Употреба речи избрбља у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Ако, ако... Добар је то човек. Бар Црна Бара није за бољег сазнала! — Добар јест, ама није свима! — избрбља Иван. Маринко упиљи у њ. — А коме то није? Иван махну руком. — Мани се, славе ти!...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Шта је то, море, било ? Стојан дотрча к мени као луд... једва ме пусти да ручам. Ваздан ми избрбља којечега... Је ли ово доиста од камџије? запита он? пришавши ближе Гојку, разгледајућу дугу, црвену масницу.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ Он ућута. У бесу који и најразумнијег човека може да ошамути, умало да не избрбља којој је лепотици Абдере учинио своју галантну посету.

„Е, баш да знате!“, избрбља се непромишљено, „све сам то тачно знала“. Начиних забезекнуто лице. „Њихови састанци одржавани су овде код мене“,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности