Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Над баром што нам се попела до браде, од девет небеса, осам се смрачило, а девето се дими. Све изнад њих се запалило!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
У запевци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. Уосталом, то име готово и доликује.
Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо. Онда поче говорити о Лазаревој кривици: — Да је то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!
И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?... Ја, Турчине! Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!... Деде, реци да није тако!... Турчин се сруши као громом погођен.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Од 1878. године Црна Гора је држала део јадранског приморја са пристаништима Баром и Улцињом; трговачке везе са Которским заливом су постале тешње.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
култура је била талијанска, интелигенција се осећала ненародно, и то је било доба, по речима Љубишиним, када је »међу Баром и Задром бивало у изображеној врсти само седам људих, који нијесу били изгубили свијест свог имена и порекла«.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Већ осећамо мирис изгажене и изгњављене траве и трске. Пред самом баром батерија застаде. Исток се преливао у разним бојама и сунце само што није изишло.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
чиновницима се, испод цилиндара, цедио зној, јата крупних рода и дивљих патака кружила су брзо, над Теразијама и Баром Венецијом, под небесима није било ни дашка, ишли су ка предграђу, ка Теразијама, друмом од утабане, вруће земље, сад
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Прва река, Дунав стари, Брегове што Баје квари, Дом подлива баром ширном, Мени пређе игралиште, Сад је лађом пристаниште: Избродију место мирном.
Гди врбњаци пре су расли, Пак теглећи коњи пасли, Газио сам поток плитак, Туд је Дунав излио се, Врбњак баром створио се, Рибам дајушч сад ужитак.