Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, Златна грана, том 1, с. 307. ¹⁰¹ Барјактаровић, М., „Зашто се нерадо помињу нека имена код нашег народа“, Зборник Филозофског факултета, ВИ—2, Београд 1962, с. 235. ¹⁰² Караџић, В. С., Српски рјечник (1852), И, Просвета, Београд 1986, с. 237.
Барјактаровић, М., „Зашто се нерадо помињу нека имена код нашег народа“, Зборник филозофског факултета, ВИ—2, Београд 1962. Беговић, Н., Живот Срба граничара, Просвета, Београд 1986. Бейлис, Б. А.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Важнији је Трлајићев превод Нγма или процвѣтающий Римъ (Будим, 1801). Трлајић је превео дело руског филозофског писца и слободног зидара Михаила М. Хераскова (1733—1807). Херасков је то дело издао 1776.
Хераскова (1733—1807). Херасков је то дело издао 1776. и у писању стајао под утицајем Флоријановог филозофског романа Нуме.
повећи предговор у коме преводилац износи своје педагошке погледе; О самости (Млеци, 1809), превод са немачког дела филозофског писца Ј. Г.
Божидар Кнежевић често даје згодно формулисане закључке својих историјско-филозофских размишљања; у њима има трагова филозофског спекулисања и историјских идеја, терминологија је често стручна и научна, али у њима има врло много личнога, свога,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Па ипак, кад је у Приштини покренут лист Јединство, с културним додатком, па часопис Стремљења, све до оснивања Филозофског факултета, почели су се објављивати занимљиви писци и проучаваоци књижевности, да поменем само најстаријега Вука
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Основну школу похађа у родном месту, а гимназију у Крагујевцу. 1913. Дипломирао на биолошкој групи Филозофског факултета у Београду. 1914. Одлази у рат као резервни официр. 1919.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— О овој Орфелиновој песми ја сам написао посебан чланак: Око једне песме Орфелинове, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, И, Нови Сад 1956, 174—92. Ка свему што сам онде рекао додајем сада и следеће.
163). Први пут објавио др Владан Недић у чланку Необјављене песме Саве Мркаља, Зборник Филозофског факултета, Београдски Универзитет, Бгд 1959, ИВ—2, 415—24 (в. стр. 421). О песми В.
164). И ову песму је први објавио др В. Недић у чланку Необјављене песме Саве Мркаља, Зборник Филозофског факултета, Београдски Универзитет, Бгд 1959, ИВ—2, 422—3; овде је наслов песме нешто скраћен. Поводом ове песме В.
— Милан Токин, књижевник и некадашњи библиотекар Филозофског факултета у Новом Саду, још је знао како се песма певала; тако ми је, године 1953, уз Токинову помоћ, Мирјана Михалек,
Задужили су ме најразноврснијим обавештењима и помоћи сем тога: пок. Милан Токин, књижевник и библиотекар Филозофског факултета из Новог Сада; академик др Никола Радојчић из Београда; др Марко Малетин, пензионисани управник државне
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Кад прођох једном поред његове зграде, завирих унутра. На црној табли, у атријуму зграде, приметих списак предавања филозофског факултета. На њему су биле набројене све његове катедре, једна од њих привуче моју нарочиту пажњу.