Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Зауставио сам се тек пред саму поноћ и одлучио да ноћим поред пута код једне кућице, која се близу друма у помрчини беласала.
Погледам, потом, око себе и видим да смо провели ноћ усред једног малог сеоског гробља. Она кућица, што се синоћ беласала у мраку, била је гробница. Четири бело окречена гроба били су поређани један поред другог.
Наше лево крило било је, чини ми се, у пламену; пред нама је био пакао. Из кућа, из ограда, из џамије, која се беласала на ивици Феризовића, из сваког камена, чини ми се, одјекивала је пушка.