u bolnici je bilo zaparno i tužno.

— Ranjenik sa Bitolja? Ovo ga je već ljutilo. Znaju jedino za Bitolj. — Ne, sa Kajmakčalana... Žena ga je smešeći se gledala, jer još nije čula to teško i dugačko ime. — Kajmakčalan, 2525 metara...

Petrović, Rastko - AFRIKA

Vuije mi dopušta da se divim, pod uslovom da je indigo materiju žena sama tkala a ne kupila u evropskom dućanu. Na pristaništu škola crnih babica u belom, crnih bolničara u belom, devojke

čije su kuće kao u našoj Paliluli, jednospratne, okrečene i sa dubokim dvorištima po kojima gamiže svet crne dece i žena.

Eno u dnu dvorišta žena gola, samo sa „panjom“ oko bedara da bi njim držala dete na plećima. Jednim drvenim maljem tuca proso u visokom drvenom

nabora sa divnim osenčenjima, široke bluze završene čipkama, što sve pokazuje da otkako su se zaljubile u toalete žena prvih guvernera i komandanata, pa to izmešale sa svojim svečanim odećama, još nisu tu svoju ljubav napustile.

“ U rečici koja protiče kroz samu varoš, ispod mostića, žena uzima jedno žurno kupatilo, ostavljajući začas na stranu pranje rublja. Njeni pokreti su pokreti zastiđene crne Venere.

Druge priče o zmijama u savani, koje gamižu po celoj kući. Vuije Mi kaže: „Moja je žena ciknula; i kad sam utrčao, video sam kako se zmija odvija od noge naše devojčice. Uzeo sam štap i ubio je.

Krešte i laparaju na sav glas. Pokreti su im naučeni od belih žena kad ogovaraju; izgleda kao da igraju kakav Sterijin komad; udaraju se rukama, uzvikujući: „Iju, iju, šta kažete!

Likovi su simpatični, meki i nasmešeni; izraz bademastih vlažnih očiju skoro bolan. U ovakvom pejzažu ovakva žena predstavlja uistinu najdivniju ženu kakva se da zamisliti.

U ovakvom pejzažu ovakva žena predstavlja uistinu najdivniju ženu kakva se da zamisliti. Nijedna bela žena ne bi bila dostojna eve težine i patetičnosti boja i svetlosti, nijedna ne bi mogla izdržati na svojim blagim belim

Kraj sela nešto što treba da je groblje. Na grobovima ludi prazne flaše od džina, na grobovima žena noćni sudovi — simboli njinog spola, i ono bez čega ne mogu ni na drugome svetu.

Prelazimo skelom reku Bandamu. S druge strane reke grupa žena i ljudi neobično divljeg izgleda izbegava da susretne naš pogled.

Nova osvetljenja pokazuju da međ staricama sasušenih grudi postoji poneka mlada žena, čije čvrste grudi drukčije podrhtavaju u igri. Da Švajcarac ne bi izgubio noćni lov, žurimo na drugi tam–tam.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

To je strahota!... PRVI TURČIN: Sirota žena! TREĆI TURČIN: Još nije videla!... Babo, sad gledaj dolje, nalijevo, još malo niže Stambol-kapije; onđe na ćošku...

tu sad robovi Šenlukom svoga bezobrazluka Vezira bude iz rahatluka! TREĆI TURČIN (zbunjeno): Ev’, ova žena dođe, te napravi čitavu bruku... A, vjere mi, mahnita je!

Otkud želje te Što se u mojoj duši stvaraju, Do ludila me, čisto, zanoseć?... (Gleda kroz prozor.) Sirota žena! Jednako ljubi usta bleđana Potpori mrtvoj tuđe starosti!... Sad joj baš Ćerim nešto šapće... Trza se... Dobro!...

GLAVAŠ: To mi je žena, Ta divna ćerka bivšeg vojvode Što je na Deligradu hrabro poginô. Al’ ona baba što se pred pašom Za brižnu majku

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Svakoga čekaju kod kuće žena, deca, neposejana njiva, nepokošena livada, nenaranjena stoka, neplaćen dug. Pa baš i da ce održimo do zime, koja vajda

posle se okrete meni: — Kažite mu da ću ga dati pod sud, streljaću ga, obesiću ga — nevaljalca, ženu jednu; jest, žena, to je njegovo pravo ime.

Prala mi žena moju rđu, pa neću da me mrtvoga ružno spominje. Dužan sam joj tako jal' će biti 18 groša, jal' rublju. Ona to zna; neće

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

„Varda... Čuvaj... Varda!“ — razlegali su se uzvici ljudi i vrisak žena, pri naletu divljih, bosih konjanika, u košuljama sa zadignutim rukavima.

Donesi čaše za vino, konjak. Zemunica prostrana i oblepljena slikama golišavih žena, isečenih iz raznih časopisa. A na jednome zidu nalazila se uramljena fotografija neke mlade žene, koja, opruženom

Posao joj odlično ide.“ A oni znaju da krv nije voda... A ovaj se rat, kao za inat, odužio unedogled. — Znaš... žena je ka mazga — objašnjava čiča Danilo, rezervni kapetan. — Usići se najednom. More biješ je, more miluješ, more maziš...

— Bogami, to je lepo od vaše strane — kao odobrava Kosta. — Slike golih žena nemate. Ne pušite i ne pijete. A onde vidim i ikonu. Nedostaje vam još samo krst na kući.

Ali on me povuče i zaviri u drugu. Tamo je već bio jedan par. U trećoj neka žena sa decom. U četvrtoj je sedela jedna dama. On uđe. Zapitao je na italijanskom da li je slobodno, i seo je pored nje.

„Ne brini, biće hleba za obojicu.“ — Ja ne volim ortačinu ni u piću, a kamoli kada je u pitanju žena... Ali šta mogu!... Uostalom, posmatraću bioskop. Naiđe razvodnik i ponudi program.

Brava škripnu i vrata se otvoriše. Preda mnom se ukaza žena, mala, iskrivljenih ramena... Zubi su joj štrčali iznad usana, a jedno joj oko belo i stalno otvoreno. Jadna i žalosna..

Obukao sam se brzo i pošao u našu vojnu delegaciju. Na ulicama sam sretao usplahirena lica ljudi i žena. Ili sam viđao grupe ljudi, koji su o nečemu razgovarali zabrinuto.

Palo nam je u oči zbog toga jer smo na italijanskim stanicama viđali besposlenu gomilu ljudi i žena, koji su dočekivali i ispraćali vozove.

Iako ih nisam poznavao, osećao sam neko lako uzbuđenje. Možda i zato što već toliko dugo vremena nisam bio u društvu žena... Ali svoje stanje krio sam od Tome. Jest, tako se zvao... Eto, vidite.

Za vreme mira čovek se ipak nekako svikao na njih, ali u ratu, kad se iziđe iz rova, žena predstavlja jedinu sreću i radost. E pa, brate, neka im je hvala i za to... — Nja! — upade Luka.

— Znate... ne znam kako da vam kažem... Uostalom, vi i sami uviđate... Ja sam udata žena. Ali između mene i moga muža postoje izvesni nesporazumi. Ima već godinu dana kako se nismo videli. — On je na frontu?

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Pavle Solarić O LjUBOVI PJESNE NIGDA OSTARITI NEĆE Kako novo što ponikne, nemirni su ljudi, Ako li se žena tiče, jošt s' oštrije sudi. Pjesne moje čitaju se; onaj ono kaže, Namršteni znam da vele: „Ne lukavnuj, vraže!

Retko se nalazi da se sa mirazi U sadašnje vreme žena s mužem pazi. Jošt nije ni zora začela svetliti, Žena mužu počne jutrenju čitati: „Za kakvu ja golu, jadna, šipku pođoh!

Retko se nalazi da se sa mirazi U sadašnje vreme žena s mužem pazi. Jošt nije ni zora začela svetliti, Žena mužu počne jutrenju čitati: „Za kakvu ja golu, jadna, šipku pođoh! I u kakvu kuću, nesrećnica, dođoh! (Kukavice sinja!

Pade, i s dušom se rastade; crna ga pokrila zemlja. Opojan on je u sprovodu crkve i zakona srpska. Žena i sin mu jošt zališe grobnicu suzama toplim; Jare i ovcu za dušu mu zaklaše; deliše bednim’.

Nije brige za to ni da se zadužim, Samo kada tebi veleljepno služim; Žena, ćer i sin mi, po najlepšoj modi, Treba samo tebi u svem’ da ugodi, A za gospodarstvo kućno nije stalo, — Kom’ bi

” Da je lepa, reć se mora, I sličnija krasu dvora Neg’ običnog stana, A pritom je naučena Šta će radit kao žena Shodno vospitana.

Kako ne bi našlo svoga Druga, sebi spodobnoga, Take cene blago, Kad i muška ćud zahteva Da sujetom žena seva, Bilo šta mu drago! 1858.

str. 32—6, u nizu drugih stihova, bez naslova; naslov pesmi sam dao ja. — Drago Teodorović (zapravo Jovan) i njegova žena Sofija su poznati prijatelji i mecene Dositeja Obradovića, Pavla Solarića, Atanasija Stojkovića i drugih savremenih

— Glupaja i zvjeroobraznaja žena polna jest pustoslovija, a sovsjem ničtože znajet. Ona sjedit pred dvermi domu svojego na stolicje, ili pokazujetsja

Pobuždavajet i prizivajet ravno veja mimohodjaščija, i onija kotorija put porjadočnij mimovodit. Lepaja žena bez nakazanija jest jakože svinja so zlatnoju pantlikoju, trudoljubiva žena jest čest muža svojego, no ljeniva jest čir v

Lepaja žena bez nakazanija jest jakože svinja so zlatnoju pantlikoju, trudoljubiva žena jest čest muža svojego, no ljeniva jest čir v kosti jego.

Črez razumnija ženi dom ustrojajetsja, no bezumna svojim djelanijem razorit sej. — Glupaja žena vsegda jest gotova smjejatisja, ohotno provodit vremja svoje s mužeskimi licami.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

VEŠAN [Osman] JELISAVETA, kneginja crnogorska MIRA, kći Radoševa, a verenica Stanišina MILKA, njena drugarica MARTA, žena Đuraškova LEONARDO, poslanik venecijanski OMER, sluga Arslan-pašin Prvi, drugi, treći, četvrti i peti CRNOGORAC

LEONARDO: Hvala, Svetlosti! Ja odoh s tvojim pozdravom Ohrabrit srca žena mletačkih... (Leonardo odlazi.) JELISAVETA: (gledajući za njim): Žene ste svi!

STANIŠA: Ćut’, ženo!... Da nisi žena Al’ i kô žena — Samo da nisi žena Đurđeva, A muškoga bi gneva udarac Na bezobraznom ti prsnô obrazu.

STANIŠA: Ćut’, ženo!... Da nisi žena Al’ i kô žena — Samo da nisi žena Đurđeva, A muškoga bi gneva udarac Na bezobraznom ti prsnô obrazu. KNEZ ĐURĐE: Ne dalje!

STANIŠA: Ćut’, ženo!... Da nisi žena Al’ i kô žena — Samo da nisi žena Đurđeva, A muškoga bi gneva udarac Na bezobraznom ti prsnô obrazu. KNEZ ĐURĐE: Ne dalje! Nemoj, duše mi!

Pa još me pitaš: „Je l’ zaslužio?...“ Da ga u tebe žena zamoli? To, kneže, boli!... MIĆIĆ: Kô da razdireš Prsiju naših vrelu utrobu. KNEZ ĐURĐE: A što je nevera?

Kapetan obećava kneginji da će, zajedno sa svojim perjanicima, brzo ugušiti bunu. Marta, Đuraškova žena, opominje međutim zaverenike da beže iz Crne Gore.] ČETVRTI DEO PRVA POJAVA Noć.

STANOJLO: Serdaru sedi, mi ga nemamo! BOGDAN: Bez otaštva smo, babo, ostali, Otkad u njemu žena voljkuje, Otkad se gazi sveta sloboda, Otkad se podlost smeje svetinji, Otkad nam, babo, tebe prognaše — Nema nam

) Čovek je, vele, čedo ljubavi — Da ko je porod zlobe, zavisti? Ili su ovo dvoje blizanci, Što bludna žena, srce čovečje, S jaranom svojim — crnim đavolom — Nezakonitu ljubav provodeć Izneverenom mužu izrodi?...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

I sve pomrije, leže u grob, osim njega i nekoliko mlađih žena, koje se ubrzo razudaše; i sve propade, iščeznu, svega nestade osim hude i vrletne zemlje, koju nemađoše niko više

“ Tako je to pametna i učevna žena! Sudac: Baš tako učevna? David: O, ne pitaj, gospodine, to je čudo jedno! Da ti se, kojom srećom, jutros bilo oklen

“ — zapanjio se ja od čuda. Sudac: Boga mi, Davide, baš ti je učevna žena. A gdje nauči ona toliku nauku? David: Đavo bi je znao, glavati gospodine!

More biti da je naučila i od carski' oružnika i od knjeginje, a kneginja je baš zorli, kabasto učevna žena. Kršna, naočita, mlada kô kap, pa je carski oružnici od dragosti na rukama nose, a sve zbog njezine pameti i nauke!

To ti je nagrada.“ „O, dobre carevine, krst joj ljubim!“ — lijepo ja od radosti, a žena i djeca zaplakaše. „Brate, kneže, vrati ti ta tri vorinta carevini.

“ „O, da dobre carevine, milostivi Bože!“ — zanesô se ja i lijepo jauknu' od nekakve silne miline, a žena i djeca od velike radosti zajecaše. „Goni, brate, ljubim ti stope tvoje, goni!

Nego vi njega osudite. Ako ga ne osudite, skočiću u Vrbas, jer ženi ne smijem na oči. Sudac: Zar ti je tako žena naopaka? David: E, moj gospodine, ne do ti Bog š njom živiti!

„Zar si udovicu oženio?...“ Sudac: Vas se dvojica ne razumijete. Mene ćeš ti bolje razumjeti. Je li te ta tvoja žena, na ime sadašnja, oženila kao udovica ili kao djevojka? Valjda sad razumiješ?

Valjda sad razumiješ? David (začuđeno): Ama, gospodine, nemoj ti barem biti budala! Kako će mene moja rođena žena oženiti?!

Kako će mene moja rođena žena oženiti?! Pisarčić (napreže se ozbiljno da razjasni Davidu): Je li ta tvoja žena, na ime koju sad imaš, je li, pitamo te, bila prije oženita? David: Žena oženita?! (Krsti se začuđeno i hoda po sobi.

David: Žena oženita?! (Krsti se začuđeno i hoda po sobi.) Žena oženita! Ama, zar se u vašoj zemlji žene žene? Sudac (dugo razmišlja)

David: Žena oženita?! (Krsti se začuđeno i hoda po sobi.) Žena oženita! Ama, zar se u vašoj zemlji žene žene? Sudac (dugo razmišlja): Koliko je stara ta tvoja žena?

Bojić, Milutin - PESME

Čuj, u tebi sve je: Tobom cvet miriše, tobom sunce greje, Tobom nebo plače, tobom gore cepte, U carstvu lepote žena krunu nosi, Tobom ponoć bludi, tobom zvezde trepte, Tobom zlo se ceri, tobom samrt kosi, Anđeo i demon tobom s neba

Kao kakav divljak azijskih plemena, Što besni od bola, a nesrećan nije, Šibajući tela obnaženih žena U daire lupa, jauče i pije, Zatim traži pesme dotle nečuvene, da taj bol bez bola iz grudi mu gone, I ja praskam,

I to sunce moćno čini mu se kao Neka izmoždena i prodana žena, Uvela bludnica, s koje sjaj je slao, A ona raskošno otkriva ramena.

DAVID I pred veče usta David sa postelje svoje, i hodajući po krovu carskoga dvora ugleda s krova ženu gdje se mije, a žena bješe lijepa na oči.

II David posla da propitaju za ženu i rekoše: Nije li to Vitsaveja kći Elijamova, žena Urije Hetejina? (II knjiga Samuilova, XI, 2, Z) Strast je zakliktala na lešini Vere, Strast što čini usne modre i

— i odjednom on se strašću zacereka. Sa jelovih gora slazila je Žena. (1911) GRIFOS Ti, crvena ženo, s očima od vatre, Strasna kao more, razbludna kô zmija, Tražiš moje hoću, da

Čuje se rzaj konja koji stižu. Care, da li će vojska ispivena, Kojoj iz oka kikoće se žena, Razbiti vetre što za vlašću sižu? Sav narod kleči u stravičnoj pošti. Care, čuješ li sva crkvena zvona?

jedna zorom u osvit nas budi, Žudnja jedna vas dan u srcu skrivena, Žudnja jedna noću sažiže nam grudi: Šta li radi žena?

O, razumem pada strahoviti tresak: Ja sam bio glumac i pred samim sobom. II O, zašto nisi ti ta žena prava, Utoka misli, saznanja i žudi, Žena što ludi i mrvi i sudi, Kojoj se prašta sve i sve se daje?

II O, zašto nisi ti ta žena prava, Utoka misli, saznanja i žudi, Žena što ludi i mrvi i sudi, Kojoj se prašta sve i sve se daje?

Raspi se u prah kô zvezda svemirna — I da te sanjam blešteću i čistu Što ti ne beše ona Žena prava? IV Za mene noćas vaseljene nije, Oči su tvoje sunca, zvezde, duge, Usne skup slasti, osmeha i tuge, Kose

Raščupane kose, razdrtih ramena, Bićeš svakodnevna slika sitnih žena. Oproštaj će doći kô presuda grozna. (1917) XXXIX Zašto kad me tvoja reč gorko zaboli I kada kroz tebe sve u

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

DRUGI 31 SUMNjIVO LICE KOMEDIJA U DVA ČINA LICA Jerotije Pantić, sreski kapetan Anđa, njegova žena Marica, njihova kći Vića Žika sreski pisari Milisav Tasa, praktikant Đoka Aleksa Žunjić, sreski špijun Gazda Spasa Gazda

” jer si ti, brate, za polić rakije kadar da istrućaš svaku državnu tajnu. A to ne valja. Jedna obična žena pa krije svoje tajne, a jedna država pa da nije kadra sakriti svoje. I to zbog jednog polića rakije.

To vam je, gospodo moja, kao na primer na pataricama: skupe se žene, deset, dvadeset, trideset žena: e, 'ajd' sad ti, ako možeš, poznaj koja je među njima nepoštena?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

istorijskim događajem, uklopljena u internacionalni obrazac o povratku dugo odsutnog muža kući na dan kada mu se žena preudaje (obrazac koji je svoje najslavnije ostvarenje dobio u Homerovoj Odiseji).

Jakšić, Đura - PESME

“ ..Buljubaša ne izusti, Zasiktaše noži ljuti, Zazvečaše puške tanke, Crne puške belgijanke: „Buljubašo, žena beži, A u našoj krvi leži Krv kosovska, krv junaka, A krv taka Ne zatrepta od Turaka!...

Nastasijević, Momčilo - PESME

Agni, Agni, kao crveno gvožđe. Izlazi, izlazi, pojavi se. Ah! Prevario si me, ti si Saul. NARICALjKA ŽENA IZRAILjSKIH (Davidov plač) Gilboa! Gilboa! Gazela tvoja, Izrailju, propala je na brdima!

I ti si me voleo, Jonatane, više no svoju dušu. Ljubav je tvoja prevazilazila i ljubav žena. O Jonatane, Kako su najhrabriji, tamo, popadali? Zašto je naša slava morala da podlegne?

O Jonatane, Kako su najhrabriji, tamo, popadali? Zašto je naša slava morala da podlegne? HOR ŽENA IZRAILjSKIH Zapojte mi, sestre, Nikad ne ostavi Bog Ni sramno u ropstvu, ni ljuto u jadu Narod svoj najdraži,

Dragano moja, loza nam nije cvetala. No udahni mandragore, kô celov opija. PESMA ŽENA U MAHANAIMU Šumo Efraima, gde kobnih vrana let, Pobrali s grana strašni plod što visio, Tvoj plod, rukom što

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Odmah iza nje baba sa materom, a iza ovih čitav red žena, tetaka, strina. Sve u novom, sa svećama, cvećem i zabrađene novim, crnim šamijama.

Jer kada bi ona, onda šta je ostalo za druge? Naročito zbog matere mu i ostalih žena, da ne bi one udarale još u veći plač te da se celog dana kuća razleže samo od plača, naricanja.

babino noćno bdenje, sedenje na postelji, mišljenje i vođenje brige o njemu; ono svakodnevno dolaženje, uvek gotovo puna kuća žena iz rodbine i iz komšiluka.

— ona ostala kod oca, pa sa Mladenom počela da živi, ne bi to bilo krivo. Glavno je da ona nije njegova žena, a kao druga, ovakva, raspuštenica, mogla je da podnese.

Posla svoga brata iz obližnje avlije, s kojim se odskora odelio, otkad mu žena postala gledarica i počela naglo da se bogati — da joj on otvori, i uvede kola. Baba Stana siđe i priđe kući.

od tada ona, ljuta na nj što on to ne ne vidi (vidi ona da on vidi, zna što ona hoće s tim dovođenjem u službu mladih žena i devojaka) — već što neće kao da i on greši s njom u tome.

I opet se po kući razastre i zacari miris tamjana, sveća, kandila. Opet počeše da se crne šamije matere mu i ostalih žena, opet sluge, sluškinje uzeše onaj svečan, miran i zasićen usled jela i pića, od gotovljenja i iznošenja za dušu, izgled.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Cvetom se kade od uroka, plača i strave (S. Trojanović, Vatra, 188). Na svetog Ignjata (20. XII) nahrani žena živinu u krugu od p. (»da bude sve u kupu u krugu«, SEZ, 19, 69).

Njime se opasuje vedrica o Đurđevdanu (SEZ, 14, 63). Običaj da se, ako muž i žena nemaju dece a žele da ih dobiju, pred snošaj muž maže 6. l.

Ako žena usled čini ne može da zatrudni, treba duhovnik da blagoslovi gospinu travu; trava se zatim skuva i nekoliko dana pije

Sem toga, žena ovu travu treba da nosi uza se (Glück u Wіѕѕ. Mіtt. Boѕn. Herc., 2, 1894, 409; slično u GZM, 19, 1907, 489).

Na Novu godinu žene meću b. za desno uvo, a muški za kapu s desne strane (SEZ, 19, 20); isto tako b. za uvo meće žena koja mesi kolač na Veliku subotu (іb., 44). B. se kiti domaćin kad uđe u kuću i čestita Božić (іb.

B. se nakađuju i sipljivi konji (іb., 333). Najzad, b. rado upotrebljuju porodilje. Da bi se žena lakše porodila, treba da pije vodu sa krstovdanskim b. (іb.

ili devet ugljenova od loze, stavljeni u vodu, upotrebljuju se pri bajanju kad je dete urečeno (ZNŽOJS, 7, 1902, 388). Žena kojoj se deca ne drže, treba — kad oseti da je u drugom stanju — da se okupa u vodi u kojoj je potopljena vučja jabučica

Prema jednoj lekaruši iz XV veka, v. je sastavni deo teja koji treba da pije žena da bi imala mleka (ZNŽOJS, 15, 128).

; Vuk, Posl., 2187; Sofrić, 74). Neverna žena traži od muža da joj donese »sa v. jabuke« (u pripovetki, SEZ, 41, 492). Čim v.

jabuke« (u pripovetki, SEZ, 41, 492). Čim v. oživi (»vrbopuc«), narod veruje da kod žena poraste polni nagon (SEZ, 14, 8. Upor. Vuk, Posl.

Sofrić, 75), teško je reći. Da g. može biti senovit, daje se naslutiti i iz jednog običaja iz istočne Srbije. Žena koja nema dece a želi da ih dobije, treba da se pre sunca okupa u vodi sa koje se napio žut bik i u koju je stavljeno

zaustavlja se krv kad se izvadi zub (ŽSS, 320); da bi žena lakše rodila, zavajaju je vodom sa srcem iz zove (ŽSS, 193); z.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Kiša sipi. Po dvorištu kokoši, patke i guske lepršaju se i lepeću krilima, sa prozora gospa Pava, žena gospodareva, baca im žito; ona se time preko dana često zabavlja.

—Uđi! —A što? — učini se cura nevješta. —Uđi, žena si mi! — i, obgrlivši je, privuče je za sobom pod svoju kabanicu. —Vodi me kući! —šapnu djevojka ispod kabanice.

Ilija sjede uz vatru, zapali i — gleda u plamen, a Smiljana, žena mu, vrti se po kući. Pred sami suton dojaši pop Vrane, župnik, na svome bijesnom vrancu.

A kad sestra oklijevaše da prihvati za pero, naljuti se. — Nemam vremena dangubiti! — povika na nju, i žena, u strahu, drhtećom rukom postavi križ. Djed, baba i sestra pođoše. Sestra i na ulici još drži novac u ruci.

Tako iščekujući nije ni opazio iza sebe Maše. — Rade! — javi se žena. Dobre li sam sreće, žedna sam! Rade se okrete i začudi.

Ništa ne odgovorivši ženi, podiže gunjac, napi se, a ono što ostade pruži njoj. Žena ispi zaostalo nadušak. —Fala ti, Rade, kao da si me i vinom napojio! —Što ćeš ovdje?

— upita je Rade, samo da nešto rekne. — Sada sam, bolan, stopanjica; umrla mi svekrva! Ćute, a vidi se, žena bi razgovarala. Ali kako započeti? Odbjegla ga dok je Rade ludo dijete bio.

—Oženio se i ti, Rade? ..... —pretrgne ćutanje žena. —Znaš da jesam... —A imaš li djece? —Na putu je, — nasmija se Rade. — A ti mišljaše da neću biti vrijedan.

Rade pogleda u sunce. —Idem, Mašo! —Zbogom, Rad! — pozdravi žena i nadoda: —Napojićeš me još gdjekad, kad me put nanese... — A što ne bih?

—Mašo! —Rade! —Opet se sastasmo .. . —Pa da, kad se tražimo! — osiječe žena. —Biće da je tako... Žedna si ... —Piću iz tvoje ruke, da i nijesam. —Dražiš me? — reče on živo i čisto je pogleda.

Sagriješila si se što odbježe ludo dijete ... Čuješ, bi li sada bježala? — Ne bih! — odgovori žena i nasmija se jako, razuzdano.... — Ne bih! — ponovi.

Ali, eto, što bih tajio, potražih tebe... I nađoh te. —Bilo sa srećom! ... A što ću ti ja? —Što i žena, — odgovori Rade i, ispruživši se, dohvati se njena života: — Da se milujemo! — veli joj.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

To je kod njih kao od šale. Žena pričučne, porodi se i nastavi da radi kao da se ništa nije dogodilo. Dimitrije Najzad se i Dorotej vratio.

Činilo se kako ne zna ni toliko da sam ovde ipak nekakva domaćica, da sam žena gospodara ove kuće. U redu, ja znam da je on monah i da mu je zabranjeno obraćati pažnju na žene, ali zar nije mogao

Janja je umela da dodeli svoju stvar tako zdušno i od srca, da je u tome pogledu za tri koplja odskakala od svih žena koje sam poznavao. Radila je pod čovekom kao vodeničko čeketalo. Košutica moja.

Imaš ukras kraljevog dvora da budeš. Moraju zapitati koja je ono gospođa što blista u zlatu. To je žena vlastelina moravičkog Lauša, čelnika i vojsci predvodnika, onoga istog Lauša koji je tukao Grke u Pologu.

“ „Lepa je“, ponovio je vlastelin. „To mi je žena.“ Vlastelin ništa nije rekao. Zaustavio je na meni svoj vodnjikavi pogled. „Lepa je“, rekao je ponovo, mnogo kasnije.

“ „Jer se plaši da neko od nas ne učini ono što on ne može.“ Hteo sam da kažem: Videli ste kakvo telo ima ta žena. Zar ljudi nisu izgubili dah kad je izašla u dvorište da dočeka onu dvojicu kaluđera, Doroteja i Dimitrija?

Zar onako rasna žena može biti hladna? Gledao sam je, sve na njoj je drhtalo od žudnje za muškarcem. Dimitrije Dorotej mi je rekao da me

Opet se penjemo stepenicama, opet ulazimo kroz kapiju u još manje dvorište gde nas sačekuju Lauševa žena Jelena i njegovi doglavnici: Miloš Jevtović zvani Dadara i Isidor Alimpijević zvani Kirča.

Šta se to s njom dešava? Je li ta žena pri čistoj svesti? Ako joj je stalo do čoveka, zar nije mogla naći nikog drugog nego baš monaha i to ovoga koji je

Istoga dana kad je Jelena, vlastelinka, Lauševa žena, proterala Janju sa Kule, nestao je i Ćirjak. Niko nije video da li su zajedno nekud otišli, ili je Jakos pošao da je

Verujem da mu je Janja bila prva žena, ali zar je to, zaboga, razlog? Videli smo mi da je voli, ali tome nismo pridavali nikakav značaj.

Videli smo mi da je voli, ali tome nismo pridavali nikakav značaj. Ona je bila vlasništvo svih nas, suviše lepa žena da bismo je prepustili samo jednom. Uostalom, zar je to Kirča tražio od nas?

Ilić, Vojislav J. - PESME

u vihorima strasti, sa divljom, pomamnom vikom, Skakaše bezumna vojska od ljudi, žena i zveri. I drevne indijske gore oglašavahu krikom Istoka bujne kćeri. Ciganče, tako mi Baha! i ja sam međ njima bio...

Čujem li varvarski usklik ahajskih pesama bojni'? Il vapaj trojanskih žena u ovoj krvavoj vojni? Ne! U logoru svome, uz pesme i glasne trube, Kresidu Grci ljube. Dan je okončan burni.

A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim. To beše nemirni Pavle. Pamtim ga i sada lepo, Iako to beše davno, u mladim danima mojim.

Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude gospodu krivo, Uzme palicu, dakle, i pođu da Pavla traže. Nađu ga u samom raju . . .

“ A kum, postar čovek, srdito me zgrabi: „Vratite je natrag, vrag joj - veli - babi!“ Izjurena tako kô rđava žena, Drhtala sam čisto, česna i poštena. Kad se toga setim, ja se samo ježim, Iz koverte svoje dođe mi da bežim.

Veselje vri i bruji... Između stubova drevnih Gomile razvratnih žena sa divljim krikom se viju, Svileni peploni njini po podu mramornom pali, Što sobom stidljivost čednu i ženske lepote

Pred samim oltarom svetim, Sa crnim dugačkim velom, klečaše nekakva žena. Plave i suzne oči ona je podigla gore, Kô bledi anđeo tuge.

“ I strašna, mramorna žena raširi kamene ruke I pritište ga silno. Na usne njegove mlade Ona ledene usne priljubi bezumno, strasno, I dušu njegovu

Klisar je još jutros zorom otišô do bliskog grada, A namiguša žena sama je ostala sada, I sad provodi šalu. Ubrzo tišinu celu Prekide đermova škripa.

Stravična tišina neka vladaše u polju samo, Kô da je prestao život pod strujom mrtvačkog daha, I grešna žena se strese od neiskazanog straha, Sama, u pustom polju...

Samo oblaci tavni, kô crni gradovi neki, Pokriše ognjeni zapad. Po teškoj potmuloj jeki, Klonula oseti žena sve svoje očajno stanje, A munja izretka blesne i vetar zatrese granje.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

prijateljice, ne samo zbog njegove momentane aktuelnosti nego još više zbog toga što u njemu igra vidnu ulogu jedna lepa žena. Toliko lepa da se ni njeno ime ne može ravnodušno izgovoriti.

duhovita, ponosita, osećajna, a odrasla u društvu naučnika, pesnika i umetnika, Kleopatra je bila najizobraženija žena staroga veka.

No pored svega toga, bila je žena od glave do pete. Zato joj se muškarci nisu mogli da odupru, a to je ona tačno znala i rano isprobala.

“ - „To si i zaslužio!“ prosikta njegova žena. „Nisam li ti govorila da se ne primaš tog bednog zvanija! Od čega da živimo? Od vazduha?

Ali on ne slušaše šta ona govori, nego mišljaše, zaista, na svoje zvezde i brojeve. Žena ne presta da zipara i čandrče, no Kepler joj umače među svoje zvezde, prelistavaše, danju i noću, Tihove zapisnike i

- „Johane! Večera je na stolu,“ ču on gde mu žena viknu baš u trenutku kada mu njegovi crteži obelodaniše taj važni rezultat.

- „Donesi mi brzo svetiljku, za večeru nemam sada vremena.“ Žena ga posluša, vrteći glavom, i ostavi ga samog. On poče da govori sa samim sobom: „Moji crteži mi govore da je otstojanje

No, Venera pravila mi je velikih teškoća. Razumem i volim kada žena nije suviše predusretljiva, ali baš tolika rezerva nije potrebna.

Ovi su mi pričali da putuju u poslu Lige Žena. To humano društvo namerava da na Mesecu podigne jedan sanatorium, očekujući čudotvornog dejstva od Sunčevih zraka,

No ona ne gubi tim ništa od svoje ženske gracije, a njen lepi kostim postaje, kao što vidimo, sve moderniji. Žena ostaje uvek ukras prirode i cilj naših želja u svim podnebljima i vremenima.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Osobito sa reke da ozida, jer, kad nadođe, celo im groblje nosi. Pa ima tamo neka stara uzeta žena. Sve joj poumiralo. I naredi: neka je u čivluku vašem puste da tamo, u kakvoj šupi, noćeva. TAŠANA Hoću, hoću!

I to ne voljen usled poštovanja, što sam prvi, najveći, ili što, ako je žena, kod nje izazivam strasne, ljubavne osećaje, ne to, ne tako — nego da voli mene kao čoveka.

I evo, ja sam sva tvoja ne kao žena, već kao sestra, kći. I ako ti to čini dobro, ublažava bol, kad god zaželiš, dođi i sedi, dokle ti hoćeš.

TAŠANA (gnevno): Tako: nečija, tuđa. Tako. Kao devojka: Tašana, lepa kći gazda-Mladena. Kao udata, čak ni žena svoga muža, nego Tašana, snaja hadžiStevana. Kada sam bila grljena i ljubljena, opet ne kao Tašana nego kao venčana žena.

Kada sam bila grljena i ljubljena, opet ne kao Tašana nego kao venčana žena. Ni majka nije smela da me voli, koliko me voli, bojeći se da se ne osramoti; ni otac, bojeći se da se ne ponizi.

Slušam. Ti i Bog, dedo. MIRON (posadi Paraputu da sedne): Sedi tu. (Dovodi Tašanu): I sada ova, ne žena, nego majka, ona će ti druga majka biti. Ona će te hraniti, čuvati, negovati.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Naši se drže i ne dadu, a opet im nije ni lako. Govore srpski, na primer, a zanose. Pa i moj Rista kao malo zanosi. A žena mu dobra, i kućica lepa, i deca kao jabuke...

Čuva se, kažu, svega. Ipak, proviri njegova nesrećna narav. Ljut je kao paprika, kaže njegova žena. Čuo sam, dobio bi još jedno unapređenje, ali se svadio sa starijim radnikom, i još Mađarom. Ne znam šta će mu Bog dati.

Rista traži isprave za prelazak u rumunsko podanstvo. Žena i deca su kod njega, našao se i za ženu neki rad, živeće se.

To mu je Ristana ostavila nekako u amanet. Bolesna od vodene bolesti, sirota žena je jednako fantazirala o lekovitim snagama vode. „Ne zaboravi da svake godine uzmeš dosta bogojavljanske vode.

Smrt Srećkova bacila je starog oca u sav užas starosti i nemoći. Žena koja je zalazila da pogleda kuću, počela je da potkrada domaćina nemilosrdno.

S one strane zida spava njegova žena, Paula, Totica, bivša služavka i prisvojenica gospa Nolina. Takođe na katoličkom groblju, niko više ne zna gde,

Rajnhart, od gospa Nole prozvani Luka. Šlajferova žena leži daleko, u Nemačkoj. A uz drvenu katoličku kapelicu legao je na poslednji odmor živahni „gospodin župnik”.

Jedne nedelje, tuži se momak iz mlina baš na samu gospa Nolu. Veli, on i žena mu Kata malo da ne gladuju; eto i vidi se na njima, suvi su kao trska. Traži ili veću platu, ili više brašna.

Što je čovek! Suzu ne može da ubije!... A treba je ubijati. Rascmiljavi čoveka, sramoti ga. Stanojlina majka beše žena naših južnih siromašnih krajeva.

Uzeo je ženu s kojom se upoznao na brodu putujući za Trst. Doveo ju je, i venčao se s njom. Čudna beše ta žena. Govorilo se po varošici da je Turkinja; pa Jevrejka. Boško je tvrdio da je Talijanka, i pozivao se na crkvene knjige.

Za Nolu i za njenih šesnaest godina, došla su velika iskustva i iskušenja. Vatrena žena prosto je opijala njenog oca, i mlada devojka je gledala u kući pravo bludničenje već više nego zrela čoveka i žene koja

Za malo više od godinu i po braka, a Petrova žena je sahranila muža, krstila ćerčicu, i vratila se roditelima. Palanka sad poče da nazire avet razdeobe imanja.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

— Kad se žena, koja je posle dugovremene kavge i svađe od muža otišla, hodatajstvom dobri prijatelja opet mužu povrati, nije li to

Tko će njegovo položenije opisati? On sožaljivaše svoga ljubimca Velimira da nije kao junak nego kao žena hodio, i u svom entuzijazmu zaključi i njega i Burjama u jednom reprezentirati, to jest po svetu ići, ali ne jecati i

Tako, na primer, kad žena za mrtvim mužem uče i leleče, jošt i na grob njegov kao mrtva pada, šta je tu drugo nego špekulacija za udadbu?

Kad žena pred mužem plače, i sa suzama svoju nevinost potvrđuje, šta je to nego trgovina nevinosti pod barjakom suza?

— Ima i takovi suza koje onda istom izviru kad najveća pakost ili ljutina srcem čoveka ovlada, ili kad žena ne može muža po volji za kose da očepa; dalje, kad žena kod postelje bolesnog svog supruga cvili, i proče; ove se suze

kad najveća pakost ili ljutina srcem čoveka ovlada, ili kad žena ne može muža po volji za kose da očepa; dalje, kad žena kod postelje bolesnog svog supruga cvili, i proče; ove se suze zovu: suze krokodilske.

Kažite, molim, šta upravo želite?« Svakom loncu zaklopac; premda ima i takovi žena koje, ne smatrajući što nigda usta ne zaklaplju, opet žele muža večno zaklopiti. — No da dođemo k našoj Čimpeprič.

odgovorila bi njegova žena: »Nisu«, to jest majstor Gliša nisu kod kuće. A šta veli majstor Gliša? Kad ga gođ na ulici vidim, ja mu se uvek

Doktor Andrejev je prvi oštroumno primetio da je to isto mnogo govorenje naši devojaka i žena za nji, kao i za nas same, nužno i spasitelno.

Tog su mnenija i mesečne žene. Ali muževi u mesecu imaju leka da tajne svoji žena i preko njiove volje dokuče. »Molim, g. sočinitelj, bi li se mogao taj lek dokučiti?« »Šta će ti lek? Zar si ti doktor?

« Ali ovim sredstvom ne samo žena nego i ljudi tajne mogu se dokučiti. »Ja bi želila kakvo sredstvo kojim samo muške tajne na svet izilaze.

Što se pak čitateljki i čitanja tiče, poznato je da i takovi žena na svetu ima koje ne znadu čitati, pa opet drugdaš po ceo dan po kući čitadu.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Verovatno tom prilikom, nastalo je i malo bliže poznanstvo između njih, te mu je od toga doba krojačeva žena služila kao model.

To je spremanje nešto poduže trajalo i, na kraju, sopranistkinja izgleda da je dobro shvatila solo, ali ga kompozitorova žena nije shvatila.

I mesto aplauza i kite cveća, što je sopranistkinju očekivalo na koncertu, kompozitorova je žena, na glavnoj probi, razbila o njenu glavu nov novcat kišobran.

veliki čovek, on onda, razume se, i svoja privatna pisma udešava tako da bi se mogla objaviti, otprilike kao što se žena koja je stekla priznanje da je lepa udešava da bi tome i odgovorila.

Kako sam danas plodan pisac, verovatno bih bio i plodna žena, te bi u tom slučaju dosad već imao kompletno izdanje svojih celokupnih dela, dok ih ovako kao pisac, još nemam.

od sebe, preziru ga i moja sestrica i njene drugarice, a izgleda da ga prezire i ona buržoazija u prozoru: zajmodavčeva žena, raspuštenica direktora banke i porculanska devojka.

— Jesu li sunce i mesec muž i žena? — Zašto žene nemaju brkove? — Uči li magarac škole? — Ko je natakao volu rogove?

Tako, na primer, ja sam morao postaviti pitanje jesu li sunce i mesec muž i žena, verovatno, na osnovu toga što sam zapazio da muž — sunce — nije nikad noću kod kuće, a žena — mesec — nije opet nikad

li sunce i mesec muž i žena, verovatno, na osnovu toga što sam zapazio da muž — sunce — nije nikad noću kod kuće, a žena — mesec — nije opet nikad danju kod kuće.

Posle tek vidiš on nosi šešir uhvaćen u švercu, a njegova žena svilenu haljinu opet uhvaćenu u švercu. To priznajem, to je dobra struka, a dobro je i poštar.

H nogare za struganje drva; U raklje za ražanj; T čiviluk za vešanje odela; D turski nužnik, a F tetka Persa, famulusova žena, koja je odista nesnosno ziparala po školskom hodniku, naslanjajući uvek ruke na kukove, te ličila na slovo F.

Zašto, bog će sveti znati, ali tako je! Nije to lako ni objasniti! Al' eto, na primer, moja žena... recimo, moja žena; dok se nije udala za mene, bila je niko i ništa, je li, a kad je stala uz mene, ona je gospođa

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Jurili smo putićem jedan za drugim, i uletesmo u selo, u koje su zamicale i baterije... Kao da čujemo vrisak žena i dece. U prolazu vidimo pobijenu zapregu, mrtve vozare. Tek iza sela zastadosmo da se prikupimo. Konji su brektali.

— Ajs, napred, napred! — Teraj! — Udri ga! Napred se ču neko zapomaganje, kao vrisak žena, dece, onda lomljava niz reku... kola zaškripaše, bičevi fijuknuše... Ali konji iz jednih kola ni da krenu.

Prošli smo pored oronulih zidova Vučitrna. Ona jedna ulica zakrčena od kola i naroda. Iz mnogih kola vire glave žena i dece. Ili su se izbeglice razmilele po varoši i kupe ostatke hrane. A magacini otvoreni.

Neki prodaju brašno meštanima. Muslimani nude novac vojnicima za oružje. — Šta će sa nama biti? — zapita nas jedna žena plačevnim glasom. — Vi ćete se, gospođo, vratiti svojoj kući, odakle ste i pošli.

— Jes’, vrag ga odnio! — i pokaza mi rukom na ulaz. Čuo sam larmu i vesele glasove ljudi i žena. Pred vratima ne beše nikoga da me prijavi, te zakucah.

Pa naravno... U tri koraka da preskočiš ovo imanje. 3aista, i žena bi mu se smejala kada bi on počeo da čeprka po ovoj šaci zemlje... Čovek je onda utrapio motiku ženi.

Čovek je onda utrapio motiku ženi. To je njoj razonoda, a on je uzeo pušku, i „junači“ se po ovim krševima. Žena ga tako više ceni i uvažava. Ali ni uveče, na prenoćištu, ne nađosmo hleba. U okolini nije bilo nigde da se kupi.

Ali ona iz torbe izvadi parče hleba, ostavi na kamen pokraj bunara, pa, i ne gledajući me više, otrča do onih žena. Stajao sam i netremice gledao za njima. Ali se nijedna od njih ne okrete i tako zamakoše u selo...

Beše tu i jedan komandant pešačkog puka. Između ljudi ugledasmo gde leži na zemlji jedna žena, a pokraj ne je sedelo dete od četiri do pet godina i plakalo. Kroz pustoš razlegao se glasić: — Mamice, što sediš?

TAMO DALEKO Gorelo je hiljadama svećica, kao treperave zvezde, u mračnoj noći. Povorka ljudi, žena, dece i vojnika išla je lagano pevajući pobožne pesme.

Petrović, Rastko - PESME

U mislima sad svuda pozdravljaju junake, A noge u žena jake; Pred njima radosno mre se: Mladačke i uskočke glave vrbovi venci rese. Kupalo, prekrasni nestaško proleće.

To dole igraju radnici i pevaju vitlovi u reci, I pevaju u trbusima žena meseci: Budućih junaka za ceo svet, o hlebu od jedan do devet: I ja sam mlad, I tebe rad, U nje je cvet!

A ta je žena bila tako sumorna I tako stara; I njoj su sa ushićenjem govorili o prženju na kajmaku, Ne bi li se prevarila da im zgotovi

Oni nisu hteli ni mog imena niti ičijeg, ja sam učinio po treći put isti užas. Ali ako kakva žena užasnuta, uvređena, pobegne u moju kuću, i iza redova punih mula, krvi, slame, donese na svet jedno dete i krvavu

likom koji je u srdžbi Nešto što niko neće razumeti Nešto što vas duboko rani i gde ne možete čekati da se zaboravi gde žena koja leži na pesku izgleda vam toliko u vama i toliko izvan vas gde ljudi koji pevaju izgledaju tako izvan vas da se

”Jer ja sam čojek, a žena ti je žena, I pošto si je već imo, Sa nesrećom je bolje u postelji no s njom, Jer večeri su duge a treba živjeti sa

”Jer ja sam čojek, a žena ti je žena, I pošto si je već imo, Sa nesrećom je bolje u postelji no s njom, Jer večeri su duge a treba živjeti sa svojim

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Sav zbunjen dođe Drvoseča do svoje kuće, još sa ulice viknu: — Šta je ovim ljudima, ženo? Žena odškrinu vrata, zatim ih brzo zalupi. — Šta ti je, ženo? — viknu Drvoseča. — Gledaj!

Tako, prvi put, nakon odlaska iz planine u snu vide svoju ženu, decu i dom. Žena se smešila, a susedi mu dobardan nazivali. »Sve je to samo san!« — pomisli otvorivši oči i pređe rukom preko lida.

— reče Kapljica, ali Car odrečno odmahnu glavom. — Odlučeno je da budeš žena mog Doglavnika! — reče. — Odavde ti nema odlaska.

Kapljici se, najednom, učini da s Cvetom ponovo nekud putuje, da putu kraja nema.. Pa i nema! CRVENI MAKOVI Žena je počinjala već da stari, ali je tuga što nema dece nije napuštala.

Puna gorčine leže žena i usni da je u polje makova izašla. Hladno i čisto bilo je nebo u njenom snu, nigde nikoga — samo makovi crveni i

— Gle, neki su od njih zreli! — uskliknu žena i nabra čitav snop makovih čahura. »Mogla bih ih poneti sobom!«, pomisli i kao krilata polete s makovim čahurama u

— Ko to govori? — žena pogleda oko sebe, ispod sebe, ali nigde nikoga nije bilo. »Mora da mi se pričinilo?« pomisli, ali glas ponovi istu

»Mora da mi se pričinilo?« pomisli, ali glas ponovi istu primedbu. Okrenu se žena ka mestu odakle je glas dolazio i vide kako iz čahura u njenom naručju vire sićušne glave dece.

Bio ih je već čitav roj, ali žena je uzalud pokušavala da uhvati, da zadrži bar jedno. Kao vetrić su joj kroz prste promicali, lepršali dalje, nestajali.

Kao malena sunca zračila su im lica, blještale oči, žena uzdahnu. »Kad bi bar jedno bilo moje!« — pomisli, sastavi šake da ih zadrži, ali i ovo troje skliznu joj kroz prste i

Kako im je smeh zvonio! Kako su, kao da je začikuju, kružila oko ženine glave! Polete žena da bar jedno od njih stigne, ali što je brže ona letela — deca su sve brže odmicala. Konačno ih sasvim nestade.

Pred zapanjenim pogledom žene sada je bilo samo prazno nebo i zatalasano crveno polje maka. Od razočarenja, od užasa žena kriknu i probudi se. Niz obraz joj je klizila suza.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

starešina nad pandurima PANDUR KMET CIGANSKI GRKLjAN, Ciganin, svirač, otac Koštanin KURTA, ciganski pandur KATA, žena Hadži-Tomina STANA, kći Hadži-Tomina VASKA, kći Arsina KOCA, drugarica njina KOŠTANA, Ciganka, pevačica i igračica SALČE,

Zanat joj je to? A ona to s majkom i ocem radi. Sviraju — šta drugo i mogu oni, Cigani? A da je ona žena, hajde de. Ali ovo je devojka. I poštena. Što je pravo, pravo. Svi dušu nosimo. Ali za to...

Pseto li sam? Imaš li, bre, dušu, srce? I ja jedanput da se razveselim a ti odmah... ARSA Kući!... A žena, deca? MITKA Ti me oženi, ti me zarobi! Ti s’s mene što iska toj i napravi. I s’g, eto ti gi: i žena i deca!... Ja!

A žena, deca? MITKA Ti me oženi, ti me zarobi! Ti s’s mene što iska toj i napravi. I s’g, eto ti gi: i žena i deca!... Ja! Ništa nemam. Nikoga si ja nemam. Aha!... ARSA (besno): Kući!...

Ti plači, i ja ću plačem... Tebe čeka koliba, čerge, kučiki i prosenje; mene — kuća, ognjište, pepel, dim, žena zasukana i s’s testo umrljana. Približuju se kola, svatovi.

Šantić, Aleksa - PESME

U seoskoj luci Sve je pusto. Samo, kao senka tupa, Niz prtinu usku, sa štapom u ruci, Pogrbljena, bleda, jedna žena stupa.

Svaki, žedan, Prima puno vedro što mu pruža ili Žena ili sestra. I svi piju, piju, I vidi se kako damari im biju Ispod znojna grla u nabrekloj žili.

13 Ne kuni se, samo ljubi, Laž je kletva žena svije', Tvoja reč je slatka, ali Tvoj poljubac slađi mi je! On mi u te veru stvara, Reč je prazni šum i para.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Naročito je istaknut težak položaj u kome se nalazila žena u prošlosti. Ako je bila dorasla za udaju, nije mogla da pođe tamo kud bi htela, nego kud bi bila vonja njenih roditelja

Iako u potčinjenom položaju, iako zlostavljana, žena je najčešće bila stub porodice, ona ličnost koja postoji ne sebe radi nego drugih radi, koja brižno bdi nad dragim

I pored predrasuda o ženskoj zloći, takva žena je morala dobiti svoje mesto u pesmi po snazi zakona da prava pesma, ma koliko se u njoj izmišljalo, mora da naslika

Bio je veliki junak; „dobit nije tražio za se, nego za svoju družinu“. Imao je kuću u Ksantiji, i tu mu je žena sedela. Poginuo je 7. juna 1345. pod gradom Periteorijem.

Da, videh: njegovi otac i majka drže mu glavu i njegova žena (kleči) pored njega. U Mahabharati drevnih Indijaca, koja je završena najdalje u IV veku nove ere, nalazimo veoma

su i otkuda, a onda bacila na zemlju svoj kalpak i naredila da ga dignu, pa ko ga digne i metne na glavu tome će biti žena a ostale će pobiti.

Na to je on odgovorio da su prošli juče rano, i primetio da ona jaše konja i drži sablju ne kao junak nego kao žena, i — dabome — ponudio se da pokaže kako to treba raditi. A kad se dohvatio konja i sablje, sa devojke je poletela glava.

Iduće, 1459. godine Turci su uzeli Smederevo bez borbe. Uz despota Burđa često se u pesmi spominje njegova žena Jerina.

Glad, žeđ, hladnoća, sve je bilo lakše nego služenje Turčinu. Jedna žena, koja se odmetnula zbog turskog nasilja, ovako opisuje svoje mučenje u šumi: Hodih mlada po gori zelenoj, pasoh travu

„Odelo njihovo i njihovih žena bilo je bogato i kićeno, kako se u pesmi opisuje, megdane su delili, zubima se klali, u četu hodili, bratimili se,

Neke stajaće reči su osobina pesničkog jezika: gospodar (m. muž), babo (m. otac), ljuba (m. žena), čedo (m. dete), dvori ili kula (m. kuća), dojka (m.

Međutim, stajaća imena po pravilu prijatno zvuče: Nedeljko (prota), Mara ili Janja (krčmarica), Ružica (crkva ili žena), Pavle, Jovan, Zlatija, Hajkuna, Jelica, Anđelija.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Ehe, to je kod ženskog svijeta drukčije — zavrti poljar glavom. — Žensko ti se s tim rodi. Žena ti ima za to nos da napipa gdje njezin čiča krije pare i rakiju, pogađa u kom dućanu ima šarenih marama i drugih

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

SENKE 12 MOLITVA ZA DUŽI ŽIVOT 13 DOBRA LOZA 14 POHVALA ŽENI 15 VELIKA GOSPA DOMAĆA 16 VINO I ŽENA 17 IZ BLAŽENOG AVGUSTINA 18 RAAVA 19 DOKLE NA TIHU VREMENU PLAVAŠ...

A mi sad nismo od robinje deca, nego samo Velike Gospe Domaće. VINO I ŽENA Razgoneći tugu ti sa srdca, Tko bi te tuđin I s tuštenim maznim rečma Mogao razblažiti i potešiti, — Već ako dobro

bi te tuđin I s tuštenim maznim rečma Mogao razblažiti i potešiti, — Već ako dobro vino I lepozračna, smešljiva žena? IZ BLAŽENOG AVGUSTINA Kad padoh, Gospod me podiže, kad ustadoh, zadrža me, kad pođoh hoditi — vodi me!

Izbavi me od krvi, Bože, Bože moga spasenja, na krov koji imamo, razve tvoj, Bogorodice, pokrov. Krvotočiva ona žena kad se je prikojasila za skut sina tvoga, i taki prestade joj teći krv od nje.

A treći je napisao da je ponajmoćnija od svega mlada nevesta, da rečemo, eto, žena. Zaštono ona je na ovaj svet rodila i cara i kralja, i one, kojino vinograd sade.

to zlote: kad je bio obstupio neki Tivaidu grad s vojskom uzimati, stojeći mu pod bedenom, jedna mlada, skoro udata žena, spusti na njega ozgor s bedena parče vodenična kamena i svu mu glavu rascupa, te mu se prosu mozak.

Zločest je bio ljutica i Ptolomej, Aleksandrov princ, misirski kralj. Od zla mu probeže njegova žena, kraljica, k svome ocu.

Štarad i David pade s tuđom ženom, a svojih žena dosta je imao — car je. Ama kroz oči i pogled se onesvesti i obeznani se.

Ama kroz oči i pogled se onesvesti i obeznani se. a posle toga taki dođe mu pamet, raskaja se: vide, žena od njega zatrudni, a gospodar joj davno na vojski. Sram ga velik preuze.

Osta sam Isus sedeći mu kod studenca. Utom dođe iz grada žena za vodu. Kad zahvati vode iz bunara, zapita od nje Hristos dati mu testiju s vodom, što li je bilo, da se nalije.

Čistu i nepresahlu vodu ukazuje joj, jerno sveti duh po svemu nekako vatri i vodi nalikuje. Na to žena zaustavi se na besedu i ne ode od njega. Sluša svesrdo našto će izaći beseda mu.

Reče mu žena: »Ta ja vidim, gospodine, da ti kod sebe užeta ni crpala nejmaš, a ovaj bunar vrlo je dubok; ja otkud bi imao tekuću

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— Jevda, majka Manina, bila je još lepa i držeća žena, još ispod četrdeset godina. Ostala je rano udovica. Imala je muža kojega je volela i obožavala jer je i telom i dušom

Pomišlja čak i na starost i bolest koja može naići: pa ko će ga tako svesrdno moći dvoriti ako ne žena, ta verna drugarica n saputnica čovekova? I on oseća da ne može više ovako ostati!

Manina majka Jevdokija, pa je naposletku i sazvala jedno veće — familijarno veće od rodbine, već postarijih žena. I one se odazvaše i dođoše.

Bila je to još lepa i jedra žena, malo čudnih manira. Često se zaboravi, pa zviždi sokakom. Nju su obično uvek izbegavali — niti su je pozivali k sebi u

Onakvu lepotinju veće u moj vek — a ja sam si žena ubavačko stara — jošte ne vido’... Fruzina gu, ete, ime... — Mori, zar ona si je jedna?! — prihvati tetka Ruška.

Da se istepate vi za toj, vikam; ja, ako sam si žena prosta, ubavo si znajem dek neje zaradi men’ toj“. Pa si zborim u pamet: „Bož’ke, koja će mi sag bidne snajka u ovej

“ I istin’ zboreše žena! A ja gu teke tagaj toprv pogleda malko bolje Zonu. Pa kad gu vid’o onu njojnu t’nku snagu, pa one njojne puste kose, pa

— Ja-gu, što si zbori! — kara je Paraškeva, a spustila glas malo od straha. Esnafska žena, pa kakva si je!... Kad ćeš si, mori, Doke, crna Doke, ete, pamet da spečališ! Toj li je zborenje?

veli mu mati ljutito. — Mane, Mane, majka ti ne plakala! Što misliš? Ja sam si prosta žena pa se ič ne razbiram i ne znajem ovaj sagašnje...

A zašto, more, ti ne obukuješ nove putine, vikam mu ja, što me reziliš?! On si ćuti; ćuti si, žena, kako kamik! Prođe si jošte jedna nedelja, a ja veće ne moga’ da si ćutim, veće viknu’: A, bre, ćopek-sene, što si ne

Na sopče mu katanac, a njega ga dom nema „Pričekni si malko, reče mi žena, će dođe dete...“ „A za toj pa da mi je!“ reko’ gu ja, ta si uze jedno sikirče: „Zar će sam trgovački sud ta da ne

Sviri i on s drugi Cigani; stanuja zurlaš, a ona čengija mu žena!... (Dade si jednu nogu na prvoga muža Ciganina, pa se udade za Miču.) Poznaše se lasno.