Црњански, Милош - Сеобе 2
Један га је био ујео за руку. У том затвору, апсеник би брзо научио како је у мртвачком сандуку, а изгубио би и појам о времену.
Влага је тамо доле била толика да је апсеник, већ после два‑три дана, добијао грозницу. Кад би отуда изишао – ако би изишао – личио је на самртника који је
5, довео, предао га је плацпрофозу, на реверс. Све је то прошло у миру. Апсеник се чинио, да није будан, него у неком сну.
Кад је свећа догорела, пред зору, Павле је видео само зелене, светле, очи, као да су свици, у мраку, који нестају. Апсеник је, идући дан – на дан Тридесет и три мученика – пробуђен, рано. Доведен му је перикмахер.
Из те авлије, видео се, доле, Дњепар и дуг ред јабланова и врбака, који је реку пратио. Апсеник није околину ни погледао.
Прапорчик, млад, онизак, намирисан – толико, да га је и апсеник осетио. Они су поседали за сто, кад је Костјурин у средину сео. Исакович виде, како Виткович седе у страну.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Љутио га је тај стални и увек исти осмех. Она, сигурно, зна ко је он и што у нераду, као апсеник, сачекује ноћ у соби са шареном, поткорућеном таваницом.
А ја овде кажем: „Ти си, Аћиме, за мене само оптужено лице.“ Апсеник и кривац. Ако ми је воља да ти дам воде кад ожедниш, ја дам. Ако ми није вола, ја не дам.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Каплар Радован прича ми, каже, „Пре твог очува, двојица су нам старешина погинули. Једнога је заклао пијан апсеник, нису га добро претресли, имао је нож...