Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kao neku draganu, hteo je, pre svega, da je dobro plati, tim pre što je uskoro i tako mogla umreti. Uostalom, pri samoj pomisli da je
Kostić, Laza - PESME
POGREB Razbolela se ljubav u tvome draganu, razbolela se časkom i časkom izdânu. da vide kako mi je u tuzi velikoj, povešću sjajan pogreb umrloj jedinoj.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Markizom, što bleda od uživanja bezbožna, ironična kad se zora javi odlazi ispod grana. I ostavlja draganu za uspomenu dve tri kapi ljubičaste krvi. PUTNIK Idem slobodno, niko mi nije odneo da ljubim tužnu moć.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
katkad i čitav život prosjede usred društva, svejednako nostalgično misleći na svoju dragu samoću kao na udaljenu draganu. Možda je tako nekako stajala stvar i s mojim „teatrom”. No sad kako bilo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— U njemu smo izgubili dobrog druga. Ali umro je lakom smrću. Stajao je iznad rova — komandir se obrati Draganu. — Znate li, kontrolisao sam posle. Privukao sam se do žica i posmatrao naš rov. Tačno... Vidi se.
Onda jedan napred, ostali za njim. OD vas petorice ima da se napravi jedna zmija. — Komandir se obrati Draganu. — Izvršićete posle probu sa njima. — Znamo, gospodine kapetane... — Ko nosi, taj ne prosi. Ko uči taj se ne muči.
Verovatno sutra na noć. Sve pripreme koje smo dosad izvršili ostaju. — Komandir se obrati Draganu: — Vi ste izvršili podelu ljudi i pokazali mesta? — Sve je gotovo. — U redu. Neka tako ostane.
Pucnji su sve ređi. — Naredite, neka ovi naši prestanu sa raketlama — reče komandir jednome, a potom se obrati Draganu: — Sad neka se otvore prolazi kroz naše žice. Bližio se odsudni čas, i laka drhtavica prožimala je telo.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
dame radovale bi se na novu kakvu mustru od kape, dembeli bi se spravljali za ručak i spavanje, a zaljubljen, koji svoju draganu davno nije vidio, predstavio bi sebi kako bi krasno bilo kad bi se iznenada s njome sastati mogao, i proče. To drugi.
Petrović, Rastko - PESME
Pa ne ljubi, kad smrt ti dođe, draganu tu na usta; Uskoči međ vitle i međ kajaše, Dočekaće te ova šuma gusta, Kao trgovca čežnjiva uskočka četa Radiše, I
zid, plačući u strašnom bolu: Taj život, u kome svaka strast oteče naglo u uspomenu: Taj život gde se ne usudih ubiti draganu onu golu, I gle utopih i nju, i neukrotljivost, u mladost svoju smetenu; Ne, ja bih hteo da zaustavim sve to, ma za