Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Питагоре и ти Епикуре, зли тирјани душе бесамртне, мрачан ли вас облак покријева и све ваше посљедоватеље! Ви сте људско име унизили и званије пред Богом човјека
Забораве сан те обузео, ти си прво блажено битије и источник бесамртне среће, рајска поља, вјечито блаженство, животворни поглед створитеља заборави несрећној предала.
“ Ободри ме син бесмртни неба и справи ме на брег непознати. Љубопитство духе бесамртне сројило је око мене кругом, ал' погледи благи и проницни једнога се с мене не мицаху, у њим' сјаше света симпатија.
Из њега се луче бесамртне на све стране р'јекама сипаху. Ко кад творац могућијем словом нашу земљу у вјетар развије и у тренућ земни океани
душа и завишћу сл'јепом запаљена - рече творац војеначалницма - пут истине нигда виђет неће ни вкусити среће бесамртне.