Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Харамбаша му приђе. — Одакле си? — запита га. — Из Херцеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина. — Кад си прешао овамо? — Данас. Препливао сам Дрину. — Ко те упути к мени?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
штокавским, херцеговачким дијалектом, пошто је дубровачко становништво било непрекидно увећавано досељеницима из Херцеговине и Рашке.
Али је ову реформу остварио тек Вук Караџић, пореклом из Србије, у коју су се његови преци доселили из Херцеговине, где су припадали племену Дробњацима. Он је употребио за српски књижевни језик говор западне Србије, језик Јадра.
Од краја ХВ века она се брзо и нагло ширила из области Рашке, Хума (Херцеговине) и Црне Горе у свим правцима. Српске народне песме, створене у овим областима, распрострле су се чак и у области које
на југу од Никшића која одваја херцеговачка племена од Старе Црне Горе; Иван-планина, која раздваја Босну од ниске Херцеговине; преседлина Пролог и планина Динара, које деле западну Босну од далматинске Загоре; напослетку Велебит и Крањски
Неке породице су ту од старине, али је већина становништва дошла из негдашњег новопазарског санџака, из Црне Горе и Херцеговине.
Међу многобројним разликама, које су углавном незнатне, навешћемо оне које су својствене становништву горње Херцеговине и невесињске, гатачке и билећке околине.
споменицима зна се за многобројна племена у северној Далмацији, у приморској Хрватској, у јужној Босни и на југоистоку Херцеговине. Ова се племена помињу у времену од XИИ до ХВ века.
Нови досељеници су пореклом из суседних области, поглавито из Метохије, са Косова, из Херцеговине, од Сјенице, као и из Босне и моравске Србије.
Североисточно су области племена Брда и Херцеговине, рашких племена; јужно су права црногорска племена, племена првобитне Црне Горе, која су остала потпуно или готово
Увећана у току XИX века, нарочито 1878. године, захватала је све више племена Брда и Херцеговине, која смо назвали рашким племенима.
Огромну већину чине досељеници из Босне и Херцеговине. Многи се од ових последњих називају Буњевцима и кажу да су из Херцеговине, од реке Буне.
Огромну већину чине досељеници из Босне и Херцеговине. Многи се од ових последњих називају Буњевцима и кажу да су из Херцеговине, од реке Буне.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
На питање (у Богишићевој анкети) која су права и дужности жене у односу на мужа, један извештач из Херцеговине даје следећи веома карактеристичан, сликовит и језгровит опис: „Жена је своме мужу покорна, тако да на само један
174. ⁶ Станојевић М., исто, с. 51.; Лилек Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 1—4, Сарајево 1894, с. 634. ⁷ Грђић Бјелокосић, Л., Из народа и о народу, Просвета, Београд 1985, с. 205.
614. ¹¹ Грбић, С. М., исто, с. 98. ¹² Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ 4 Сарајево 1894, с. 659. ¹³ Димитријевић, Софија, „Обичаји у личном и породичном животу“, Банатске Хере, ур. М.
318; Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 1—4, 1894, с. 654. ⁷ Караџић, В. С., Српски рјечник (1852), И, Просвета, Београд 1986, с. 361.
202; Тановић, С., исто, с. 106; Филиповић, М. С., „Етнолошке белешке из источне Херцеговине“, у: исто, с. 259. ⁵⁷ Станојевић, М. С.
17—18; Шкарић, М., исто, с. 166. ¹⁴¹ Караџић, В. С., исто, с. 166. ¹⁴² Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 1, 1894, с. 671. ¹⁴³ Караџић, В. С., исто, с. 166; Ђорђевић, Т. Р., исто, с. 22; Беговић, Н., исто, с.
, „Дете у народним веровањима“, Развитак, 12, Бања Лука 1937, с. 337. ¹¹ Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 4, Сарајево 1984, с. 659. ¹² Драгић, М.
69; Ђоровић, Д. Ђ., „Народне гаталице (Гружа)“, Кића, 2, Ниш 1908, с. 2; Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 4, Сарајево 1894, с. 645. ¹⁸ Филиповић, М. С., Живот и обичаји народни у Височкој Нахији, СЕЗ, ЛXИ, 1949, с.
Ђ., Живот Срба сеqака, Просвета, Београд 1984, с. 224—259; Грђић Бјелокосић, Л., „Српске народне игре из Босне и Херцеговине“, у: Српске народне игре, СЕЗ, ИX, СКА, Београд 1907; Миодраговић, Ј., исто, Београд 1914. ³⁶ Ђорђевић, Т. Р.
Леже, Л., Словенска митологија, Графос, Београд 1984. Лилек, Е., „Вјерске старине из Босне и Херцеговине“, ГЗМ, 1—4, Сарајево 1894. Лилек, Е., „Женидба и удадба у Босни и Херцеговини, ГЗМ, Сарајево 1898. Лилек, Е.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Не, не, заиста је крајње време да се пакујем! Био сам са келнерима на ти. Пушио са старцима шверцовани дуван из Херцеговине. Причао о вепровима: изгледа да ће окренути на трамунтану? Плаћао пића непознатим. Прихватао да ме часте.
Пушећи на вишњеве луле домаће производње шверцовану шкију из Херцеговине. Помислих на то шта је све требало да ураде ти часни људи, колики пут да пређу да би се на завршетку породичног стабла
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ЖИВОТ. — Породица Бранковића била је из Херцеговине, преселила се у Угарску пре Велике сеобе, ту добила угарско племство и из своје средине дала неколико црквених
И потврди му дипломе и грб, које је Бранковић сам фалсификовао, дâ му титулу угарскога барона и утврди у наследству Херцеговине, Срема и Јенопоља.
Римске Империје, војводине св. Саве, Црне Горе. наследног господара Херцеговине, Срема и Јенопоља, и тако даље. У Оршави дигне устанак и када је хтео да пређе у Србију, 1689, »ради цареве користи«,
1848. помаже Аустрију у Далмацији; 1849. закључује са Србима уговор о ослобођењу Босне и Херцеговине. 1850. се разболи, ради лека оде у Италију, где у Напуљу проведе зиму. Тешко оболео врати се на Цетиње и умре 19.
ВУК СТ. КАРАЏИЋ И. ЖИВОТ Породица Караџића је из Херцеговине, од племена Дробњака, и око 1739. доселила се у Јадар, у Србију. 26.
говор народа српског«, »језик орача и копача«, језик крајева где се лепо и чисто говори, западне Србије, Босне и Херцеговине. Своје начело »пиши као што говориш«, он прецизује: »пиши као што народ говори«.
су се малим територијалним повећањем Србије и Црне Горе, стварањем Велике Бугарске, аустријском окупацијом Босне и Херцеговине.
Један од првих писаца из Босне и Херцеговине био је Светозар Ћоровић. Родио се 29. маја 1875. у Мостару. Основну и трговачку школу свршио је у месту рођења.
и 1895. уредио је календар Неретљанин. Од 1895. издао је неколико књига приповедака: Из Мостара (Београд, 1895), Из Херцеговине (Београд, 1896), Марков гријех (Београд, 1896), Крвни мир (Мостар, 1897), Разорено гнијездо и Из моје домовине
Али он се стално развијао и давао све боља и боља дела. Он је дао слику данашње Херцеговине и варошке и сеоске, и православне, и муслиманске, и католичке. Та слика је широка, реалистичка и прецизна.
Србија се готово удвостручила, ослободила целу Стару Србију, већи део Македоније, један део Херцеговине, дошла до врата Солуна, повратила оно велико место које је некада имала на Балканском полуострву.
После католика, у српску књижевност улазе и национално освештени муслимански Срби из Босне и Херцеговине. (Побратимство, песме Омер-бега Сулејманпашића Скопљака, Османа А. Ђикића и А. С.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
како сам коју гдје добио, тако ће бити наштампане у ове приповијетке: биће их из Бачке, из Сријема, из Србије, из Херцеговине, из Боке Которске и т. д.“ (Проглас штампан у Бечу о Сретенију 1852, и разашиљан уз Рјечник другог издања).
21. ДВАНАЕСТ МРВА: За професора Андру Гавриловића записао деветнаестогодишњи приповедач Риста Митровић, родом из Херцеговине. Објављена у збирци А. Гавриловића: Двадесет српских народних приповедака, Београд 1906 (друго издање 1925). 22.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Видите ли, ако Бога знате, колико је мора и приморја, равне Босне и Херцеговине, Арбаније управо до мора, колико је наше Горе Црне, — све је облак притискâ једнако, свуд се чује јека и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „То и ја мишљах, Господару, но не умједох да искажем! Колико је Црне Горе, Приморја, Зете и Херцеговине, крштене душе ту нема, која те не љуби, која не чезне за твојим благословом а не дрхти од твога проклества.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Богу је свеједно: или звонило на вашу или на нашу цркву, пошто су обје његове. 3 Питали Бошњака кад се вратио из Херцеговине: — Има ли онамо земље? — Један дан сам по сахата тражио ђе ћу побити колац да коња привежем.
“ Онда краљ прогледао, и на оном мјесту начинио Дечане. ВУЧИТРН (Војвода Вук из Херцеговине). Приповиједају да је некакав војвода Вук из Ерцеговине ишао с војском на Косово у помоћ кнезу Лазару, па га ту срели
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
оваку књижицу нашијех народнијех приповиједака, али би ми било врло мило кад би ми још коју ко послао, особито из Херцеговине и из Босне и из старе Србије; само молим свакога који би их писао да он не поправља ништа, него да пише управо онако
како сам коју гдје добио, тако ће бити наштампане и ове приповијетке: биће их из Бачке, из Сријема, из Србије, из Херцеговине, из Боке Которске и т. д.
биће их из Бачке, из Сријема, из Србије, из Херцеговине, из Боке Которске и т. д. Књига ће ова особито бити за младеж и мушку и женску, а и стари људи и жене читаће је с
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Вами, пожелани житељи Сербије, Босне, Херцеговине, Чрне Горе, Далмације, Хорватске, Срема, Баната и Бачке, вами и вашим последњим унуком, с горећим и пуним љубави
Од Херцеговине | до Баната, у Босни, у Хорватској, у Славонији и у Сербији народи су весма милостиви и одвећ сродства љубитељи; и што
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Тамо смо срели многа певачка друштва и делегације из Војводине, Србије, Босне, Херцеговине и Црне Горе. Био је то живописан скуп лепих и кршних младих људи и жена, а многи од њих имали су на себи народну ношњу
Тамо смо срели многа певачка друштва и делегације из Војводине, Србије, Босне, Херцеговине и Црне Горе. Био је то живописан скуп лепих и кршних младих људи и жена, а многи од њих имали су на себи народну ношњу
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
на малим парчадима хартије, у којима погранични начелници (понајвише ужички и чачански) јављају како многи бегунци из Херцеговине и Босне прелазе на српско земљиште, како се та сиротиња пати и пропада, како Турци на нашу границу итд.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
С друге стране, код Срба у западним крајевима, пре свега оних у Републици Српској (на територији бивше Босне и Херцеговине), на делу је јака тенденција да се учврсти културно јединство Срба, што значи да се смањи ионако невелике разлике у
Следи књига "женских песма" из Херцеговине (1866), које је сакупио Караџићев сарадник и помагач Вук Врчевић, а Вук Караџић их је пред смрт припремио за штампу.
Остављени у потпуности сами себи у дубини поробљене земље, после турске окупације Србије и Босне и Херцеговине, хајдуци организују чете од по десет до четрдесет герилаца.
веку после турског освајања Србије и Босне и Херцеговине. Једно од најбољих, најубедљивијих и тачних објашњења, како о социјалној тако и о историјско-политичкој појави
Рођен у селу Тршићу код Лознице у породици која се у првој половини 18. в. доселила из Старе Херцеговине, Вук је у детињству и младости стекао изванредно познавање језика, поезије и обичаја простог народа.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
на граници Србије и Босне, где је живела породица Бошка Перчиновића, досељена једну или две генерације раније из Херцеговине.
Затим, жене официрске се с мужевима својим пребацивале од турске Босне и Херцеговине до аустриске Пољске, од Мостара до Беча и Кракова, оне су дакле биле нека врста објекта за репрезентацију монархије, и
” Био је стари господин Аврам некада велики трговац и морепловац, давним пореклом из Херцеговине. Један од оних старих бачких насељеника Херцеговаца који су водили трговину без дућана и тезге, возили робу ситним
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
7 Песме о ускоцима Назив ускоци добили су они људи који после пада Босне (1463) и Херцеговине (1482) нису хтели да остану под турском влашћу, него су пребегли у Хрватску и Славонију.
То су људи који су из Босне и Херцеговине — због тешког живота под Турцима — ускочили на млетачко земљиште и узели видно учешће у два млетачко-турска рата: у
Првом су се чашом обредили, ал’ ето ти од Херцеговине а на име Шарац-Махмут-аге, с њим поредо старац-Мердан-аге и за сваким по тридест Турака; на селам их Осман дочекао, и
коју бесједио, пред двори му свати дојездише, ђувеглија ријеч приватио: „Мили тасте, Виде Маричићу, моји свати са Херцеговине! Потегли смо на бога и срећу, а по твоју шћеру Љепосаву“.
Јукић и Мартић (Народне пјесме босанске и херцеговачке, 1858), Богољуб Петрановић (Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине, 1867, 1870), Коста Херман (Народне пјесме мухамедоваца у Босни и Херцеговини, 1888, 1889) и др.
Ерцег Степан (Стјепан Вукчић Косача, херцег од св. Саве, господар Херцеговине од 1435. до 1466. године), „иако је живео пола века после косовске битке, опеван је у народним песмама као косовски
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
синџира, костур од дрвена седла, пола колске руде, а све то покрише издераном аустроугарском зидном картом Босне и Херцеговине, коју је Мачак нашао на школском тавану. — Е, сад је све готово!
Дјечак се покри једном врећом и картом Босне и Херцеговине, а друга врећа, прострта под њим, учини му се као најмекша сламарица на којој он убрзо потону у дубок млинарски сан.
Кад га мину први талас раздраганости, тек тада се сјети да погледа шта је са Стрицем. Испод карте Босне и Херцеговине чуло се шумно стругање и читава територија одизала се и спуштала у ритму Стричева дисања као да то доље, у подземљу,