Црњански, Милош - Сеобе 2
Скочио је и грлио га, кроз смех: „Куд се скиташ, дугоњо? Куд нас доведе? Где си, лудаијо? Ето и нас, дике ради, у Росију, твоју. Аха. Аха! Само дај да негде преноћимо!“ Варвара, међутим, није дочекала Павла, као у Темишвару.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
пеленгаћа, Кô што чине друга права браћа, Ни шубара, ни доколеница, Ни црвени убави капица, Ни долама, оне српске дике, Нити тока, јуначке прилике, Нит' о плећи пушак' и гуњева, Ни за пасом убојни ножева — Ништ' од тога, само јад и
Коси својој тио проговара: „Косо моја, негда дико моја, Докле драгог на свету бијаше! Њега неста, моје дике с њиме — Ајде, косо, ајд' и ти за њиме!“ И већ среза и косу повеза, Па на земљу клону украј члана.
Тако седи он у куту, Премишљајућ срећу љуту, А око њег' гле војнике, Пуне оне пусте дике, Сваки с' чини с педи већи, И за царем барем трећи, И бога ми није шала, Често с' чета подизала, Увек беше од те
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Саме виле и јунаци арханђели небесни, поносити, бледи зраци, светле сенке, живи сни. Ту су многе дике старе, ту је многи српски тић, до Душана цар Лазаре, а до Марка Обилић.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нек сину ко Монтекарла огледала, забрујаше звона са наших обала а народ ће вући кола наше дике. Заори се урлик са Бардањиола сиротиње бедне и клисура пустих, заплакаше свака породица гола силна слава са
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
АНЂЕО И ЂАВО (Од К. Саса) Краљ дозива сликар-уметника: „Две ми слике изремечи кистом. Буду л’ слике кисту твоме дике, Облићу те и благом и блистом.
О СТОГОДИШЊИЦИ СИМЕ МИЛУТИНОВИЋА-САРАЈЛИЈЕ (У музику ставио Ј. Маринковић) Осећате л’ струју Поноса и дике, Којом трепте ретки дани И свечани само? — Осећамо, осећамо!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Бокор цвећа Од најлепшег прамалећа; Богом цвећа мирисава, Мирис му је: стара слава! Око њега, дике моје Чиста трака од три боје, Трака вере, миља, нада, Да ће слога свуд да влада! Шта је Српство?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Препадам се с грлом; не гласовито издавах теби хвале с мојим грлом; у моме грлу божије дике не имах, него отворен, зинут гроб би моје грло.
барјаци са златни гојтани и красни венци, великојуначни многи копјаници, златноперјаници и заркулоносци, наше хваљене дике?