Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У сусједству наше куће, преко уске уличице, имао је свој кућерак с обућарском радњом ципелар Егидио. На прозорчићима црвени геранији у лименкама од рајчице, а за кућицом мало неравно каменито двориште, у коме су под
Ето, за мене је у дјетињству у том дворишту лежало недјељно поподне; одатле се оно ширило по цијелом свијету. Егидио је дошао, прије много година, још сасвим млад, као тромбониста у једној прекоморској оперној стагиони, у оближњи
У једном дворишту Егидио је спазио на балатури танку црномањасту дјевојку са живим црним очима. (А није ни слутио како ће се нагло раздебљати и
Ђордано Бруно, најстарији од мушке дјеце, у кога је Егидио полагао много нада (а мислим да су у његовом протестном имену имали неког удјела и брадати либерали из дједове
Недјељом послије подне Егидио би се каткад сјетио свог тромбона и стао дувати у њ. Због тога су избијале дуге распре, јер је то дједу реметило
Због тога су избијале дуге распре, јер је то дједу реметило поподневни сан. Спор је најзад нагођен тако да Егидио није смио свирати прије него би са фратарског звоника откуцала четири сата.
Бакица би изишла на прозор. Егидио би начас прекинуо, устао на ноге и с церемониозношћу поднапита човјека широким размахом шешира одао пошту баки.
— Здраво да сте, Егидио! — махнула би му она руком с прозора, као што одабраница у арени махне из почасне ложе свом тореадору.
— Забављате се малко свирајући, је ли, Егидио? — Ето, племенита госпођо, да утучем вријеме!... — Свирајте само, Егидио! Само ви свирајте!
— Забављате се малко свирајући, је ли, Егидио? — Ето, племенита госпођо, да утучем вријеме!... — Свирајте само, Егидио! Само ви свирајте!
Највећи пријатељ глумачке дружине, њен заштитник, покровитељ, у неку руку повјереник и заступатељ у мјесту био је Егидио. Током толиких година као да је сасвим био заборавио своје поријекло и своју земљу.
У магази се по цијели дан куцкало, кројило, лијепило. Главна личност у свему томе био је Егидио. Чисто је подјетињио у тим припремама.