Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Колико је морала бити раширена и далеко ван свога првобитнога круга најбоље сведочи околност да се, са испретураним строфама и ситнијим изменама, налази и у књижици Славонѕке варошке песме, Загреб, ѕв.
1841. Тако проширена песма штампана је и у Забавној песмарици Јер. О. Караџића Бгд 1854, 211—2 (са испретураним последњим строфама) као и у двема новосадским Песмарицама (1862, 1868) на стр. 2, скоро без икакве измене (у ст. 2. м.
ни знао да је Стеријина, пошто је песма у њега непотписана —, па је тако од пет строфа штампао само четири, и то овим испретураним редом: ИВ, ИИИ, И, ИИ.