Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе... Вода је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио души. Он се подними на лакат и загледа у ону белину... Месец се појави и осветли водену површину.
Милићевић, Вук - Беспуће
И навикао се касније, као што се човјек на све навикава. Послије му је годио онај студени дах који је провејавао кроз замрзлу кућу. И он у њој замираше полако.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(а коме данас нема трага), штампао је, срећом, и ову песму Козачинскога, чији изразито барокни стил је у толикој мери годио Рајићу да га се није могао, а још вероватније никако није ни хтео, ослободити.
” Очевидно, њој није годио овај живот „теставних руку”, и она се на њега чешће жали. НА СМРТ ЈЕДНОЈ ЛЕПОЈ СЕОСКОЈ ДЕВОЈЦИ (стр. 277).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Бог годио и бог догодио, на тебе се таки санак збио! Кад га виђе, рашта оповиђе, оповиђе јутрос на подранку, кад сватови мисле