Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад је одмакао од остављених коња, полумртав од напора, барусав, болестан, прљав, грозничав, освртао се, да коње још једном види. Они су му били спасли живот.
Она би се трудила, весело, да учествује у разговору. Она је, задивљено, посматрала, како се у њеној кући, болесник, барусав, поцепан, сав у блату, претвара у лепог официра, који има тако златне брке, тако меку косу, тако плаве очи, осмех тако
Необријан, барусав, потамнео у лицу, почео је да хода по тој соби, на трећем спрату – уској, као орман – као звер у кавезу.
Био је опаљен Сунцем, али није био барусав, запуштен, као Ђурђе, кад је стигао. Петар је и сад, на путу, био сав плав, сребрн, нагиздан, а дочекао је Павла
слао перикмахера, који га је избријао, тако да су му остали на лицу само кратки брци, Ђурђе је полазио из Токаја барусав, не марећи како ће, кад стигне, изгледати.
Кад је Павле изишао, виде Петра, како стоји, наслоњен, код његових коња, о дрво, као изнемогао. Био је барусав, блед, утањио, као да се целу ноћ у грозници тресао.
Црњански, Милош - Сеобе 1
са својим младим официрима јаркове, и учећи нове војнике да бацају читаву малу бурад барута у ровове, ознојен и барусав, он је долазио тек пред вече да поведе жену ма куда, јашући са њом, каткад по целу ноћ, кроз поља, шумарке, брегове и