Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Понеси ти! — рече му поп. — Заједно ћемо... Хајдемо! Пошо, одох ја. И поп Мића оде с Вујом у село да чита некакој баби молитву. Једног дана, после ручка, стајаху пред кућом поповом два лепо оседлана коња: вранац и ђогат.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
) Не, мајко!... Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! Крунија занеме. — Кажи ти баби нека ме слободно убије! Ја ћу на небу искајати грех његов...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” да рече. Само кад га понеше из куће, а баби заигра доња усна, дркће, дркће; прислонио се на врата, блед као крпа, па ћути. Што рекне, неће попустити ни за главу.
ногу на врљику, лактом се одупро о другу, а на шаку наслонио образ, па говори с њоме: — Стид ме баш да поменем баби, а ђеди не бих смео ама баш никако! Баш да знам да те никад ни узети нећу! Анока се не застиде, кô што би требало.
Велинка се све слађе смејаше: Куку мене, сирото дете! Па узећеш је ти, Златане, не бој се! Ја ћу вечерас говорити баби, а бабо ће баби, а баба ће већ с ђедом наредити ствар како треба.
Па узећеш је ти, Златане, не бој се! Ја ћу вечерас говорити баби, а бабо ће баби, а баба ће већ с ђедом наредити ствар како треба. — Хајд да те одведем у вајат да те, болан, ђед не види такога!
— Богме је ово напаст и невоља! — Један нам бог само може помоћи! — Ово овако не може остати. Аја! — Да кажем баби, а она ће ћеди! — Па кажи ти, Селена! — А што ја? — Па је л' ти казала да си јој украла белензуку?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
У јануару... е, а сад имамо јулиј месец. Х-е-е-е! — врти господин попа главом. — Ви’ш, молим те! А-а-а! враг им баби! Ако је Ирош, баш се ирошки и владао! А, обешењаци једни!... Но, ништа, ништа; шта је, ту је! Могло је бити и горе!
Ал’ ће паор да побесни, враг му баби! И добро је, и не ваља! Запамтио сам добро, кад год је тако родна година била и јефтина била ’рана, увек је било рата.
к’о мишеви, Пред трећом кућом опет седела баба Савка, кочоперна баба, па приповедала својој комшиници, другој једној баби, како јој се јуче на ноћ приснио њен покојни Лала.
Погађ’’ се са мном к’о да сам му ја први дош’о. Обешењак паор! — Сви су они таки, враг им баби!... Ја све мислим: онај лопов, онај архилопов Нића боктер, он га је мор’о свему томе научити.
Она их крепи, даје им снаге и мили им живот. Као оно понекој паорској баби што треба свакога дана извесна мера ракије па да се може кретати, — тако је и њима потребна та мржња, да их држи у
Црњански, Милош - Сеобе 2
Да децу врате у бабину кућу! Ако баш мора бити, даће им децу, кад пођу у Росију, али дотле, нека буду мало радост, баби, и деди! Честњејшег Јурата Исаковича је то, јако, дирнуло.
Звера, као да га је стра! Његова мати онда поче нешто да шапуће његовој баби, а баба се на то удаљи некуда и врати са дугим прутом у руци.
Кад су стигли својој кући падао је већ мрак. Мати његова љуби свекрву у прса и руку, а он обиска, око врата, баби, Иконији. А кад га мати позва да га надоји, није хтео прићи. Не сме, каже, од Гоше. Оће Гоша да бије!
Чуло, се, сасвим јасно, оно, што рече: „Что ми приступи, апостоле, као некој баби на самрти? До јуче сам још уста кривио и фантазирао, али ето, скончаније моје запрто есте! Аха! Аха!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ниси ни могао да чујеш. Нисам ти ни рекла. Тако сам сазнао да се зове Рашида по некој својој турској баби, да је пре три месеца напунила четрнаест и да већ одавно зна све о мени: Весна ме препричава у разреду као криминални
Црњански, Милош - Сеобе 1
и играо врло добро, она га никад није одабрала и он је већином морао да се клања, уз умилне звуке виола, каквој њеној баби, која га је обожавала.
Блејање стада и довикивање пастира стишало се. Шта је наумио да чини, рекао је само својој баби и ћеркама, и жени Аркадијевој, која је била свакидањи гост код њих, чучећи са женама око ватре, до неко доба ноћи,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“²⁷ Назив „бабине“ долази, сматрају неки, од дарова који се доносе детету и баби (породиљи).²⁸ Овај назив се користи не само да означи обредно посвећивање и даровање породиље и детета, већ и критични
Матавуљ, Симо - УСКОК
Најзад стари бан гракну: — Хај’те, женске, напријед! Милице, Анђе, Горде, Киће, хај’те дома! Кажите баби да јој водимо госта, добра госта, ваистину! Кићуне, води и коња с мазгом, е ћу с дружином пјешке.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
О мајци, оцу, деди, баби, сестрама и браћи Лукић пева као дете које поетизује свет: Свакога дана кад с посла дође мој тата мени косу чупне,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— То је моја ствар. — А шта ти велиш на то, другарице? — окреће се предсједник баби. — Како Стево каже — кратко изусти жена у црном. Предсједник пажљиво одмјери бившег митраљесца.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— упиташе те. — Да нацрнем кућу и видим дете да не плаче — одговори ти затварајући врата. У том једној баби, која беше задремала уз „мангал“ жара, испаде лула из зуба. Сви се насмејаше.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Толики свет помори и затоми. Чујући то царев син мало се забрине, па рече баби: — Шта ћемо сад? Ту су ваљда и моја два брата пропала.
Сутрадан кад аждаја отиде из рекавице, царев син дође к баби, па му баба каже све што је чула од аждаје. Онда он отиде кући, па се преруши: обуче пастирске хаљине и узме пастирски
Кад овај чоек дође, онда му везирски синови дају једну тестију а крилатој баби тиквицу. Баба полети, а овај потеци, док пре бабе дође те воду наточи.
Сутрадан кад змај отиде од куће, царев син дође, па му она каже све шта је чула од змаја. Онда он отиде у планину к баби, и дошавши к њој, рече јој: — Помози бог, бако! А она му прихвати бога: — Бог ти помогао, синко; а које добро?
Баба му одговори: — Синко, што је погођено оно ваља да буде. Ето од дванаест коња бирај кога хоћеш. А он рече баби: — Та што ћу бирати, дај ми онога из буџака, губавог, за мене нису лепи.
То је био ђаво. Он одведе дете у своје дворе и преда га једној старој баби да га учи, па се опет врати на овај свет.
КЛИНЧОРБА Дошао солдат баби у кућу и искао да му дâ штогођ да једе, а она му казала да нема ништа у кући за јело. Онда солдат рече: — А ти ми дај
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Жута. ЉУБА: С млеком. СТАНИЈА: Ко пије кафу с млеком? Млеко се пије само. ВУЧКО: И ја кажем. Ама господа... ЉУБА (баби): Узми само, да видиш како је добро. СТАНИЈА (окуси, па се намршти): Не могу ти, кјерко. ЉУБА: Зашто? То је добро.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Прича о брисању преко црте, О Дрнди и баби, дами с кученцетом, и о томе како је страшно кад вам нико не верује. Шта сада радим? Ништа.
Убијте ме, не могу! Прича о Дрнди и баби Шофер Дрнда ишао често у Трђу да набаци делове за колица. Успут је тркељисао на мртво име, ваљао штофове и мунђарио с
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Наипаче убо значи беѕондерѕ; сљедователно ја о вами и о вашој дражајшој баби никаковога худаго мњенија имати нисам мого. МАРКО: Бога вам, јесте ли ви Србин?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Делија момче кроз гору граби, иде у најам опасној баби. У дивљем кланцу вјетар свира, и вода бучи низ тјеснац стрми, злаћана зрнца поток спира, а обноћ нешто стравично
Сад мачак баби умилно преде, очи му жуте поспано гледе, блиставих звезда у њима нема, умро и месец. Поваздан дрема.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онако с ногу, а на празан стомак, натегосмо флашу, те је исписмо до дна. А када Александар замаче, ја се вратих, те баби затрпам буре и онда изиђем на пут.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
СЕ ПЕПО КРСТА 6 КРСТА ПЕПО ПОСЛЕ БОЛЕСТИ 8 КАКО ШЕТА СТАРИ ПРОФЕСОР 9 ГДЕ ЈЕ ЦИЦА 12 СТАРЦИ У ЛЕТО 16 ПЕСМА О БАБИ КОЈА ПЛИВА ПОСРЕД САВЕ 17 ДОГАЂАЈ НА УЛИЦИ 19 У ОПЕРИ 21 У ШКРИПЦУ 23 ЈЕДАН АФРИЧКИ
По цео дан чекају До грла у бескрају, С ногама спуштеним у лаворе Тихи и срећни, таворе. ПЕСМА О БАБИ КОЈА ПЛИВА ПОСРЕД САВЕ Гледам, гледам, не верујем својим очима: Једна баба у марами насред Саве скочила.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Сви, смијући се, стадоше тражити по фишеклијама и за коланом који бијели грошић, да баби поклоне, а двојица вјешти селу, одоше по непозната човјека. До мало се вртаху тројица. Бјеше то крупна нека људина.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
О ТУРЦИМА 197 4. О РАЈИ 200 5. О КРАЉЕВИЋУ МАРКУ 204 6. О НАШИМ ЉУДИМА И КРАЈЕВИМА 206 7. О ЦИГАНИМА 210 8. О БАБИ 213 9. О СВЕШТЕНИЦИМА 215 10.
Дабогда не умрла, док те муха са стôца не оборила! — Ова клетва има два значења: кад је каже унука баби коју воли, — она изражава жељу да јој баба живи до крајњих могућности; а кад је каже снаха свекрви коју мрзи, онда
— Хоћу; прекрсти се! — У име оца и духа светога! — А ђе ти је и син? — Ено га чека с врећом напоље. 8. О БАБИ 1 Питали злуреку бабу: где су јој зуби? — У језику, чедо моје.
2 Пуж, муж, пусти роге ван, Да ти кућу не продам Старом деду за духан! 3 Пуж, муж, пусти баби рогове! Ако нећеш пустити, Ја ћу тебе убити, На зеленој трави Секиром по глави!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда он отиде у ону планину к баби, и дошавши к њој рече јој: „Помози Бог бако!” А она му прихвати Бога: „Бог ти помогао, синко; а које добро?
” Баба му одговори: „Синко, што је погођено оно ваља да буде. Ето од дванаест коња бирај којега хоћеш.” А он рече баби: „Та шта ћу бирати, дај ми онога из буџака, губавог, за мене нису лепи.
То је био ђаво. Он одведе дете у своје дворе и преда га једној старој баби да га учи, па се опет врати на овај свет.
Толики свет помори и затоми.” Чујући то царев син, мало се забрине, па рече баби: „Шта ћемо сад? ту су ваља да и моја два брата пропала.
” Сутрадан кад аждаја отиде из рекавице, царев син дође к баби, па му баба каже све што је чула од аждаје. Онда он отиде кући, па се преруши: обуче пастирске хаљине и узме пастирски
Онда девојчица рече баби: „Мајко! он је још млад и нејак, па не зва како то треба, него седи ти најпре да он види.” Баба то учини и седне, а
остављала је запис дома, те опет остане тешка; и када дође вријеме од рођења, пошљу за ову пророчицу да дијете баби. Кад ли ево роди сина у крвавој кошуљици.
Онда она отиде једној баби и потужи јој се, а баба јој рече да иште да јој отац начини од свиле хаљине да могу стати у орахову љуску, па ће онда
Она то каже оцу, али шта цар не | би могао учинити? начини он њој онаке хаљине, а она опет отиде баби: „Што ћу, баба? начинио.“ А баба јој рече: „Сад ишти од сребра хаљине, па да стану у орахову љуску.
Али цар начини и то. Опет она отиде баби, а баба јој каже да иште од злата хаљине, па да стану у орахову љуску. Кад јој отац начини и таке хаљине, она дође
Кад јој отац начини и таке хаљине, она дође баби плачући: „Јао, баба, шта ћу? начинио и од злата хаљине.“ А баба јој рече: „Сад ти незнам друго, већ ишти од саме мишје
“ Кад овај чоек дође, онда му везирски синови даду једну тестију а крилатој баби тиквицу. Баба полети, а ова потеци, док пре бабе дође те воду наточи.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
шта ћу му одговорити, по неколиком мучању, опет би почео с већим усердијем говорити: „Мој димитрије, веруј ти твом баби (сва деца, моја браћа и братучеди, бабом смо га звали); мени имаде близу педесет година; ја сам искуством познао
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
скочио с кревета, брзо се обукао, бацио неколико динара на разголићену жену — ничим није показала да се љути — и баби је бацио дукат, а јутро је сачекао седећи у риљевини на Топчидерском брду.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Није то — рече писар. — Ама видим и ја да су сви различни. То су жене доносиле баби за врачање... Ене де!... — узвикну кмет одједном, издвојивши из оне гомиле један велики фитиљаш, који беше истоветан
Вују не би право, али одговори обичним гласом: — Је ли доста два дуката? Баби не треба више. — Дај ми, засад, десет. — Хм... да ли ће бити... Ја ти нисам ни казао куд сам шта раздавао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Давно се рекло: у жене дуга коса а кратка памет, те ти и она повјерова баби, па излеће брже-боље к њему у одају. По његовој несрећи он бијаше заспао, те му она понајлак сними прстен с прста, а
он бијаше заспао, те му она понајлак сними прстен с прста, а свој му намаче на прст, па са његовијем прстеном те баби. Када се баба докопа прстена, пећи ће јој: — Ходи сједи, душо, за ме на ову кожу!
Јест, али ње нема. Зовну матер, па пита за жену, али му она одговори: — Богме, ја не знам, ја одох да потражим оној баби што од одијела, а када се вратих, не нађох ни једне, те помислих да није ту с тобом у одаји.
сметље замеља реп, и рече друговима: „Чим ја зграбим прстен, зграбите ви мене па бјежите“, па онда понајлак привуче се баби која спаваше на прса и браду, па јој онако мокар и прашљив реп сукну у нос. Баба кихну, а из уста јој излеће прстен.
Онда он отиде у ону планину к баби, и дошавши к њој рече јој: — Помози бог, бако! А она му прихвати бога: — Бог ти томогао, синко; а које добро?
Баба му одговори: — Синко, што је погођено, оно ваља да буде. Ето, од дванаест коња бирај којега хоћеш. А он рече баби: — Та шта ћy бирати, дај ми онога из буџака, губавог, за мене нису лепи.
Толики свет помори и затоми. Чујући то царев син, мало се забрине, па рече баби: — Шта ћемо сад? Ту су ваљада и моја два брата пропала.
Сутрадан, кад аждаја отиде из рекавице, царев син дође к баби, па му баба каже све што је чула од аждаје. Онда он отиде кући, па се преруши: обуче пастирске хаљине и узме пастирски
Кад овај чоек дође, онда му везирски синови даду једну тестију, а крилатој баби тиквицу. Баба полети, а овај потеци, док пре бабе дође те воду наточи.
То је био ђаво. Он одведе дете у своје дворе и преда га једној старој баби да га учи, па се опет врати на овај свет.
ПИЈЕВАЦ НА ДИВАНУ Био дјед и баба, па баба имала кокош, а дјед пијевца; па кокош баби снијела неколико јаја, а дјед видио у бабе јаја, па заиска у бабе два-три јаја да му даде.
А баба чу, па излеће, а немаде кад изнијети кабанице, већ погледа горе, а кокош пусти кустуру, па баби избије једно око, и тако баба оста ћорава до вијека свога.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Баба је обично тада испред куће, до чесме. Он долази, кључеви му звецкају. Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место. Улази унутра, иде у собу [...
Што га касније покреће, то је рад и стицање богатства, и вечито доказивање баби да испуњава њена очекивања. А уочи саопштавања много раније већ донесене одлуке о женидби, коју Јованка са стрепњом
Други је пример узет из ИИИ главе. Кад газда Младен после очеве смрти преузме трговину, свако вече полаже баби рачун о дневном пазару. То је знак поштовања бабе, потврђивање да је она прва у породици.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ А риба му одговара: „Није т’ ни бриге! Иди кући, корито је баби дошло већ.“ Вратио се деда кући, и гле, Бога ми, Испред куће, кровињаре, ново корито. А бабушка, радује л’ се?
“ риба говори, „Иди само натраг својој баба-Анушки, Нек’ јој кућа буде срећна и берићетна.“ Кад се деда-Софроније баби вратио, Морао се прекрстити, — чудно и јесте: Где је била кровињара стара њихова Ту сад нађе лепу кућу, лепшу не
Реци шта је, да с’ не дангуби.“ Старац вели: „Ето шта је, — мука, невоља: Мојој баби није доста славе бољарске, Она б’ хтела царску круну, — ето, то ти је.
* * * Многи савет који чујеш Овим истим духом дише: Штеди ово, штеди оно — Да остане баби више. ПОД ЧЕРГОМ „Чуј ме, Гага, чуј ме, Шта сам ноћас снио: Украо сам коња — Ал’ је матор био.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ПРВИ ТУРЧИН: Љепше, вјере ми!... ТРЕЋИ ТУРЧИН (гледа најпре кроз прозор, а после се окрене баби): А би ли, бабо, што ’но кажу, и мртва сина могла познати? СТАНА: Куку! Зар мртва?... (Гледа усплахирено у Салију.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Чврчала јој, да је нема, метла око главе, Њој и баби, што јој носи очаране траве. Не слушајте, цјеломудре, клетву српске дјеве, Кукољ ваља из пшенице чисте да се пл'јеве.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Судац (изненађен): Сакрамент! Погоди! Писарчић: А, враг му баби, погоди! Давид (поносито и мало заједљиво): Бога ми, и погоди! Судац: Е, овај ми је човјек потпуно загонетан!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Син, отац Младенов, који је био већ дорастао, наплаћивао, продавао. Увече он баби доносио новац, давао јој рачуна. Истина, све то изван њих самих, изван куће, у маали, чаршији и међу светом се није
Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену. Она према њему, Младену, не само да се није осећала
И Младен је био такав. ИИИ Доцније, баш кад, бар судећи по баби, по њеном безбрижнијем лицу, мало слободнијем, веселијем, по обилности јела и одела, отац са трговином и пазаром почео
дућана и немо се клањали, поздрављали их као да су тиме хтели и они да се придруже али не могу, па зато по њима, баби, матери, шаљу поздрав оцу на гробље. Младен увек би са очима пуним суза улазио натраг у дућан.
Доцније, после њих, већ би долазила баба. По баби Младен је знао да су се вратили са гробља. И то тек што су дошли. Јер, готово још и непресвучена, баба би одмах дошла
Баба је обично тада испред куће, до чесме. Он долази, кључеви му звецкају. Поуздано прилази баби, љуби јој руку, даје јој кључеве, да их она у соби обеси на одређено место.
Говорио он то баби која би се увек тада, само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да
А и зато да, ако попије кадгод више, ти ме не би баби можда дао повода да почне да слути како, ето, он, као отац му, воли да пије и биће сигурно пијаница.
на оца сув, кошчат, а и онако погурен, паметан, снужден као од тих брига, упињања да буде као што треба, да угоди баби, кући, изгледао је чудан, тежак.
— Збогом, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види. Са прекрштеним рукама она га отпраћа, гледа како ће јој он, полако, погурено,
Долази к њима овамо. Одмах почне баби да се тужи. — Ништа, тетка-Стано! Ништа од овога мога! Хајдук. Ништа неће од њега да буде!
— па, тобож као да до тада није спазила како је код Младена на капији и баба му, мајка, она изненађена весело дотрчи баби [к] руци. — А ја бабу не видим!
Ћипико, Иво - Пауци
Кому би по закону припало? —Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци. Тако ми рече биљежников писар. Чудо, а оно двоје старих, мислим, о томе и не сања!
У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама. — Ухвати за перо! — вели прво дједу па баби. А кад сестра оклијеваше да прихвати за перо, наљути се. — Немам времена дангубити!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ „Зар се тако шали?“ А кум, постар човек, срдито ме зграби: „Вратите је натраг, враг јој - вели - баби!“ Изјурена тако кô рђава жена, Дрхтала сам чисто, чесна и поштена.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ То изрече, па се с душом раста. Краљ закука кано кукавица: „Јô Кајица, мој соколе сиви! Ал' ти баби крила одломише и обадва ока извадише! Како ће те преболети баба?
је Иван дете неразумно, он се сабљом не маша Турчина, неће њему да одсече главу, веће ради да увати жива, да га води баби за поштење.
Иваном коња приватио, своје чедо на руке привати, пак Ивана и грли и њуби: „Вала, Иво, моје чедо драго, који с’ баби заменио главу, свој господи образ осветлао, свој господи и нашој крајини! Ал’ што с’ турско руво облачио?
вид’ла Хајкуна ђевојка, она сними свилена јаглука, њиме покри Рада по очима, а да друге не виђе ђевојке; па је своме баби говорила: „Јадан бабо, не гријеши душе, већ носите сужња, закопајте“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
и светски, колика је разликост прихватању женатим и безженцем, девојци малој и великој, удовици младој средовечитој и баби, родили и штирки!