Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Onaj krvožedni pogled Stankov zaronio mu se u dušu, pripio se, pa mu siše snagu kao što pijavica krv siše... Nasta gluvo doba... Sve se ućutalo, samo popak pevuši svoju veselu pesmicu...
Onaj krvožedni pogled Stankov zaronio mu se u dušu, pripio se, pa mu siše snagu kao što pijavica krv siše... Nasta gluvo doba... Sve se ućutalo, samo popak pevuši svoju veselu pesmicu... Panduri poobarali glave, pa dremaju.
Dučić, Jovan - PESME
No cvet sna otrovnog ne presta da siše! I ja umreh u čas kad se beše htelo Zadnja kaplja krvi, koju nemah više, Da okončam lepo i zlokobno delo.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
A kad ko od braće mu dođe da ga obiđe, on, onako ležeći nepomično, ne otvarajući oči a mljeskajući ustima kao da nešto siše iz vazduha, tuži se blesasto bratu: — Bato, srca nemam...
jurio po čaršiji, valjao se, video tako ispruženog na postelji, gde kao uvek gotovo mrtav leži i samo blesasto mljeska, siše ustima, tada bi mu dolazilo da ga udari, bije, izbije...
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
njihove rastvorene kofere; beda para konce nekada skupog vunenog kompleta, razjeda čipke, krza rukave večernjih haljina: siše lak za nokte iz dugovratih bočica, i njih dve dobro znaju— pudera i šminke ostalo je još samo za jedno biranje mis, a
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
A obično svaka šamiju zabacila, razuzurila se, bez bošče, u ustima drži zrno grožđa i siše ga. I u svakom vinogradu tako. Svuda žene, devojke. Trče iz jednog u drugi vinograd, sastaju se.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zimski refren: Svileuva. San raznosi bela pleva. Luč unutra: Koceljeva. Siše mozak zlatna muva. Sjakti staklo: Svileuva. U nevesti gunja peva. Pukne puška: Koceljeva. Zuju, zuji s oba uva.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Tek u nekoj kući začuje se vrisak gladnog odojčeta, koga sanjiva majka pritiskuje na punačke dojke i, dok ono žmureći siše, mati ga krsti i odgoni svaku nečistu silu...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Danju svom snagom, a noću sporije i tiše, Motor, ugrađen u drvetu, iz zemlje vlagu siše. Po dvanaest pumpi dvanaest meseci dovlače Vodu iz smolnice, iz gline i ilovače; A vetar, čija radionica je usred
— Sve kalorije iz njih crpe, Po dva sata ih slasno žvaće, Ko da su kolači, il medno saće; Pretura rublje, iz kojeg siše Prljavštinu kao slatkiše. Jer je prljavština puna života, A jalova i mrtva svaka čistota!
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
tvojeje matere i nadežde moje Bogorodici hilandarskoj, veru bo vasprijeh vadovičju prinesašuju ti dve cete, Gospodi, siše i az sije prinesoh nedostojnaja raba tvoja, o Vladičice, Jefimija monahi, dašti gospodina mi ćesara Vojihne, ležeštago
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sve klija, pupi; svud strujanje, vrenje. Čisto se vidi gde zemlji iz nedra Život, kroz žile, siše podmlađenje. Pod jednim hrastom leg'o sam na travu, I slušam kako šušti, pucka, struji.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Dotle nek struji i neka me siše Krv moja i žeđ za životom grubim, Kad ničeg nema dostojnog da ljubim: Ja sam te vol'o, al' ne umem više.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Da, biće medenog ploda u pozno leto. Vredna pčela to zna kada siše med sa razigranih cvetova blagoslovene neveste. Ona zna da je ovaj med prvi znak poruke vama da će brak nebeskog
Bojić, Milutin - PESME
Kameno mu srce ne oseća više Sunce što obesno gori vrh planina, Sunce što iz voda drhtav uzdah siše I kô paru penje do plavih visina, Sunce što blešteći na zapadu trne I rasipa jaru i u krvi grezne, U svom sjaju
Snovi, prah i snovi!''... U snu joj se čini Još ljubi nekoga, grli ga i siše. Čini joj se neki mužjak u dolini. Čeka ga i čezne. I u smrtnom trenu, U nemoći vrišti i mre u gorčini.
A zrele volje biju strune, I šušnjem čezne stolet hrast: Gospodnjih suza želi slast. Sve zažareno siše, srče Rastočenoga sunca tuč, A greh u senci narda hrče I zagašeni sreće luč Mre, dok ga sunca mije tuč.
XXV O, kako boli na dnu duše sane, Kô crna slika nemoćnoga Hoću, Kô bela avet što krv siše noću, Duboka ljubav bolom skrite rane: I kada zora u purpuru plane I suton rumen zrelom peva voću, Ja skrivam
Nastasijević, Momčilo - PESME
4 Vedrinu iz tla bola, znaj, siše ovde koren bol. I radost nedozrela, ili vaj, iz patna srca li vine, kô ptiče zla kad ustreli ruka, padne, i krvav
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Njime se detetu mažu ona mesta za koja se misli da ih siše mora (Begović, 163). Teletu se b. l. veša oko vrata, od uroka (SEZ, 14, 338). B. l.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— veljaše svojim staračkim suvim glasom — „umiljato janje i dvije majke siše!” Stara nije ni slutiti mogla da je gospodar bacio oko na njihove zemlje: nije njena kuća još na to spala!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
ili, kako nije ni do sada žurio, da neće sačekati Soku? Hoće, tako, ponekad, mator momak, kao vidra, da siše krv svima ribama koje naiđu.” A nikad ispravnijih odnosa, i nikad poštenijeg čoveka od Miše Bogdanovića!
Petrović, Rastko - PESME
Pod njom pustoš krša, Rovitih stena. Ili je jedini grozd okačen o lozu, Kao sok iz tebe siše tuberkulozu. Pod vrbama je pisao pesme, Kraj voda je sanjao devojke; Zažarene mu bile jagodice grozničave Na pomisao: