Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
(Показује врх сандука.) Пак онда да легним, да спавам слатко! Одите ви! (Узме банке, па броји.) Миа хиљада; екатон, дио, трија, тесера, пенди, екси, епта, окто, иња, дека; дијес хиљадес: трис хиљадес; тесерес хиљадес.
Окто ће екси, дека тесера; ће тесера, дека окто; ће периди, икуси трија. Дио, ће ена, трија, ће трија, екси; ће дио, окто; иња, ена фијуринија, ће тријанда трија крајцарија.
Окто ће екси, дека тесера; ће тесера, дека окто; ће периди, икуси трија. Дио, ће ена, трија, ће трија, екси; ће дио, окто; иња, ена фијуринија, ће тријанда трија крајцарија. Една форинта и тридесет и три крајцара. Е ли тако?
Сад си ми просо сиркјету, три аков по десет форинта, тридесет форинта. У сума: дио - дека ефта, саранда епта; ће ена трианда трија крајцарија, саранда окто ће сарнда трија крајцарија.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
свако вече у кућу породиљину, једу, пију и пјевају цијелу ноћ, кад им се задријема, смењују се, тако да је један дио увијек будан јер се вјерује да се породиља за седам ноћи од порођаја мора чувати, иначе би дјетету вјештице или зли
Осим својијех женскијех послова, као да преду, тку, кувају, музу итд. оне раде и највећи дио пољскијех и другијех послова, које иначе људи раде.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Опћински главари враћаху се зловољни. Конте Пијеро започе: — Чусте ли безобразника? Корпо де дио, да се једна солдатина смије понашати онако према мене, а и према вас!? То није хвала!
Гломазна градска врата отворише се и одонуд јурнуше сточни трговци, пиљари, факини. Велики дио народа с пазара крете се у град.
“ Тај први дио поворке завршаваше кнез на своме Путаљу. За кнезом пристав, Кићун Крцов Залажанин, гоњаше натоварену мазгу.
обузе га чежња за сестром, за ујаком, за пријатељима од дјетињства, за свијем онијем што бјеше саставни, нераздвојни дио његове младости! Зар растати се за навијек! Па то је што и умријети!
дугачак хумак, који заклањаше видик на поље; састраг се ширила увала и бјеше видјети по које дрво; спријед наслућиваше дио поља. Кроз снијег летијаху вране и гавранови и бјеласаше се Ловћен.
Нашли су му врло богату дјевојку. — А ваше је цијело село? — пита Крцун. — Није, али је већи дио. — Је ли колико ваше имање? — пита жена. — Биће колико све наше поље? — Не знам — одговори Јанко смијући се.
Сад, је ли тај Вучетић тражио дио од тога, или бјеше што друго увртио у главу, не знам, тек он, а кажу и гувернадур обиједише и владику у Русији да не
— А да коме ћу? Лани си ми добро погодио све! Кнез одсијече с плећа већи дио меса, па га стави у опћу здјелу, па стаде најлак откидати ситне залогаје и стаде питати домаћина: — Овај је твој, то
налазило на боку старије зграде, и које захваташе, с једне стране, бедемчић, подигнут ради одбране, а с друге, један дио зида новије зграде. Кувар је ноћивао с војницима, којих поњекад бјеше и по дванаест-четрнаест.
Вечераше заједно сви, Јанко, Стијепови и зидари. Јегленисаше добар дио ноћи. Стијепо се смијао и лакрдијао као икад. У зору Јанко изведе Стијепа у двориште и каза му укратко и јасно све.
Милићевић, Вук - Беспуће
страшно и запрепашћено, с очима, пуним суза, убијена стидом, осјећајући понижење свога оца, као да и на њу пада један дио његове срамоте. Кад угледа Гавру Ђаковића, она бризну у гласан плач и сакри лице рукама.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
своју радост, био увијек присутан свједок у свим Дрмогаћиним окршајима са сваким ко је био ма каква власт у селу. Дио његове необичне славе тако је нехотице прелазио и на мене, па сам убрзо постао врло познат међу сеоском дјечурлијом.
Свак је за то крив, па и стари Раде, сваком припада његов дио испаштања, и то своје ваља стоички подносити и дурати. — Ама, људи, шта ће нам стара кљусина, ко ће то џабе хранити?
згледа с двојицом својих пратилаца, па приђе сељаку, рукова се с њим и онда поче, негдје од средине, као да је први дио разговора већ обављен: — Па шта ћемо сад, роде рођени? Оваца, велиш, немаш? — Немам, видио си и сам.
— Јовашу, гребем ти дио матере! — задављено опсова Микан губећи наду у било какву помоћ од брата. — И ја теби двапут!
— Немам, синко, дина ми. Читавог прољећа нисам видила зрнце соли. Ратник поједе свој дио кромпира пажљиво, натенане, пљусну длан о длан, загрли нену преко узаних рамена својом тешком ручердом и весело гукну:
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Ич никога! — вели просјак. — Е, онда ти знаш куд се дио мој ћемер, ено онђе сам га оставио! Пренерази се просјак од чуда шта овај говори, па рече: — Откани се ти мене,
— Имам само плету. — Па можеш ли живјети о једној плети? — Могу, и да ми се неће. Али од ове плете враћам један дио дугове, други давам на добит, а трећијем храним себе и жену.
враћам дугове, то храним оца и мајку; што давам на добит, храним два сина, да и они мене прихране у старости; а трећи дио, дужан сам жену хранити као и себе.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Гостију била читава киша, разноси брашно братија разна. На концу ево сурога миша, и он би дио, а торба празна. Зацвили мишић: Закасних вај, макар ми торбу на поклон дај!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ту смо грдно образ оцрнили и од Бога дио изгубили. КНЕЗ ЈАНКО Боже драги, чудна договора! Били ово ђеца пословала?
Док се једна подиже завјеса, трећи дио од куће отвори. Боже драги, ту да видиш чуда! Ту измиље некаквога пука, то ни у сан никад доћ не може, сви шарени као
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
помињаше само дјевера Шћепана, (јер, као што је познато, Црногорка не смије јавно кукати за мужем) а разумије се да је дио — и то већи — својих суза намјењивала у срцу своме Милуну.
особито према сељанима који би пристајали уз нову вјеру — Јанови преци у осталоме не бјеху зулумћари као већи дио ондашње властеле, но доста човјечни.
У томе је добу збијен већи дио знања и осјећања што ће се доцније развити, па с напором и помоћу његовом, у неким часовима, виде дјеца јасно што ни
Неће ни они бити без душе, говорасмо ми. Али се преварисмо. Ту недавно до’дио је неки стриц Кићунов. Пејо наш кајил, а ми: а ја! Сердару је до образа више но до Станине среће.
запита старији. Ту се подавијај и инади, док најзад углаве да остане старијему пјесма а млађему дио земље за њу!“ „То је једна! Чујте сад другу о Цуцама!“* „Некате љуђи!“ гракну сердар.
А, богами, и вријеме је већ било. Већ горњи дио села кренуо бјеше у сретање, па угледали зар Владику те звона зазвонише на свијем црквама, а пушке грмијаху на све
Он пође задовољан, јер понесе лијепу награду, а остави лијепо мишљење о својој вјештини. Већи дио Његуша бјеше већ пошао са стоком на Ловћен, па и браственици сердареви.
Кад то сврши, повика: „Је ли овако, браћо?“ „Јест, јест!“ Онда он узе први дио да га даде Милићу, а овај ш њим у тоболац; даде други Мијајлу, а трећи себи, па онда редом свакоме друге.
даде друштво по једну леденицу и по јатаган, на дар, а остало све у гомили уцијепише, па ко је хтио могао је откупит дио у другога. Кад тако братски подијелише шићар, узе Милић мјешчић с ракијом и наздрави дружини.
Ако ми не будемо могли одољети, узећемо неколико Граховљана, па ћемо им платити... На, сердару, ово је Јанков дио. Ради ако знаш!“ рече пружајући дукате сердару.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Боже, дај свети дио оному који је на њима био и који није био, Теби се молимо! А што ћу вам даље? Од Бога вам лијепо здравље!...
Класови кô влакови, а снопови кô попови, те ти дио стогове кô царске дворове! На сунцу је вро и на вјетру је вио, те ти насуо амбаре кô цареве куле и касаре!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
рече неправедни праведноме: „Хајде од мене, не ћемо више заједно живљети, и ево ти триста цекина и један коњ, то ти је дио од свега што вам је од оца остало, више ти нема ништа.” Он узме триста цекина и коња, па пође говорећи: „Хвала Богу!
Да су те приповијетке драгоцјени дио онога народнога блага, које је Вук народу Српскоме скупио и оставио, свакоме је познато, а види се најбоље из самијех
Кад су већ били на неки дио пута, зовне он њега нотњо, кад су сви поспали, да изиђе на кувијерту да се с њим нешто договори.
клекну, и један од њих поче му говорити: „Благо нама, господине, кад смо те дочекали и да можемо одвратити један дио од онога великога добра што је био нама твој покојни отац учинио, али не знамо другога начина, него ћемо сви твоја
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
! Кушмељ и Осињача истрчаше у авлију и видјеше — прво што видјеше бјеше најдебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се повио на кулашу, па с натегом извлачи десну ногу из узенђије.
ти кâ да не бегенишеш ово наше вино — рече онај ђачић који га је и дотле задиркивао, показујући на Бакоњин тек начети дио.
Послије ручка Вртиреп предложи да погреб буде одмах, те да се бар већи дио сељака разиђе. На провинцијалову лицу, уз израз: „О, како ми је све то досадно“, појави се још као њеки знак питања,
слушао о Срдару, кога би свакога дана послије подне нестало искрај посленика, а већ не само што свак знађаше куд би се дио, него би се у то доба пјевале пјесме „о једрој Јелици, нашој липој кметици!...
А како фратри нијесу то побијали, и како Брне настави да савјесно предаје ђацима најтежи дио богословске науке, и како се гласно мољаше богу у својој ћелији, тако да се испред манастира могло чути, то оста као
И тако село имаде прилику да позна готово сву родбину Бакоњину. Иако већи дио њих не начини рђав утисак, опет су се сељаци чудили на кога се Бакоња увргао.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
душа, неба ненависник; зло је њему једина утјеха, он се са злом вјечно обручио; злу је жертву принио велику, шести дио небесног воинства: лишио их блаженства светога, у мрачно их царство повукао на без конца мученија страшна.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Преостали дио агенције изгледао је као неко складиште гдје су били без реда истоварени сандуци тјестенине и врећице сумпора, бале
И своју рањавост, и своју злу срећу, и своје проклетство: и у томе лежи један дио нас. И то наш најприснији, најкрвавији дио. Како бисмо га дакле могли не вољети? На концу, сасвим схватљиво.
И то наш најприснији, најкрвавији дио. Како бисмо га дакле могли не вољети? На концу, сасвим схватљиво. Опростиво је што људи воле себе управ онаквима какви
Сад, као да сам се нашао некако осиромашен, као да сам само дио себе, док су остали дијелови расути по бијелом свијету, негдје тамо у дубинама Јужне Америке (а и још другдје, посвуда!
Имао сам осјећај да у тај свој потпроизвод, у те облаке дима, издахњују најбољи дио себе; своје аспирације, своје уздахе, саму своју душу. И био сам зато у неку руку захвалан.
А она ће се за свој дио борити као лавица, и бит ће натезања и кавге и надвикивања, као што то већ бива. Замијенила ју је болничарка из
врсти љепоте моје девојке то предосјећао: миразу те љепоте придонијели су сви остали у породици; за њу је платила свој дио и она лелујава глава са жућкастим коврчама.
То је старост. Лијепа је старост. Средишњи, главни дио живота, његова срчика, његова језгра, сад ми се чине тако неважни, тако небитни!
А добар дио данашње умјетности с највише тачке данашњег развитка човјековог опет силази низбрдо, тражећи своје објекте и материје
) Ма гдје се налазио, ма што радио, један дио свијести стално је водио рачуна о томе на којој се страни свијета налази моје мјесто.
У женама ћеш наћи добре пријатеље и искрене савезнике, боље и несебичније него међу људима. Жене су бољи дио човјечанства.
у суштини дискретне и усукане природе, и поред моје одвратности према свему звучном и вањски ефектном, провео добар дио мог вијека у некаквој вези с „театром”, у широком смислу те ријечи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— припитају га они. Цар се мало промисли, па им одговори: — Ано пошто вас не допаде на дио ниједна, ви ђе уватите — ја мичем све на моју душу!
Ћипико, Иво - Приповетке
” А оно десно, што гледа у мјесечеву свјетлост, големо је, плаво и на крајевима крваво; над њим избочио се доњи дио чела, преко којега су набрекле и испрекрштале се модре жиле.
Не појевши ни трећи дио хране и напивши се само једном, већ је сит. Његови оброци умјерени су, јер се томе од малена научио.
мир на његово биће и душа, упокојена, заборавља на село, као утапа се у топлини и ведрини дана; регби да је и она дио тога дана када се здраво и беспослено предаје слаткој природној безбризи.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Још одмах после рата оставио је горе своја брда и сишао на Косово. Само да га видиш како се населио и изгра– дио!.. Зачудих се овој новости и нагнах коња онамо куда ми пратилац показа.
Ћипико, Иво - Пауци
Стриц Петар знао је зашто га зове. Синовац, по својој прилици, није дуга вијека, а посједује свој дио имања, као он и брат, па кад би био у његовој кући, што наговором што другим којим начином, пало би имање у руке
Још би то прегорио некако, али како да се ливада подијели? Никин дио с његовим је у једном комаду срце земље м заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?
— Слушај ме! — трже га из мисли газда. — Примакни се ближе да ти кажем што треба да радиш! Купи сестрин дио, и онај дједа му и бабе по мајци. —Немам, господару, новаца... —Чекај, будало! Не нагли!
Стаоац се диже са столице, а и жене се примакоше. — Нове су, — опази писар. Часом ћуте. —Дајеш ли то за мој дио? —прекиде ћутање стари. —Јок !... Гдје је то? — преврну Петар. —За сва три дијела дајем оволико.
Дакле, ви продајете Петру Смиљанићу покојнога Рада ваше дијелове оставштине покојнога Ника Смиљанића, и то сваки свој дио за двадесет и пет талијера. Је ли тако? Добро је!
Послије неколико дана посла газда свога надстојника Васу нека селом пронесе глас да би газда купљени дио покојнога Нике продао, да испита што ће људи на то, коју би цијену ударили.
ових земаља покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи. Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као бравче...
Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио запао; могао би тај дио бити о себи. Тако би се ливада, дубрава, оранице морале раскомадати као бравче...
Наумио је тако да прекрати један дио пута прије но што ће кући, а и заморен је толиким ходањем и несаном. Закрета из улице у улицу, сјећајући се мјеста
— А да, упутисмо се из приморја лицем на Туциндан нас двојица, а у путу стигосмо тројицу из другога села, те неки дио пута бијасмо заједно. Разговарали и шалили се... као угријало божје вино, било га и сувише.
Кад кући дође, насмија се туробно кад га старији син упита: — Гдје си, ћаћа, био?... Што од куће бјежиш? Остали дио дана просједио је код ватре, пушећи лулу за лулом и разговарајући испрекидано са женом и мајком покоју ријеч, која би
гадно ... и, видивши да је газда добројио, упита га: —Је ли доста? —Није овдје, брате, шт пети дио! — узврати газда. —То је све што имам! — говори Раде. — Молим те за остало причекај. Прими! Не гони ме!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Чету купи Перовић Радуле, с њоме иде право у Бањане, у Утес је планину до’дио. Ту ми стаде три бијела дана, право гледа Гацку пространоме, док угледа на коњу Турчина.
зашто, ак’ м. ако), афереза (’вако м. овако, ’нако м. онако), синкопа (до’дио м. доходио) употреба номинатива место вокатива (да би се добио један слог мање, нпр.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Ћопић ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ Садржај ПРВИ ДИО 2 И 3 ИИ 6 ИИИ 11 ИВ 14 В 18 ВИ 23 ВИИ 28 ВИИИ 32 ИX 34 X 37 ИX 41 XИИ 45 XИИИ 49 XИВ 52 XВ 57 XВИ 60 XВИИ 65 XВИИИ 69
ДИО 97 И 98 ИИ 101 ИИИ 103 ИВ 106 В 109 ВИ 112 ВИИ 114 ВИИИ 118 ИX 122 X 125 XИ 129 XИИ 134 XИИИ 138 XИВ 140 XВ 145 XВИ 148
РАНО ЛЕТЕ ПРВИ ДИО И Из густа љескара на ивици Прокина гаја, јави се глас кукавице: — Ку-ку! Ку-ку!
— Е, сад је све готово! Да је био дан, испод тога огромног товара, видјеле би се само магарчеве ноге, дио њушке и једно уво које је вирило кроз рупу на географској карти, и то баш негдје између Бихаћа и Травника.
Николица је дијелио своју порцију с кујом. Жуја једино није хтјела да једе лука, само би омирисала свој дио и оставила. — Боји се да не поквари њух — тумачио је Стриц. Јованче је праведно дијелио сву донесену храну.
Јованче је праведно дијелио сву донесену храну. Кад би сваком дао његов дио, питао је: — Је ли право, дјечаци? — Право је!
— Боље је да не говоримо — предложи Мачак. — Ја бих овдје сакрио главни дио своје радионице, оно што ми баш не треба у логору, а буде ли много дјеце знало за пећину, брзо ће се чути и у селу.
А шта ли ће нам донијети то ново прољеће, прољеће хиљаду деветсто четрдесет прве године? ДРУГИ ДИО И Тешко и споро наилазило је неко хладно и тужно прољеће. Све више људи из села кретало је у војску, у резерву.
— Овдје ушла, овдје изишла, пази ти ње. Добро је што ми је шешир висок, па му је горњи дио био празан, иначе — оде глава. Усташе и тога дана остадоше кратких рукава.