Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
71; Бетелхајм, Б., Симболичке ране, Вук Караџић, Београд 1979; Мајерхоф, Барбара, „Обреди прелаза: процес и парадокс“, Градина, 10, Ниш 1986. ¹⁰ Малиновски, Б.
, Научна теорија културе, у: Магија, наука и религија, Просвета, Београд 1971, с. 326—327. ¹¹ Мајерхоф, Барбара, исто, с. 33; Малиновски, Б., Магија, наука и религија, с. 50. ¹² Турнер, В. W.
Ловретић, И.., „Оток“, ЗНЖОЈС, 2, Загреб 1897. Љубиша, С. М., Дјела, И—ИИИ, Обод, Цетиње 1974. Мајерхоф, Барбара, „Обреди прелаза: процес и парадокс“, Градина, 10, Ниш 1986. Мајзнер, М. Ј.
Младеновић, У., „Стереотипи женске и мушке улоге пола“, Предшколско дете, 3, Београд 1984. Мур, С. Ф. и Барбара Мајерхоф, „Световни ритуали: облици и значења“, Култура, 73—75, Београд 1986. Назор, А.
Ханги, А., Живот и обичаји Муслимана у Босни и Херцеговини, Свјетлост, Сарајево 1990. Халперн, Џ. М. и Барбара Халперн, „Промене у схватанима о улогама мужа и жене у пет југословенских села“, Етнолошко приучавање савремених
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
О вештачки створеном језику ондашње српске књижевности писао је да је »плане барбара, нулла, фіцта, ѕтулта, рідіцула«. Он је са највећом похвалом дочекао реформаторску књижицу Саве Мркаља Сало дебелог
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
почне с анализама слагања времена и тим системима, онда од најлепше песме на свету, као што је, на пример, Преверова „Барбара“ (сећаш ли се оного о облацима који фурају низ реку као мртви кучићи, максимално речено, на часну реч!
Казала је да се зове Барбара и да је наша. Казала је да је удата за Енглеза и да ствари за сада стоје добро. Тако је казала.
Било је некако страшно дирљиво то што је Барбара казала да је наша, да је удата и да је добро што није сама — што је то казала нама, које је видела први и последњи пут