Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Такви су црногорски јунаци, који су готово стално били независни од Турака; такви су многобројни витезови и хајдуци свих динарских области
Чак и неписмени често цитирају стихове о људском животу и судбини највећег српског песника, Његоша, који је био црногорски владика и кнез и који је без сумње многе своје мисли поцрпео из искуства и размишљања својих поданика — пастира.
Енергични и независни, као што су били црногорски досељеници, они су више волели ове сиромашне карсне пределе него богатије крајеве.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
М., исто, с. 286; Зечевић, С., Српске народне игре, Вук Карахић, Београд 1983, с. 94. ²¹ Јововић, Л., „Црногорски прилози из Глухог Дола у Црмничкој нахији“, ЗНЖОЈС, И, Загреб 1896, с. 66. ²² Пауновић, П.
XЛ, Београд 1927, с. 189. ³³ Миодраговић, Ј., исто, с. 40. ³⁴ Јовићевић Л., „Црногорски прилози из Глухог Дола у Црмничкој нахији“, ЗНЖОЈС, 1, ЈАЗУ, Загреб 1896, с. 64. ³⁵ Врчевић, В.
, „Неки народни обичаји у Гњилану“, Вјесник Етнографског музеја, 1, Загреб 1935, с. 261. ³⁹ Јововић, Л., „Црногорски прилози из Глухог Дола у Црмничкој нахији“, ЗНЖОЈС, 1, Загреб 1896, с. 63. ⁴⁰ Мијатовић, С. М.
Јовићевић, А., Зета и Љешко Поље, СЕЗ, 38, СКА, Београд 1926. Јововић, Л., „Црногорски прилози из Глухог Дола у Црмничкој нахији“, ЗНЖОЈС, 1, Загреб 1896. Јововић, М.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Да није било мене и другијех као мене, и вас и другијех кâ вас, ћаше и данас и довијека овдјена заповиједати владика црногорски а не ћесар, и ми ћасмо бити што смо вазда били. — Никада! — прихвати Ивановић...
У то доба, иза високог брда према Котору синуше први сунчани зраци и освијетлише Црногорски пазар, малу пољану под бедемом, гдје се збило на стотине људи, жена, натоварених коња и мазага, рогате стоке, прасади,
Само по себи каже да су дјевојке у племену лудовале за Крцуном Сердаревим, али он, мимо ондашњи црногорски обичај и поред тога што је имао само једног млађег брата и матер, дочека двадесет другу годину неожењен.
Јанко!... Ускок! Кнез га ухвати за рамена и рече: — Да и ти поиграш. Оли, вјере ти, по црногорски да поскочиш? — Хоћу — рече он и стаде пред овитак, малко снебивајући се.
Не само ни трага преподобности, намјештању и неприродној понизности латинских свећеника, не само што је тај црногорски поп по спољашности једнак с осталијем Црногорцима, него је и у свему и по свему као и они!
Па онда по ономе што бјеше разабрао од Граничарâ, замишљаше да је владика црногорски самодржац, који влада у правом смислу ријечи, који има свој двор и дворане и гарду и доглавнике, ма како то скромно
тешко по њеком послати писмо на дубровачку пошту; наћи ће се, ваљада, и њеки од трговаца которских, какав пријатељ црногорски, на кога би могао стићи одговор.
посјече Стијепо Мрков и оној двојици што их посјече Јоко Стијепов Петровић и многима још, и то све официрима, којима црногорски јатагани одрубише глава! А ја сам опет од достине наших слушао да многима не могоше ништа, него баш добише ране од њих!
— Ја ћу да заскачем — вели Лабуд. — То је по црногорски! — Али у овој тјескоби то не може бити! Могли бисмо коме избити око, или би се нас један могао нагрдити!
Та већ бјеше толико познао прилике у Црној Гори и толико ушао у дух црногорски, да тако питање није могао поставити! — Владици то не може бити криво — рече сухо Крцун.
Јанка је мучила савијест, што је преступио црногорски обичај, што се у њеколико огријешио о гостопримство; толико га је то гризло да најпослије исприча све владици.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
30 учитељевао при манастиру св. Петке у Маинама, у Боки Которској, и тада га је црногорски владика Василије Петровић рукоположио за свештеника.
У својој сасвим доситејевској песми Поздрав роду из Беча 1847. год.63 на којој се потписао Владика црногорски, он осуђује оне који у име вере сеју »адско сјеме братскога раздора«, и вели: Не пита се ко се како крсти, Но чија
и као политичар, сувише обраћао пажњу на историјске појединости и чинио политичке рефлексије сувременог човека. Црногорски живот је улепшан, а људи су идеализовани.
Он описује и Црну Гору, и Далмацију, и Београд. Он је једини српски писац који је уметнички сликао сувремени црногорски живот, и у томе га нико досада није претекао.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Поздрави их, о Јоване! Кажи тамо за овамо, Бјеше зора процвјетала, Зле године наступиле, Цвијет момци црногорски, Острагуше побацише, По св’јету се поскиташе!... Веља боља обалила, Главу брату изгубила, Мој Ђорђије!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Што ће ђаво у кршћену земљу? Што гојимо змију у њедрима? Каква браћа, ако Бога знате, када газе образ црногорски, када јавно на крст часни пљују! СЕРДАР ИВАН Што би ово те јошт не дођоше Озринићи, наши крајичници?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
306 ПОП И ПАРОХИЈАНИ 307 КУДРОВ И КУСОВ 309 ЦРНОГОРСКИ ПОП 310 ДВА ПОПА У ЦИЈЕЛОМ СВИЈЕТУ 311 ПОМИРУЦКА И — ПОМРИЈЕ СВИЈЕТ 312 ТЕСТАМЕНАТ 313 УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ
па одговори хоџи: — Ми у нас зовемо пса кад нема репа кусов, а онога што цијеле уши нема кудров, а пас те пас вазда. ЦРНОГОРСКИ ПОП Кад је Црна Гора увела да свештеници морају бити изучени, бива морају свршавати богословију, а који није свршио
“ СТРАНАЦ И ЦРНОГОРАЦ Пошао некакав странац да испитује црногорски народ. Пошто пређе границу, сретне једнога Црногорца, па помисли да одмах отпочне испитивати, те се с њиме поздрави и
Ћипико, Иво - Приповетке
Па када једнога дана униђе млади судац да им јави да су прости, јер су осле црногорски поданици, — чисто обезумише. Силни излијев радости махом баци у заборав сву муку и невољу. —Фала, брате!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕГИЊА ЦРНОГОРСКА ДРАМА У ПЕТ ДЕЛОВА ЛИЦА ЋУРЂЕ ЦРНОЈЕВИЋ, кнез Црне Горе ВАВИЛА, владика црногорски СТАНИША ЦРНОЈЕВИЋ, брат кнежев РАДОШ ОРЛОВИЋ, сердар ШУЛОВИЋ, сердар МИЋИЋ, сердар ЂУРАШКО, капетан ВУКСАН,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Два Црногорца на коњима, а позади наступа фијакер, где се на горњем седишту завалио један црногорски генерал, а на доњем седи његов ађутант... — Заиграће мечка и пред твојом кућом! — добаци неки пешак.
Самаре су уступали вишим командама и угледнијим личностима. Прича се да је црногорски генерал простосрдачно узвикнуо, када је видео једнога нашег књижевника: — О, драги пријатељу, ако вама нећу дати
— А зашто није доша право, да се ижљубимо и попијемо братски... Дедер натегни! — говорио је простосрдачно црногорски командант. Опет онај са чашом вина. Узех чашу и прогутах неколико гутљаја, па се обазрех где да је оставим.
Он уђе први. — Здраво да си, брате Србине! — ускликну срдачно црногорски командант, с муком се придиже, и поче да цмаче нашег команданта. — А и ти момче, здраво! — и са мном се пољуби.
Овде је опет онај црногорски генерал, у пуном господству своме. Говори се о капитулацији Црне Горе... У Подгорицу почињу већ да придолазе и
Говори се о капитулацији Црне Горе... У Подгорицу почињу већ да придолазе и црногорски војници. У малој варошици је понестало намирница. А и трупе српске пристижу са свих страна.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
главни учиниоци догађаја од 1707; пева се баш догађај, од тренутка кад владика буде заробљен па све док не „погибоше црногорски Турци“.
турски у села црногорска, „удари на овце“, смрт и освета јунака; ту се пева о Вуку Томановићу, који је „славни јунак црногорски“, о Лазару Пецирепу, Батрићу Перовићу (Освета Батрића Перовића је извор сцени покајница у Горском вијенцу) и другим