Употреба речи београду у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Сваки од нас иде за својом срећом, нико не зна где га шта чека... Био сам и ја у Београду, али не бих желео више у њега улести; истина, и они су људи, али некако чудни, смешни!...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

овако мислити: волим бити у Семартону или у Војтегу сирамах свештеник с просвештеним умом и чистом совестију, неголи у Београду митрополит с мрачним невјежества умом и немирном совјестију.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

А мене, пошто изведем из чамца, истимарим и напојим, и нахраним овим коњским чичком ову рагу, оставите Београду на прагу! 3. Отворисмо сва врата патријарху! Изјахасмо краљевима у сретање! Наздрависмо кнезу и конзулу!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

,Зар су у вас такви цареви? А камо му велики ћурак и велики каук на глави, ако не већи а оно бар као у нашег везира у Београду?

То је било око 1794. године. Међутим, отишле аге и субаше по селима своје обичајне данке и десетке купити. У Београду пак био је неки Кара-Смаил, који је свуда, куд је год ходио, по 30-40 момака јаничара за собом водио; он се спремао да

био је неки Кара-Смаил, који је свуда, куд је год ходио, по 30-40 момака јаничара за собом водио; он се спремао да у Београду буде јаничар-ага, и слабо се Хаџи-Мустафа-паши покоравао.

— Онда везир попусти мало од порезе. — Тако су и сви кнезови од свега пашалука радили и своје кметове доводили и у Београду се састане каткад по 200 и више кметова и кнезова у тој великој скупштини.

) ИИ Кад су све аге и зли Турци побегли у Видин (пошто им је Хаџи-Мустафа-паша убио у Београду поглавицу Кара-Смаила), онда некако се притаје Бега Новљанин и Ћурт-оглија у Шапцу. Обојица су се из Босне доселили.

стриц Јаков и Карађорђе опколе; и кад се тај бимбаша и ту преда, рекне Јакову: „Чујеш, Јаконе, твој ме брат Алекса у Београду из цркве предавао, а ти сад овде, одсад где чујем да има ваш сој, нећу на ту кавгу ићи”.

То све види паша, али нема куд. Та је наша војска од пре нашег божићњега поста с мојим оцем у Београду стајала, и град чувала, до наши̓ ускршњи̓ поста, док се Бирчанин с другом војском од Видина вратио, пак су онда кућама

Кад везир у Београду дочује да је то масло муселима Асан-аге било, што су они Турци мог оца хтели да убију, пошље бумбашера у Ваљево по

да не могу силом ништа успети, зато обрате се на везира Хаџи-Муста-пашу, и они и Пазманџија, с молбом, да и̓ пусти у Београду живити мирно у својим кућама.

(О томе сам видио тако написато у једној књиги Хећим-Томе, који је онда у Београду седио, и ту стоји забележено, да је Хаџи-Муста-пашин син 1801.

После годину или две тај исти Муја рече мом оцу: „Видиш, кнеже, ова четири пса у Београду (тј. четири да̓ије) шта раде од раје и од поштени̓ Турака.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Па и деца му се владају некако господски — истина су мало несташна. Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију. Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...

А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!... И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.

Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио. Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду... — Е баш, Ђуко, хвала ти!... Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.

Па да би још наличнији био на београдски, штампане су чак у Београду улазнице. Истина, музиканти су »прости«. Кад их слушаш, мислиш да гњаве пуну врећу мачака, али тек опет могу поднети.

Охо, ко би се теби надао?!... — Сиромах Мојсило оде питати се за здравље са својим старим познаником, који је још у Београду на занату с њим друговао. — Па како, како?... — поче познаник даље распитивати.

— Па како, како?... — поче познаник даље распитивати. — Хеј, хеј, ала лепо беше живети у Београду!... А знаш да се удала шћер оног твог комшије?

— рећи ће неко од њих. — Какав мајмун! — рече Радош. — Знам ја шта је мајмун; виђао сам га у Београду о Марковудне код палилулске цркве. Мајмун је, брате, много мањи, а ово је големо.

Еле, отприлике тако су настрани људи ти Енглези. Баш кад се ово десило у Неменикућама, био је тада у Београду један доста настран Енглез. Крупна нека људескара и веома снажан.

Тај Енглез беше од неколико дана досадио свима квартовима полицијским по Београду, па чак и начелству. Сваки дан ето ти га по неколико пута — тражи нешто.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Мора се!... А зашто? у селу је живео субаша. Па ко је тај субаша? Да објасним. Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, заузму београдски град и науме завладати Србијом, која се тада

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

с киме из њихове куће, јер од њих има шесторо у самој војсци, а један је баш прави војник, стајаћак, под заставом у Београду. Нити њима треба моба — шта ће им моба код толиких руку?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

калфа, „Белу лађу” у Пешти, и онде које доба романтично провео; жао му је што не може које време као калфа у Шапцу и у Београду провести. Врати се кући. ИИ Љуба је код куће време добро проводио.

— А јесте л’ били кадгод у Београду? — Нисам. — А у Шапцу? — Ни тамо; то је све ин Сербијен, ин Тиркај, је л’ те? — Јесте; ал’ не Тиркај, но у Србији.

“ — И то је истина. Чуо сам већ од других таково што. А мени се баш допадају Београђанке. Био сам једанпут у Београду, па сам их видео. То је давно било, па сад, додуше, не знам како је онде, осим што у новинама читам.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Жена с дететом била у Београду код лекара, али никакве вајде. — Ко му је отац, пита ме доктор, а ја му кажем бандист, господине, тамбур-мајстор у

Вели: „Драга моја Нато, ја без Душана не могу, и ми смо се здоговорили да живимо у Београду. Тамо је велика варош и нико нас не зна. Венчаћемо се, не брини и опрости, тако је морало бити.

Увек исто, ужасно исто. — Ви мислите: гађају само вас; гађају и нас у Београду. Ја сам сад тамо — Верујем да вас гађају, одговори Јуришић. — Чули сте како жене сјајно издржавају бомбардовање?

И тако лепо и братски стигну натраг у Брусницу и ту целој чаршији причају о књазу и о Београду. И друга плаката стоји, другог мужа газдаричиног Младена. Умро 1903 на Благовести.

Африка

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Једу воће, и крију се од сунчеве врелине. Тај дан је дан мога крснога имена. У Београду мора да је, као и увек тога дана, дебео снег, у Палилули, у мојој башти, на Староме гробљу.

још много занимљивија од урођеничког Рабата варош Сале, која се налази са друге стране реке, отприлике као Земун према Београду. Треба ићи ипак аутомобилом до воде, прећи је чамцем и онда другим аутомобилом ући у Сале.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Црњански, Милош - Сеобе 2

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Трандафил је волео друштво и говорио је да је његов дед пошао, го, као пиштољ, из Солуна, да је био застао у Београду, и терао до Будима. Куд би, њему, Георгију, била срећа, да је деда продужио до Беча, и Лајпцига.

Бејах и у Бечу. Молили смо и пресвијетлог принципа у Венецији. Дворили смо и пашу у Београду. Сад сам ти, дебели, на путу у Росију. Идем у Росију. Повешћу и тебе са собом, и Ану, и Трифуна, и Петра и Варвару.

Теодосије - ЖИТИЈА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Отада су се умножиле књижевне везе са Српском академијом у Београду и са Матицом српском у Новом Саду. Али име „југословенство“ задуго није продрло у народне масе и употребљавало се само

године, од оснивања јужнословенског клуба у Београду који се назвао Словенски југ. Требало је заиста да Србија постане богатија да би могла одржавати солидну војску; да

После ослобођења Србије Бугари су у њој налазили уточишта. У то су време многи Бугари похађали више школе у Београду и у Крагујевцу.

Овај је процес почео у Србији и одатле се доцније развио скоро по целој области централног типа. Док су још и у самом Београду у почетку XИX века Аромуни и Грци били главни трговци — трговачке књиге су чак и код српских трговаца кадшто вођене на

бављења у Маврову и Нићифорову, изнад Вардарева извора, био сам у друштву три мештанина који су више година живели у Београду, један као механџија, други као месар и извозник меса а трећи као обичан зидар.

Готово сваког лета они долазе на краће време у своја села. У Београду имају посла са људима средњих друштвених редова и са својим многобројним земљацима, који су истих или сличних занимања.

Исти сам менталитет нашао код неких Мијака из Тресонче, који раде као зидари у Београду. У овом мијачком селу сам ближе познао једнога „американлију“, тј.

човека који је више година провео као радник у Америци а у последње се време настанио као предузимач у Београду. Он има широке погледе на све новије напретке у погледу на рад, на измене метода у пословима и на економско унапређење

У ово су доба вардарске вароши, чак и Сер, биле у врло тесним трговачким везама са Србијом. Македонци су имали у Београду стоваришта памука и шајака и преко Београда су трговали са Пештом и Бечом.

год. намеснику у Београду и молили га да им пошаље српске учитеље и школске књиге. Он их је одбио. Баш у ово доба су дошли бугарски учитељи који

су се разишли на све стране, нарочито моравском долином: има их по свима варошима до Ниша, у Алексинцу, па чак и у Београду. Релативно их је мало у Бугарској, и поглавито из новијег времена.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

о томе како су Сава и Дунав из авиона изгледали као сребрне траке везане у машну, а „Албанија” и солитери на Новом Београду као кутије шибица поређане усправно или водоравно.

Лик те девојке је, једноставно, измицао. Можда је то била Љиљана Кангрга, она што је сада у Београду нешто као сликар, или Љиљана Јовановић, већ удата и мајка двоје деце? Или нека десета, нека сто десета Љиљана?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Црњански, Милош - Сеобе 1

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Никад му није одговарао одмах. Још док му је брат био на служби код принца Александра Виртембершког, у Београду, био је навикао да га спасава дугова, затвора, после туча, и рана и болести, после ратова.

Земун опет дознао је од ње: да је против повраћања жучи одличан лек зејтин са куваним шећером и да у Београду, преко, има једна бабица, Туркиња, што справља неку ракију која се пије у врућем купатилу, месечно једанпут, па о

Затим и то, да је њенога мужа волела жена принца Виртемберга, који је становао ено у оној великој згради, у Београду, где је сад Паша.

Тако се, тајно, догађало нешто међу њима, цело пролеће, прве године њеног боравка у Београду. Исаковича је неколико жена, а особито једна Францускиња, у Темишвару, из позоришне трупе, посветила у тајне свега

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

51. ⁶⁷ Драгић, М., „Породиља и новорођенче у обичајима на Косову и Метохији“, Зборник Етнографског музеја у Београду (1901—1951), Научна књига, 1953, с. 246. ⁶⁸ Петровић, В. Т.

и издавача) БВ — Босанска вила ВЕМ — Вјесник Етнографског музеја у Загребу ГЕМ — Гласник Етнографског музеја у Београду ГЗМ — Гласник Земаљског музеја у Босни н Херцеговини ГЗХ — Графички завод Хрватске ГМКМ — Гласник Музеја Косова и

Хрватске ГМКМ — Гласник Музеја Косова и Метохије ГНЧ — Годишњица Николе Чупића ЗЕМ — Зборник Етнографског музеја у Београду ЗНЖОЈС — Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена ЗРЕИ — 3борник радова Етнографског института ЕП —

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

стаклу како у потпуној тишини играју приљубљене једна уз другу, поред уснуле баке са главом на креденцу, на Чубури, у Београду, у Србији, у Југославији, на Балкану, у Европи, на планети која се зове Земља, у сунчевој галаксији, у свемиру кроз

Ништа од свега тога! Само две обичне реке које се уливају једна у другу, баш као у најблесавијим писменим задацима о Београду!

Хеј, шта је то с тобом, мала? Ох, имаш ти у Београду и рођаке, али осећаш да те оцвале тетке мрзе и да се плаше за своје мужеве кад прекрстиш ноге, кад ти се забеле зуби

Видела си своје већ удате другарице са стомацима до зуба. Питали су те како се проводиш у Београду. — Сјајно! — слагала си. Сјајно се проводиш и никада се ни мртва не би вратила овамо! Оне ће ти веровати.

У Београду, где је започео да студира костимографију (избачен са Академије после прве године), ионако није имао никога. Где му је,

« Све је почело тако што 1959. Жан Жик опет није имао где да станује. Кад човек нема стана у Београду или Паризу, мислио је, онда је много боље да га нема у Паризу. Отпутовао је без пртљага.

Уопште, пре одласка у Париз Жан Жик је био многима дужан. Али више него било коме, он је дуговао Београду, без кога не би постао оно што јесте: човек чијег се имена већ прибојавају Карден и Куреж.

У Београду је, наиме, нацртао своје прве костиме за »Сан летње ноћи«, који су му у Народном позоришту глатко одбијени као потпуно

У Београду му је Вана казала једном заувек неопозиво не и удала се преко ноћи за првог који јој је понудио брак. Речју, Београд м

Зар би дотерао довде докле је стигао да му је у Београду ишло како треба? Где су данас они елегантни момци са Теразија? Сигурно су већ одавно угојени и помирени са просечношћу.

Годинама је брижљиво неговао смишљену похабаност из декоративних разлога. Зар се овде, у Београду, људи још цене по глупим »тегет« оделима и краватама? Боже, на то је потпуно заборавио! —Дођи овамо!

Матавуљ, Симо - УСКОК

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

У Београду је објављен 1978, код „Нолита”. Много пре него што сам за роман чуо, слутио сам да таква књига мора постојати.

Личност из једног комада, целовита; богата, и самосагласна. Захваљујући Радовићу, у Београду је седамдесетих година излазио један од најбољих дечјих листова Европе. Мислим на Полетарац.

У последње три године, сви моји дани у Београду почињали су кратким телефонским разговорима с њим. Седнем, у раздање, за радни сто, и знам: од људи које волим, једино

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

(Одлази.) (Завјеса) ДЈЕЈСТВО ПЕТО (У БЕОГРАДУ.) 1. ШЕРБУЛИЋ, МАЛО ПОТОМ СМРДИЋ ШЕРБУЛИЋ (броји цванцигере у руци): Да ти враг носи и такву земљу и такву браћу!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Митрополити су на своју руку чинили неколико покушаја: такве су биле школе Максима Суворова у Карловцима и у Београду 1726.

Милешеву, Горажду, код Мркшине цркве у садашњем ужичком округу; само једна, и то врло кратко време, радила је у Београду.

1749. он је архимандрит цетињски, 1750. завладичен је у Београду. Исте године митрополит Сава Петровић пренесе грађанску власт у Црној Гори на њега.

Али најглавнији песнички рад Јована Рајића јесте спев Бой змая са орлови, који је изишао у Бечу 1791 (друго издање у Београду, 1840; треће, у Панчеву, 1884). То је алегорично-историјски спев, у коме је опеван рат од 1788—1790.

истóрïя (Геѕцхіцхте дер Кöнігреіцхе Сервіен, Раѕзіен, Боѕніен унд Рама, 1781),2З која је на данашњи српски издана у Београду 1847. године.

Умро је, после кратке болести, крајем марта 1811. године, у Београду.32 БИБЛИОГРАФИЈА. — Главни књижевни рад Доситеја Обрадовића пада у доба од 1783.

Прво издање његових целокупних дела изишло је у Београду и Крагујевцу од 1833. до 1845; друго издање др Данила Медаковића у Земуну 1850; треће издање Браће Јовановића у

Од њега је остало и неколико пригодних филозофских ода, један Сербскій секретаръ (1802, прештампан у Београду 1862). Исто тако, написао је и два романа, чија оригиналност није извесна. У Будиму је 1800.

Поред извеснога броја основних школа по већим местима, отворене су у Београду Велика школа (1808) и Богословија (1810), али у бродолому од 1813. са државном независношћу све је то нестало.

рачуне своје зарезују у рабош.« Просвета се тако мало цени да је околина ВЕЛИКА ШКОЛА У БЕОГРАДУ ИЗ 1808. кнеза Милоша, 1820, успела убедити га да њему као владаоцу није потребно да зна читати и писати. 1836.

Србија добија европско уређење и европске установе. 1831. оснива се штампарија у Београду. Основних школа, не само по варошима но и по селима, поред мушких и женских, све је више; 1846.

Милићевић, Вук - Беспуће

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

А, прико, да си ме нешто онда видео! А ја тек само искривим моју јегерску капу, па кроз Абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.

ону несрећну поднаредничку јегерску моју качкету, па све померам цементу чиновничким женама и абаџијским ћеркама у Београду! А ти отпочни »Рождество«, а ето и мене одмах да ти помогнем.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Ово реко, дадо плећи јаду, А ономе црном Београду, Па удари на неку ритину, Па отуда на неку лужину, Па лужином пођо унапреда, И сред луга намастир угледа, Леп ли

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

КОЛИКО ЈЕ САТИ Даноноћно у борби, без предаха и одмора, гура чувена Крајишка дивизија од Аранђеловца према Београду. Привлачи је главни град земље, а иде у сусрет и Црвеној армији, па човјек сам не зна коме се више радује од тога

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Надамо се да ће и то допринети њеном квалитету. У Београду, 1. априла 1957. М. ПАНИЋ-СУРЕП ПРИПОВЕТКЕ »Да би могао и учен читати и прост слушати.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

његов непристојан одговор буде поводом, те изиђу Књижевне забаве, гди се од части и његово Земљеописаније, издано у Београду за младеж основни училишта (које је Попечитељство Просвјешченија забранило), у претрес узме, али г.

ДЈЕЈСТВУЈУЋА ЛИЦА: ДОКТОР ФИЛОСОФИЈЕ ИСАЈЛО његови служитељи МАНОЈЛО ПУТНИК ШАЉИВАЦ Мјесто дјејства у Београду. ДЈЕЈСТВО ПРВО ПОЗОРИЈЕ 1. (ВЕЛИКА ОТВОРЕНА ДВОРАНА, КОЈА НА УЛИЦУ ИЗГЛЕДА.

БЕОГРАД НЕКАД И САД ВЕСЕЛО ПОЗОРИЈЕ У ДВА ДЈЕЈСТВА ЛИЦА: НЕША, трговац у Београду ЉУБА, његова кћи СТАНИЈА, Нешина мати ВЕЛИМИР, његов син МИЛАН, чиновник ПИЈАДА ВУЧКО, ћирица ДЈЕЈСТВО ПРВО (Лепо

— А где вам је икона? ЉУБА: Иконе немамо. НЕША: Тамо у другој соби. СТАНИЈА: Како се све измени овде у Београду, откад нисам била. НЕША: Има двадесет и осам година? СТАНИЈА: Прошло о Ђурђеву дне. НЕША: Е шта ћеш.

ПРЕЂАШЊЕ. ПИЈАДА: Добро јутро, Љубо. Цула сам да си досла. Је ли ово мајка? Драго ми је. Како вам се допада у Београду? СТАНИЈА: Како коме, а мене богме рђаво. ЉУБА: Седи, Пијада.

ЉУБА (Пијади): Видиш да се не срди. (Одлазе.) СТАНИЈА (сама, крсти се): Буди бог с нама, у Београду није чисто! Какав је ово покор? О Господе боже благи! (Опет се крсти.

ЉУБА: Е, сад се више не броји по турски. СТАНИЈА: Да како? ЉУБА: По немачки. СТАНИЈА: По немачки. Немац ће Београду да дојде главе. Како може да не буде о акшаму дванаест саати? ЉУБА: Код нас је дванаест саати кад је подне и поноћ.

ВЕЛИМИР (извали се на столицу): Тако носе Французи. СТАНИЈА: Французи, и Французи дојдоше Београду на врат. Куку, ко ће га још покварити? ВЕЛИМИР: А који је народ просвјештенији од француског?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

ГЛАВА ИВ Ана води међународне разговоре у студенском дому на Новом Београду. Крвава повест несрећног зеца који је правио неприлике у пијаном стању.

) Посебно место у мојим мемоарима заузимали би међународни разговори које сам водила у студентском дому на Новом Београду (ИИИ блок, соба број 39) са представницима великих сила.

После толико шамара, заиста сам и данас благо запањена откуд нас толико у Београду кад смо већ у првој рунди изгубиле меч техничким нокаутом?

Ни дан-данас ми то није јасно. Било како било, „Голф-клуб“ је први у Београду набавио џу-бокс и било је модерно одлазити тамо на слушање плочијановића.

На асфалту, у Београду! Тачно ја тако казао. И тачно ту, на том месту, где се спомиње израз на асфалту, ја га упитах а одакле је родом, на

да пренесе преко границе, да купим неке џиџе за колица, каже, Бог те мазо, каже, има шљашти ко ниједан ауто, каже, у Београду!

притисне пупак, видела је пет улица у Трсту и свих пет су се потпуно исто звале, и то СЕНЦО УНИЦО, а не као код нас у Београду, разно као на пример Чубурска, Славујев венац, Пожаревачка или Рипањска.

се сасвим сигурно изгубила у том Лондону, да нисам непрестано иза себе остављала печене кокице које сам купила још у Београду. Систем Ивица и Марица.

У фрижидеру затичемо ледени пејзаж, пуст као Антарктик када га је пронашао капетан Кук, онај што има представништво у Београду — „Вагон Ли Кук“ са наманикираним вештицама које одлично парлају све језике, осим свог сопственог.

А иначе, богами, у Београду је већ све загушено, јер данас свака шуша вози кола. Ето, малопре сам кружила пола сата око ваше куће, а нигде места

Прича о човеку који је предуго чекао на телефон — Живео једанпут неки човек на Петловом Брду, у Београду. То брдо, иначе, из милоште зову још и Кукурику Хил.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Веле да је баш сада прошла једна композиција у којој су били војници нашега пука, и одоше ка Београду. Наиђе и друга, и ми познадосмо војнике.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу... Толике учитељице удате, управо све у

доносити по неку лепу понуду: кутицу финих шећерлема, јужнога воћа, уверавајући како су то необично јевтине ствари у Београду, куда он иде често те носи порезу.

— Баш добро што дођосте. Ишчекујем вас од јуче једнако... — Зар?... прекиде је он. А ја био у Београду, неким малим послом... рече он, и зачуди се сам зашто је морао то слагати.

Он се пожури говором, да би заглушио њену зебњу. — Ето, купио сам часовник, какав ниједна девојка у Београду није понела... Да дођем сутра да донесем, хоћете ли ?... Све, све... хоћете ?... Он већ једва владаше језиком.

Одједном се расветли цела соба, али то сад није она соба у којој заспа, него она у Београду, у железничкој улици. Она се диже са кревета, устаде и угледа пред собом Драгутина, једног лепушкастог ђака Учитељске

После наступа мучно и тешко школовање у Београду. Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла своју

Одатле се опет настављају светлији дани. Сад се баца око на многе стране, а има се на чем, у пространом Београду, зауставити и забавити. Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, Док не дође на ред Драгутин.

Гојко није добио премештај, то му јавише другови, који су се бавили у Београду. Он слеже раменима и поче уписивати децу у први разред. »Да се трпи!... рече у себи. Дође време да се опет страда!...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

206. У ливади под јавором вода извире, Ту долази млада мома, воду завата, Београду под зидове воду доноси, Мирко јој се с града баца златном јабуком: “Узми, мома, ту јабуку, моја ћеш бити.

“ У ливади под јавором вода извире, Ту долази млада мома, воду завата, Београду под зидове воду доноси, Мирко јој се с града баца златним ђерданом: “Узми, мома, овај ђердан, моја ћеш бити.

“ У ливади под јавором вода извире, Ту долази млада мома, воду завата, Београду под зидове воду доноси, Мирко јој се с града баца златним прстеном: “Узми, мома, овај прстен, моја ћеш бити.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

ГИНА: Бог да му душу прости! СИМКА: А где сте играли пре него што сте дошли код нас? ЈЕЛИСАВЕТА: Играла сам у Београду, у „Мањежу”! Спремали смо Пижеове Срећне дане! То су заиста били срећни дани! Ја сам имала прекрасну женску улогу...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Ја га видим! Његова модрина мрси ми душу, и мене обузима грозна језа, и нека, бескрајна, жалост. Предосећано, у Београду, 1920.

УЗ „ПРОЛОГ“ Овај пролог био је написан, и штампан, уз прву збирку песникову, која је изишла у Београду, после првог светског рата, под насловом Лирика Итаке.

После рата, у Београду, оне су одјекнуле као бомба. Међутим, ЈЕЗИВО актуелне постале су тек у току овог прошлог рата, без икаквих песникових

Написао је читаву књигу памфлета против Паје Путника. Паја Путник је умро у Београду, априла 2, године 1900, као потпуковник последњег Обреновића.

Он је писац прве тактике србијанске војске (Мисли о војној бригади) и једне књиге о Београду, која се читала (Дарул Џихад). У Министарству војном остало је много његових рукописа.

Под утицајем Метерлинка и Ростана, написао сам био и једну драму, коју сам послао Народном позоришту у Београду. После неколико месеци добио сам одговор, кратак, округло, на ћоше.

Те јесени, поред љубави за Иланчу, посведочио сам, детињасто, и своју љубав према Београду. Мало је требало па да већ тада, заувек, останем у њему.

Изненада, тај клуб, играо је интернационалну утакмицу у Београду и ја се реших да останем у Београду и идем у комите, или Војну академију.

Изненада, тај клуб, играо је интернационалну утакмицу у Београду и ја се реших да останем у Београду и идем у комите, или Војну академију.

Поменути клуб водио је играче на заједничком пасошу. Прешао сам дакле у Београд и остао. Моја мати имала је у Београду неку сестричину, чије сам презиме заборавио, али знам да се звала Маца.

Имала је кућу поред кафане „Москва“ (Балканска ул. бр. 6). Она није ни сањала зашто сам дошао. Моја мати имала је у Београду и млађег брата, Николу. Он је био, у младости лудој, пребегао у Србију, јер није хтео да служи аустријску војску.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Наступише дани тешког чекања. Умолисмо нашег телеграфиста да удеси са својим друговима у Београду, да му они јаве жицом, чим изиђу новине са исправком. Каже нам он да ће му бити јављено насигурно.

Илиног како каже, да зна њега, скоро је — вели — свршио права, па каже да је млад и леп и лане га је, каже, видео у Београду, па није ожењен. — Ама зар то заиста Јоца каже? — Зацело!

— Ама зар то заиста Јоца каже? — Зацело! — Па јес’, он је учио тамо у Београду науке, па га мора знати. Е сад нека их, нек се кикоћу колико хоће, још мало па ће се оне сматрати срећним, ако их Јула

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

ЈЕВРЕМ: Како то? ИВКОВИЋ: Та већ знате да је начелник у завади са Илићем, па... ко зна како је он то горе, у Београду, представио; тек чуо сам да је начелник једном свом пријатељу рекао: ја избрисах Илића!

ЈОВИЦА: Па о политици ми говори човек. ЈЕВРЕМ: А што не стоје добро? ЈОВИЦА: Вели: „Они наши у Београду канда не би хтели више да им Илић буде посланик”. ЈЕВРЕМ (као бајаги изненађен): Е, бога ти, како то?

Али, брате, одвешће свастику у Београд, па ће да нам пуца брука. ЈОВИЦА: То јесте! ЈЕВРЕМ: Па после, брате, у Београду има много музике, а он, чим чује музику, мора повести коло, па макар то и о задушницама било.

Умем, а умем — ако треба — и да ћутим. СРЕТА: Умеш? ЈЕВРЕМ: Баш и да не умем што, има тамо у Београду паметних људи па ће ми рећи: кад, на пример, треба да ћутим, а кад да говорим.

СЕКУЛИЋ (трпа му перо у руке): Ама, немаш ти ту шта да мислиш. Нека мисле они у Београду, којима ти требаш. Платиће они то, ако ти не платиш. Дедер, дедер... ЈЕВРЕМ (потписујући невољно): О, брате!..

СПИРИНИЦА: Па то је исто? СПИРА: Није сасвим исто. СПИРИНИЦА: Па није, али је главно да ће се Даница тамо у Београду много боље испросити и удати. ДАНИЦА: Ама, ко је то све вама наказивао? СПИРИНИЦА: Па Павка.

СПИРИНИЦА: Ех, шта има да ти се смеје свет кад се удаш у Београду? ДАНИЦА: Не тражим ја да се удам у Београду, нити да идем у Београд. И ако одем, ићи ћу са својим мужем.

СПИРИНИЦА: Ех, шта има да ти се смеје свет кад се удаш у Београду? ДАНИЦА: Не тражим ја да се удам у Београду, нити да идем у Београд. И ако одем, ићи ћу са својим мужем. СПИРИНИЦА: Ал' друго је то...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући, а она у музеуму у Београду, то је, вели Срета, само копија од оригинала који се налази и чува код Миће »Официра«.

Био је играч да му је требало пара тражити. Научио је у војсци многе »јевропејске« игре. Као поднаредник био је у Београду почешће по оним баловима које је обично војена и грађанска патрола пре исцрпљенога програма и пре оне облигатне

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Димитрије не зна за досаду: По цео дан шпарта по Београду! Ту укори, тамо изда заповед, Надгледа поредак и распоред Улица, трамваја, сати, аута, Пун корисних савета и

Волим обућарске радње, јер миришу По уштављеној кожи, по ималину и по ћиришу; И волим старе обућаре — у Београду их зову крпе — Који се научили да ћутке раде и трпе. Од куће понесу лончић — тако плав, да га насликаш!

” „Природа је моја таква, весела, А брдска ми чамотиња пресела, И гађењем испунило село ме: Ја бих хтела Београду беломе!

Нико! Кад? Никад! Где? У Милочеру? Можда... И већ уздишем: Откад Не видех мој Београд — Дана двадесет осам! У Београду знам ко сам...

Рано сам почео мислити на бекство од куће, утолико пре што сам се за време оног првог боравка, године 1950, у Београду, заљубио у наш главни град.

Душа ми је била пуна, препуна. Волео сам живот, и Београд, и све што је било у Београду. Био сам богат, и срећан што сам свој дах помешао са дисањем великог града, што ми је дано да преподнева проводим у

Писао сам крај отвореног прозора, али не о ономе што се видело кроз прозор. Машта је, поново, била у Београду. Неку годину касније добићу и своју прву децу, којој ћу посветити ту књигу.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

(Слово „н“) 20 — Шта је по сриједи у Београду? (Четвртак, тј. после среде) 21 — Шта је презиме? (Јесен, тј. пре зиме) 22 — Шта се налази између неба и земље?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Гладан сам смога, гладан бензина, галаме, гладан трамваја, слободе, људи, свега! Нигде ти нема ко у Београду, предвече! Натенане, испред „Губеревца”, мало црно и јагњећа цревца!

Кад се на карти повуче линија, истина, иде мало у цик-цак, ал константно вуче на север, према Београду... Ал где је ту Београд? ТАНАСКО: Много му вреди причати! А и онâ, са свећом и амрелом!

Више сам филмова видла у Кремнима, у дому културе, за недељу дана, него за ова двáмесеца у Београду! А, видиш, чудо и мени синуло! Да се курталишем и ја онога Репишта! Чујеш ти мене, мацо?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Са Ђорђем се свађала да му што чешће и што више новца шале, а много пута, док се у Београду школовао, послала би му свој, за њега штеђен, домаћичин новац.

Велики и леп био му је Београд тада, први пут виђен, и био је збуњен и задивљен што толики људи у Београду познају његовог оца, па му скидају шешире, шубаре и нагињу фесове. „Гледај пред ноге и не блени у прозоре!

У овој крчевини смирио се негде и мој деда. Лука Дошљак. У Београду, на гробљу, и ја ћу бити дошљак. На средини гробља стаде, као уморен тискањем кроз мртве комшије и земљаке, и окрену

Отац је Вукашина волео више и зато што је држао бунтовничке говоре по Београду, а он, Ђорђе, помисли на њиве и ливаде које је купио од своје зараде и би убеђен више но икад да Морава неће однети

Пола ђачке собице било је у сенци. Видео је сину озбиљно и замишљено лице. Стварно, чуо је, пси су у Београду лајали као у Прерову на лопове. „Како?“ „Па умро је кад је подизао врећу да сипа жито у кош.

— Нек иду! — ошину га Аћим презриво и сажаљиво у исти мах, па седе поред здепасте касе коју је прошле године купио у Београду и поклонио општини. Људи ће памтити његова дела и речи његове преносити с колена на колено.

Не видех нигде толико дивљих крушака као тада око Лепенице. Што смо даље ишли према Београду, свет се купио око нас као овце на солило. Ми смо одувек волели да дижемо буне.

Продаш ли је скуп о, могу је и гусле опевати. Тако ми, не одмарајући ни своје ни коњске ноге, стигосмо до оног брда у Београду на коме су Турци Саву Немањића спалили.

Није разумела, па је питала: „А шта Ђорђе ради?“ „Наш је газда у Београду. Спанђао се с неком собарицом и живи у кафани.

Није кривица до њега. За пород су жене криве. Ни у њеној фамилији нема нероткиња. Лечила се и код доктора у Београду и код врачара, и у манастир ишла, шта све није чинила... Мора да роди. Мора. Зар за њу земља нема лека?

“ „Учини ми, кад те молим.“ „Рекао сам: од траве се не рађају деца. Твој Ђорђе се Три месеца по Београду сатирао са удовицама и девојчурама, па ништа. Он није мушко, он је слама. А ја ћу те послушати, да ти грех буде лакши.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

се дотерало: Милош се, у свом Конаку у Топчидеру, већ припремао за одлазак из земље, Јован је у кући Башкалфића, у Београду, био окован, а он је ишао на поклоњење том покварењаку који је све закувао. Да ли баш све? И да ли само он?

Умало да похвата, у намери да спасе Милоша, који је био талац Сулејман-паше Скопљака у Београду, сопствене госте у сопственој кући и да их преда Турцима.

А можда они нису више исти Милош и исти Јован? Мучио се. Приближили су се Београду, препознао је, под Авалом, шуму кроз коју је често јахао.

и Народног позоришта), према Палилулском гробљу, на Ташмајдану, кретала се пратња, и све што је међу српским живљем у Београду било здраво и покретно било је у тој пратњи.

Сима опет одмахује главом, али сад више није склон да кори себе, него кори господила Лонгворта, енглеског консула у Београду.

Ту кућу, на самој чесми, сазидао је Геца Кон, који је, између два светска рата, био издавач од највећега утицаја у Београду.

У једном од тих разговора Добрача је, готово немарно, рекао Карађорђу како је припремио новац да се у Београду подигне каква добра школа, по угледу на оне по Пешти и Бечу.

да поверују да су, најзад, освојили мир, снег је сипао а сви су страхови били под сметовима, прозрачни, а Вожд је у Београду, у Правитељствујушчем совјету, у згради која се налазила при самом углу данашњих улица Вишњићеве и Браће Југовића, у

Гледао је ту стрепњу како, у њему, постаје готово опипљива: узаман Турчин, узаман све што је стекао, у Београду никада неће бити његове школе а камоли књижаре. Није ли то оно што је слутио?

Добрача слушао причу о томе како у сремском манастиру Фенеку избегли Вожд плаче, пред калуђерима, док у изрованом Београду нема више ки једног јединцатог Србина.

После Хаџи-Проданове буне побили су све што су стигли, и Главаша. У Београду, љубимац Алипаше Скопљака али и његов талац, кнез Милош Обреновић сасвим је био ставио главу у торбу.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Попа, Васко - КОРА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Па и касније, када се непријатељ повукао из Београда, нису се прилике поправиле, јер последњег дана свога боравка у Београду спалише Немци богату библиотеку Математичког Семинара Универзитета која ме снабдевала свом потребном литературом за

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

није ми првина, да ће ме тамо сви редом, а нарочито пропали посланички кандидати, сколити да питају о новостима у Београду, и то оним новостима „што нису за казивање“. Увече све беше спремно и у реду.

Пре месец дана у Београду очекивао сам је, једно преподне, да изађе из зубног атељеа у оној највећој кући на Теразијама.

Ето такав сам, бесан, сагоревам, не могу даље да гледам шта се ради на наше очи. Живиш ли ти у Београду, прикане? Имаш ли очи? Руку немаш, знам. И не кајеш се што си је дао. А ја бих се кајао, видиш.

Допустите ми да препишем ову јединствену песму и дајте ми вашу тврду реч: да ћете ме првом приликом у Београду представити песнику Васиљеву. Он, без сумње, ординира код „Три шешира“? Никола је изгледао страшан. — На колена!

— Кога имате овде у Београду, госпођице Тања? — Маму. — Вас две? — Да, да. — Ваш отац шта је био? — Ђенерал, гувернер..

на срце, које, уверавам те, удара исто онако одмерено као кад сам с тобом последњи пут разговарао о томе како се у Београду више не може опстати, јер је постао дозлабога једна гадна и бездушна пословна варош, до ужаса неосетљива за све

особито и нарочито, све док њен отац, и против своје и против свих нас наде не задоби једну врло завидну ситуацију у Београду. Тако се они сместа одселише, па ускоро и мене тамо преместише.

Признајем то: да се никад у Београду нисам добро осећао. Србенда, паланчанин, ја сам био заљубљен у ону тамо тишину паланке, у онај миран и редован ток

После неког времена гледам сву ону гужву око себе, седим и мислим где сам ја. „У Београду нисам, у Алексинцу нити има трамваја нити ове галаме, практикант нисам, то сам био пре рата, умро нисам, у рову нисам,

„Чим“, вели, „овом ситом и бесном Београду понестане пара, а он дај неко славље, измисли тек ма шта било, то они јадни и блесави депутирци, отуд из народа, поне

ти овде све наши, чиста наша крв, али од нас подалеко живе и станују, те им треба показати и доказати да смо ми овде у Београду људи, иако смо разне бановине.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

А кад дође вријеме, знаћеш све. Разговорише се још о зимовању, али је Ђурица своју праву намеру, да зиму проведе у Београду, тајио и од њега. Растадоше се као најбољи пријатељи. Ђурица је имао пуне руке посла.

XXИ Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду. Кад је приспео у град, никоме се није обраћао за обавештења, никоме није поверавао своје тајне; сам је смишљао како

— Све једно, морамо раскидати, па онда не морам ни крити.« — Где ти нисам био! ... По варошима..... У Београду највише. Вујо се изненади, то му се познало на лицу, по коме падаше слаба светлост свећице.

Кад изиђе Марушка, Ђурица се наже к Новици и стаде му поверљиво шаптати. — Знаш... ја сам и тамо, у Београду, све тако.... хи-хи-хи... А што сам оставио једно варошче тамо, бре, побро, као горска вила!

запара, смрад... па све то дави, заноси, опија... »Ала ли се проведосмо! ... Никад нисам овако... ни у Београду. Ова Јула пара вреди... Видиш, и он се опио, а да је хтео могао ме је жива однети у срез. Сад видим да ми је пријатељ..

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

јер сам из његовог инквизиторског понашања схватио да добро зна шта сам дотле радио и да је дознао за онај мој поздрав Београду са брода који ме је довео из Будимпеште пре месец дана. - Тако нешто сте.

јер сам из његовог инквизиторског понашања схватио да добро зна шта сам дотле радио и да је дознао за онај мој поздрав Београду са брода који ме је довео из Будимпеште пре месец дана. - Тако нешто сте.

” Састанку је присуствовао Хамилтон Фиш Армстронг, амерички војни аташе у Београду у то време. Није разумео ни реч моје беседе зато што је била изговорена на српском језику, али ми је рекао да верује,

Али је општа ситуација на панчевачком збору била сасвим другачија од оне на конференцији у Београду. У Панчеву је пала примедба из које би се могло закључити да је Америка земља материјализма.

Било је то у Београду и Панчеву, где сам добио подстицаје који су освежили успомене на моја искуства са Колумбија колеџа, Кембриџа и

у својој памети многе чињенице које су у вези са америчком науком, а које сам могао поменути на конференцији у Београду, али што онда нисам урадио.

У Београду, уверавали су ме они, закључивање таквог уговора трајало би најмање месец дана. Запањио сам их, као што је и мене био з

Ћипико, Иво - Приповетке

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

да добије функционалне стилове као што су научни, журналистички и слично – за које знају сви модерни језици – тек у Београду као административном, образовном, научном, уметничком, односно уопште културном и привредном центру.

(1996) ПУКОТИНА У ЈЕЗИКУ Тачно пре сто година, 3. маја 1898. по старом, а 16. маја по новом календару, у Београду је у јутарњим часовима рођен Растко Петровић, недалеко од Института за књижевност и уметност (у коме се сада

егзалтације“ случајно нашле у стиховима, него нас упућују на евразијску теорију коју су двадесетих година, управо у Београду као и у Софији и Паризу, заступали руски научници у емиграцији, међу којима и истакнути лингвист Н. С. Трубецкој.

и предвиђања“, која нити би била могућа нити се може разумети без подразумевана два стиха из Пандуровићеве песме о Београду: „Откада те нисам видео, мој Граде, / Над ставама мирним Дунава и Саве“.

Треба имати у виду да се и код Попе као код Пандуровића говори о Београду, само што је Попа то прикрио. • И питање које је наставак претходног.

• Професор сте српске књижевности ХХ века Филолошком факултету у Београду. Било је много полемика, неразумевања, чак и злурадости, око промена имена и планова на Катедри за српску књижевност

• Професор сте српске књижевности ХХ века на Филолошком факултету у Београду, учествовали сте у организационим и стручним променама на Катедри за српску књижевност (која се тек однедавно тако

У Београду, септембра 2010. године Драган Хамовић

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

ЧЕДА: Ја се надам, јер како је ова брука одјутрос букнула по Београду, није немогуће да чак и очев положај буде доведен у питање. ДАРА: Његов положај? ЧЕДА: О, да!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Једно због обима, и друго због намере да после ове прве уследи још једна, слична књига. У Београду, 1988. Н. П. СОФКИН СИЛАЗАК О склопу и значењу Нечисте крви Ноћас љубав долазила к мени, Мртва љубав из

је приређен пријем на двору принца Евгенија и његове мајке принцезе, удовице Александра Виртембершког, код кога је у Београду млади Вук Исакович био у личној служби.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Краков, Станислав - КРИЛА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Петровић, Растко - АФРИКА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Једу воће, и крију се од сунчеве врелине. Тај дан је дан мога крснога имена. У Београду мора да је, као и увек тога дана, дебео снег, у Палилули, у мојој башти, на Староме гробљу.

још много занимљивија од урођеничког Рабата варош Сале, која се налази са друге стране реке, отприлике као Земун према Београду. Треба ићи ипак аутомобилом до воде, прећи је чамцем и онда другим аутомобилом ући у Сале.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

ГЛАВАШ: Па онда? СТАНА: Са зором даље. А таман сутон друге вечери Дочекаће нас у Београду; Гледаће како старост посрће Пред силног паше моћним очима... ГЛАВАШ (за себе): С ћерком у граду?...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

По заповести ђенерала Черњајева написао сам данас ову депешу на кнеза Милана: »Дошло ми је до знања да се у Београду ради на миру и да на томе особито настојава инглески конзул.

Док се Комаров забави око сабље, ја се примакох мајору Велимировићу и рекох му полако: — У Београду нису Руси, тамо ћете изаћи пред српски суд.

На овај се рачун у штабу пило и веселило. Ђенералу дође телеграм од аустро-угарског конзула у Београду, у коме конзул јавља да је дознао како је некога аустријскога лаћмана, дописника »Нове слободне пресе« (заборавио сам

Растерав скупштину, чича Данило предузе да »рашчисти терен.« Прво угуши радикалне опозиционе листове: твој »Рад« у Београду и »Ослобођење« у Крагујевцу, а чини ми се и Урошеву је »Будућност« неколико пута узапћавао.

— У Београду смо неко време радили друге неке предмете, па тек опет учесташе неке депешице од пограничних начелника и нека саопштења

Ето при таквом стању скупштина је у Београду вотирала још 20.000 дуката на потпомагање устаника и да им се набави једна брдска батерија.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

1913. Дипломирао на биолошкој групи Филозофског факултета у Београду. 1914. Одлази у рат као резервни официр. 1919. после четворогодишњег ратовања, демобилише се и добија прво

1956. Објављује роман из заробљеничког живота Ликови у сенци. 1962. Умро у Београду.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Неготина и Кладова тутњи, А Морава предаје се горке судбе слутњи; Већ и Петки јављају се силна грома гласи, Београду ударају грозна рока часи. Сузе, ах, лије И прси бије Сербија.

Горестног плача — препознајем то по рукопису — био је Урош Џонић, дугогодишњи управник Универзитетске библиотеке у Београду.

1883, у збирци проф. Гаврила Витковића, који га је био и изложио, на посебној изложби у Београду, заједно са другим документима и хартијама које је имао (в. Застава, бр. 100. од 1 (13) јула 1883, стр. 2в).

Књига И. Пјесне изворне. Нови Сад, 1885, стр. 121—2, са ознаком да је песма написана „у Београду 1839”. МОЛБА ПОТОКУ (стр. 199).

децембра 1842, ч. 94, 385а, забележиле су како је ову песму „на дан миропомазанија књаза Александра свако грло у Београду певало”. Исте те новине у ч. 10. од 8. фебруара 1842.

Уз ову песму, Подунавка је донела следећу белешку: „Ово је једна од они песама коју су Панчевци у даваном овде у Београду концерту певали.” М.

сваке књиге или публикације коју сам од њих затражио: Милица Продановић, управник Универзитетске библиотеке у Београду; др Душан З.

Милачић, управник Народне библиотеке у Београду; Матко Ројнић, управитељ Свеучилишне књижнице у Загребу; др Мирко Рупел, управник Народне и Универзитетске књижнице у

Управа Библиотеке Српске православне црквене општине у Панчеву; и др Драгољуб Павловић, професор Универзитета у Београду.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

ВИЋА: Алекса. ЈЕРОТИЈЕ: Гле, гле, ја немам визиткарте, а Алекса их има. ВИЋА: Па знате како је... био жандар у Београду, пред министарским вратима. ЈЕРОТИЈЕ: Дај овамо да видим! (Узима карту и чита.) „Алекса Жуњић, срески шпијун”.

ЈОСА (оде). ЈЕРОТИЈЕ: И ти, господин-Вићо, место одмах да га зовнеш, заподео си неке разговоре: те био жандар у Београду, те штампао визиткарте! А време пролази и сваки је тренутак изгубљен за отаџбину.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

). Сремац је родом из Војводине, али је највећи део живота провео у Србији, у Београду, и једно време у Нишу, тек ослобођеном од турске власти.

У самој пак Краљевини Србији и у њеној престоници Београду нагло јача француски утицај. Био је то срећан стицај околности, јер су тада нове књижевне идеје долазиле из Париза.

Он ће 1901. у Београду покренути можда најзначајнији и свакако најбоље уређиван часопис "Српски књижевни гласник". За првих четрнаест година

Обновљен је, врло брзо, књижевни живот, нарочито у Београду, који је добрим делом био разрушен град. То, међутим, више није била престоница Србије, него једне нове државне

У Београду се заправо већ од 1922. надреализам паралелно развија с истоименим Бретоновим покретом у Паризу. Марко Ристић (1902-198

Премда је био ефемеран, индикативно је да се 1957. у Београду огласио покрет песника који су себе назвали неосимболистима. Међу њима је најистакнутији Бранко Миљковић (1934-1961).

цветале тикве (1968) задивљује откривањем нечега што је сасвим блиско али запостављено: обичног живота у послератном Београду, са људским судбинама које нису ништа мање трагичне зато што су обичне.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

се он више кућних врата (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 386), и уплиће се у ивањдански венац који се оставља више врата (обичај у Београду и свуда). Нарочито је б. л. потребан апотропајон за новорођено дете и за породиљу: новорођенчету се б. л.

у цркву, они прелазе преко брезове метле — очевидно у намери да брезова метла задржи уроке и зле душе (обичај виђен у Београду). »Новокупљеним и чистим брезиним метлама... призивају се виле на посестримљење« (Софрић, 48).

Моћ везивања има и (брезова) метиља. Отуда обичај, који ни у Београду није непознат, да се испред прага, када сватови улазе у кућу, меће метла: она ће задржати зле душе, ако покушају да у

Ћипико, Иво - Пауци

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Још док сам седео у Београду, ја сам намеравао да Вам пошаљем историјат наших хришћанских календара. Он ће Вас заинтересовати, драга пријатељице,

Проналазак овог догледа врло ме је обрадовао. Ја сам још у Београду намеравао да за наредни предмет наше астрономске преписке одаберем ону епоху када је први доглед уперен на звездано

У Београду сам имао тада једног драгог познаника, Богдана Гавриловића, професора Универзитета и доцнијег ректора његовог.

Али са којом? То питање решио је изненада један догађај. Филозофски факултет Универзитета у Београду пратио је, упозорен од Богдана Гавриловића на мене, мој научни рад, па кад, једног дана, Коста Стојановић остави свој

морало бити већ на први поглед очигледно: да две недеље пре Вашег доласка у Берлин морам бити на својој дужности у Београду.

Ту литературу прикупити и проучити било је у Београду немогуће. Зато сам 1928 године провео неколико недеља у Берлину да прикупим сав материјал потребан за мој посао.

Нисам тада ни слутио да је то био наш последњи растанак. У јесен те исте године био је Кепен мој гост у Београду. Он ми је тада причао да Вегенер полази спролећа на своје треће путовање на Гренланд, одакле се враћа тек у јесен.

од камена или бакра стоје, уредно поређани, у једној оближњој згради да оданде буду одвезени у Музеј Кнеза Павла у Београду.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

итд.). Занимљиво је споменути да су и прве књиге за децу издате у Београду преводи Хенриха Чокеа (Часови одмора, на ползу и увесељеније прибављени младости србској из разни њемецки ауктора)

пријатељ покренут је у Земуну 1875, Радован у Новом Саду 1876, Голуб у Сомбору 1879, Змајев Невен 1880, затим Српче у Београду 1881, Ђаче у Нишу 1888, Мала Србадија у Београду 1889, Књижица за ђаке средњих школа у Нишу 1893, Споменак у Панчеву

Саду 1876, Голуб у Сомбору 1879, Змајев Невен 1880, затим Српче у Београду 1881, Ђаче у Нишу 1888, Мала Србадија у Београду 1889, Књижица за ђаке средњих школа у Нишу 1893, Споменак у Панчеву 1893, Ласта у Београду 1894, Школица у Пожаревцу

Нишу 1888, Мала Србадија у Београду 1889, Књижица за ђаке средњих школа у Нишу 1893, Споменак у Панчеву 1893, Ласта у Београду 1894, Школица у Пожаревцу 1895, Подмладак у Београду 1897).

ђаке средњих школа у Нишу 1893, Споменак у Панчеву 1893, Ласта у Београду 1894, Школица у Пожаревцу 1895, Подмладак у Београду 1897).

учитељ радио у Сумраковцу, Сабанти, Рачи код Крагујевца и Пожаревцу, као гимназијски учитељ цртања у Крагујевцу, Београду и Јагодини, због болести прелази у Државну штампарију у Београду.

као гимназијски учитељ цртања у Крагујевцу, Београду и Јагодини, због болести прелази у Државну штампарију у Београду. Један од набољих писаца романтизма, Јакшић пише поезију, приповетке (четири збирке) и драме. Умро је у Београду.

Један од набољих писаца романтизма, Јакшић пише поезију, приповетке (четири збирке) и драме. Умро је у Београду. Мита Поповић (Чика Мита Поповић) (1841–1888), српски песник друге половине 19.

Милорад Поповић Шапчанин (1842–1895), рођен је у Шапцу, умро је у Београду. Био је професор шабачке гимназије, члан Српског ученог друштва, почасни члан Српске краљевске академије, управник

Гимназију је завршио у Београду, а затим је студирао филозофију у Бечу, Минхену, Паризу и Оксфорду. Био је професор филозофије на Великој школи и члан

Димитрије Исаиловић: Мала читанчица за начално упражнение младежи у нижим, нормалним школама књажества Србие (у Београду) 1840. Тимотије Илић: Пријатељ сербске младежи (преводи и оригинална сочињенија, књ. 1 (књ. 2 1843, књ. 3 1845) 1842.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Млађи се смеју, а понекад, верујте, насмејемо се и ми... Црта план земљотреса који ће срушити саборну цркву у Београду. Откуда одједаред Београд!

новац; затим, Аустрија је мазила у многом погледу ту пограничну, доста одређено српску варошицу, окренуту тачно према Београду — па је ту бивало европских уметника свирача и рецитатора, било нарочито гувернанти толико, да се у час званичне

а да се питаш: зашто?” Градић остаде без нарочитог угледа можда и отуда што лежи преко пута Балкана, тачније, према Београду, па се историска кретања збивала тамо, а у варошицу стизали само отпаци историје.

Принц Савојски освојио Београд, а у варошици промена само та да се из ње преселило у „немачку варош” у Београду неколико немачких породица.

и долазио сваке суботе да прими пазар, и да узме листу потребних ствари од Јелене, ствари које се могу добити само у Београду, или их може набавити само Цветан. Тако је почела отмица о лепу Јелену.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Стојан је свршио основну школу у Петровцу, нижу гимназију у Пожаревцу, вишу и Велику школу у Београду. Како је по струци био природњак, то му је одмах, чим је постао наставник, додељено да предаје немачки језик и

већ у Рековцу, јагодинском округу; нижу гимназију није учио у Пожаревцу, већ у Јагодини; Велику школу није учио у Београду, јер је свршио ратарску школу у Краљеву.

Наиме, мој је отац био имућан трговац у Београду и, баш кад сам ја требао да се родим, он банкротира па покупи сву своју банкротску имовину — у коју сам и ја спадао —

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

ах, један два! У Београду, XИИ 1921. Прва песма Откровења ТАЈНА РОЂЕЊА О црвенило ми дотече из матере Светлост, чуј, из дома где се не

Тек тог тренутка Он поче да говори. У Београду, Х 1922. Последња песма Откровења ПРОБУЂЕНА СВЕСТ (ЈУДА) Проћи ће кроз живот мисао, Залогај пресни меса кроз

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

су под Турке, остаци државе померили су се на север: деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, имао је престоницу у Београду, а његов наследник Ђурађ Бранковић у Смедереву.

године, оставивши своју плату у Бесарабији, врати се опет у Србију... За Карађорђина времена ишао је у Београду у велику школу, и сила је пута знао лекцију боље него иједан од ђака.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности Учитељског факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела.

а да ће га умети обрадити, — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било. Што он напише, то је било написано.