Црњански, Милош - Сеобе 2
Канцелар, барун Улфелд, почео је да се тужи Марији Терезији да росијски амбасадор, гроф Бестушев, целе зиме, није хтео да га посети, а императрица написа, уз један рапорт, о одселенију Срба у Росију,
Кад се, поменутог дана, Волков појавио на вратима, са Исаковичем, амбасадор се спремао да изиђе. Стајао је пред огледалом.
Кајзерлинговом двојнику у огледалу – а не Кајзерлингу, који је стајао на другој страни, са једном ногом на фотељи. Амбасадор је намештао орден, који су му у Бечу баш били дали.
Кајзерлинг је имао далеко, далеко, већих брига, него што су Срби. Док се капетан клањао, амбасадор му махну, милостиво, руком, у којој је држао пар рукавица, које су биле огромне, као и његови, посувраћени, златом
Павле на то рече: Сви – а кренула би и читава села! Кајзерлинг му онда рече, да га ТО није питао. Амбасадор је био подигао свој натмурени поглед и посматрао Павла, тренутак, два, па затим устаде и приђе огледалу.
Исакович му, зачуђено, одговори: „Неин, гнäдигстер Граф!“ Амбасадор се на то осмехну. Питање је, рече, да ли би Исакович (Кајзерлинг рече: Изаковиц) могао да се снађе, међу Чрногорцима,
Да ли би могао, све, да докучи, што говоре, што мисле, што осећају, Чрногорци? Да задобије њихово поверење? Пошто амбасадор застаде, и, очигледно, очекиваше неки одговор, Павле му рече, збуњено, да су они, Серби, и Чрногорци, из исте фамилије.
Венецијански амбасадор, међутим, тврдио је да су то пушконоше рекрутоване са венецијанских територија и тражио је да се врате.
Неко га је, међутим, денонсирао, Венецијанима. Кајзерлинг је љут што венецијански амбасадор зна. Нека пази шта говори. Секунд‑секретар још додаде, да се њему чини да је Павле, у рапорту, који је барун Аш
Исакович га није разумео. Видевши, међутим, грофа, побеснелог, Павле, као да је и он томе крив, умукну. Кад га амбасадор, међутим, поче да мери очима, Исакович се дрско осмехну.
А гроф се на то милостиво осмехну. Сад, каже, зна, зашто његов колега, венецијански амбасадор у Бечу не спава, мирно. Затим поче да отпушта капетана.
Ни песма наша неће се тамо чути, кроз коју годину. Росијски амбасадор у Бечу, каже, чини Аустрији велику услугу, кад нас пресељава у Росију. Одлазимо, као да слушамо Гарсулија!