Матавуљ, Симо - УСКОК
Ја одох! Покућанство бјеше покривено дебелијем слојем прашине. Јанко се највише зачуди облику дрвена кревета. Бјеше низак, простран, са високим надглављем, којему
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„’Бро јутро! Здрав’ осван’о, Цуца! Је ли ти се што снијевало!“ стадоше га задјевати. „’Бра ви срећа!“ рече он дебелијем гласом, као из бадња да одговори. „Оно, ушњех да сам у сред Цеклина. Студен, цича, пометох се, те ја сврни у вас.
Струку накукуљио на главу, па корачаше, да она два једва иђаху упоредо с њим. „Помага ви Бог!“ назва дебелијем гласом, као из бадња, и скиде струку. „Ха! сердару!“ повикаше многи. „Добар дошао сердару?“ „Како сте, јунаци?