Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Па и кмет Пурко нешто оклева. Откад су људи дошли, а он још не излази из куће. У зло доба ето ти и њега — изнесе пун бардак ракије. — Ама где си, добар човече? — упита га чича Мирко. — Та оно.. знаш... чељад...
— Та оно.. знаш... чељад... — поче кмет Пурко замуцкивати, као човек кад хоће да забашури што, па тек пружи Мирку бардак: — Де, богати, наздрави! — Е, браћо, срећан дан, срећан рад, срећно виђење дабогда!
— Е, браћо, срећан дан, срећан рад, срећно виђење дабогда! — рече чича Мирко, па натеже бардак. Пурко се, међутим, упита за здравље са Ћебом, Срданом, Ђиласом и осталима.
Они се чине — ни лук јели ни лук мирисали. — Деде, Ћебо! — рече чича Мирко пруживши му бардак. И Ћебо наздрави две-три речи, повуче добро, па додаде Срдану, Срдан Ђиласу, он првом до себе, и тако оде бардак од
И Ћебо наздрави две-три речи, повуче добро, па додаде Срдану, Срдан Ђиласу, он првом до себе, и тако оде бардак од руке до руке.
Кад су се сви обредили и кад је последњи спустио празан бардак на земљу, поче кмет Пурко: — Вала, људи, ми смо се често састајали. Богу хвала, често смо се и споречкавали...
Страхиња већ уђе на вратнице и назва им: — Помози бог! — Де, Страхиња, пијни мало! — рече Срдан и додаде му бардак. — Може бити уморан си. — Вала, и јесам!... — одговори Страхиња, па узе бардак и седе међу њих. — А одакле тако?
— рече Срдан и додаде му бардак. — Може бити уморан си. — Вала, и јесам!... — одговори Страхиња, па узе бардак и седе међу њих. — А одакле тако? — упита кмет. — Од куће...
— А одакле тако? — упита кмет. — Од куће... — рече Страхиња и натеже бардак, па брже одујми, осмехну се мало и упита: — Зар ви овако нудите путника? — Ваљда празан? — упита Ћебо.
— Ваљда празан? — упита Ћебо. — Јест, богами!... — рече кмет узевши бардак и мућнувши га, па брже отрча у кућу. — А јеси наумио далеко? — упита чича Мирко. — Богами, далеко...
Вуја само ћути и ништа не зна где је — да ли седи, да ли стоји. Утом изнесе Стамена бардак ракије и чашу, па поче служити госте. Пружи и Вуји чашу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
унео и крупице соли и кењечу, и луле и камише, и бичаље и дренове буџе, и оцила и кремења и труд у свежњићима, и бардак сирћета и грдно стакло киселих паприка, и прекјучерање земичке и читаву четврт сланине која је висила на завидној
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ти си чувен надалеко, али не видиш ли, болан, да је овај наш ускок још дијете? Дај, Милице, бардак старцу да наздрави. Поп запита Ћора: — А ти, Стијепо, јеси ли бивао ђе и Мргуд?
младићак од седамнаест година, с пиштољем за појасом, послуживаше вином духовника и ђакона; пред војницима бјеше бардак, код слугу, на клупи, други.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
то је попе Мића, Он се бије с Турци јањичари, А попева као на свечари, Кад се ломе те пусте чеснице И о бардак звекећу купице.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
све метуто у торбу: и врућа проја, и лук бели и црни, со, велики заструг пун сира, па одозго потавањен кајмаком, бардак пун ракије и повр' свега бела погача, увијена у липов лист, за старешину.
— Ја, ја, брате мој, јес', тако је... — Еј, људи, ми се заговорили, па и заборавили бардак, викну домаћин. — Ја, брате мој, нисам заборавио, но не знам ђе је. У мал'не поче' да муцам, ка' оне жене на прелу.
— Које жене, ч'а Стево? — Зар не знате, брате мој, како су жене изгубиле бардак?... Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру...
Скупиле се, брате мој, на прело па, ка' и сваке жене, кад је дош'о вакат за бардак, оне потулиле ватру... Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће...
Она истресе, пружи бардак, па муцне: хм! а овај шчепа за грлић, па се полако измакне у помрчину. Она до ње чула муцање, па пружа руку, а бардака
Онда она њој: хм! а ова ти њој: хм! те у наоколо, док се једној није досадило, те подвикне: »шта муцате, брате мој, бардак овамо!« Једна викне: није у мене, друга, трећа, све тако.
рано је још. Док не средимо половину, 'оћу да је свако како треба, виче домаћин. Отпоче бардак да путује унаоколо. Људи се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!...
Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак... То ви је највреднији и нераздвојни друг српског радника: он га срета још првог дана, кад свет угледа, он га прати
Старци су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше. Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загрејао старе и уморне кости...
Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Шта ћемо даље! Бог нам дао здравље! Здрав си, домаћине. У твоје здравље, све ћемо јунак и бардак! 3 НЕВЕСТИ 'Ајде, Љубица (или већ како јој је име), да ти је срећни пут у твој дом!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Јесте ли вечерали, људи? — Јесмо, јесмо! — Таа-а-ко! Па дај да пију! — Вала! вала! Кушмељ узе бардак испред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина устави. — Нећемо да мишаш с тим комињаком! А-ја!
Овди нема ни дви чаше дропињака! — Има, крижа ми, готово пун бардак! — рећи ће њеки Зубатац, наднијевши се. Сви прснуше у смијех.
„Вра-Наћвар“ утолико извадио њеки лист, па стаде читати. Чагљина примивши од снахе пун бардак, устаде и скиде капу. Сви поустајаше и поскидаше капе. Фратар, не дижући главе, рече: — Стипане, намири коња!
Осињача је њешто шаптала с мужем, пак напуни други бардак, којијем се обредише Рдало, Кљако и Рора. Па онда трећи, којим завршише момчад Кркоте и Зубаци.
Ћипико, Иво - Приповетке
За јутрењу заложише се хлебом и напише се сити налеваша. Бијаше им пун бардак добре воље понудио неки од тежака. О ручаној доби прибраше просушених, нагњилих маслина; присмочише с хлебом, да не
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 139); такође и бардак вруће замедљане ракије (жртва прецима! Упор. такву ракију о задушницама!) о свадби (іб., 168). Исто тако, б.
Њиме се кити глава печенице о Ускрсу (СЕЗ, 19, 45), и приликом свадбеног мирења (іб., 139); о свадби њиме се кити бардак с ракијом (іб., 168). К.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
После тих двадесетак корака, одједном је рекао да му се пије ракија, сишао, узео од Матије бардак и накренуо. И Матија је схватио због чега сам потиштен, и кад је на њега дошао ред, издржао је дуже на мојим леђима,