Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А где му је лепозгледно лице, Где ли су му јасне очи? Очади и смрче се. Лепе, дуге косе опадоше, Дуга шија цклони се, беседљив језик премукну. Руке и груди расуше се, Телесни цео стас распаде се. Камо скупо и цифрасто одело?
(Мени је пак ко тому опет већ колофону — ил му рећи к темену главном — беседљив пут обртан, и без лаже ми је ово поговарање.
Нит је лепо толико много о томе производ беседљив; како ми се мни несравњен уговор и сад с вама је моме умљу. Зашто ни сад некако не свиди ми се со том паством