Upotreba reči nemam u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Prošlost i sadašnjost svojim neprirodno hladnim postupanjem svaku su nadu u duši mojoj sledile, i ja nemam nade i nemam budućnosti.

Prošlost i sadašnjost svojim neprirodno hladnim postupanjem svaku su nadu u duši mojoj sledile, i ja nemam nade i nemam budućnosti.

“ Sad više nemam ni Petefija — izgubio sam ga! Ah! ta mnogo sam štošta odonda izgubio što mi se u životu mililo, što mi je srce

— Imaš li oca i majku? Il’, možda, brata starijega? — Nikoga nemam, nepoznati prijatelju, na golemome svetu nikoga!...

— Glas joj je zadrhtao, a po mirnim crtama lebdeo je neiskazani bol ucveljenog srca. — A prijatelja imaš li? — Nemam!... — I belim uvelim rukama pokrila je još tužniji izraz bledoga lica. — To je tužno! Ona je jecala od bola.

Uze stolicu, metu je do očeve postelje, naže glavu na njegov jastuk i tiho jecaše: „Sad nemam nikoga, Grlice moja! On je umro...“ I ona me je, jecajući, zagrlila i ljuljaše me setno na svome krilu.

stade među ljude, skide kapu i poče tužnim glasom govoriti: — Braćo, eto, ja ostadoh kô niko moj, bez kuće i kućišta; nemam krova gde ću glavu zakloniti... Tako on govori, a suze mu teku niz zabrinuto lice.

— A otkuda ti, dobar čoveče?... E, e, baš ti hvala te si se jedanput i mene setio! Ne mogu, eto, ionako da spavam, a nemam se s kime ni razgovarati... danju i kojekako: radim pomalo, nešto opet slišam decu, neka ih bog poživi!...

Obradović, Dositej - BASNE

” pita. „Zlo, moja mila ćerko, ta hodi bliže da me nagledaš . „Prosti, čiko, nemam kad, hiti mi se, — odgovori mudra zverka — a i neće mi se, jer vidim mnoge tragove k tebi, a nijedan od tebe”.

Lisica nam ovde pametnu nauku daje: da ne hitimo u našim pretprijatijam: „Prosti, čiko, nemam kad, tragovi me plaše”.

„Sto godina!” - viknu golubovi. „O, blago tebi! A gdi ti je drug?” — voprosi ga jedna golubica. — „Ja nemam druga, ja sam sâm i jedan ovoga roda|na svetu.” - „Sam na svetu!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

A ja, koji nisam Konstantin Filozof, i koji nemam njegovo zlatno pero, kojim ispisuje žitija, skazanja i munju preko nebeskoga svoda, ja, koji umačem pero u divit, i

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Zato idem natrag preko Save, a nemam pisara ni drugi̓ učeni̓ ljudi, no ću ići od manastira do manastira i kazivati svakom kaluđeru i popu, da u svakom

Ja mu odma kažem da gleda da nabavi džebane, da se s Turcima tučemo. Na to Živković reče: „Moj popo, ja hoću, ali nemam novaca”. Ja izvadim te mu dadem 9 rušpija, i kažem mu, kad donese barut, da ću mu sve platiti.

sovetujete i slobodite, i kad nije nijedno dosad prešlo pismo od Crnoga Đorđa, ja bi̓ napisao kako bilo da bilo, no ja nemam ovde ni divita, ni pera, ni ̓artije”. A on na to reče: „Idi, oče Jakove, donesi mu što treba za pisanje”.

Dođe Živković, donese džebane, koja zaseca 600 forinti srebra, ali ne da bez novaca, a ja novaca nemam da platim. Eto grdne muke i nevolje.

pod oružjem da otiskuju veprove, a kad vidi Branko i Mijailo da se ja ne šalim, dođoše i rekoše, te ja plajvazom, a nemam divita, napišem policu da Hadži-Bajići isplate trista talira Živkoviću; pa onda prenesem preko Save i dam Stevanu

Ja kad dođem na Vračar, iskam novaca od Janka; veli: „Nemam, išti od Crnoga Đorđa”, a on kaže: „Dok dođe Jakov i Sima”. — Svi vele: „Idi, šta čekaš?” a nijedan ne daje pare.

— Čardaklija kaže: „Ja nemam više nego ovi̓ 11 forinti i ovu pušku, no daj išti jošt ako dadu; ako li ne dadu, da idemo i sa to 250, pak dokle

Steva kaže: „Braco moj, ja hoću; no neka one kurve novaca dadu, jerbo ja nemam”. Ja opet u Golubince — i odem u Novi Sad da obiđem stričevu decu, kao brat-Jevrema, njegovu majku i proče.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Daću ti deset dukata, Simo brate, kurtališi me ove napasti! Ako boga znaš — eto ti u gunjcu šest dukata, uzmi... Nemam sve kod sebe, bogami! Kusur ću ti dati čim odem kući — samo se navrati do mojih vratnica...

— More, ljucki ti kažem daj pare; bogami će biti od nas čuda. — A ja tebi ljucki kažem da nemam — odgovori Sreja osečno i pođe. — Ih! ta stanide, samo da te pitam! — ciknu Milun pa poleti napolje za Srejom.

— Gazda-Tiosave, što ti je to? — Malo voska, ćir-Trpko. — 'A'de, more, da popijemo 'ednu. — Nemam kad, ćir-Trpko. — 'A'de, 'a'de, more! — saleti ga ćir Trpko, te svrati pred mehanu.

— A šta bi ti platio? — upita Tiosav. — Šest cvancika kola. — E ne možemo za šest, aja! — reče Vitomir. — More nemam pare, brate, živ mi gospod! Šest cvancika, pa nek je sretnje! — E znaš, ćir-Trpko, šta je!

Imam ja — te još kakav budak?... Mnogo pametniji od tebe... A što će ti? — Ta treba mi. Ako imaš daj — nemam kad čekati! — Ne dam dok mi ne kažeš što će ti.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— reče Marinko mirno i pogleda ga bezobraznim pogledom. — Ja od ovog nemam nikakve hasne, ali mreti mi valja, brate... Elem, vidim ja to... ništa!...

Deva pogleda Stanka ispod oka. — Je li, Stanko? — Šta? — Baš si namerio u goru? — Ja nemam kud na drugu stranu! — reče Stanko i sleže ramenima. — Ne žališ ništa? — Sve sam prežalio.

— A... nešto ne čuješ!... Ostarelo se! — veli Sima, a krije oči... — Hodi, svrati malo! — Bogami, nemam kad... — Dugo je do smrti — pokuša veseli Aleksa da se našali. — Al̓... eto... kmet me poslao do pope...

— Bog će njemu pomoći! — reče ozbiljno popa. — Uzmi, popo, nek ti je alal! Pop odmahnu glavom. — Ja nemam sitno — reče tužno Aleksa. Popa mu vrati kusur. — Neću da ti dugujem — reče.

Ja nemam ništa sem ovoga srpskoga imena — nemoj mi se njemu smijati!... — Neću, brate! Ja sam te samo pitao kako ti je kršteno

— reče Ivan i diže se. — Sjedi, sjedi. Kud žuriš? — Nikud. Ja mislim ti imaš kakvog posla. — Nemam nikakvog. Sjedi. Željan sam, bolan, lijepe rječi s ljudma... Sjedi!... Ivan sede.

Na samom pragu ču reči očeve: — Mladene! Idi Ivanu Miraždžiću, pa mu poruči da ne dolazi. Proševine neće biti, jer ja nemam više ćeri... Posrćući, Jelica dođe do kapije, otvori je i izide iz avlije. Niko za njom da bi reči...

A Petru su polevale suze još kad je videla živa stvora da pređe prag. — Ja sam došla... Ja nemam kud!... Hoćete li me primiti? — Još pitaš?... Hodi!... Pa ti si mi prvi stvor koji mi prag prekorači!...

I ja sam čovek, koji srce ima... Zar ja nemam svojijeh jada, zar ja nemam suza i zar mi ne treba niko pred kim bih se mogao izjadati i zaplakati?... Recite!...

I ja sam čovek, koji srce ima... Zar ja nemam svojijeh jada, zar ja nemam suza i zar mi ne treba niko pred kim bih se mogao izjadati i zaplakati?... Recite!...

Ja ću na vama iskaliti!... Kad ču Lazarevo ime, Ivan prenu. — A gde je Lazar? — Kako nemam ovaca, tako ne čuvam ni pasa! Ti ćeš sam najbolje znati kud si ga poslao.

Malo sam se razmazio u dobru, pa se sve na meni razmazilo!... Moram moliti noge da pođu, vilice da žvaću, jer zuba nemam, i oči da gledaju... Pa te pozvah da još koju prozborimo. Hvala i tebi i Jovi!...

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

On potrča i babama i lekarima, i ne žaljaše ništa govoreći: „Našto mi, brate, i ruke kad očiju nemam?” Ali bolest osvajaše.

Na! — Hvala, gospodin-kapetane! — reče vojnik, isto onako pozdravljajući kapetana. — Drži, tata! Ja nemam ruke. — Evo i ja ti dajem moju ćilibarsku lulu. Vredi dva dukata — reče Stevo, praktikant. — Hvala, braćo!

— Blagoslovi! — kaže kovač i ide ruci — a šta ću kad nemam posla? — A jesi li vidio crkvena kola i šinu na točkovima? — Nijesam, oče! — Nijesi, jabome, nemaš kad od mehane.

Pop nestrpljivo mahnu rukom: — Stanite, ne razumjeste me! Nemam ja svojega imanja, ni daj bože! Sve je vaše i onoga hrama.

Pop se zabeči: — Kakih hiljadu dukata, kaka imanja? Nemam ja ništa. Njoj je, istina, narod nešto odredio, ali ne vrijedi sve ni sto dukata. Nema tu ništa od škole!

Nisam ti hteo pisati, da se ne brineš; sad je sve dobro. Pa i posle tolikog ćutanja ipak nemam ništa o čemu bih ti mogao pisati.

Dođe mi užasno gadan. — Ne bih — rekoh mu i počeh da dršćem. — Ne biste? A zašto? Molim, oprostite, ja nemam prava postaviti vam tako pitanje. Ja ne odgovorih ništa. Maksa sami đavo teraše da me zadirkuje.

To moram učiniti, kako ti reče, radi sebe, radi nje, radi tebe, radi kuće... Pa dobro, dakle. Nemoj misliti da nemam za to kuraži — bože moj! To će biti dobro delo!

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

bi bilo, onako, gospodine, da kažete da sam se bajagi ja zadocnio kao bolestan, a ja i tako od Ekselencije ne zavisim, nemam s njime ništa, da prostite, k’o ni vetar s opaklijom, pa da me vi niste zatekli u crkvi, pa ste se vi sami onda popeli

A posle, i nemecko vospitanje... šta ja furt predikujem i govorim... al’ nemam kome. Eto, i ovde se pokazalo!... Sad će joj padati na um, znam dobro, moje reči, al’ šta je ’asne sada!?

sam ja počela — naredi gđa Soka Efiki, jednoj okrugloj dundi belih trepavica koja je dotutnjila, — dobila sam vizitu... nemam sad kad. ’Ajde, nosi to brže!... Dakle, šta je to bilo, slatka!?

Ja vam sad ne umem ni deseti tâl od onoga što mi je sve ona kazala da ispripovedam (a nemam ni kade, slatka)... Kaže mi gđa nataroševica, između ostaloga, da nije samo oko toga bilo čiju će ’ćer uzeti.

— reče gđa Gabriela i utrča u kuću. — Molim vas, samo malko. Uf, uf! kako to da mi se desi! Molim vas, slatka, ja sad nemam kade, nego evo vam suknje, a ja ću poslati sutra moju malu.

To baš ni najmanje nije lepo od vas, gospoja Marta! Ja, iako mi spada suknja, al’ ja opet nikad nemam običaj da lažem! — reče gđa Gabriela, i stade liti grozne suze. — A to može svakoj pasirati kad hita za poslom!

— Ju, »hozl«, grom ih spalio! I baš sad kad sam u najvećem poslu! Molim vas, slatka snaš’-Pelo — nemam kad sad da se toaletiram kad imam eto drugih poslova! — neka prenoći kod vas, a ja ću već ujutru poslati... Evo vam...

»Nek ide, zato je i tečeno!« rekao bi. »Nisu svaki dan svatovi! Ako nemam ja, imaće Lorinc Čivutin!« I kao god što je tražio da je kod parohijana toga dana svačega izobilja, tako je i on na dan

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

nepomično, ne otvarajući oči a mljeskajući ustima kao da nešto siše iz vazduha, tuži se blesasto bratu: — Bato, srca nemam... A kad izvara sluge i iskrade se od njih, onda pojuri kao sumanut i beži.

A opet, ovaj kad vidi brata, osvešćuje se i kao uvek, blesasto, molećivo, tražeći po moći, tuži mu se: — Bato, srce nemam. — Imaš, batin, imaš. — Počne brat da ga hrabri i uverava. Pa od muka, jada, gledajući ga takvog, zaplače se nad njim.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Znate, to je bilo samo iz etikecije; znao sam da će se to njoj dopasti, al’ ja tu ništa nemam. — Dakle, nakratko, vi niste zaljubljen, niti ste radi frajla-Julku uzeti?

— To je istina da je od mene pogreška bila, al’ znate, ja nemam običaj nikoga u ruku ljubiti. — Pa zar mi nećete tu ljubav učiniti?

— Sad razumem. — Zašto ne? Kao što primećavam, ona nije vama nenaklonjena, a i ja nemam protiv toga ništa. Samo, znate, forme radi, moram još mog devera zapitati. — A zašto da ga pitate, kad vi ’oćete?

— A kako ja stojim kod vas, gospođa-Makro? — zapita Čarukdžić. — Šta mi je do vas, vi ste oženjeni! — Ja nemam žene. Vidite, gospođa Makra mene voli, — upadne čika-Gavra.

Čekmedžijić otvori i čita: Dražajši moj! Otkako te nisam videla, nemam mira ni danju ni noću. Pokaži se već jedanput, ako imaš iskre milosti u srcu, jer mi je svet bez tebe pustinja.

Kad ljubičicu bere, tiho no iz srca popeva: „Ljubičice ja bih tebe brala, Nemam dragog, kome bih te dala. Ako bih te ja juratu dala, Taj jurat je ponosito cveće, Pa na tebe ni gledati neće.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

„Pa sam posle ja, koji nikoga svoga nemam, ili bolje, koji nikoga svoga nisam hteo da imam, osetio da imam nešto svoje, i prigrlio sam to svoje sa onom poznatom

Mora valjda, imati nekog smisla to seme što je tu, jer je tu, i ja nemam šta da mislim nego lepo da punim i dalje ove čeljusti što zjape uperene na onu stranu i da gađam tamo, da gađam, da

Eto, stešnjen sam ja ovde među ovim stenjem i pećinama, te sve manje mogu da vidim jer i neba dovoljno nemam. I skučen tako bez neba i vazduha maglovito osećam da sve ovo šta mislim nisu prave misli nego neka priviđenja misli, i

I sve ću one nepravde svoje prema njoj pokajati. Tri godine sedim ja ovde i čistim se iznutra za nju. Nemam više šta sebi da prebacim, niti imam prljavih misli.

Eto pomisao na tebe prži mi um. Kad sam bez tebe, ni vazduha, ni pluća, ni očiju, ničega nemam, hoću da se ugušim, da oslepim.

Afrika

Zna da sprema poljsku kujnu i pristaje da ide za mnom gde god budem pošao. Odmah kupujem pribor za kuvanje, koga još nemam, konzerve, brašno, zejtin itd. Samba me podseća šta sve još treba kupiti.

Dajem im novaca i kori, ali kako đinđuva nemam kod sebe, kažem im da mi pošlju kog derana po kome ću im poslati. Seljani izjavljuju da će igračice doći same po poklone,

Ovde sam uvek samo na prolazu, a imam mnogo više prijatelja međ crnima no oni koji su tu godinama. „O ja nemam iluzija, znam koliko je crnac bedan, pokvaren, i niži stvor, i ja ga prezirem isto koliko i drugi beli; samo što ja

I oseća da nemam niti iluzija niti predrasuda za njega. Kad aga udarim on vidi da to nije da bih ga ponizio, već da ga zaboli; a ja znam

Ne zna ni reči francuske; pored sebe nemam nijednog pravog tumača. Rukujemo se; slikam ga kraj konja, na konju itd. Iza Ferkasandugua sva sela koja se nižu

Derani i starica učinili su to već pre mene. Idemo sad kroz ona vrata levo u novi hodnik. Ja nemam više nijedan film u aparatu.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JANjA: Da mi djavol nosi ako imam jedna krajcara u moju kuću! MIŠIĆ: Ta vi valjda me nećete prazna otpustiti. JANjA: Nemam, gospodine, nemam jedna krajcara zasad. MIŠIĆ: E, fala bogu, kad nemate sad, biće drugi put. Ja mogu drugi put doći.

MIŠIĆ: Ta vi valjda me nećete prazna otpustiti. JANjA: Nemam, gospodine, nemam jedna krajcara zasad. MIŠIĆ: E, fala bogu, kad nemate sad, biće drugi put. Ja mogu drugi put doći.

Gospodar notarius, evo da daim celo forinta. MIŠIĆ: Ja ne mogu primiti, kir Janja. JANjA: Ama, mi ubite: nemam više sad! MIŠIĆ: Ta, kažem vam, ne mora od časa biti. Mogu ja doći i drugi put.

JANjA (pruži mu listu): Gospodar notarius, evo vaša artija, evo moja Juca! Makar sto puta dođite, ja nemam da dam. MIŠIĆ: Ta dobro! Vi niste takav čovek da ćete se zatezati.

Ma tin timin mu!¹⁰ Da uzmim! Za Katica? E, Katicu je dete. Da uzmim za Jucu. A ono momak? Vraško posla! Zar ja nemam grčko glava da go prevarim? Anev idrotos će pono uden: ko neći da probira, neći da profitira, kaže elinsko mudros!

JUCA: Šta? Zar sam se ja udala da mu gledim ove zidove i da me s burazi rani? Moja draga, kad nemam muža po volji, bar da se po volji nosim. On da nije uzeo oficirsku kćer. KATICA: Nemojte, slatka mamice!

Zašto da se ne usreći kad vam je moguće? JANjA: Što mogući? Eto sum veći propao, nemam ništa, oćim da prosim. Što vi govorite, gospodin notarius, na ova šteta, na ovoj svet?

Tako da umrim, da propadnim, kad nemam život!... Zbogom, zeleno svet, sad si mi gorko, oh, neći Janju više da ti vidi!

Jesam li vam govorio stotinu redi: Gospodaru, kupite drugu slavinu, ova se sasvim ojela, biće štete. „Nemam novci, sinko.“ Evo, sad je bolje. JANjA: Jošt mi se posmejana, prokleto nečisto demon! Oći da mi sekira.

MIŠIĆ: A, drugo, vi i to znate kako je sad običaj u svetu. JANjA: Oći novci? Nemam, gospodin notarius, propao sum, izio sum sve sos prokleta nestreća.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

“ „Ja nisam! Vas ste, dvojica, istu mater sisali, blaženopočivšu. Ja nisam! Ja postadoh ajlugdžija i nemam ni kuće, ni kućišta, a sahranio sam ženu. Nemam familiju! Bilo pa prošlo! Što bih se ja Trifuna klonio?

Ja nisam! Ja postadoh ajlugdžija i nemam ni kuće, ni kućišta, a sahranio sam ženu. Nemam familiju! Bilo pa prošlo! Što bih se ja Trifuna klonio? Ako je Trifunu stalo, da se ne sramotimo, ja sam za to.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Zvao sam ih da im nešto prišapćem na uvo, obećavao sam im i slaninu, kobasicu i mnoge stvari kojih ni sam nemam, ali uzalud. Ribice mi ništa ne odgovaraju, samo me nepovjerljivo gledaju svojim okruglim očima i vrte repom.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

) Tu je! LjUBOMIR (osećajući se nelagodno, sleže ramenima). PAVLE (uvek uzbuđen): Tu je, ali ja ne smem, nemam hrabrosti da zavirim! Bojim se, potvrdiće se moje slutnje, a to bi bilo užasno. To bi bilo porazno.

LjUBOMIR: Na dva-tri dana. PAVLE: Ne znam na koliko, ne znam ni kuda; u nepoznatom pravcu, na neodređeno vreme. Nemam zasad jasne namere, ali osećam potrebu da se uklonim, da se udaljim, da se osamim, da prebolim.

PAVLE: Žalim, ali ja nemam za to dovoljno vremena; ja ovoga časa putujem. RINA: Kuda? PAVLE: U neodređenom pravcu. RINA: Na duže vreme?

SPASOJE: Ama, ostavi se ti toga nasledstva, već reci ti meni... Uostalom, nema šta da mi kažeš, nemam šta da te pitam. Reći ćeš mi glupost koja je nemoguća.

ĐAKOVIĆ: E, pa zato, vidite, bolje je da vi tu stvar uradite nekako izbegavajući javnost. Ja, verujte, nemam računa da vam dajem ovakav savet, jer, kad bih napisao, ja bih vam mnogo više naplatio; ovako za savet moram se

) H LjUBOMIR, PREĐAŠNjI VUKICA: O, kakvo iznenađenje! Kakvo iznenađenje! SPASOJE: Baš dobro te si naišao; ja već nemam moći da te branim pred tvojom verenicom.

SPASOJE: A koju sumu predstavlja ta uvreda? MILE: Odnosno taj zajam? SPASOJE: Pa da, to mislim. MILE: Ja nikad nemam običaj da tražim više no što mi odista treba. Meni bi momentalno trebalo, recimo, pet stotina dinara.

ANTA: Dobro, pristajem: nije imao; samo, molim vas, mene izvinite, nemam kad da razgovaramo, imam vrlo hitna posla. Je li Spasoje... da imam hitna posla? SPASOJE: Da, da! Idi odmah!

(Anti.) Vaša legitimacija, gospodine? ANTA (zbunjeno čeprka io džeiovima): Ja ovaj... nemam pri sebi... SPASOJE: To je moj rođak, ja garantujem za njega. II AGENT (Ljubomiru Protiću): Gospodin?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Ja sam naišao baš na vreme. Nisam izgubio ništa i nemam prava da se ljutim. - Misliš? - rekoh, ali me ona nije slušala, jer je nastavljala da govori, kako joj se ta drugarica

Ja ponekad mislim to isto, iako sada nemam snage da išta mislim. Ležim u krevetu, pokušavajući da se ne sećam onoga što mi je stari rekao, iako mi to nije rekao

Kažu da sinovi obično liče na majku. Ja nemam ničeg njenog, spolja ne, iako smo iznutra isti. Ni ona ne mora da se okreće da bi znala da sam ja tu, niti pita šta je

- Rekoh joj da sam imao očuha, ali da ga više nemam. - S tim je raščišćeno! - dodao sam, a onda joj pomogao da dojuri iz Mrtvaje neke patke i pokupi jaja koje su one

Imaš li ti nešto? - Povukla me je za lakat i gotovo oborila. - Imaš li ili nemaš? - Nemam. Otac mi ne daje novac za kupovine, knjige, sveske, niti bilo šta! - rekao sam i to je bilo tačno.

- Imaš li ti ili nemaš? - Rašida je nastavljala da govori o novcu. Ponovio sam joj da nemam i da nam preostaje jedino putovanje auto-stopom. Kad završimo razred, naravno. - Ako završimo? - rekla je.

- Znaš li koliko je sati? - rekla je Rašida glasom još uvek zaptivenim od trčanja, a ja sam odgovorio da nemam pojma. - Ja imam - rekla je. - Sada će naići Tauern-ekspres. To znači da je nešto oko deset.

Nismo govorili, ali ja sam znao kako misli na to da sam ja lupio druga direktora po njušci i da više nemam pristupa u onu kuću. To ju je punilo nemirom, pa je podrhtavala kao jasika na vetru.

Ja sam se osećao kao begunac. Ja sam to bio i znao da jesam, samo što nisam mogao da joj to i objasnim. - Ja nemam šta da uradim i meni je svejedno. Ja nemam za šta da se uhvatim i za šta da se držim. Ja jesam begunac, Rašida!

- Ja nemam šta da uradim i meni je svejedno. Ja nemam za šta da se uhvatim i za šta da se držim. Ja jesam begunac, Rašida!

— okrenuo sam je prema sebi. — Udaviće me rođena savest ako nastaviš da ćutiš! — Ti nemaš savesti. — Ja nemam ništa. U redu. Glavno je da ti imaš. — Nemam. Tu i to je ono. Moj otac tvrdi da je to ono! - Tvoj otac?

— Ti nemaš savesti. — Ja nemam ništa. U redu. Glavno je da ti imaš. — Nemam. Tu i to je ono. Moj otac tvrdi da je to ono! - Tvoj otac? Zar on zna da se još uvek sastajemo?

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Sedi, moj Šamika. — Vidiš onu kontrafu? To je bila tvoja mati. Šamika plače. — Ja sam najviše izgubio, nemam gazdarice. Oženi se jedared. — Kako ću se ženiti, kada mi mati ne ide iz glave?

— Ne, prvo purgerbal. — A zašto ne noblbal? — Već je bio jedan nobl, sad ide purgerbal. Znate zašto? Od noblbala nemam nikakve hasne. Tu se slabo pije, a od lemonade, punša i poslastice nema hasne, nego od purgerbala.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

na vratima za gornji prag i ljuljne se triput pa onda pređe preko praga i rekne: ,Ja rekoh i presekoh, da više poroda nemam. Kad se ova dva praga sastavila, tad i ja imala poroda.

kršteno sam, al’ ne znam da sam; majku imam, al’ je ne poznajem; očima gledam, al’ ništa ne znam; glavu nosim pamet nemam. (Novaković, S., SNZ, s. 41) — Grčić grčki govori, ni Grk ne zna što zbori. (Vrčević, V.; Novaković, S., SNZ, s.

očima gledam, al’ ništa ne znam; glavu nosim, pameti nemam.“) U svetovnom modelu dete je shvaćeno kao biće prelaza, ono je stvorenje u odrastanju, a njegov (nizak) status samo je

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Nisam ni sudija, njima je u ruke zakon dat da sude; ni dželat koji veša, žeže, seče, kamenuje koga. Ja sam car i nemam rašta silaziti kao krvnik među ljude, i mada vladam po milosti boga, nisam bog da praštam.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Saveznici su nas prevarili; iskrcali su se negde na sasvim drugom mestu, i tu sam se prvi put razočarao. Ali, nemam nameru da pišem memoare, hoću da vam ispričam samo to kako sam uoči Svetog Nikole, zaštitnika moreplovaca, stavljao

U redu, nemam ništa protiv Deda-Mraza, ali nije mi nekako imponovao: mislim, nije se uopšte izlagao opasnostima dok nam je delio

i štatijaznam; na kraju rekoh da je strašno lepo od nje što mi je kupila kartu za Pariz, ali da ja, na žalost, nemam uopšte pasoš, a ona me je samo gledala sa dva svica kroz polutamu sobe.

I ja bih se već nekako... Zašto onda ne odeš tamo? Zašto baš ja? Meni je i ovde dobro... A ti? Šta je s tobom? Nemam pasoš! A onda, kada se više nije imalo kud, raziđosmo se svak na svoju stranu.

— Idealno za decu! — reče Pop. — Aha... — Šta misliš koliko ovde košta dan? — Pojma nemam... — Ispod triest sigurno nije! — proceni odoka Pop. Grudva pređe iz svetloplavog u ljubičasto.

Danas svi kradu! Ali moraš da budeš na mestu gde je moguće krasti! Šta mi vredi što bih ja i krao kad nemam gde! Lopovi! Sve sami lopovi...« Oh, bože! Dosta mi vas je svih! Jedva čekam da se istuširam i legnem...

– Jeste —reče on, okrećući pedale u tami. — Tako je kao što ti kažeš! Uvek je tako kao što ti kažeš... – Nemam nameru da se svađam u tri sata po ponoći! – reče žena.

— upita. — Oh, da, da... — promucala je. — Veoma. — Imate li primedbe? — Ne — reče. — Zaista, nemam. Stavila je novčanicu ispod računa koji je ležao u poluotvorenoj salveti na tanjiru. — Pa, dođite nam opet...

Matavulj, Simo - USKOK

I primam Davidovićev Zabavnik. Možete ih uzeti. Pa dok ste ovdje, slobodno se služite i knjigama! Drugih nemam osim srpskih, jer drugoga jezika osim srpskoga ne znam, razumijem pomalo i ruski i talijanski, ali to je kao ništa!

— Šta ti veliš, kneže Ivanoviću? — pita vladika. — Što i serdar! Nemam što drugo! — Kazuj, Marko, svu istinu, sve kako je bilo, jer ti i onako ne može ništa pomoći.

Janko se trže kao da se probudi iza sna: — Oprostite, gospodine, ja... ja... — Razumijem ja to dobro. Nemam šta da praštam, nego, jeste li zadovoljni glasovima iz doma? — Srećan sam, gospodine! Nikada ovako ne bjeh srećan!

— Srećan sam, gospodine! Nikada ovako ne bjeh srećan! Ja nemam riječi, kojima bih umio zahvaliti vam!... Molim vas, taj gospodin Žutković zna da je ovo za mene?

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MLADOŽENjA: Zar vi mene nemate rado? DEVOJKA: Ja ne znam odkud ste došli na to? Da vas nemam rado, ne bi za vas ni polazila. MLADOŽENjA: Pa zašto ste tako ladni? DEVOJKA (smeši se): Moje su ruke uvek vrele.

(Poljubi ga.) MUŽ: Ali, molim te i s tim tvojim ljubljenjem. ŽENA: Ja te milujem. MUŽ: Sad ja nemam druga posla nego da stojim da me miluješ. ŽENA: Ti si moja sva radost na svetu.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Dečja knjiga je, još u početku, privukla pažnju vaspitača time što se, po njihovom osećanju, dala lako iskoristiti. Nemam ništa protiv poučavanja dece putem književnosti. To se može činiti i pronicljivo; u taj posao nisam upućen.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Nemci su bili protiv nas. NANČIKA: Pa šta ćemo raditi? ŽUTILOV: Novce im baci natrag. Danas nemam kad s njima govoriti. NANČIKA: Neka dođu predveče, onda si sâm. (Odlazi.) ŽUTILOV: Gledaj im ti posla!

SKOROTEČA: Čujemo da su malo topova imali. LEPRŠIĆ: Dakle, izdajstvo! ŽUTILOV: Ja nemam šta pisati; jer kad je Sentomaš pao, ni mi ne možemo biti sigurni. SKOROTEČA: Samo da se nije toliko pljačkalo!

Milićević, Vuk - Bespuće

Gavre Đaković, podiže oči i začudi se. — Ne, — reče on, nemam zašto da se ljutim. — Ja sam mislila, - govoraše ona, gledajući u protivni zid, - jer ne divanite nikad sa mnom.

— Vi nemate nikoga da se o vama stara, rekla je. — Kako da nemam? - reče on i pogleda je. — A ti? Ona se veselo nasmija i pobježe. Jednoga dana pljusnu kiša kad je htjela da polazi.

Radičević, Branko - PESME

Tako i ja druga svoga Nemam ovde milenoga, Tako i ja tužim, venem, Pa da zavek skoro trenem. Al' kaki se pra to diže, Kaki konjik pred dvor

Oj vi srpski vitezovi, Vi zmajevi, sokolovi, Ta ima vas na iljade, Al' brojiti nemam kade, Ta kad bi vas sve brojio, Kad bi jadan vinca pio!

Te ti onda započe misliti Kako li će ponajbolje biti: Kola nemam, nemam ni paripa, A pešice rđavo se đipa, Po ravni će biti dosta lako, I po brdi ajde kojekako, Ali kako da se

Te ti onda započe misliti Kako li će ponajbolje biti: Kola nemam, nemam ni paripa, A pešice rđavo se đipa, Po ravni će biti dosta lako, I po brdi ajde kojekako, Ali kako da se latim

Bogom brate, kad rodnoga nemam, Ne daj samac da se na put spremam, Hajde sa mnom, jer bez bratskog drusta, Veruj, veruj, zemljica je pusta.

4. Ovo mi je zdravo izmrljano, a vremena nemam da razmrsim; no to kažem 1 — da je pev o dragoga 1 — veštini u bacanju kamena. 5.

SRPSKO MOMČE Ti svilenoruno idi stado, Kao pre te nemam više rado, Nemam glase tanke vrule jasne, Klepetuše nemam rado glasne, Niti vrela lako žuborenje, Ni cvetića miljano

SRPSKO MOMČE Ti svilenoruno idi stado, Kao pre te nemam više rado, Nemam glase tanke vrule jasne, Klepetuše nemam rado glasne, Niti vrela lako žuborenje, Ni cvetića miljano cvatenje, Niti

SRPSKO MOMČE Ti svilenoruno idi stado, Kao pre te nemam više rado, Nemam glase tanke vrule jasne, Klepetuše nemam rado glasne, Niti vrela lako žuborenje, Ni cvetića miljano cvatenje, Niti oću s vukom biti boje — Ovo, brate mlađi,

O noći tavna, ti nekima vero. Nekima vero, a nekim nevero, Ne kažem da te rad ne ima niko, Ma ja te nemam, samrti prava sliko.

„Amo ti milena.“ „Dole sad ćemo mi sesti, Al' će da se sladi! Morô bi te, ribo, jesti, Mada nemam gladi.“ Veće ruku s ribom diže, Da prinese k usti, Prskom voda u čun stiže — Ode sanak pusti! 9.

Tako i ja druga moga Nemam ovde milenoga, Tako ja ću uvenuti, Ostaljena poginuti. Ali šta je to u gušti, Šta ovamo tako šušti, Bože mili,

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Pa tako — nastavlja Sava — da vam pravo kažem, s mrtvima ja i nemam bogzna kakva razgovora, slaba je od njih vajda, a sveci ...eh, i ti sveci ...

— čisto se trže seljak i opet se ogleda na onaj ljeskovac. — Dobar je on meni, predobar, nemam ja ni njemu nikakve zamjerke.

Ovaca, veliš, nemaš? — Nemam, vidio si i sam. — Vojske pokupile, a? — saučesnički uzdahnu intendant kao da on i nije vojska nego neko svoj, boleći.

— Vala, majko, da još imaš malo soli, ne bi loše bilo. — Nemam, sinko, dina mi. Čitavog proljeća nisam vidila zrnce soli.

Kad sam s one tamo strane, onda ja nemam ni oca, ni matere, ni kuma, ni prijatelja, nikoga. Oprosti zato, kumašine, i ničem se ne čudi kad me vidiš s one druge

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

(Klone na kolevku) BEG PINTOROVIĆ: Ama, vidi je, molim te! Šta je sad našla da izvodi? Nemam nameru da vepra čekam u koritu! Nije mene moj pokojni otac nekom vepru za večeru spremo! Diži se odatle, pa d idemo!

MAJKA PINTOROVIĆA: Ništa, malo pričamo. Hoćeš da sedneš? BEG PINTOROVIĆ: Aj da sednem. Al baš i nemam puno vremena. Čekam gosta, zato sam i navratio, da vas obavestim.

Svako mu puce izglancano! Pa kubure unakrst, pa noževi unakrst! Čovek delija, nema šta! Prosto nemam reči! Pa mu sve sjakti, rukavom oči da zaklanjaš! MUSA: Šta ćeš, doterao se čovek, neobičan zet mu dolazi!

SULjO: Svatovi oće, ali neće mladoženja! AHMED: To sam se ja i pitao... HUSO: Kako to misliš da neće? SULjO: Nemam ja šta da mislim, video sam. Uz Hasanaginicu ide zelenko bez konjanika.

Kostić, Laza - PESME

„Neimare Minadire! Ja i nako nemam sina, tebe voli moje dete, — kraljević si od Misira!” Uzdahnô je Minadire, zaneo se, kao da sniva, mrtvog sluge

Pa kakvom si se poneo pomamom da meni ti, ti meni nudiš dar?! — Ja nemam zlata, nemam purpura, ni bisera, ni kamena što sja, al' imam sve: — Samsona imam ja!

Pa kakvom si se poneo pomamom da meni ti, ti meni nudiš dar?! — Ja nemam zlata, nemam purpura, ni bisera, ni kamena što sja, al' imam sve: — Samsona imam ja!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Jednog dana reče Divonja Milošu: — Ostani ti kod kuće, a ja idem dalje na pašu, jer ovdje nemam već gdje travke zakinuti, pošto sam sve opasao. — I Divonja ode.

— Čuješ, čovječe, evo ja ti i pošljednji put velim, ako nećeš krave klati, ja mam odlazim od tebe, jer vidim da nemam čovjeka koji bi bio vrijedan da s njim živim!

— Manj travu da pasemo! — podsmjenu se onaj. — Ja nemam ništa, a i ti ukoliko vidim. — Ne brini se ništa, nego delaj sjedi ovdje bliže!

Ne ćedne ulaziti u varoš, nego se zamisli i reče: — Šta ću ja u ova doba u varoši, a u kesi ni prebijene pare nemam. Blizu te varoši bili su nekakvi stari mlini. On se svrati u jedan od tih mlinova da prenoći.

Onda reče: — Hvala bogu! već nemam cekina, ali imam svoje oči, okladiću se još jednom i u njih. Tako se okladi u svoje oči da je bolja pravda nego li

On žalostan zahvali boga, p reče: — Ja nemam oči za pravdu boga, nego te molim, brate moj, da mi dadeš vode u kakav sud da kvasim usta i da umivam rane, i da me

— Pomoz' bog stari! — Bog pomaže. — A što, stari, na leđima nosiš ta drva, zar nemaš svojih kola? — Nemam, bogme, jer sam siromah, pa ne mogu da kupim konja i kola.

A on joj kaže kuda ide. Onda ga voda prenese, pa mu reče: — Molim te, brate, pitaj Usuda zašto ja nemam roda u sebi. On obeća vodi da će pitati, pa onda pođe dalje.

Kad dođe kući, odmah otide bratu svome, pa ga stane moliti: — Daj mi, brate, Milicu da je moja. Vidiš da nemam nikoga. A brat mu odgovori: — Dobro, brate, evo ti Milice.

) Na što će car njemu: — Okle ti ovđe, vojniče? — Bio sam u lovu, pa sam zalut'o, a dopusta nemam nego samo za danas — odgovori vojnik.

Ako pijem, za svoje novce pijem; a ti ako misliš da ja nemam novaca, pošto ćeš mi dati Stambol? Car, premda je znao da on nema ni pare, opet pomisli u sebi da ga nije podgovorio

— Ja nemam za tebe ništa; ono što imam vještine to je za mene — reći će lisica. Jazavac opet reče: — Ja imam još samo jednu vješ

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

SOFIJA: A što tebe nema? SVETOZAR: Ta znate, kad je čovek u službi. I sad ne bi došao, da nemam jednu lepu poruku. SOFIJA: Ta boga ti? A šta će to biti?

MAKSIM (nepovoljno): Gle jako! SOFIJA: Maksa se šali, a ti misliš tako je. MAKSIM: Ja nemam kad šaliti se. SOFIJA: Oće li biti mnogi? SVETOZAR: Prilično. Već Kata ne zna šta će.

SOFIJA: Kažem ti, ti ostani kod kuće, ako te mrzi; ići ćemo nas dve. LEPOSAVA: Kako ću ići, kad nemam ni belu aljinu? MAKSIM: Eto, jesam li kazao! SOFIJA: Pak? Treba joj kupiti, dakako.

Šta ga vidim, kad iziđem iz podruma, usta bela, a ona kao ris na mene. Od tog doba nemam poštenja da idem sam u podrum, nego me uvek ona prati. MAKSIM: U meanu, kume, kad ti dođe želja.

luđa, nesmislenija, bezobraznija, to sve može biti, ali pametnija, nikad ni doveka. JEVREM (smeje se): Zna Maksa, nemam ja brige za njega. Dakle, snao, čula si lozinku; samo kuražno! (Odlazi.) MAKSIM: Šta te je opet sad naučio?

4. KUM, PREĐAŠNjI KUM: Pomozi bog i opet! MAKSIM: Da nemaš kakav nov lek, kume? KUM! Zasad nemam, a neću ni tražiti, dok ne vidim najpre kako će dejstvovati ovaj što imam. MAKSIM: Jesi li počeo?

LEPOSAVA: Dado, i meni od toga jednu aljinu. MAKSIM: Vidiš, čuli gdi se ja tužim, pa, kao bajagi, da mi dokažu, kako nemam pravo. SVETOZAR: Evo novci. (Prospe dukate po astalu.) MAKSIM (vrti glavom): Čudo, zaista.

9. NEŠA, PREĐAŠNjI MILAN: Sluga sam ponizan. NEŠA: Gospodine Milane, vi ste moju Ljubu iskali, i ja nemam što drugo da kažem, nego da budete srećni.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

SULTANA: Gledaj ti špiona, kako bi tela da se i u tajne moje pleće! Škoda što nemam rđavu narav da ti taj jezični jezik do kraja iščupam, da ne progovoriš nijednu reč, dok si god živa. (Oda gore i dole.

S otim možeš tvom zdravlju škoditi. SULTANA (okrene se naglo): Da crknem, da me vrag odnese, kad nemam sreće! TRIFIĆ: Šta ti fali, sunce moje! Ti si gospođa u celoj kući, što ti oćeš, ono mora biti. SULTANA: Gospođa?

TRIFIĆ: Idi, luda ženo, ja nemam s tobom ništa! (Na strani.) dobar lek. SULTANA: Slatki Trifiću, samo mi sad oprosti, pak ako se odsada najmanje u čemu

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Sada, kad nemam ni filera, živim isto: pušim „Dravu“, pijem ružicu, vozim se tramvajem i opet sam bez love ... Znači, stvar nije u

kad smo već kod te teme: na primer „Džabalesku“ (rumunske), „Muftakis“ (grčke) ili „Kake-take“ (japanske), premda nemam ništa ni protiv čeških tipova duvana.

Sedenje po patosu u znak protesta! Ali ja nekako više nemam živaca za taj film, ako već oćete da znate o čemu se radi. Reprizu ću ostaviti vama.

Reprizu ću ostaviti vama. Uostalom, ne može svako biti šašav do kraja života. Ja tu, naravno, nemam čega da se plašim, mi smo talentovano blesava familija!

To kad se nedeljom peru kola, mislim! Maman opet tvrdi da nisam kao ostali svet i da jednostavno nemam prava da govorim na taj način o celom čovečanstvu, da sam sujetna, uobražena i sve, ali svaka njena optužba zvuči mi

upitah a odakle je rodom, na šta on odgovori da to nije važno odakle je on, a na šta ja rekoh da je veoma važno, jer nemam ni najblažu nameru da idem bilo gde, bogu iza leđa, iz ovog grada, u kome sam se, uzgred budi rečeno, i rodila i u

Pre toga smo imali španskog kvekera, al je lipso u Ameriku... Da ti pravo kažem, dete, nemam ti ja vremena za ti džukci. Ovde sam ti samo u prolazu, da pokupim kiriju od kuće ... — A čime se bavite tamo napolju?

— U redu — kazala sam, dakle, bakuti — prenesi onima tamo u kujni da, ako treba da se gilja u London, nemam ništa protiv Londona! Meni dopada!

Ali nije trebalo ništa prenositi, moja draga maman i moj matori ionako su odvajali uvca kroz ključaonicu. Nemam ništa protiv Londona, ako slučajno to mislite, na časnu reč, čak mi je i simpatičan taj London.

da raspolažem najbogatijom zbirkom banalnosti u Južnoj Evropi i da ću je, jednoga dana, pokloniti državi, jer više nemam gde da ih smeštam! Svi trezori su mi puni! Veštice mi, naravno, obogaćuju tu morbidnu kolekciju.

na časnu reč, zbog lovudže, baš me briga, ionako je imam s mene pa na uštap, ali kad dofuraju crni dani pa u džepingeru nemam ni kintaća (čak ni za kofi), a dođe vreme da se sređuju formalnosti, oni — ti ležerni tipovi, mrtvi-ladni, srede lepo

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

ALEKSA: Bogami, ne mogu, Mito. MITA: Eto ti mi prijatelja! A zašto? ALEKSA: Iz najprostijeg uzroka. Nemam! MITA: Šta? I ti si mi doktor, advokat i učitelj bio? Zbogom! Takav prijatelj meni ne treba.

MITA: Vidim da moram skapati od gladi. ALEKSA: Znaš šta je, Mito, nisam ni ja baš tako sit, a novaca nemam; ajde u onu kuću što je malo uglednija od drugi. Ta šat se naranimo našim laganjem.

MARKO: Istina, srodstvo nije baš tako blizu; ali ja nemam nužde ni to činiti. Svet je veliki, i Batić će uvek naći priliku sebi, osobito što moja Jelica neće zato skočiti u

Nisam, istina, prebogat, ali opet toliko, fala bogu, imam da možete po vašem karakteru lepo živiti. Ja nikoga više nemam, osim nje jedne, i zato je sve što vidite božije pa njeno.

I ti si mi dosta pomogla. Idi i traži sebi sreću. MARIJA: Ah, ja nemam drugome nego koji me je izneo na glas... Aleksa! ALEKSA: Da te đavo nosi! (Naprasno iziđe.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Sva tri prljavka spopadne stid. „Odavno ja se čistiti spremam — reći će Rudar — a metle nemam. Pijukom htjedoh, al nisam glup, mnogo je tup.“ „I ja sam lani ustao rano da kuću čistim, pa prst uganȏ!

— Ako ti spremim, brka mi moga, opanak svoj ću pojesti s lukom! Neću da lovim, neću da spremam, milosti nemam!“ Pa ipak čiča krenu se kradom kraj vrba starih, poznatim putom, logoru ribljem, dubokom viru, tamo se smesti s

IZJAVA U školu idem, s brigom se spremam, lekciju ne znam, jer knjige nemam. Na Karaburmi, kod čika-Vase, juče mi bukvar pojelo prase.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Evo me, gospodine! — Nemam vode. — O izvinite, gospodine, ja sam sasvim zaboravio. Evo, trčim. Pet minuta docnije lomnjava po stepenicama i

— Bolje je da kažete onda sada. Govorio sam joj lagano: — Ne mogu vam kazati sada, jer nemam šta da vam kažem. Biću samo prosto beskrajno srećan ako dođete.

Sve je to, čim se utopilo u san, nestalo potpuno sa ovoga predela. Ja sâm nemam više koga da čujem, niti kome da odgovaram.

koliko da je isto; ili možda malo više ove biljčice, a ipak tako malo da je mogu i iščupati dok razmišljam ovo a da nemam nikakve griže savesti. Žao mi je i svršetka pokreta čamca koji se njiše. Ili ne, sve je to laž jer je misao.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

se glasovi prekora sustiču ka čoveku pod višnjom što leži umoran i gladan; poslednji sam u lancu sveopštih psovki. Nemam na kome da se iskalim. Hoću da se oglasim ljubavlju i da uzbrdo krenem sa pohvalom stvaranja na usnama.

po vazduhu kopa grobove za dvojne junake, na oblacima lisice se goje i golicaju me repovima dok u jaslama spavam – nemam stana.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Seo ja tako na stolicu, a on, kad me vide, čisto se oveseli: „Gde si, zaboga, Agatone, ja nikog bližeg od tebe nemam!” TRIFUN (nakašljuje se): Ovaj... neće, kanda, biti da si mu ti, Agatone, baš tako blizak.

Nemaš službe, nemaš zanata, nemaš nikakve koristi. MIĆA: Nemam, ne kažem da imam, ali, najzad, čovek se i ne školuje zato da od toga ima kakve koristi već da bude školovan čovek.

) ADVOKAT: To su izvesno oni? Ja nisam rad da me sretnu ovde. DANICA: Zašto? ADVOKAT: Ta, dosadili su mi. Nemam mira od njih ni u kancelariji ni kod kuće. DANICA: Pa to ih vi poznajete? ADVOKAT: Da, upoznao sam ih.

Doći ću i ja, samo docnije, pa ako bude mesta i za mene, dobro, a ako ne bude, vratiću se svojoj kućici. Nemam šta da brinem kad ste vi toliki tu. GINA: Pa jes', pravo kažeš. Zbogom, Sarka. SARKA: Zbogom pošla!

AGATON: Za mene znam da imam dobre namere. SARKA: A zar ja nemam? AGATON: Jest i ti. GINA: Otkud pa samo vi? Svi smo došli s dobrim namerama.

TANASIJE: Znam, dođem kod njega, kao kod rođaka i kao kod čoveka, pa mu velim: nemam, a on kao razbojnik drekne: plati! MIĆA: Molim vas, kad je on mene bio kadar da odbije.

(Ode za Prokom u sobu.) TRIFUN: Ja nemam bogzna koliko stvari, tek 'ajde da ih pokupim (Polazeći uz stepenice.) Ono što sam bio dužan pokojniku, pošteno sam mu

AGATON: Pa kažem ti... lomi se, a čitam mu iz očiju; hoće da mi kaže: „Agatone, ja prečeg od tebe nemam, ostavljam tebi u amanet ovo dete!” Nije mi kazao, ali je jasno kao dan da je to hteo da mi kaže.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Pričala mi je da je danas videla neke moje drugove i da lepo izgledaju. Ožalostila se mnogo što i ja nemam uniformu, pa da je odmah obučem i da me vide njene drugarice.

— Gospodine kapetane, pešadija odstupa. Treba da se odmah povučete. — Jeste li sigurni?... Ali ja nemam naređenje za odstupanje! — Ipak se okrete naredniku Živojinu: — Trči i javi da prednjaci budu spremni.

prikupim snagu, i potrčim, misleći svakoga trenutka da sam ja još živ, a ona vrzina daleko, daleko, čini mi se daha nemam, noge mi se upletoše i ja padoh... Čujem samo udare svoga srca. Udahnem vazduh, i zaustavim dah...

Nego, boli li te trbuh? — Ne boli — promuca Jela i žurno navuče bluzu na golo telo. — Znaš... nemam sada lekova, ali večeras ću ti pratiti. Uzimaćeš na dva sata kašiku, znaš...

Jedva izračunah: četrdeset i tri časa. A treba izdržati još celu ovu noć i sutrašnji dan... Snage nemam ni ruku da dignem, telo se klati i ja naslonih glavu na vrat konja...

Oni se zglednuše. — Ovaj, pa što nisi tražio odsustvo da prisustvuješ sahrani tvoga oca? — Pojma nemam... Kako... otac! — uzviknuh preneražen. Objasnili su mi izvinjavajući se što moraju baš oni da mi kažu. Umro je onomad.

Juče su ga sahranili... Zanemeo i zbunjen, stajao sam oborene glave, naslonjen na ogradu. Teško mi je bilo što više nemam oca, žao mi je majke, plakao bih, ali su tu oko mene ljudi. Gutam pljuvačku i grizem usne. Lokomotiva pisnu.

Saopštih mu. Na licu ovoga dobroga čoveka video sam sažaljenje i on mi pruži ruku u znak saučešća. — Ali ja nemam prava da sada dajem odsustva. Znaš... zbog zaraze ona su obustavljena. Uostalom, pitaću komandanta...

Priđoh. Videla se rastresita zemlja... Kao da viri iz nje neka daščica. Sagoh se. Ali snage nemam. Vojnik je izvuče. Obrisa je o šinjel... Neka slova... „kolić“... Prezime: Ah, Nikola Nikolić! „Tu je“, viknuh.

Šta je sa vama? — On skoči sa konja, i poče da briše prašinu sa moga odela. Reče mi da jedne epolete nemam. Htede da se vrati, ali ga zadržah, i pođosmo peške niz kosu. Začusmo neke čudne glasove, kao viku, te zastadosmo...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

»Najbolje nek stoji ovako, pomisli on. Oni znaju da ja nemam žene ni druge posluge. « Potom namesti malo svoju postelju, privuče stočić bliže prozoru, pa iziđe.

— Deset godina sam ovde, slatki bratiću... Nemam kud... da umrem ovde... — Ostavite ga, molim vas, reče Ljubica, koja se veoma uzbudi od starčeva plača.

— Zar još pitaš ?... U crkvu... venčanje... — Kako ću ? Nemam venčane haljine. — Koješta! Još te nisu ostavile beogradske predrasude... Ti si obrazovana učiteljica!

Začu se otud najpre šaputanje, pa onda jasniji odgovor, koji je mogao i Gojko čuti. — Nemam ja nijedne njene priznanice. Nisam joj ništa izdavao. Gojko poznade ovaj glas, i zadrhta. — Dobro...

samo da ne misli o njima, da ne strada... — Ah, ja sam nesrećna!... Nikoga... nigde nikoga na svetu nemam, ni druga ni prijatelja, o... — Ne, ne... molim vas!... A ja?.. Istina nisam ’nako...

Znao sam, ako umre da nemam kud... drugi me niko ne bi tako milostivo primio... propao bih... Na mene skočiše u školi dva najodraslija đaka...

— Čudo mu nisu oduzeli stvari ? zapita je mati. — On je, veli, sam nudio starcu, ali mu on odgovorio: »Kad nemam kćeri, ne trebaju mi ni dronjci«. — Ćuti, Dobro je. I onako ništa nisi imala, veselnice. A sad puna kuća.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

77. Oj nevene, moj nevene! Blago tome ko te bere, I ja bih te mlada brala, Ali sada nemam kada, Ja se mlada na put spremam, Tuđe dvore dvorovati, Tuđa baba babom zvati, A svoga ću spominjati; Tuđu majku

122. Ah, moja vodo studena! I moja ružo rumena, Što s’ tako rano procvala? Nemam te kome trgati. Ako b’ te majci trgala, U mene majke ne ima. Ako b’ te seji trgala, Seja se moja udala.

“ “Ostavljam te mojoj majci i tvojoj!“ “Šta će meni moja majka i tvoja, Kad ja nemam tebe, dragi, kraj sebe?“ 131.

186. Paun pase, trava raste, Gora zeleni; I gora se listom sasta, A ja nemam s kim. 187. Savila se bela loza ninova, Oko toga bela grada Budima; To ne beše bela loza ninova, Već to beše

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

SIMKA: Ko je pucao? TOMANIJA: Na mestu su ih pobili! Iz mašinke! SIMKA: Koga? BLAGOJE: Ko? GINA: Ja nemam snage ni da pitam! DARA: Ima li u ovoj kući čaša vode? SIMKA: Ko je u koga pucao?

VASILIJE: Za predstavu. Vama smo rezervisali besplatnu ulaznicu! SIMKA: Nemam ja vremena danas za pozorište! A nije ni red. Treba i Gini da se nađem pri ruci. Vidite šta ih je snašlo?

JELISAVETA (s verande): Vasilije, čekaj! Zaboravio si periku i čizme! VASILIJE: Nemam ja devet ruku! MILUN: Ne počinje ni u 6, ni u 7, ni u 8! Ne počinje nikad! Je l sad razumeš — Stefane?

TREĆA GRAĐANKA: Oćeš li skinuti šešir, ništa ne vidim! ČETVRTA GRAĐANKA: Skinula bi, da nemam sinuse! PRVA GRAĐANKA: Evo ih, izlaze! TREĆA GRAĐANKA: Iznose li ih? DRUGA GRAĐANKA: Iznose! Dvoja nosila!

” JELISAVETA: Je li se nešto našlo? SIMKA: Ništa. Šaka tantuza. VASILIJE: „Od pokretnog i nepokretnog imanja nemam ničega, sem ovog grešnog tela, koje ni inače nije pripadalo meni, i koje će biti vraćeno majci zemlji: prah prašini!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Često je kao sunčana morska stena, na kojoj sja jedini kamen koji cveta: mir. Smrt moja zavisi od pevanja tica, a nemam ja doma, ni imena. Daleko negde stoje vite jele, snežna lica, radi njih mi je, majko, drago da si potištena.

Petrović je tvrdio da mi ništa naročito nije u nosu, a ljutio se što nemam bar temperaturu. Veli, ne može to tako. Pa ipak, sutradan, pri opštem pregledu, dr Dumić je pronašao da imam bolesna

Mati mu je bila umrla i komšije njegove behu je sahranili. Neko mu je pokrao nameštaj, kod kuće. Ni postelje, veli, nemam! A kad ga upitah kako je putovao, on mi reče: „Preko Japana i Engleske, gde su me uhapsili.“ „Pa šta misliš sad?

Tako je, eto, došao do toga da sve one lepe, izmučene, očajne istine, ona prazno ostavljena mesta na platnu, jer „nemam, ne znam boju za to mesto“, postaju malo već i smešna.

Pognute glave idem od kamena do kamena, a kad se uspnem na vrhove stena, milujem rukom ovu obalu. Nemam kome da kažem dobre reči. Ribari se osvrću za mnom i gledaju me mrsko.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Starac odgovori: — Silni care! Novac je dušogubac i đavolja stvar i ja ga nemam i nikad ga se ne dotičem, pa ga ne bih primio baš da ga meni i ponudiš, a za crkvu...

hoćeš? Siroče: Sad nema ko da te veže, je l pa ti je žao? Gospođa u crnini: Da... teško... Siroče: A meni je žao što nemam koga da vežem... Gospođa u crnini: Ajde sa mnom pa ćeš mene vezati... Hoćeš?... Ajde!...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Već mi dosadiše ista te ista pitanja sa čuđenjem: — Odakle si?... 3ar nemaš nijedan orden?... — Nemam. — Koliko ti je godina? — Šeset. — Pa još nijedan orden?! — Nijedan.

— Ja sam ispravan. — Ti si lud, tako mator... Ispravan... a kamo ti odličja? — Nemam. — Lažeš, matora kujo! — Nemam, tako mi boga! — Nijedan? — Nijedan! — Koliko ti je godina? — Šeset.

— Ja sam ispravan. — Ti si lud, tako mator... Ispravan... a kamo ti odličja? — Nemam. — Lažeš, matora kujo! — Nemam, tako mi boga! — Nijedan? — Nijedan! — Koliko ti je godina? — Šeset. — Zar za šeset godina nijedan orden?

— Šeset. — Zar za šeset godina nijedan orden? Pa gde si ti živeo? Na Mesecu, gde li? Nijedan nemam, tako mi svega na svetu! — uzeh se kleti. Šef se zapanji od čuda.

Ja, znate, htedoh da legnem da malo prospavam... Šta bi' drugo?... Nemam posla, pa od duga vremena prosto ne znam šta ću.

Ma ko bio ministar, pa čak dobar ili rđav, uvek se blagodarna država stara o njegovoj porodici. Ja nemam dece, ali će država poslati moju svastiku da uči slikarstvo. — Gospođica svastika ima dara?

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

»Je l'te da ne zna ništa?« — veli otac mu. »Kažem mu ja da on batali stihove, pa da uči istoriju; al' nemam kome da govorim...« Posle nastade nekakva tama, n on čuje da ide neko u papučama po sobi...

— zapita ga jedan. — Ne znam ti ni Eduarda ni Filipa, a o njihovim ratovima nemam ni pojma, odgovori on. — Stogodišnji rat. Kako da ne znaš! — Aha, jes' bogme. Tu su Englezi upotrebili barut.

Sa vašarima ja nemam nikakve veze i, u koliko mi je poznato, njihova je sezona još daleko. Nu, stvar je veoma prosta. Vratio sam se sa

Sad imam prvi čas latinskog jezika u VIII razredu, pa nemam vremena da se s vama duže razgovaram, — i pođoh u kancelariju.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

MLADEN: Jesam! SEKULIĆ: Gde ti je taj spisak? MLADEN: Nemam. SEKULIĆ: Kako nemaš? MLADEN: Pa ja nisam pismen. SEKULIĆ: Pa kako si, đavola, zapisivao? MLADEN: Tako... u pameti.

Trebalo bi i ti koji put da svratiš tamo, među nas. JEVREM: Trebalo bi, vidim da bi trebalo, ali, pravo da ti kažem, nemam kad. SRETA: Pa šta radiš po ceo dan kod kuće? JEVREM: Brinem se... eto, to, po ceo dan se brinem.

(Na druga vrata.) Danice, Danice! DANICA (ulazi): Šta je? JEVREM (domišlja se): Ti imaš lep rukopis? DANICA: Nemam! JEVREM: Nemaš, ali lakše pišeš. Meni je lakše da dignem sto kila nego da napišem jedno a. Nemam dara za pisanje.

DANICA: Nemam! JEVREM: Nemaš, ali lakše pišeš. Meni je lakše da dignem sto kila nego da napišem jedno a. Nemam dara za pisanje. Pa dabome, ne može čovek za svašta da ima dara. (Šeta uzbuđeno i frkće.) DANICA: Šta ti je?

Špiritus, ja! Neka dođe da vidi šta je špiritus!... Ovaj, sedi molim te, pa piši. DANICA: Nemam hartije. JEVREM: Pa razume se da nema, ko je od nas to mislio pa da spremi hartije?

) Mora da su već blizu. Može biti sasvim blizu? (Gleda na prozor.) Ne vidi se, a i da se vidi, šta imam od toga, kad nemam ni reči napisane, a oni idu i tek što nisu došli. (Nasloni se na sto.) „Braćo!

) A on ima divan govor, čitala ga je Danica i kaže da je divan. I sad taj govor stoji bambadava tamo na stolu, a ja — nemam ni reči (Sine mu misao u glavu.) Boga mi, i to bi mogo... zašto da stoji bambadava, a on može da napiše i drugi?

XIV PAVKA, SPIRINICA, PREĐAŠNjI SPIRINICA (pokazujući Danicu): Evo je pa nek ti sama kaže! DANICA: Nemam šta drugo da vam kažem do da sve to za mene ništa ne vredi! PAVKA: Koje ne vredi? DANICA: To što je otac otkazao.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Trošak te dvojice ispunio je veći deo mušeme, zato o drugima nemam šta ni da vam kažem. A i o ovoj dvojici baš nisam trebao. Kajem se.

Slobodno, vala, ja sam ti tu; i tako, znaš, sad nemam baš posla!« A pravo je i rekao. Bio je vazda besposlen. Gotov na »potpis«, ka’ bos u baru, a apse se nije bojao.

Ti samo mene slušaj, pa ih izvaljaj ovamo! — reče Sreta. — A ti znaš kako je prošao stari čiča Milisav; a ja i ’nako nemam druga posla! Ali se ćir Đorđe džapa, ne da nikako. — Ja sum pare, bre, dao za to; men’ me neje to za džabe došlo.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Svaki nas posed u grob vuče! Bogatstvo je grožđe kiselo! Kad ništa nemam, sve je moguće, Što imam to mi je davno preselo!” „Prodajem sve svoje i sve tuđe: Šta čekate, pare na videlo!

” „Za piće, za provod, za dobru klopu Maramu bih sa glave dala! Prodajem zavičaj, poslednju stopu — nikakvog nemam morala... Da mogu, prodala bih celu Evropu Od Atlantika do Urala!” „Šta se predomišljate? Napred! Smelije!

Trulež je doprila, dakle, do srži! Zemljo, ne nešto, sve je u tebi trulo: Sad vlada ko je drskiji, brži! Ne, nemam reči: moje moralno čulo Ono ne može da izdrži!

se činio pretežak i odveć uzvišen, zahtevao je izuzetno izraženu vokaciju, a ja dugo nisam bio načisto imam li je, ili nemam. O čemu bi, u petnaestoj, čovek uopšte mogao pisati?

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Čopor konja bio je odista doveden i nateran u baru u kojoj je bilo mnoštvo jegulja«. »Ja nemam reči da bih mogao tačno opisati čudnovat prizor kojim nam se prikazala borba između konja i jegulja u bari; ja ću to

Pandurović, Sima - PESME

Pa tada kuda? Šta će biti potom? „Vi, želje moje, ja ničega nemam... I ja se s vama hladnom grobu spremam. Ovde je tužno, opako i crno, Ovde je teško...

Ja bar nemam više vremena ni volje (To je odveć šturo i glupo — ne mogu!) Da se borim, dragi moj, za nešto bolje. Posvećujem svoje

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ „Tako je tako, neka priča dalje đetić!“ rekoše brastvenici. „A što ću dalje pričati? Nemam šta! Ostadoh tunak kao prikovan. Vidjeh da je istina što ljudi kažu da krv priteže.

Fala bogu — mislim u sebi — šta je ovaj danas, a ja nemam kad ni da se prekrstim. Znam ja nju; znam da je prepodobuša od kad je nastala, ama danas mi se uvija mimo reda.

— Iziđosmo u avliju. Ona šće da sjede, kao po tenanu da se pričamo. — Bogme, ja nemam kad, Stamena, no reci što imaš!

Zubi mu cakoćahu, kao da ga je groznica uhvatila. Ona nije ni primjetila to, no reče, gledajući preda se: „Nemam do jednu riječ!“ „Reci!“ „Ajde, moj Janko!“ „Da idem... a kud?“ „Tamo đe te zovu... đe ti je mjesto.

Ko bi to vjerovao?... Ja, bogami, nemam ništa protiv onoga momka (Janka), no mi je mio — a ti lijepo znaš — kao da mi je od srca, no maloprije, u ijedu, rekoh

Ja mislim e je red da ja to uglavim, a ne ti. Ti ćeš biti rekla: ja nemam ništa protiv toga, ama kako Pejo učini! Je li?“ „Ja sam to držala kao u ruci.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

naročito o popu, koji, kad se ponudi da održi „leturđiju“ namesto popa koji je ostario, odgovara: „Bih, ali moje knjige nemam pri sebi, a iz tuđe ne znam!

— Na siromaha i zec vadi pištolj. — Teška je nemoć šupalj tobolac. — Teško meni i po bratu mome, ako nemam u tobolcu svome. — Zaludu je načina, kada nije začina. — Ubogu šavcu i igla se krivi. — Najgore su prazne jasle.

Teško kući đe nije gospara, A baštini đe nije pudara! Teško meni i Omeru mome, Kad ja nemam u tobocu svome. Teško ovci s vukom putujući I pametnu luda slušajući.

Kad mu čovek odgovori: „Kako ću ti, gospodine, pisati ždrepca, kad, ga ni sâm nemam, već ako da ukradem; a ukrasti ne smem od tebe, jer si ti u tom sudija.

„Pričaj ti to mojoj ponjavi, eto je tamo va putu, a ja nemam kad“, odgovori mu ovaj. Prosih i prosih, pa jedva sebi. — Rekao nekakav koji je bio poslan da prosi đevojku za

— Zato što su mi mile i drage. 11 Pitali psa: — Zašto svakoga rijepom pozdravljaš? — Zato što nemam kape. 12 Pitao krmak krmka: — Kad tebe najbolje hrane u godini? — Bogme, kad i tebe: oni mjesec kad me misle utući.

2 Pitali raju: — Što davate agama na godinu? — Nemam ti kad sve redom kazivati e mi odoše konji, nego ću ti kazati samo ono što ne davamo. — A što ne davate? — Dušu.

— Bih, ali moje knjige nemam pri sebi, a iz tuđe ne znam. 5 Pitali latinski popovi popa crnogorskoga: — Ko je Melhisedeka rodio?

A čobanin mu odgovori: — E, more, ja sijena nemam; idi, prolazi i ne dosađuj mi! Produži sveti Savo put dalje i, odmakavši se nekoliko stotina koraka, zastane, prekrsti

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

“ — Uprti Turčin Eru, te prenese preko ćuprije, a kad ga spusti na onoj strani, onda se Ero stane pipati po njedrima: „Nemam gospo- | daru, ni perpere, Bog i Božja vjera!“ A Turčin: „Kako nemaš, bre, ana seni sitim! Zašto lažeš kurvo?

Ali je carica ugleda s dvora, pa stane govoriti sama sebi: „O Bože moj! ja sam carica, pak nemam zlatnog razboja ni preslice, ni zlatne kvočke ni pilića”, i pošlje svoga slugu k ženi da je pita hoće li prodati te

” A on joj kaže kuda ide. Onda ga voda prenese, pa mu reče: „Molim te, brate, pitaj Usuda za što ja nemam roda u sebi.” On obeća vodi da će pitati, pa onda pođe dalje.

” Kako dođe kući, odmah otide bratu svome, pa ga stane moliti: „Daj mi, brate, Milicu da je moja. Vidiš da nemam nikoga.” A brat mu odgovori: „Dobro, brate, evo ti Milice.

Onda reče: „Hvala Bogu! već nemam cekina, ali imam svoje oči, okladiću se još jednom i u njih.” Tako se okladi u svoje oči da je bolja pravda nego li

” On žalostan zahvali Boga, i reče: „Ja nemam oči za pravdu Boga, nego te molim, brate moj, da mi dadeš vode u kakav sud da kvasim usta i da umivam rane, i da me

da je to kuća kakvih pustaija, ali se nije strašila misleći u sebi: „Pustaija se boje samo bogati ljudi, a ja ih se nemam za što bojati; kazaću im da ću ih svašta slušati i | raditi za onu koru hleba što će mi dati.

večerati, al eto ti petla, vaške i mačke, stanu se oko nje umiljavati da bi im Što dala, a ona kao besna: „Do đavola! nemam ni ja koliko mi treba, a da dam vama.

Starac mu se obeća: „Hoću“ reče „ali da mi platiš.“ „„Od kud ću ti platiti“ odgovori mu on, „kad ni haljine na sebi nemam.

— Uprti Turčin Eru, te prenese preko ćuprije, a kad ga spusti na onoj strani, onda se Ero stane pipati po njedrima: | „Nemam, gospodaru, ni perpere, Bog i Božja vjera!“ A Turčin: „Kako nemaš, bre, ana seni sitim! Zašto lažeš? odi opet na leđa.

Ako pijem, za svoje novce pijem; a ti ako misliš, da ja nemam novaca, pošto ćeš mi dati Stambol?“ Car prem da je znao, da on nema ni pare, opet pomisli u sebi, da ga nije

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

CMILjA: To vam je preko sveta! A šta kad se razbolite, nikog svog! JAGODA: Nemam ni ovde nikoga, ionako! MILE: Jeste čuli šta kaže? Ima da nastupe promene, korenite, u sve pore života!

IKONIJA: To se na vašeru nàkilo prodaje! CMILjA: Vamo lupaju, izgleda imaš mušteriju! GOSPAVA: Nemam vremena ni za cigaretpauzu! Al tebi ovo da kažem: one miševe diskotiš kako znaš!

Dobio sedamnes meseci, odležo petnes. CMILjA: A ona, ta vaša? Je l se porodila, ili je abortirala? SKITNICA: Nemam pojma! IKONIJA: Pa jeste l išli na tu ekonomiju, posle? SKITNICA: Išo sam lane, ali se niko ne seća.

JAGODA: Ma kakvim! Verenikom! Vidite! Na šta vam! Izgledam! Jedva. Govorim. Vidite. Nemam. Daha. CMILjA: Da vam donesem vodu i kocku šećera? JAGODA: Ma kaku! Kocku! Dajte vi meni. Vinjak. I to dupli!

IKONIJA: Pali se, pali, al svako veče razbiju! ANĐELKO: Imaš li neku baterinsku lampu? IKONIJA: Nemam, imam sveću. ANĐELKO: Daj šta bilo! Ostavi vrata, vako, otvorena, da pada svetlost!

Iz osmog džepa bije velika zima! A da ispraznim ovu kantu, pa u kantu? Nemam krov, al barem imam poklopac! Ne mogu da vas ogreju ni toplane, ni cerova drva, ni ugalj, ni ovnujske kože!

Na današnji dan treba sveću da pališ dok si živ! Oćeš nešto da pojdeš? SKITNICA: Nemam kad, voz mi ide u deset i tries. IKONIJA: A što kažeš da dižeš ruke? SKITNICA: Od Vukosave?

epolete mu strgane, kanda je zbog nečeg ražalovan... Al mu po štofu poznajem da je oficir... IKONIJA: Ja nemam pojma... VILOTIJEVIĆ: Kakvi su, ko da su iz zemlje iskopani.

Mi smo ti sada isto društvo, ni kučeta ni mačeta, pravi drugari! Sigurno nemaš nigde nikoga? Vidi se da nemaš! Nemam ni ja! A do juče... imo sam prijatelja da ne znam šta ću s njima!

ISLEDNIK: Jedno me zanima. Po puštanju iz kapezea, da li si s njim možda stupo u kontakt? ANĐELKO: Ništa ja nemam s tom vaškom ušljivom! ISLEDNIK: Kolko je meni poznato, zajdno ste vršili nedozvoljene radnje. A sad kažeš: vaška!

U Paraćinu? U Ćupriji? I šta ako presedne u Lapovu? Ili, još gore, u Stalaću? Šta ćeš onda? ANĐELKO: Ništa ja nemam s tim! ISLEDNIK: Kolko ja znam, imo si puno motiva! ANĐELKO: Kakvih motiva?

Ni po kiši od izloga do izloga... Nigde ništa... Ikonija, majko moja, nemam ni nade! PROSJAK (za sebe): Sad zovi, da vidimo ko će da se odazove!

Stanković, Borisav - JOVČA

(Povlače se u kujnu.) JOVČA (Anđi, posle pauze): Pa? ANĐA (poniknuta, ćuti). JOVČA (nestrpljivo): Govori. Nemam ja kada, i neću ja to. Je li istina? ANĐA Istina. JOVČA Sve? ANĐA Pa... JOVČA Istina da je vinograd prodao?

VASKA Pa zar ti sve to čuvaš što ti ja dam? MLADEN Čuvam. Ovde kod vas imam sve, i nemam za šta da trošim. VASKA I mnogo para imaš? MLADEN Pa, ne znam. Sigurno imam dosta. Mećem u sanduk.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

„Idi kud ti drago, i čini šta ti drago. Zar ti misliš da ja nemam drugoga posla u Beču nego da sam tebe radi ovde došao?” I tako ti me otera.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Lažeš! — reče Osinjača kroz plač. — Muči, ženo, muči, nemam ja kad, a mogâ bi lipi stvari izređati... Dakle, razumija si sve, pa sad ga vodi!

— Pa, vire mi, dobar i lip mladić. Baš se radujem! — Žalosna mi lipota, žalosno mi radovanje, kad je nemam čim opremiti! Triba mi najmanje dvadeset talira gotovi’ osim domaćega troška. Stoga sam, bolan, i došâ.

— prihvati Brne. — Sidi, Dume brate, ako imaš malo vrimena. Sidi, odmori se! — Ne mogu! — reče Dume. — Nemam ni trenutka vrimena. Prid refertorijem čeka me prava vojska. Svi smo u velikom poslu.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

NOVI POVRATAK Još nije ni smiraj, a kamoli mrak: I nemam znači čime da se tešim Što mi se sav vidik suzio, a znak Da možda gubim svest je što se smešim.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Osilila si se, pa hoćeš i s jedinim bratom da me posvađaš. — Dobro, Đorđe, daj mu sve, nemam pravo. Ti si muško. — Sve da mu dam?... Pa sve ću mu i dati! Moram sve da mu dam. Ti ćeš da rasturiš na braću i sluge!

Na nju ide šubara, crna, šiljata, ništa ne misli, ne misli ni da beži, a vidi — gunj se grči i lomi. — Jesam! U životu nemam ništa sem dukata i muke. Kome ću dukate? Za koga sam se mučio?

Ne mogu! Nisam kriv što si me nepravedno voleo više od Đorđa. Nemam čim da ti nadoknadim nepravdu. Ne mogu... Znam, boli te, gledaš me, osećaš kako umirem u tebi. Boli i mene.

Mnogo, Vukašine. Jedna nas majka rodila i sad ovako. Ti znaš, na svetu bližeg od tebe nemam. Ionako će sve tvoje biti. Tvoja će deca... Ja sam, brate, najveći mučenik. Bolje je da me ubiješ...

— A ostale? Moje Prerovce? — Za njih ništa ne piše. — Kako ništa ne piše? — Nemam naređenja. — Kapetan podiže depešu sa stola i zagleda se u nju mičući usnama.

Sada moram. Kaži mi pravo, tako ti... Ni u šta neću da te zaklinjem. Kaži mi onako, ljudski. — Nemam šta da krijem. Sve mogu da ti kažem. — Ona se odmače; sa ramena joj pade njegova ruka. — Teška ti? — Nije.

“ Andra mu je osetio drhtavicu. „Sin će da te iščupa. A ko će nas?“ cikao je pred plač. „Kakav sin! Ja nemam sina!“ „Tvoj Vukašin, vladin poslanik. On je na drugoj strani. Za svaki slučaj.“ „Ti si se kod dvora osigurao.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Ja nemam ništa da ti pričam za njih; Bez priče tihi život im je bio: „Ljubav je vječna!“ urezaše tude, Poljubiše se, i umr'ješe ti'

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Zvek njegova almaznoga luka, silnu huku njezina poleta nemam čemu nigđe upodobit do njegovoj premogućoj sili. I krilata pogodi strijela na sredinu vojske bogohulne, tu se s

Popa, Vasko - KORA

da će me stići PUTOVANjE Putujem I drum takođe putuje Drum uzdahne Dubokim tamnim uzdahom Za uzdisanje vremena nemam Putujem dalje Ne spotičem se više O usnulo kamenje na drumu Putujem lakši Ne zagovara me više Besposleni vetar Kao da

brže Misli mi kažu da sam ostavio Neki krvav neki potmuo bol Na dnu ponora za sobom Za razmišljanja vremena nemam Putujem (1943—1945) PREDELI U PEPELjARI Majušno sunce Sa žutom kosom od duvana Gasi se u

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

“, upita on zastrašenim glasom. Nikija se nasmeja. „Ali meni, Nikiji, koji o geometriji ni pojma nemam, to ne smetaše da me Platon dočeka oberučke“. „Razumem, striče.

Zato se pribojavam da nemam pravog dara za tu nauku“. „Ne brini se, sinovče! Platon će te na moje zauzimanje već primiti u svoju školu“.

Kad si ti ovde, nemam više tih briga“. Aristoteles htede da mu nešto odgovori, ali ga Nikija preduhitri: „Svršena stvar!

„Nemam dovoljno reči da izrazim koliko me to raduje i obavezuje na blagodarnost“. „Gde i kada bih, Arhimede, mogao da ti dosta

„Ali Šot je moj prijatelj!“, uzviknu Gerike. „Od njega nemam da se bojim“. „Može biti“, odgovori mu sin, „da je prijateljski raspoložen prema tebi, da je u duši pošten čovek, ali

„Jer znate da rakija škodi zdravlju“. „A, ne zbog toga“. „Nego?“ „Što nemam para za to uživanje“. „Ali Isak Njutn nije, koliko mi je poznato, čeznuo za rakijom kao vi“. „Nije - na žalost!

Moram, već u toku ovog dana, otputovati odavde. Nemam vremena da razgledam varoš, već moram pravo ka Lavoazijeu. Sva je sreća što tačno znam gde ću ga naći.

mestu, a moji saradnici, gospodin Segen i moj služitelj, nadziru tok hemiskog procesa, a ja tamo, u drugoj prostoriji, nemam nikakva posla više. A što je najglavnije, ja Vama dugujem veliku blagodarnost.

„Niste li pokušavali da to nadoknadite kasnijim učenjem?“ „Pokušavao sam više puta, ali ne uspeh ni najmanje; nemam valjda glavu za tu nauku“. „To nije mogućno!“, uzviknuh.

On me pogleda prijateljski - valjda mu je moj pogled otkrio moju misao. „Da, dragi moj“, reče mi, „nemam matematičkog znanja. Da li da se zbog toga pečalim i tužim se na svoju sudbinu?

„Ne bih ništa lepše poželeti mogla, i nemam dovoljno reči da vam zablagodarim na tome“. Ona je vrlo otmena, obrazovana i neopisivo ljubazna starica.

„Ne gubite hrabrost! Ako imate ljubavi prema nauci, strpljenja i izdržljivosti, otićićete vrlo daleko“. „Ali ako nemam urođenih sposobnosti?“ „One se razvijaju same od sebe!

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

„Toliko vremena prođe od poslednjeg našeg viđenja, ostarismo i ostah te željan... a znaš da boljeg prijatelja nemam“... i šta ti ja znam. Otvorim pismo: tačno kao što sam očekivao.

Nema organizacije, nema sredine u koju čovek može da uđe bez rezerve. A posle: ja sam se razočarao, užasno razočarao; nemam više vere.

Ja nisam naivan, ja više ne verujem, ne znam u šta i kome da verujem, nemam ideala. Nemojte me zvati: druže. — A ti, brajko, kad nemaš ni volje ni ideala, skrsti ruke kao što si skrstio, trpi,

Ima samo dvoje: ne živeti ili pobeći u svet. A ja još imam snage. I deset nokata biće mi dosta da zaradim mir koga nemam i koga ovde nikad neću imati.

podnimivši se tankim i dugačkim rukama, ne skidajući pogleda s Nikole, recitovao je: Ja sam gazio u krvi do kolena i nemam više snova. Sestra mi se prodala, a majci su mi posekli sede kose.

I danas mirno gledam kako mi željenu ženu gubavi bakalin grli... I nemam volje — il' nemam snage da mu se svetim... — Stoj! — grmnu Nikola sa izrazom divlje jarosti i ustajući.

I danas mirno gledam kako mi željenu ženu gubavi bakalin grli... I nemam volje — il' nemam snage da mu se svetim... — Stoj! — grmnu Nikola sa izrazom divlje jarosti i ustajući. — Ti si to spevao, skote!

I vuče ga snažno za uvo komandant. — Go... go... gos... podine... pukovniče... a... a... a pojma nemam! Kao ašov široka i teška desna komandantova šaka pljašti po levom, neobrijanom Resimićevom obrazu.

— Dobro, potpuno je tako. Ti sve objašnjavaš, sve razgledaš sa svih strana, svakoga razumeš, u svakog se uvlačiš. Nemam ja ništa protiv toga.

đa... đavoli, ku... ku... kukama odvući u pakao. A mogli bi da me spasu, ni punih pet godina nemam, četiri i peta, kaže ma... ma... mama. Da su dobri, oni bi me mogli spasti. Prokleti deda, šta mu je trebalo vitlo“...

jedinom, poslednjom, spasonosnom, raskoljnikovskom nadom — zločinom, i sve više i sve očajnije žalio za snagom koje nemam da razvalim, da pregrizem, jest da pregrizem i da iskidam teške, mrske, odvratne okove kojima sam sputan...

„Šta ću“, misli on, „eto i ja ne bih hteo da sam takav, nikako ne bih hteo, ali moram biti takav, nemam snage i nisam svoje sopstveno delo.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Jer ja se osjećam dosta bezbjedan. Ovdje sam ostao nepoznat ili neotkriven. Ja dakle nemam da strahujem da će iko pokucati na moja vrata. Naravno, osim ako se zabuni, jer i to biva.

Zbilja čudno. Jer ta mi dosljednost nikad u životu nije ustrebala, nikad nisam osjetio ni najmanje nedaće od toga što je nemam. Pa odakle onda tolika žudnja za njom? Sâm bog to neka zna!

— Dobro, a što misliš, koja je moja Mama-Jumba, na primjer? — Ne znam, nemam pojma. Trebalo bi podrobnije ispitati. A to najbolje čovjek može da sam izvrši.

— Oh, žalim samo što nemam sina pa da u tvoje ruke povjerim njegov odgoj! Da ga učiš životnoj mudrosti! Ti si rođen talenat za informatora!

I tek tad ćemo eventualno zaslužiti ime literate-analizatora. A ja ti nemam baš mnogo smisla za to. — Ali takvi su svi literati. Ta svi umjetnici rade zbog same umjetnosti a ne zbog čega drugog!

Ne, nemam nikakva smisla za krupne stvari, za „više interese”, za „državni razlog”. Kad mi prepriječe put kraljevske kočije u koji

To i jest specifičnost ovog mog romana. Možda vam je poznato da ja s mojim romanima nemam sreće. Obično me kore da sam realista, da nemam fantazije. Bacio sam se na fantastični roman.

Možda vam je poznato da ja s mojim romanima nemam sreće. Obično me kore da sam realista, da nemam fantazije. Bacio sam se na fantastični roman. Ali vidjet ćete: sad će me koriti što nisam realista.

” A ja, eto, kao za nesreću, uvijek sam imao mnogo želja, veoma mnogo želja — a baš ni jedne volje? Nemam valjda te ambicije koju, u danom momentu mog života, nisam imao. Sve — osim ambicije volje.

Bat žandarskih koraka pred vratima. Gledam ga i nastojim da pročitam na njegovom licu je li se održao. Nemam pojma što je to što su iz njega htjeli da izvuku.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— viknu Radovan i opet podiže nož. — Vi znate da je sav moj novac po narodu; kod sebe ne držim ništa. Danas nemam više od sto groša kod sebe. — A gde su onih šest stotina dukata, što si onomad primio od Niketića?

Pare ovamo, ili sad gineš! — viknu Đurica. — Možete me ubiti, ali sad nemam. — Hoćeš da te molim — viknu Pantovac i opsova svetinju, pa zavitla nožem i udari ga po glavi.

— Zar ti ostavi hajdukovanje, pa sad vrebaš devojke? — reče mu ona slobodno, smejući se kao za sebe. — Što ću, kad nemam druga posla? — Nego da vrebaš devojke po virovima! — E, đavoli!

Najbolje nam je ovako, pa šta ćemo više! — Jok, ja neću tako. Ovo će se naposletku doznati, pa onda ja nemam kud. Treba iz ranije da znamo šta ćemo. U taj mah grunu puška iza njihovih leđa.

ocu, pa, našavši se uvređena u dubini duše, obrte se Đurici: — Vodi me kud znaš — reče mu odlučno — jer vidiš da nemam više svoje kuće.

Istina jest, više nema nas Dražovića. Ja ću poginuti, to je već izvesno, a ja sam poslednji, dece nemam... a ono«... i, kao uboden, skoči i razgleda oko sebe, pa se naže nad Stankom, koja ga pogleda kao krivac pokajnik.

— Nemam ja posla sa sudom... Nisam nikom nikakvo zlo učinila ... Kazaće ti to i on i drugi ljudi, koje je on napadao. — E, devo

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Pa me još ni sad ne bi pustio, da nijesam utekla. A kad to bog čuje, reče: — Što ću sad od njega? Jer već za njega nemam veće kaštige nego da ga pošaljem na zemlju pa da još jedanput umire. A smrt reče: — A ko će ga umoriti?

Carski ga aščibaša spazi, pomisli da je gladan, te ga upita: — Šta ti tu čekaš? — Nemam posla, pa bih rad da me primite u tu aščinicu makar i za hranu, a mogao bih vi, ako ništa, sude prati.

Ali je carica ugleda s dvora, pa stane govoriti sama sebi: „O bože moj, ja sam carica, pa nemam zlatnog razboja ni preslice, ni zlatne kvočke ni pilića“.

Carev sin odmah skoči, pa uhvati malara govoreći: — Daj mi je, đe je? Nemoj se šaliti! Malar reče: — Nemam je tu; ali ćemo je naći.

— Čuješ, čovječe, evo ja ti i pošljednji put velim, ako nećeš krave klati, ja ma̓m odlazim od tebe, jer vidim da nemam čovjeka koji bi bio vrijedan da s njim živim!

A on joj kaže kuda ide. Onda ga voda prenese, pa mu reče: — Molim te, brate, pitaj usuda zašto ja nemam roda u sebi. On obeća vodi da će pitati, pa onda pođe dalje.

Kako dođe kući, odmah otide bratu svome, pa ga stane moliti: — Daj mi, brate, Milicu da je moja. Vidiš da nemam nikoga. A brat mu odgovori: — Dobro, brate, evo ti Milice.

Onda reče: — Hvala bogu, već nemam cekina, ali imam svoje oči, okladiću se još jednom i u njih. Tako se okladi i u svoje oči da je bolja pravda nego li

On žalostan zahvali boga i reče: — Ja nemam oči za pravdu boga, nego te molim, brate moj, da mi dadeš vode u kakav sud da kvasim usta i da umivam rane, i da me

— E, a ne bi ti mogô to malo pogledati? — Kako bi mogô kad očiju nemam! — A ti opipaj prija nego što pokosiš. — E, kad bi ja bio đuturaš, onda bi imô na to vrimena, al̓ je meni izdato na

— Ja nemam za tebe ništa; ono što imam vještine, to je za mene, — reći će lisica. Jazavac opet reče: — Ja imam još samo jednu

Ako pijem, za svoje novce pijem; a ti ako misliš da ja nemam novaca, pošto ćeš mi dati Stambol? Car, premda je znao da on nema ni pare, opet pomisli u sebi da ga nije podgovorio

Petković, Vladislav Dis - PESME

gomili trenutaka U neredu, po prošlosti razbacano, Dok nju vreme vuče nekud, nekud nosi I odnosi bez otpora i lagano. Nemam snage da se borim sa vremenom, Da odbranim, da sačuvam, ne dam svoje, Nego gledam čega imam, šta je bilo: I sve više,

Pa kud idem, da li idem, je l' opsena? Ko me roni, koga nosim, pre i sada? Za mnom stoji čega nemam, a preda mnom: Mrtva prošlost sa životom pokrivena.

PESMA 1 U nehatu i nemaru dani idu i prolaze, I lagano sve se gubi, izumire i propada, I nikakvih nemam želja, da mi priđu, da dolaze; Po sumraku sanjarija pustoš spava, mir svud vlada.

I da sve potone. PREDGRAĐE TIŠINE Ja vidim, zbilja, da već nemam snage Da volim, patim i da išta želim; I ne znam više za spomene drage, Za pali život sa ružama svelim.

Jutro mi svako pruža život ceo, A svaka ponoć jedan pokrov beo. Za mrtve nemam molitve, ni bole. Posmatram, gledam; moje vreme teče.

Sjaj i boli po'abani. Duge nema u sutonu; Ne vide se noći, dani: Moje doba sve utonu U san što mi sad ne smeta; Nemam više svog tereta.

Dolaze dani i noći bez jave. Sad ne poznajem izraz božjeg sveta I nemam pojma za misli i boje; Nebo i zemlja više mi ne smeta, Kao ni ljubav, k'o ni rane moje.

Sve mi se čini nemam volje svoje; Stvari i ljudi sad postoje za me. Izgleda da su misli, želje moje, Postale senke, neka vrsta tame.

Izgleda da su misli, želje moje, Postale senke, neka vrsta tame. Moji su dani danas jedne boje. Vidim da danas više nemam neba, Da moje oči za njim i ne mare; Vidim da meni još jedino treba, Da gubim mirno sve navike stare U vetru trulom što

RASPADANjE Sad nemam više one stare plime Za bol i ljubav; niti danas raste Cveće slobode i osećaj zime, Kao ni želja za jesen i laste.

Sad nemam više one stare plime. Sad nemam više očiju za dýge, Za vedre boje oblaka i snova; Sad nemam više sutona i tuge, Ni sen

Sad nemam više one stare plime. Sad nemam više očiju za dýge, Za vedre boje oblaka i snova; Sad nemam više sutona i tuge, Ni senku sreće, ni šapat brestova.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Kada sam mu rekao da nemam novaca kojim bi to platio, pozvao me je da pođem s njim i uskoro sam se našao ispred čoveka koji je no mojoj proceni

Osećao sam da nemam prava da molim za pomoć jer se nisam sasvim posvetio poslu radi čega sam došao u Prag. I dok sam razmišljao o

U početku sam se morao boriti da bih obezbedio sebi mesto pored dimnjaka, ali kada su iseljenici shvatili da nemam tople odeće, prestali su da me potiskuju.

Priznao sam im da imam samo pet centi u džepu, da nemam nikog poznatog u Americi i da nikog u ovoj zemlji ne poznajem izuzev Franklina, Linkolna i Heriet Bičer Stouv, čiju sam

Priznao sam da o tome pojma nemam. Pokazujući rukom na zlatne talasiće suncem obasjane reke delaver, rekla mi je da ta reka nije uvek izgledala tako

” Bio sam siguran da im njihove tradicije pružaju nešto što ja nemam, ukoliko se ne pokaže da su srpske tradicije slične američkim.

se priključim odbrani štapa, jedan brucoš druge godine po imenu Frenk Henri, zgrabio me je i povukao natrag govoreći da nemam šta da tražim ovde jer sam sudijsku liniju prešao suviše kasno.

Kada sam mu rekao da se žurim da što pre stignem u svoje rodno mesto Idvor i da zbog toga nemam vremena da se i sam popnem na Alpe, on me je uveravao da bi za samo deset dana provedenih u Lucernu mogao da se

Kada sam mu rekao da se žurim da što pre stignem u svoje rodno mesto Idvor i da zbog toga nemam vremena da se i sam popnem na Alpe, on me je uveravao da bi za samo deset dana provedenih u Lucernu mogao da se

To me je podsetilo na prve dane u Americi. Svojoj ženi, koja je stajala pored mene na palubi, rekao sam da ni sada nemam mnogo više novaca u džepu nego onda kada sam pre petnaest godina prilazio Njujorškoj luci i kada sam prvi put ugledao

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

— Eto sve! pregori se Cveta i istrese novai u njegovu ruku. Agent brzo prebroja. —Još dvadeset helera. Daj! Ala! —Nemam više! —Onda što zanrvetaš, beštijo! — i utisne joj silom novac u ruku. Drugi nahrupiše da potpuno plate. Istisnuše je.

Ukrcaju se. Cveta pristupa opet agentu. —Popusti onih dvadeset helera, zamoli ga suznim očima, da odem s ostalima. Nemam više... Bog ti dao! —Ne dam biljeta bez novaca ni svecu! Biž'!

morem tamnije boje, potraži djevojka Lazu i, zbliživši se k njemu, u šumu i vrevi čeljadi, umiljato mu reče: Ovde nemam nikoga do tebe! U putu ubrzo se prilagodi novome životu ustrpljem žene koja je oduvijek vična podvrgavati se i slušati.

—Jeste... a, može biti da i niste, jer ne razumijete... —A zač ne razumimo? —Pusti... sad nemam vremena da ti tumačim. —Uto se javi službenica da je čorba na stolu. — Dakle, ča ću reći ostaloj braći?

— Ni meni ne piše već dugo, — odgovori mi ona kad joj rekoh da nemam od njega glasa. — Ne piše mi, — ponovi pa se kao sjeti i poreče se: — Lažem vam, pisao mi je jednom, — produži starica

— E, što ćete? — odgovori ona. — Nemam ja polakšice, a taki je zakon! — Pa s interesom upita me: — Je li te, i moj sin Marko, da je ovdje, imao bi polakšicu

Ilija gine s dana u dan. A kad domaćica hoće da ga čemu podvori, veli joj: — Ko će meni ugoditi kada zdravlja nemam? Da ubije vreme, naveče razgovara s domaćicom. Ali večeras ni domaćina u kući nema, zadocnio se preko običaja.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Najpre, ne znam kako bih odredio šta je to veliki pesnik. Bogdan Popović je imao „merilo“ za to; ja ga danas već nemam. Još je teže reći šta je overa koju daje sopstvena kultura. Izgleda da sam jednom davno pomenuo tu overu kao presudnu.

Za lagodno, neobavezno čitanje gotovo da uopšte više nemam vremena. Samo što to ne znači da mi se više ne pruža prilika da uživam u čitanju.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Kakve demonstracije, bog s tobom? RAKA: Protiv vlade. SAVKA: A šta ti imaš sa vladom, pobogu, sinko? RAKA: Nemam ništa, ali sam i ja vikô: dole vlada! ŽIVKA: Eto ti, eto ti, pa ne crkni sad od muke! Ama.

ŽIVKA: Nosi natrag, nemam kad da je probam. DARA: Ali, zaboga, majka, Što ne probaš? ŽIVKA: Tako... Donesi posle podne...

Draga ima zlatan zub, zar gospa Nata ima dva zlatna zuba, pa čak i gospa Roksa protinica ima zlatan zub, a ja da ga nemam! ČEDA: Pa da, otkud ima smisla to: ministarka, a da nema zlatan zub... ŽIVKA: Pa dabome!

ŽIVKA: Ama, zar ceo taj spisak da primim? Pa to mi treba deset dana samo na to, a imam toliko posla da nemam kad ni čestito da ručam. VASA: A trebalo bi da ih primiš.

ŽIVKA: Ama, kako vi meni „nemam šta da se vežbam”? Meni to izgleda kao da vi nešto ružno mislite. NINKOVIĆ: Najbolje bi videli, gospođo, kako ja

VASA: Dakle, da ostavimo sve drugo pa da pređemo na stvar, jer Živka nema mnogo vremena. ŽIVKA: Boga mi, nemam. Baš sad čekam neke važne vizite iz diplomatije. VASA: Pa dabome. Nego deder! (Izvadio je hartiju da beleži.

Hoću s njom da progovorim. Ipak, ćerka je, nju će pre da zaboli srce nego tebe. ČEDA: Molim, izvolite, nemam ništa protiv. Pokušajte, možda će nju zaboleti srce. Izvol'te ovamo! (Odu zajedno u desnu sobu.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— Ali eto, ne žalim njih. Čim je ovde na Kosovu omrklo, ja znam da smo svi za trošak Turčinu. No star sam, dece nemam više, unučadi ne. Će ostane pusta zemlja. A nju žalim.

“ — A služiš li, proto, kad? — Ne. Ne više posle Metove smrti. Osetio sam olakšicu kad sam saznao da na to nemam prava. Sam sebi sam presudio. Sam sebe sam raspopio. Hoću da umrem kao čovek. A pre sam služio i u krvavim haljinama.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

„Ujeo me golub besan, Pa mu puštam krv na med.“ Daj mi ruku da opipam Žilu kako bije. — „He! Nemam ruke: njome sipam Belu kletvu povrh nje.“ Al’ kad plačeš što se smiješ? — „To je ono: ja sam Bog.

Evo dvesta forinata — Više nemam. Kuckao sam po kamenu Celog svoga trudnog veka... Tika-taka, tika-taka — Neka, neka.

Ko u toj radosti ne zna da uživa, Srce ga izdalo, S njime nemam zbora, nemam razgovora — Takvića je malo. Odrežimo granu zimzelene jele (Jela grane spušta, ludi nam se sama),

Ko u toj radosti ne zna da uživa, Srce ga izdalo, S njime nemam zbora, nemam razgovora — Takvića je malo. Odrežimo granu zimzelene jele (Jela grane spušta, ludi nam se sama), Nakitimo granu

Što ti ne smem reći Na svesvemu hvala, Tim se naša stara bratnost Nije poderala. Ti si mene volô Što laskanja nemam (Sad najmanje kad se i ja „Na istinu“ spremam).

„SONET“ Sonet se lako stvara. Pazite, braćo mlada, Ja ću ga stvorit’ sada, Makar da nemam dara. Uzme se forma stara Stih po stih u nju pada, Kraj se sa krajem sklada — I formi nema kvara.

Gosa progovara: „Pa zar tako, lolo! Zar ja tebi zato dajem trula mesa, Da od tebe danas nemam interesa! Zar ja zato hranim toga gladnog zvera? Ti si nezahvalan, nemaš karaktera.

Pa drage volje, — vo precje nemam, Šta više na to davno se spremam. Ja se ne bojim studeni tvoje, Ta glava j’ moja već tvoje boje (Nije baš sa svim

Oporuku činim, omladino draga, Ma da nemam zlata, ma da nemam blaga; Je l’ mi pero skvrno, ti ga samo prebi, — I dugove moje sve ostavljav tebi.

Oporuku činim, omladino draga, Ma da nemam zlata, ma da nemam blaga; Je l’ mi pero skvrno, ti ga samo prebi, — I dugove moje sve ostavljav tebi.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

SARA: Ja imam jedan lep plan; istina, ja sam slaba žena, nemam toliko razuma, toliko pameti kao vi, ali sam vaša tetka, mon frer, a tetke, znate, svuda se umedu naći, a i treba da

Miljković, Branko - PESME

To pitome doline postaše provalije U ovoj pesmi u kojoj nemam mira. Srce puno mraka anđela svoga bira Da bdi nad gorkim morem i nameru mi krije.

II U snu to stojim ispod zapaljenog drveća pred čudnim znacima i više nemam ruke u prostor prognan i u vreme. Veća sve biva senka moja daleko od huke gde ćuteći dok ostali su mrtvi usnuh.

BALADA Ohridskim trubadurima Mudrosti, neiskusno sviću zore, Na obične reči više nemam pravo! Moje se srce gasi, oči gore. Pevajte, divni starci, dok nad glavom Rasprskavaju se zvezde kao metafore!

Krakov, Stanislav - KRILA

Na osvetljenim krilima šatorskim vide se crne senke kako drhte. — Na, to je vaše... da platim nemam više... Krilo na ulazu šatora se razmače, svetlost pade na suvu, zgrudvanu zemlju, i omalena prilika poručnika Luke

Kurjaci su urlikali daleko u planini, i tražili leševe pod snegom. — Gospodo, ja nemam više novaca, izjavio je Duško kada je već i sveća počela da dogoreva.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Zna da sprema poljsku kujnu i pristaje da ide za mnom gde god budem pošao. Odmah kupujem pribor za kuvanje, koga još nemam, konzerve, brašno, zejtin itd. Samba me podseća šta sve još treba kupiti.

Dajem im novaca i kori, ali kako đinđuva nemam kod sebe, kažem im da mi pošlju kog derana po kome ću im poslati. Seljani izjavljuju da će igračice doći same po poklone,

Ovde sam uvek samo na prolazu, a imam mnogo više prijatelja međ crnima no oni koji su tu godinama. „O ja nemam iluzija, znam koliko je crnac bedan, pokvaren, i niži stvor, i ja ga prezirem isto koliko i drugi beli; samo što ja

I oseća da nemam niti iluzija niti predrasuda za njega. Kad aga udarim on vidi da to nije da bih ga ponizio, već da ga zaboli; a ja znam

Ne zna ni reči francuske; pored sebe nemam nijednog pravog tumača. Rukujemo se; slikam ga kraj konja, na konju itd. Iza Ferkasandugua sva sela koja se nižu

Derani i starica učinili su to već pre mene. Idemo sad kroz ona vrata levo u novi hodnik. Ja nemam više nijedan film u aparatu.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

SPASENIJA: Oh, šta ću, majko, ili maćeho, Kad snage nemam, moć me izdade! Bar da ga nikad nisam videla! Bar one noći ne!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Noćas idem iz Jovanovca. Na putu nigde slamke sena. Levak mi obosio, a nemam groša u kesi da ga potkujem. A tih prokletih pravitelstvenih nalbanta (potkivača), nigde nema, kao da su u zemlju

— Tako! A jeste li vi to dobro videli? — Dobro, vaše prevashodstvo. — Dakle i tu prodiru! A s levoga krila nemam nikakvoga izvešća; pukovnik Malinovski ništa mi ne javlja, a od podne ga napadaju Turci sa svom žestinom.

Strašljivče jadni, vojska kamo ti?« Major Velimirović odgovori potresnim glasom: — Ja nemam vojske. Černajev odstupi od njega i produži svoje psovke i prokletstva: — Ja moram da bežim, ja ću da ostavim ovu

Ja nemam reči da iskažem onaj izraz koji se tada razli po bledom licu majora Velimirovića, To je bila neka čudna smeša od bola,

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

il’ me duša vara, Što se udilj s tobom razgovara; Ljubim li te... il’ me bezum ganja, Nemam vida, nemam osećanja; Ljubim li te... il’ ljubavi nije — Što se grli, to su same zmije; Ljubim li te...

il’ me duša vara, Što se udilj s tobom razgovara; Ljubim li te... il’ me bezum ganja, Nemam vida, nemam osećanja; Ljubim li te... il’ ljubavi nije — Što se grli, to su same zmije; Ljubim li te...

A ja druga blaga nemam, Nit’ bi druga blaga trebô; Ti si zlato moje nade, Šarnoj duzi ti si nebo. Pa još uz to srpsko srce, Čim se zlato

HHHІV Imam pesme, ako nemam zlaga, Pesme-biser dragoj oko vraga, Sitne, male, nek joj bolje liče, Nek ih više, nek se više diče.

Znaš li, dragi, onaj danak, Što je divno mirisao?“ Ne znam, draga, onaj sanak, Sećati se nemam kad, Ne znam, jane, onaj danak, Samo ljubit’ znam ja sad.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Ne na mene! — povika jedan četnik. Četnici se prikupiše oko mene. Prilegli smo iza nekog zaklona. Pojma nemam gde sam. Vezu smo pogubili. Neki težak zadah ispunio maglu, pa jedva dišemo.

Ali s čime? Bez artiljerije nemogućno je napadati na žičane prepreke. A posle, znajte, upamtite, razumejte, ja nemam ni makaza za sečenje žica.

Setio sam se tek tada da ja pri sebi ni revolvera nemam. Šta da radim? Oružje mi je potrebno, ali ne da se branim — šta možemo nas trojica? — već da sebi oduzmem život.

Naš cilj je da se dočepamo jednoga kamenjara koji se nalazi na polovini brda. Taj kamenjar videćemo odmah... Sad, nemam više šta da vam kažem. Ostalo znate. — Bojović zaćuta jedan trenutak i pogleda preko ljudskih glava. — jesu li svi ovde?

Potpukovnik Petar se nasmeja. Luka pogleda Vojina ispod oka. — Naravno... Nemam zmiče u srcu, ne lovim „zajci“, na svako pile „vikam“ dobro jutro. Kipislcauf!... Anđelska dušica. Nja, bato!...

— Imaš li izveštaja od kuće? Preko njegovog lica pređe senka tuge. Odgovori mi jednim krajem usana: — Nemam. Već čujemo neki žagor ljudi.

Jedva čekam kad ću opet u Solun. — Razmeštajući čaše po stolu: — Kad pođemo u Srbiju, drugi će poneti pare, a ja nemam ništa više do te slike. Ali... „Nek laje, dok traje. Kad nestane, nek prestane“. Baš me briga. Sto godina neću živeti.

Inače, sada na bolovanju na leđima Ježa. — Glavu daje, al’ mamuze ne skida — dira ga Kosta. — Sedi na krevet i, pošto nemam viljuške, umači prstima.

Slušaj, druže — obrati se tek sad Rajko prirodnim glasom Kosti — hoćemo li da ih pomognemo? — Nemam naređenje, jer će oni svakako to u tišini da izvrše. Uostalom, ako ustreba, mi smo uvek za gužvu. Rajko se protegnu.

Ugovorite to kako znate. — Tada se okrete vojnicima. — Više nemam ništa da vam kažem... Znate... Ko se čuva i Bog ga čuva. — Obuća! — dobaci Dragan. — A jest.

— A i da iskoristimo ovu priliku, da se vidimo sa kapetanom Racom i veterinarom. Inače nikad slobodnog vremena nemam... PTIČICE NEBESNE Pukovska trupna komora nalazila se u ravnici, u selu Turman-Mahali.

Interesovalo me da ih vidim. Pričao mi je kako su obe vrlo lepe, mlađa je još lepša. — Suviše je mlada, i ja nemam vremena da se majem oko nje — govorio mi je on. — A ti pa imaš vremena! — čisto se naljuti Vojin.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Naposljedok vidjeh da nikogo nema, Son mja zovet spati, i oko mi drema. Ja, ostaviv sablju, u postelju legoh, Videći da nemam bojati se čego... Tako, moja milaja i prekrasna kumo, Mene moje varalo uplašeno uvo.

Ah! docne će biti, Neću, ćerko, zeta očima viditi.“ A ko će me, majko, jadnu zaprositi? Znaš, mamo, da nemam ni prebijen novac, Zato mene neće siromah trgovac; A bogati broje kuće i dućane, I koliko ima zemlje za oranje.

Svu tišinu izgna, progna, I veselost moju popra do dna. Nemam mesta, nemam stana, Hodim, brodim po svih strana: Sam sam, nit me kogod dira, Al' ja opet ne nahodim mira.

Svu tišinu izgna, progna, I veselost moju popra do dna. Nemam mesta, nemam stana, Hodim, brodim po svih strana: Sam sam, nit me kogod dira, Al' ja opet ne nahodim mira.

Mog života solnce bud zapalo, Izbeglo me srećno sve na svetu; Meni dejat i Jestestvo stalo: Pomoć ubog nemam jer ja kletu.

Letim u snu, igram po vozduhu, Sviram, pevam, klikćem od veselja, Čujem Ljube pjesne mile sluhu: Nemam, plovjašč, u radosti želja. Sni! Od svega toga — šta imate?

Jovan Pačić NEPOZNATI PESNIK NEVOLjA Nemam duvana, Novaca nemam, Nemam sira, Nemam slanine. Pivo je skupo, Vino jošt skuplje, Za rakiju mnogo ištu, Vode ne mogu.

Jovan Pačić NEPOZNATI PESNIK NEVOLjA Nemam duvana, Novaca nemam, Nemam sira, Nemam slanine. Pivo je skupo, Vino jošt skuplje, Za rakiju mnogo ištu, Vode ne mogu.

Jovan Pačić NEPOZNATI PESNIK NEVOLjA Nemam duvana, Novaca nemam, Nemam sira, Nemam slanine. Pivo je skupo, Vino jošt skuplje, Za rakiju mnogo ištu, Vode ne mogu.

Jovan Pačić NEPOZNATI PESNIK NEVOLjA Nemam duvana, Novaca nemam, Nemam sira, Nemam slanine. Pivo je skupo, Vino jošt skuplje, Za rakiju mnogo ištu, Vode ne mogu.

Ja, pevac, suze lijuć, Tvoj rujni kunem lik, I bežim — kula? Ne znam! Usamljen tražim lug, Pokoja nigde nemam, Plač mi je verni drug. Od prvoga ogranka Tih boraviću san Dok tamna noć ne sagna U more kivni dan.

2. m. u tamni lug, stoji: u pustinju), a bez sumnje i još drugde. Strofa je verovatno poznijeg perekla, a nemam nikakva dokaza da je Vidakovićeva.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Neg’ ovo troje... MIRA (kliče): Babo, ah, babo! RADOŠ: Ja nemam dece!... Nemam nikoga!... Bogom sam proklet, nemoćan, star!... (Radoš odlazi. Mira pada u nesvest.

Neg’ ovo troje... MIRA (kliče): Babo, ah, babo! RADOŠ: Ja nemam dece!... Nemam nikoga!... Bogom sam proklet, nemoćan, star!... (Radoš odlazi. Mira pada u nesvest.) BOGDAN: Za njime, Boško!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

— Šjutra će biti grobovi i biljezi naše čeljadi mračni, neosvijetljeni. Nemam čime spomenuti mrtve svoje, niti imam čime darovati kljasta i sakata za pokoj duša nji'ovi'... Šta dočeka Relja Kneževiću!

rodio nekako kad se prvi put počela trećina od naroda kupiti; još ja imam snage i kuveta, iako se već dvadeset godina nemam čim ni na Uskrs omrsiti.

Bojić, Milutin - PESME

(1910) ONIMA ŠTO PLAČU Ja hoću da radim ne gubeći vreme, Da ne kukam posle kako nemam sreće, Kako je za borbu slabo moje pleće I kako su ljudi stene gluhe, neme.

U meni draž sva je. Ali vi ste grobljem stvorili me živim. Jer ja nemam srca, a go razum šta je? Ironija moći. Zar njoj da se divim?

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

JEROTIJE: Imaš li ti kakvog Đoku u familiji? ANĐA (domišljajući se): Nemam! JEROTIJE: E, ako ti nemaš, tvoja ćerka ima. ANĐA: Ama, šta govoriš, boga ti?

Vrlo važne brige. MARICA: Ja ne znam kakvu brigu imaš, ali ja moram govoriti s tobom još sad. JEROTIJE: Ne mogu, nemam kad! MARICA: Ako ne govorimo sad, biće dockan. Ja te molim da me saslušaš, jer ćeš se inače kajati.

MARICA: Pa vi mene i ne slušate? JEROTIJE: Ne slušam. Eto, vidiš i sama da nemam kad da te slušam! MARICA: Dobro, oče, al' znajte da ćete imati da se kajete...

JEROTIJE: Šta je? VIĆA: Aleksa. JEROTIJE: Gle, gle, ja nemam vizitkarte, a Aleksa ih ima. VIĆA: Pa znate kako je... bio žandar u Beogradu, pred ministarskim vratima.

MILADIN: Bog mi je svedok, gospodin-Žiko! ŽIKA: Imaš li ti nekog sigurnijeg svedoka nego što je bog? MILADIN: Nemam. Al' ja najviše na tebe računam gospodin-Žiko. Rekoh, ako te kao čoveka zamolim...

Eto i sad, dohvatio mi nove novcate gaće. ŽIKA: Što mu ne skineš, pa nek ide go! MILISAV: Ne mogu, nemam to srce! Vidim nema, pa mi ga žao! ŽIKA: E, pa tako ti je to! Kad imaš srce... ne možeš da imaš gaće.

To, to, čitaj, boga ti, Vićo! ĐOKA: Ja bih vas molio! KAPETAN: Je l' hoćeš da priznaš? ĐOKA: Ama, nemam šta da priznam. KAPETAN: Čitaj!

Ako već mora biti, pročitajte ga vi sami! KAPETAN: A, ne! Ovako, javno! Nemam ja s tobom ništa pa da nasamo čitam tvoja pisma. Ovako javno, svi da čuju. Ne slušaj ga, gospodine Vićo, nego čitaj!

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

od besa, bola, poče brzo da sa jednog kraja na drugi ide, baca drva, namešta i viče da Mladen čuje: — I neka ostane! Nemam ih više. Jedno imam. I što da se i ono muči, pati? Kada nije za ženidbu, što se ženio? Ne dam.

da uzme natrag, čuva za sebe, njemu to ne treba, a ako zatreba, sam će on zatražiti, ona samo odgogori: — Na, sinko. Nemam ja više šta da čuvam. Nemam ja više šta da se brinem. Nemam ja ništa više. Ti imaš sve. Sve je tvoje. Ja ništa više!

Nemam ja više šta da čuvam. Nemam ja više šta da se brinem. Nemam ja ništa više. Ti imaš sve. Sve je tvoje. Ja ništa više!

Nemam ja više šta da čuvam. Nemam ja više šta da se brinem. Nemam ja ništa više. Ti imaš sve. Sve je tvoje. Ja ništa više!

Ćipiko, Ivo - Pauci

—A što ćeš od ona dva porubana govečeta? — prevrne gazda govorom. — Hoćeš jš ih otkupiti? —Nemam čime, gospodaru, do jeseni, a na jesen uzmi koliko znaš.

Gazda čita i dalje i čini se nevješt. — Nemam čime utrnuti božićne svijeće, se isti plačljivi glas. — A što? Nemam čime ni kupiti je .... De, gazda, smiluj se!

Gazda čita i dalje i čini se nevješt. — Nemam čime utrnuti božićne svijeće, se isti plačljivi glas. — A što? Nemam čime ni kupiti je .... De, gazda, smiluj se!

! Dadoh sve za sijeno. —Ima ih kod vas, a imate se od šta naplatiti. —Čisto ti kažem: nemam. —Pa se smisli: —Dođi poslije, gledaću. Ljudi sa Vasom pođoše da prime sijeno.

— Došao si, — veli mu. I zaklopivši kutijicu stavi je na stranu. Ravno Vojkana pogleda u oči: —Nemam gotovih para. — Pomozi sada ili nikada, gospodaru! ... Porubalo me za porez.

Ravno Vojkana pogleda u oči: —Nemam gotovih para. — Pomozi sada ili nikada, gospodaru! ... Porubalo me za porez. —Nemam gotovih, a žao mi te: daću ti kukuruza. —Imam, gospodaru, žita u kući. —Čekaj, budalo!

— Primakni se bliže da ti kažem što treba da radiš! Kupi sestrin dio, i onaj djeda mu i babe po majci. —Nemam, gospodaru, novaca... —Čekaj, budalo! Ne nagli!

— Uhvati za pero! — veli prvo djedu pa babi. A kad sestra oklijevaše da prihvati za pero, naljuti se. — Nemam vremena dangubiti! — povika na nju, i žena, u strahu, drhtećom rukom postavi križ. Djed, baba i sestra pođoše.

—Mašo, — trže se — junak si! —Što je korist kad nemam poroda? — odgovori ona, očito tom mišlju zaokupljena. — Ah, nazvati se majkom tvoga djeteta, Rade!

Zatim joj je zasebice pisao još druga dva lista. Tek nakon nekoliko dana ona mu otpisa: „Nemam vremena da vam nadugo pišem. Kada dođete, sve ćete saznati. Hoću da vas iznenadim”, doda pri kraju pisma.

Mladić se kao smisli, savladan samilošću pa umilno ponudi Juri novaca za ljekariju. — Nemam mnogo — reče, — no mislim, da će ti biti dosta. — I izvadi novčarku iz džepa. Jure se trže i ustade iznenađen.

A biće da su svjedoci krivo kazali... — Međutim, — proslijedi sudbeni pristav naoko ravnodušno, — ja ako nemam dokaza, malo mi se mari, i taman htjedoh da okrivljenika riješim, kad se javi sa prijedlogom politički upravitelj.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Gomilu smrdljivih kožuha, nekoliko iskrzanih i zarđalih mačeva, toljaga i budža od drenovine? Kakav je to rat u kome nemam nikakvih drugih izgleda nego da najurim u bekstvo šaku odrpanih smetenjaka i strvinara koji ništa drugo i ne rade nego

Ali eto, otkako se oko nas digla ta odvratna galama, ja više nemam nikakve želje. Nikanor Na obalama Morave raspadaju se trupla crkotina i strvina.

Dimitrije Ne volim vrućinu jer rutavi Isidor tada ide bos, ne čujem ga kad dođe do vrata i nemam vremena da sakrijem Prohorov krst.

Kakav je to ludi, razulareni monah koji se laća mača umesto da sagne glavu pred raspećem? Dobro, ali zar nemam pravo da kažem ako mi se nešto ne dopada?

Uopšte se nije o tome radilo. — Ti si izdajnik! rekao je Dadara mirno. Nemam snage da ponovim šta mi je sve rekao. Ukratko: optužio me je da sam spreman da predam tvrđavu i čitavu župu moravičku

Ta misao me najpre plaši, a onda se na nju navikavam jer nemam izbora. Ona je, naime tu, i ja se ne mogu pretvarati kako je ne primećujem.

u dugoj mračnoj jesenjoj noći, ja jedini budan od sveg sveta, kisnem, hladno mi je, ali mi je i toplo na neki način. Nemam ni jedan oslonac, ništa za što bih se zakačio, ovde u ovoj noći sâm sam bez žene, dece, prijatelja; ni parčeta zemlje,

Vedro je, stenje je suvo, toplo je, nije omorina, nemam prečih poslova. Ništa me ne boli. Poletan sam i čio. Dakle, danas je taj dan. Đavolji klik ili ja!

nit izmičem, pljujem joj u gubicu smrdljivu, rado bih joj zapevao na uvo neku posprdnu pesmicu ali za toliko ipak nemam daha. Ako i padnem, barem sam krenuo. Jurišao na nemoguće. Odvažio se.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Ja, zbilja, na to nemam pravo, Al' vi ćete mi dati sad; Moje je pravo odnô đavo, A obazrivost - bol i jad 3a prošlom srećom.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Manimo se, dakle, školskih knjiga i učiteljovanja! Za takav posao više volje nemam, a Vi, draga prijateljice, niste, sa Vašim bujnim temperamentom, više za skamiju.

Jedan iznenada iskrsli posao naše Akademije nauka doveo me je u zemlju Jelina. O samom putovanju nemam ništa naročito da spomenem.

Zato je ona simbol besmrtnosti. Na takvu besmrtnost nemam, i pored svojeručnog potpisa pretsednika Zaimisa, nikakva prava.

Između platanova lišća provirivao je Mesec, a iz zoološke bašte čula se rika lavova. „Nemam šta da sumnjam!“ rekao je odlučno, ali mu je glas treperio.

Tamo u mome rodnom domu nemam nikoga više, Dunav je ostao još, jedini prijatelj iz ranog detinjstva. Inače, zaista, nemam bližih poznanika ni u samom

Tamo u mome rodnom domu nemam nikoga više, Dunav je ostao još, jedini prijatelj iz ranog detinjstva. Inače, zaista, nemam bližih poznanika ni u samom mestu, sa čijim sam se stanovništvom i u detinjstvu malo družio.

Kako nemam prskalice sa perolinom, to sam zamolio tri stare lipe da nam one omirišu vazduh, a pobrinuo sam se i za orkestar: cvrčc

- „Donesi mi brzo svetiljku, za večeru nemam sada vremena.“ Žena ga posluša, vrteći glavom, i ostavi ga samog. On poče da govori sa samim sobom: „Moji crteži mi

jedne, inače naivne slike koju sam još kao đak video nekad u Beču, na koju sam se onda nasmešio, a sada žalim što je nemam pri ruci. Ta naivna slika pretstavljala je život čovekov.

Moji stari su me saslušali i dali mi, bez prekora, svoj pristanak i blagoslov; nikome više nemam da odgovaram. Sada sedim, možda poslednji put, u paviljonu moga vrta i pišem ove redove.

Stanković, Borisav - TAŠANA

I sada, evo, jedva što dođoh. TAŠANA Ako, dedo. Hvala! MIRON Kazuj, nemam vremena, moram odmah da idem. TAŠANA Sedi, dedo, molim ti se!

MIRON (kao braneći se): A, to nije ništa. Sem nje drugog svoga nemam; pa bar nju da pomognem, usrećim. TAŠANA (razdragano): Ako, ako, dedo. Ona je to i zaslužila.

postigao sve što sam želeo, sve učinio što je trebalo da ja učinim, da postanem ovde prvi, najveći, zato valjda što sad nemam šta da želim, i zbog čega sebe da gonim — počinjem osećati ovu ne malaksalost, već starost. TAŠANA A, ne, dedo!

Iskaš da donesem raćija? SAROŠ Imaš li dobro piće? KAFEDžIJA Imam, imam. Kako da nemam! Imam raćija što gu pijet sultanova majka i begovi. Prava bela raćija. Anasonlika od sto godini.

SAROŠ Kada znaš, što me pitaš? STANA (savivši cigaru i spremajući se da pođe): Pa, snaške, ako nemam šta još, da idem u komšiluk malo. Zvala me ona Suta, bolesna je. A i deca su otišla da se igraju.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

i volju, zavoleo ju je i kao dete i kao druga, poštovao u njoj ono — što je tvoje, Milice, i deda Savino, i što ja nemam. Nemam, Milice! Ja stajem na grehotu svaki čas! Oprosti i zaboravi!

volju, zavoleo ju je i kao dete i kao druga, poštovao u njoj ono — što je tvoje, Milice, i deda Savino, i što ja nemam. Nemam, Milice! Ja stajem na grehotu svaki čas! Oprosti i zaboravi! — A Milica je umela da oprosti i zaboravi i bila srećna.

— Daću vam, što da ne dam. Nije novac za to da se zakopa. I, pravo da vam priznam, ne znam na šta bi ga trošila. I nemam na šta da ga trošim. Imanje odbacuje samo malo manje nego dok mi je muž živio. Poplaćam sve što moram, i ostane dosta.

Ti si kriva što ostavljaš novac kojegde!... Julice, nemoj da ti je žao na mene sada; ja sam bolesna, nemam strpljenja... Evo ti ključ od male kasice, uzmi što ti treba... a novac ćeš naći... u ovoj kući je red i poštenje...

— Ima u meni nešto grubo i neotesano. Sreće nemam, teške brige vodim, radim kao nadničar, i opet se držim, i ono najgore zaboravljam...

Daću ti od tražene svote koliko imam, za onaj preči dug, a za sprave i knjige me počekaj... Nemam! — šapnula je skrhana žena sa stidom koji se zaplakao... — Može li tako biti? — Može, hvala. Ja ću pošteno vratiti.

Smiluj mi se, i razumi me, Bože, jer ni ja nikoga sasvim rođenoga nemam, sem Tebe... Gospa Noli nije bilo suđeno da vidi svoj kraj. I pri trećem pokušaju Bog je drukčije odredio.

Branko svome drugu, u jeku velikog rada za maturu — znaš li, šta sam ja od ove Tise naučio: da ne budem usplahiren, da nemam onu uzverenu, plahu ambiciju koja jednako meri i računa. Meni je ta ambicija odvratna.

Da li si poneo tablice? E, dobro. Na mojima, evo vidiš, zaspao mačak, i nemam duše da ga probudim. Inače vitla po celu noć, a sada sedi kraj mene i ne miče.

Ja nemam tvoju mirnoću! ja nisam što si ti! Sećaš se, oduvek mi je nedostajalo jasno osećanje da sam na dobrom putu. — A ko ga im

— Sad može gospa Manja uzimati časove od Pavla, ili od Crnca... Sve više i više žalim što nemam sina, videlo bi se tad ko je za tenis, i čulo kako se izgovaraju reči po engleski.

— Ja sam mnogostruk, kao većina Jevreja intelektualaca. Ali kao i drugi Jevreji, mislim da nemam dovoljno lične ličnosti. Sudbina naša ne dopušta nam da živimo za isključivo jednu, čisto privatnu stvar.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Život moj o dlačici jedne vaše reči visi, i ja bez vas po tri dana ne jedem (ovde se razumeva »jer nemam šta«). Zapovedite, ja ću u vodu skočiti, ja ću u nebo odletiti; ja ću lavove (od drveta) pobediti da se samo vaše

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

nisu dali Humkama vas gologlavim odbili U krvi vam kosti mijem U očne vas kapke povijam Lice orem ništa više nemam Prekoračili ste prag nebesa Usnama bosim sledim vam bulke Pusto meso ludi na meni Napušta me napuštam ga Grudi

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Svi su oni i na sav glas tvrdili: da ja nemam ni duha ni talenta. Kako su mi na taj način stvorili donekle reputaciju čoveka bez duha i talenta, poče se šaputati da

i plodna žena, te bi u tom slučaju dosad već imao kompletno izdanje svojih celokupnih dela, dok ih ovako kao pisac, još nemam. Babica je tom prilikom konstatovala i to da sam sa rođenjem zadocnio punih sedam dana.

veku drukče zvala, pa pošto se kompromitovala a ona promenila ime, ni za nju, iako sam daleko od namere da ogovaram, nemam mnogo pohvalnih reči.

Huana: Toliko je za mene sreće u tvojoj ljubavi da ja nemam dovoljno hrabrosti toj sreći da se podam. Don Rodrigo: Al' imaj bar hrabrosti reći ono što ti duša oseća...

brakorazvodnu parnicu i, da bi se ova rešila u moju korist, meni bi neobično bio potreban jedan dokaz, koji zasad još nemam. Taj dokaz mogli bi biti vi! — Ja?... Kako?... — Vrlo prosto. Meni je potreban dokaz da je moja žena nemoralna...

Kažu, dobro je u nedoumici obratiti se iskustvu, iako ja lično o iskustvu nemam tako odlično mišljenje. Veli se: iskustvo je majka mudrosti.

“ Pravdao sam mu se da ja nikako ne želim da budem pristrasan i da nemam nikakvih naročitih razloga radi kojih bih pristao uz mišljenje onoga drugoga lekara, do jedino taj što mi on dopušta da

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Stari, hajde napred! Komandir sjaha s konja, a i mi ostali... Mislim se, šta ću mu ja, kada pri sebi nemam ni revolvera, ni noža. Pa bar da sam na konju!...

— Dajte mi dva kilograma šećera! — Nemam — i trgovac uzdiže samo ramena. — A kafe? — Nestalo — odgovori preko ramena trgovac, okrete leđa i pođe za šegrtom,

— Molim vas, vi tražite sve ono što ja nemam — odgovori trgovac nabusito. — Nemaš? — Nemam! — Nemaš? — i Luka mu se unese u lice.

— Molim vas, vi tražite sve ono što ja nemam — odgovori trgovac nabusito. — Nemaš? — Nemam! — Nemaš? — i Luka mu se unese u lice. — Rekao sam — trgovac se obrati šegrtu: — Zatvori radnju! — Isajlo!

I ne gledajući Luku, trgovac nabusito odbaci banku. — Nemam sitno. Ali Luka planu, preskoči tezgu, izvadi revolver i upre trgovcu cev među oči. — Kusur, ili ćeš sad mrtav pasti!

Isajlo se zadovoljno smeška i gladi podbradak. — A-ha!... A sad, braćo!... Oćeš ljudski! Ih, što nemam, i meni da razmeniš. — Evo ti! — i Luka dade Isajlu jednu banknotu. — Dede...

Kažu, da su ih Bugari uveravali u svoje miroljubive namere. Ja sam vojnik i nemam prava da kritikujem. Ali dozvoljavam sebi da konstatujem činjenicu: mi smo bili unapred žrtvovani.

— govorio Luka dubokim i važnim glasom. — I to pita moj posilni Isajlo, koji živi bolje nego komandant armije. — Nemam samo njegovu platu — smeje se sada šeretski Isajlo. — Slušaj, dokle idem ja, ići ćeš i ti. Dokle imam ja, imaćeš i ti.

U nogama osećam neki neodređeni bol, kao da me neko bocka, pa ne znam da li je to od žeravice ili mraza. Snage nemam i, čini mi se, kao da propadam kroz ono granje u neku tamu i ponor...

Pusti konja napred, a on mu se uhvati za rep, te ga konj izvuče. Tako uradiše i ostali. Ruka mi krvavi, nemam čime da je zavijem. Na zastanku natruniše mi ranu puhorom od cigarete i onda je zavezah maramom.

— Ama kako da štedim, kad se povodim od gladi! — jada se jedan. — Ja lakše podnosim glad kad znam da nemam ništa, nego kad osećam ovu konzervu, na koju stalno mislim — objašnjava ordonans Gruja.

Već prosto: pošto tri dana nisam ništa jeo, pošto sam umoran i malaksao, pošto nemam ni materijal za pisanje, to molim komandanta za izvinjenje što mi je ovom prilikom nemogućno dati odgovor...

Petrović, Rastko - PESME

Ja pak nemam ništa protiv morala, kao što nemam ništa ni protiv akademija nauka, već znam da život postoji pre i posle društvenog

Ja pak nemam ništa protiv morala, kao što nemam ništa ni protiv akademija nauka, već znam da život postoji pre i posle društvenog morala, izvan, ispod i iznad njega,

Umrećeš takođe, raspašćeš se. Ubih i njega, i drugog njega, i opet nju. Rekao si: ubi; ja nemam vremena, vratiću se! Nisi imao snage; zaboravio si! O kako si lep, ti si najlepši zaista od svega što sam saznao!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— kriknule su sve životinje uglas. Zađe Lepotica u šiprag, zazva zmiju, ali joj zmija reče: — Nad tobom ja nemam moć! — Pa, šta da radim? Kako da stignem u carstvo smrti! — zaplaka Lepotica, a zmija reče: — Ići ćeš dugo!

Ako mi ti ne pomogneš, ko će? — prigrli majka dete čiji je život smrt stezala ledenom rukom. — Ja nemam šta da ti dam... — majka zaćuta, a Varalica se zamisli.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Što mi se kuća raskućila, te ne smem da pogledam u oči čoveka, domaćina; što me... A da ga nemam, bar znam. Ovako: imam ga i nemam. I zaklaću ga kao vrapca! Neka se zna, da je Hadži Toma hadžija, a ne da hrani i čuva..

A da ga nemam, bar znam. Ovako: imam ga i nemam. I zaklaću ga kao vrapca! Neka se zna, da je Hadži Toma hadžija, a ne da hrani i čuva...

(Trza se, Arsi): A što ti stojiš? Sedi! (Viče): Sveću! ARSA A, ne! Kakvo sedenje? Znaš da mesta nemam dok ovaj praznik ne prođe, ovi — ne sveti, nego, Bože mi oprosti — ludi dani.

STOJAN (prekida ga): A, ne tako, bato! Sramota je! Mati joj je tu, otac, mi... MITKA (razdragan, zanesen): Nemam ja, bre, lošu premislu na njuma. Tatko mogu da vu bidnem. Tiki — Milo mi! Duša mi još, bre, iska.

Sin mi leži bolan — mrtav neka je! KOŠTANA (uplašeno, bolno): A ne to, gazdo! TOMA (ne slušajući je): ...Ženu? Nemam. Nikad je nisam ni imao. Imao sam majku. A majka za mladost nije. (Obzire se, gleda po sobi. Viče): Marko!

MITKA Ti me oženi, ti me zarobi! Ti s’s mene što iska toj i napravi. I s’g, eto ti gi: i žena i deca!... Ja! Ništa nemam. Nikoga si ja nemam. Aha!... ARSA (besno): Kući!... MITKA (pokunjeno odlazi): Hajd, hajd, ti mi... (Odlazi).

Ti s’s mene što iska toj i napravi. I s’g, eto ti gi: i žena i deca!... Ja! Ništa nemam. Nikoga si ja nemam. Aha!... ARSA (besno): Kući!... MITKA (pokunjeno odlazi): Hajd, hajd, ti mi... (Odlazi).

) De, bre... (Grkljanu): Sviri! Da sviriš: kako nigde nikoga nemam. Ni brata, ni tatka, ni majku! Ženu? (Pokazuje na kuću.) Ene gu. Od brašno i testo oči vu se ne vidiv.

Ženu? (Pokazuje na kuću.) Ene gu. Od brašno i testo oči vu se ne vidiv. Nigde si ja nikoga nemam! De! Toj da mi sviriš, »moju pesmu« da sviriš! GRKLjAN (začuđeno): Kakvu tvoju pesmu, gazdo? MITKA Moju pesmu!

Šantić, Aleksa - PESME

'' 1897. MOJA KOMŠINICA Ima neko doba sve me čežnja mori, Sve mi nešto srce uzdiše i gori; Pa ti nemam, brate, ni mira ni stanka, Nego duge noći ja bdijem bez sanka I stišavam srce i njime se mučim, Pa do zore tako

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

On izgovara one reči koje imaju dubok smisao: Ako tamo kud naprijed nemam, ni natrag se nemam kud vratiti. Natrag se nije moglo, jer je tamo bila tamnica, mučenje, smrt.

On izgovara one reči koje imaju dubok smisao: Ako tamo kud naprijed nemam, ni natrag se nemam kud vratiti. Natrag se nije moglo, jer je tamo bila tamnica, mučenje, smrt.

“ Al' govori bijelo Latinče: „Id' odatle, crni Bugarine! Nemam o što sablje poganiti, kad na tebe ni haljina nema“. Ražljuti se Miloš Vojinović: „Ustan' more, bijelo Latinče!

A ti, bane, danas k mene dođe da ti uzmeš tvoje dugovanje, a ja, bane, ni dinara nemam! Strahiniću, — jada dopanuo! — će ti dođe da pogineš ludo u Kosovu u vojsci carevoj?!

Ne dam vašu sestru poharčiti, — bez vas bih je mogao stopiti, al' ću stopit svu tazbinu moju, nemam s kime ladno piti vino; no sam ljubi mojoj poklonio“. Pomalo je takijeh junaka kâ što bješe Strahiniću bane.

Majke nemam, a sestrice nemam, a jošte se oženio nisam, da po tebe ljuba moja šeće; al' tako me ne rodila majka, već kobila koja

Majke nemam, a sestrice nemam, a jošte se oženio nisam, da po tebe ljuba moja šeće; al' tako me ne rodila majka, već kobila koja bedeviju, zaprosiću

Od’, junače, da pijemo vina, pa mi kaži što si mi došao“. Al’ besedi Kraljeviću Marko: „Nemam kade s tobom piti vina, a dobro sam do tebe došao, vrlo dobro, bolje bit ne može: ja isprosi lepotu devojku, ostaše mi

“ Marko s’ maši rukom u džepove, pred Arapa tri dukata baci: „Veruj meni, više nemam blaga, već kad bi me teo pričekati dok se vratim s lepotom devojkom, tamo će me darivati lepo, sve ću tebi pokloniti

Zvao bi te da se napijemo, nemam ovde vina ni rakije, a da si me zatekao, kralju, kod Nemeša, bana vršačkoga, može biti da bi se napili: već sam s decom

Gospoda mi ne bi verovala da sam tamo bio na mejdanu, da odande obeležja nemam“. 60 LOV NA BOŽIĆ Senjani se u lov podignuli sreće radi na Božić ujutru, da junačku sreću okušaju.

“ Ona njemu bolje odgovara: „Živ mi i zdrav, delijo neznana! Nemam, rano, nikoga mlađega, do Stojana jedinoga sina. Njega jednog zarobiše Turci, a i njega i Iliju moga, Stojanova brata

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

zanat Kod muzičkih ljudi Imam jednu ovcu Koja mnogo bleji Svršila je travu U jednoj aleji Čobanin sam u selu A nemam ni platu Voleo bih da sam negde Na nekom zanatu Kad je zanat obdaren Lako je za hranu Radio bih ceo dan U nekom

ga ne da Gnjavi me deda Pa me baš gnjavi Deda je zbilja Gnjavator pravi Moram još reći Radi dojma Koga ja gnjavim Nemam pojma OTKUD MENI OVA SNAGA Otkud meni ova snaga Gde bih steko te mišiće Da mi hrana nije draga Da mi nije drago

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

možda ovaj dječak sve svoje protivnike naziva pacovima, pa i mene, poljara? Hm, hm, baš sam radoznao. Šteta što više nemam uza se rakije da nešto pametno smislim n da podvalim ovome spavaču.

— Zar ja ovoliki pa da na dječicu jurišam! — grmnu Nikoletina kao iz kace. — Nemam o šta sablje krvaviti. — Bogme će uča imati po čemu drugom prašiti! — zlurado dočeka knez. — Ih, alaj će biti dreke!

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— E, što mi kazuješ... što mi treba toj?... — Zone — reče Mane i priteže pas oko sebe. — Ja san nemam... Ja za večeru ne znam.. — Lele! — reče malo podrugljivo Zona.

! Koj su oni, što su pa oni pobolji od teb’?!... More, men’ mi muka i žal mi za men’ što si ja nemam niku sestru, ama sproti teb’ priliku, — pa ja da gu ukradnem i dadnem, em sas kakav alal!...

Ni za milion miraza ne bih je ja — ja, ovako kako me sad vidiš, koji sem časti i inteligencije ništa pod ovim nebom nemam, — ja je, ev’ vidiš, ne bi’ uz’o, pa ni za sve one kuće, dućane, čifluke, vodenice i vinograde!...

Pa zar za toj mi može da je keif da čurim na njuma. Ako gu neki put zab’ravim dom, a men’ mi se ne čuri, keif nemam!... A imam si dom teste, bre, em poveće i poubave i poskupe. Da gu izgubim, batalija bi’ i duvan i čurenje!...

naučija se!“ Vide li? Ne čuri mi se. Keif si nemam na drugu... Isti taj duvan, ama, neje ta ista mušljika! Tri-četiri dima, pa gu frlji’!...

Nesi!... — Nesam... — odgovara Mane i pruži Zamfiru muštiklu, koju je opravio. — Ja si sina nemam, Mane. Tatko te Đorđija men’ u amanet ostavi.