Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
, и упоредо са испољавањем нивелизаторске улоге турског феудализма, са његовом тежњом да претвори у рају и домаћи привилеговани слој.
кнезови и слободни сењаци, којима је запретила опасност да постану раја, почели су улазити у борбу против турског феудализма и уносити у њу војничко искуство (као хајдуци, ускоци и организатори устанака).
Заједно с овим слојем ступила је у борбу против турског феудализма и црквена организација, јер се она на тај слој ослањала, јер су високи представници цркве излазили из тога слоја.
Тако се захваљујући понајвише нивелизаторској улози турског феудализма стварано и створило јединство целокупног нашег народа под Турцима, које се изразило у јединству наше епике.
краја XВИ века, кад су због све тежих дажбина отпочели стални покрети против турске власти и кад су се против турског феудализма због његове тежње да привилеговани домаћи слој претвори у рају почели борити и сами кнезови, већ створени лик
Спремност сељачких маса да се боре противу феудализма удвостручавала је чињеница што је тај феудализам био „иновјерни“. Друкчије речено, ова типична сељачка буна имала је
Према другоме мишљењу, епске песме је створила господска класа у епохи феудализма, а од ње их је наследило сељаштво, тј. народ.
Еп, и баш јуначки еп, могао је да никне само на земљишту средњовековне културе, он је поезија феудализма. Тим историјским и културним оквиром ограничен је постанак, развитак и распадање овога жанра.
Он је настајао, развијао се и изумирао паралелно са развићем, процватом и распадањем феудализма. Његово даље одржавање, жилавост његове традиције условљени су степеном очуваности елемената феудализма у другим
Његово даље одржавање, жилавост његове традиције условљени су степеном очуваности елемената феудализма у другим историјским формацијама и психичких и идеолошких елемената периода натуралне привреде у другим социјалним
); седмо, устаљеност форме, постојаност стилских средстава као израз властелинске тенденције за одржањем феудализма. Углавном, то је по Кравцову оно чиме се одликовала епска поезија кад је живела искључиво у врху феудалног друштва,
и морал неизменљивости светског поретка све је то служило једном циљу: утврђивању постојећих друштвених односа феудализма, утврђивању господства једне социјалне групе војног сталежа и у првом реду војне аристократије“.