Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
са собом и неку типично чубурску дрскост у ходу или држању главе, у начину на који је возила своја мала жута кола, »дијану«, оштро и мангупски обесно.
Врати је на косину метала одлучан покрет дланом, који је једноставно приби за »дијану«. Ова се благо заљуља. Из таме тада искрснуше и остали. Неки од њих су држали боце пива у рукама. — Придржите је!
—Можете ли да возите? —Могу... Мислим да могу... И даље дрхтећи, ушла је у »дијану« и покренула мотор. Човек седе покрај ње. Говорио је куда да вози.
Најзад су се зауставили испред омање зграде на којој је писало Амбуланта. Оставили су »дијану« у гаражи и попели се мрачним степеништем које је мирисало на медикаменте до простране собе у неописивом нереду,
— казао је. — Ја лечим. Уз то, ви одлазите одавде, а ја остајем заувек да живим с њима. Зауставила је »дијану« на врху планинског превоја одакле се варош у котлини видела као на длану. Обриса длан о панталоне.