Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Ја бар нисам видео да нуди, а ако нешто не видите, оно и не постоји за вас. Повукох се у страну, а Бароница оф Петрович прође уз сами зид куће гужвајући у рукама каиш који се продужавао у нешто што је раније био ирски сетер,
Тек кад се Бароница попела на скелу, извадила је ноге којима је дотле млатарала по води и погледала нас. - Весна неће ништа рећи!
прамац скеле а Атаман је узео крму, неке остатке од крме, и као крманио, тако да је изгледало као да пловимо некуд. Бароница и сетерка биле су на другој страни скеле и разговарале нешто.
Бароница и сетерка биле су на другој страни скеле и разговарале нешто. Заправо, Бароница је говорила, а оно нешто што је остало од сетерке покушавало је да режи.
- рекох. - То је педесет метара, отприлике. - Он се плаши. Он се плаши, Атамане! - Рашида је пљескала длановима, а Бароница узнемирена сетеркиним режањем, окрете главу према нама. Он има прпу. - Мислиш? Да ниси ти то она која има прпу, мачко?
Нисам хтео да мислим о томе. С банатске стране допирао је лавеж паса и тупи звук бућкала за сомове, а Бароница је чучала на скели и певала. Била је то песма на француском и ја нисам разумео све речи. Нисам успео да чујем крај.
Матори је железничар! - одмахну главом споро и сањиво док јој је коса као светли обруч клизила низ образе. Бароница је певала песму о бродићу који није никада, никада запловио. Била је то дечја песма и била је лепа.
Она узе јежа и стави га поред себе. На другом крају скеле Бароница је певала, а сетерка, остатком њуха осетивши јежа, лајала као раштимовани џез-оркестар.
Помислих на Атамана и испричах Рашиди о Бароници и злату, али она рече да не верује у те приче: да је Бароница уистину бароница и да има злата, не би ходала унаоколо у хаљини из прошлог века; јела би и нешто друго сем поврћа, и
на Атамана и испричах Рашиди о Бароници и злату, али она рече да не верује у те приче: да је Бароница уистину бароница и да има злата, не би ходала унаоколо у хаљини из прошлог века; јела би и нешто друго сем поврћа, и не би спавала у
више није имао шта да стави као улог, ставио је своју жену, једну из породице Естерхази, и тако добио натраг имање. Бароница је тада била још дете. Данас је луда жена којој ништа није потребно сем сунца.
- Ти, наравно, ниси тужибаба! - рече и поднесе ми јежа под нос. - Нисам! - одмакох се. Бароница се спремала за одлазак и ми се неупадљиво упутисмо за њом.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Без памети људи и не иду на бал. МАКСИМ: Шта си ти? Јеси ли ти грофица или бароница? Не гледаш нашу сиротињу. СОФИЈА: Чујеш, Максо, ти имаш деце; морамо живити с људма. Да како мислиш девојку удати?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
При том име „милостива госпоја бароница“... О, татице, ви не можете ово емфиндовати. Да сте само један дан били у Бечу! МАРКО: А милује ли он тебе?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
А, ево је, ремаркабл. ПОЗОРИЈЕ 7. ФЕМА, ПРЕЂАШНИ САРА: Апропо, како вас могу назвати, богиња, грација, графица или бароница, ја не могу да се резолвирам. ФЕМА: Коми фо! Ја не знам шта ви с овим желите казати.
Краков, Станислав - КРИЛА
сада му се осмех разлио по жутоме лицу, и одједном осети одблесак туђега осмејка... — Тоујоурс цонтент... Чупава бароница нагла се над њиме. Њене се плаве очи смејале због осмејка Мијинога. — Тоујоурѕ цонтент...
— Тоујоурѕ цонтент... мон петіт, воуѕ авез де ла веіне... Потом га је помиловала по проређеној коси. И бароница Ивон је била увек задовољна.
Пламен му је лизнуо кроз главу, и он је застењао болно. Бароница се тада уставила пред мршавим Русом, који је лежао стално наг и откривен на постељи.
ето боли ме ту, и ту... А Мија је тада мислио на чашицу коњака, коју му никако нису хтели дати. Бароница му је за утеху спремила нову шарену пиџаму. Рекла је да ће му обући, чим му дрен из ране извуку.
Пуковник Веља је дозивао: — Баронице, рематизам, није добро... И правио је смешне, сулуде покрете. Бароница је скинула са сточића боцу, и показала пуковнику да седне.
Пуковник се смешкао задовољно. — Видиш, — говорио је доцније Душку, — кажу да је бароница, и да је богата, има аутомобил, а ништа се не либи, и ноге да ти опере, и ето мене сваки дан масира, а мене тако жига,
али се нешто збркало у њему. Бол је био непријатан, али се он сетио како бароница има витке чланке, и како болничарке гледају крвава, гола тела мушкараца...
Дан је био њин. Душко је изашао из болнице са једва зараслом раном, а бароница је пратила транспорт за Бизерту. Говорила је да је свему томе крив љубоморни Роже, а можда и сам шеф.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ти малопре, ако се не варам, помену неку Палмиру... — Не, Елвиру. — Ја... Овај, шта рече, била је бароница. — Пардон!... Грофица од хотел „Турнира“ — одговара Драгиша, који се већ снашао у новој средини. — Дакле, собарица.