Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше. Шума је пуна топлоте и звука.
Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност? Знаде ли да испреда замку? Ко зна. Али је немоћан да се уздржи имало, да малакше и за тренутак.
Знаде ли да испреда замку? Ко зна. Али је немоћан да се уздржи имало, да малакше и за тренутак. Тако тај мали артиста испреда жудно из својих груди, из срца, из болног и магловитог сна и воље за стварањем.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дуге зимске ноћи испуњене су приповедањем о чудима и недосежним лепотама: Тако се из ноћи у ноћ испреда паучина стричевих прича, пада по њима прах зимских мјесечина и тајанствено се искри зрње смрзнута снијежног
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тако је то ишло све док се код нас није унајмио у службу Велики Јово. Онда је почела да се испреда велика прича око нашег поредовничког млина, која је допрла чак и до дједових ушију и погасила сјај око његовог
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Крсна слава, Марковдан: софром тамјан (тамниј бива око углова), а свијећа перасто жут заперак испреда; гости сједе, причају (политика тема је), згледају се, шапућу (неко се и прекрсти); кључа шљивка: титрају пламенице
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А млин се врти, пева и бруји, бескрајну пређу испреда вредно, намата клупко, огромно сиво, на њему има столеће једно.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Неко је са мном! Срце бурно куца... Из мрака ноћи тихо се испреда Сенака облик, тканина одела И рита њиних. Ноћ постаје бела К’о велик покров.
Младости повест ипак се испреда Кад пролети жбун и старо дрво које, Позната стаза, вијугава, бледа, И драга места што жалосна стоје, И успомене
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
нечега митолошкога на себи већ и по томе што је под носем имала бркове као деветнаестогодишњи младић; Хезис, она што испреда конац, необично је одговарала мојој средњој тетки, јер је она и у животу умела не само да испреда него и да мрси
Хезис, она што испреда конац, необично је одговарала мојој средњој тетки, јер је она и у животу умела не само да испреда него и да мрси конце; а Атропа, она што држи маказе да одсече дужину века, моја најмлађа тетка, била је кадра и иначе