Употреба речи ика у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

ПОЗИВ Рођена куцо, врати се кући, нећу те више, никада тући! Моли те, куми, тужнога лика Вребалов Ика из Ердевика.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Ја сам дворски сат! Цик-цак! Згађен, Ђорђе гурну сто на њега, а овај побеже под суседни сто. Кафеџија Ика притрча, ухвати га за врат и, као мачку, избаци кроз врата његову вриску, дуже постаја на отвореним вратима, па,

Кафеџија Ика, гурав и ћосав дугајлија, уплашен песмом забрањеном од власти, поче да запомаже и моли да певају другу.

Његову вику нико не прихвати. Кафана и дале трешти од забрањене песме и удараца кривих ножева о врата и столове. Ика разноси ракију, збуњено и усиљено се осмехује, и у ходу наставља да виче: „Јечам жњела Гружанка девојка...

— Газда-Ђорђе, војска отишла у Прерово! Сад ми је човек јавио. Аћим подигао буну! — дрма му раме Ика. Ђорђе једва подиже главу, гледа га из даљине, празно. — Јесте. Човек из власти ме известио да је Аћим подигао буну.

Остали су се мало опирали, па се и они с пијаним лаконоћавањем извукоше напоље. Ика поможе келнеру да покупи чаше и приђе Ђорђу да наплати рачун. — Ноћас ништа не плаћам.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А они се тамо досећају. — Помакни се, — веле јој — жено, прекрсти се: све те то Ика преварио. Куд се црква преноси!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности