Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Међу поповима је, истина, повраћен неки јадни и жалосни ѕтатуѕ qуо анте али та попадије нису примиле, а нису га примиле свака из врло појмљивих разлога.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Најбољи представник ових особина у личанском карактеру је познати хрватски родољуб Анте Старчевић, оснивач сувог и крутог хрватског национализма са доста лажних идеја, које је он бранио с упорношћу и
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Ала је тај запео! А четврту тужбу? МИЛЕ: Противу некога Анте Милосављевића за кривоклетство. СПАСОЈЕ: Па зар ни њега није прескочио?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И славонски католици су се једно време служили ћирилицом, као што Матија Анте Рељкових пева у своме Сатіру: О Славонче, ти ѕе врло вараш, Којі год мі тако одговараш.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
или који други мисник буде устављâ, реци им да сам и’ ја молија нека те пуште, јер меника трибаш, пуно ми трибаш, а Анте (Бујас) може отићи. — Збиља, зар ће се данас мрсити? — запита Бакоња доручкујући. — Данас, други дан коризме!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Беше пуно виших официра. Ваљало се саветовати шта да се сутра предузме. Збиља, шта да се предузме? Ханнибал анте портаѕ... ВИИ Алексинац, ноћ од 8 на 9 август, 1876 год.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Има и података како су бар неки хтели реаговати на Боројевићеву изјаву и промену става. Тако је Анте Кузманић писао из Задра 31. марта 1841.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
« (СЕЗ, 32, 9). На време и датум сејања врло се пази. Термінуѕ анте qуем нон ‹= рок пре кога не› везан је обично за поједине празнике, који варирају према томе о којој је врсти усева реч.
Ћипико, Иво - Пауци
до њега стари калуђер отац Дионисије, оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева, пако, фра Анте, приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи.
Најпослије, приморско вино развеза језике, а након печене јањетине пије се боље. Код шампањца фра Анте диже се да наздрави свечару. У прошарици, док говори, погдјекад одбљесну се у сунцу наочари.
—Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте. Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и угазивши једном ногом у јаругу одупре леђима; људи помогоше и
— Фала ти, Раде! — вели му Анте. — Да не би тебе, никада крају! Раде пође напријед. Пролазећи мимо икону светога Николе хришћанскога, прекрсти се по
—Напијмо се! — дода блаже, бришући зној са изрована лица. — На здили увик је први стари Анте! — пецну старца навдар. — Би сам никад и задњи, а први на радњи. Било, па прошло, — одговори мирно старац.
— Немојмо свирити! — опомену навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! —Оставите! — мумља још стари Анте. —Јадан нима зуб'! — пецну га Цирило. —Чекај, чекај, доћ' ће и твоја ура! — одговори мирно старац. — Да радимо!
—Колико их је? —Ви најбоље знате. Шјор Лука дохвати из ладице стару, отрцану књигу и преврташе листове. — Дакле: Анте Чоле — три наднице. Младић се замисли и рече: —Чини ми се три и по. —Не знам, синко, нећу твога!
Забилижим како ми син рече. У кући је; зовни га. Униђе син му Марко, а отац га упита: —Колико су дана радили Анте и Јуре? —Три. —Три и по; добро се спомињем: уторак, сриједа, четвртак, и по наднице у петак, — тврдио је Јуре.
Људи су стајали као укопани и нетренимиие гледали у њ и у књигу. — Дајте и мени мало муке! — јави се стари Анте и приближи се. — Не дајте ништа!
— Ја ваља да плаћам када питају, а мени кад ко хоће и никад! — Платићу! — умиљавао се стари Анте. — Платићу!... Тако свак говори... А још ниси ни лањско намирио... — Провидиће бог! А ето, и мучимо се ...
— Јемате правицу! — Претргну га Рого. — Зач ти петљаш, кад нису твоји посли? — окрене се к њему стари Анте. — Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси ... — Боље да он проси него ја! — мирно одговори Рого.
Не дам ништа! Кад се буде радило, даћу... — Фала богу, кад на моје труде не могу наћ' ни шаку муке! — рече стари Анте и први изиђе... За њим изиђоше све један по један. — Нека греду! — рече Рого. — Ча ћете ви за њих поћ' у просјаке?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Его праеферо анте веѕпер бібере аqуам ѕлівовенѕем. — Цум цуцурбітіѕ аегріѕ ех аqуа. Све су то говорили тајанствено и поверљиво, тако