Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад су се пустили, он се изгуби негде међу дрвима, а ни њу нисам видео... Тек после, кад су се људи почели разилазити, вратио се и он; ал’ она се није
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Правда да ова правила нити су за свакога, нити за свако време. Ко се всегда боји да не изгуби, мало ће кад добити. „Аудацем фортуна јуват: Слободног срећа помаже”, веле Латини.
Разуман човек нити је страшив, нити пак преко мере слободан. Ко би рад да никад ништа не изгуби, мучно ће што добити. Велика је различност с разумом или без разума што изгубити.
А зашто? Беда га знала. А расколник сиромах крепко верује да ко обрије браду сасвим изгуби образ и подобије божје, и не сумња нимало да бог не седи на небу с великом брадом.
Почну појати. Али што магарац зна што је славујево појање? Он каже да кукавица лепше кука. Изгуби славуј опклад, но утеши га пастир говорећи: „Не стиди се, мили славују за тебе је то веђе поштење што се твоје појање
Одјејаније кад се издрпа и издере бацамо га у ђубре; тело које кад остари, ослаби и изгуби сву топлоту крви, иде као земља у земљу: за њих се толико старамо и мучимо, а за словесност, која у нами мисли и која
Праведан и добар човек ако и штетује и све што има изгуби, бог и добри људи неће га нипошто оставити. Усађено је од бога у срце добрим људма да радо желе поштеном човеку у
Ако ли (како се често случава) што има изгуби, ништа му не остаје него срамотно име. Ево један кратак разговор некога старога капетана Рашковића, из Голубића у
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Онда мој стриц немаде куда, него оде у Ваљево, и кад је дошао, Фочић му рекне: „Јакове Алекса је тражио наше главе пак изгуби своју, но ја хоћу опет од вашега оџака да окнежим”.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ако је кмет! Што ти презаш од кмета?... Де, ко изгуби да дâ полоканик ракије — прихвати трећи. — Ама хоће да зановета. Знам ја њега...
Двадесет пет! Двадесет пет! Пупупу! Двадесет пет! Иха, уха, Пупавац! Пупупу!...« док се већ не изгуби ван вароши. Ништа се више не чу за Мојсила Пупавца — а дуго су о њему разговарали људи у доколици својој.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. Станко се задубио у мисли. Њему као да поче мало-помало свитати.
Поглед му се укочи и заста на самим вратима... Сви се окретоше и погледаше. Једна прилика замаче. и изгуби се међ дебелим храстовима... — Шта је? ... Ко то би? — упиташе сви. Старац само прошапута: — Маринко! 12.
На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан... Онда изгуби свест и сурва се с дивана... Крушка му притрча. Прихвати га да га дигне. Чуо је како му нагло срце бије...
Он се копрцао, отимао — не помаже. Она страшна рука стегла врат као што менђели стежу оно што међу њих падне... Изгуби и глас, руке му се узеше... Гледао је само укочено, а ничим није могао мрднути...
Ниједног тренутка не смеш заборавити на овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби. А ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати. Нема тога блага које би могло купити мира души.
А ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати. Нема тога блага које би могло купити мира души. Ивана су жмарци пролазили од ових страшних
Маринко се насмеја. — То је отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједно!... — То се види по теби — добаци му Алекса као из рукава.
Сиромах Алекса поче свест губити. Очи му засенише од сјаја белога дана... Он се изгуби. — Алекса!... Алекса! — викао га је неко. Он отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. — их, Алекса брате!
Хтео би да се отме, али не може... И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... Он изгуби свест... 19.
” Наједанпут осети како засече оштар нож у снагу његову. Он јурну, смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби свест...
— Али, не!... То ми Станко никад не би опростио!... Од мене ће бити доста што ћу припазити на њега да се не изгуби... Једно му само нећу дати! Нећу му дати да оде Турцима... Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!...
Што ми не кажеш? И примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку око паса... А девојка изгуби памет... И нехотице одгурну његову руку, одгурну је готово бесно... — Шта ти је? — упита је Станко.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Али кад се његов глас угасио и рука малаксала, и кад је пошао да се врати откуд је дошао, он се изгуби у мору свог класја која је сам посејао, и у помрчини шума које је сам подигао...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. Па и помоћник се изгуби. Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: — Та да, дабогме...
— Мора бити — рече Арсен — да је Бурмаз здраво мазио! Знаш, јединица му је. Ђеда као да изгуби стрпљење: — Чујеш, ти, море, шта ја тебе питам?... Питам ја тебе: кажи ти мени, милујеш ли ти Аноку? То ти мени кажи!
И попа она одмењује ондје гдје треба писати, извадити крштено писмо, и таке ствари. А учитељ поред ње изгуби и оно мало научног нимбуса, јер Мара сврши све научне послове као и он.
Бакље просуше још јачу светлост на залеђене прозоре. Звоно удари неколико пута. Тутањ се изгуби у даљини, и наново све би тихо. — Ватра! — рече она. — Ватра! — одроворих ја. Наново ућутасмо.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ја јој зато ни десету не верујем. — Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна — вели испраћајући гђу Габриелу, која се изгуби у мраку, проклињући ту »свађу« због које се губе сукње и хозлице.
Као ветар пролетеше улицом и зачас нестаде и кола и коња и момака и девојака: и цвеће и перје и ковиље, све се изгуби зачас у даљини.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Чекмеџијић је немиран, једи се, гунђа, али ништа не помаже. Напослетку изгуби стрпљење, па позове на страну Гледићку. — Молим вас, а шта је са хиљаду форинти?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
лепезу и та сјајна бљештава лепеза од бајонета полети напред као ала; онда се, урнебесно проламајући ваздух са „ура,” изгуби негде у своме летењу да се убрзо опет појави на самој ивици села Б.
И још нешто: као и отаџбину и мајку, човек се боји да је не изгуби, јер зна да би је тек после волео. Дакле не волим нити могу да волим, јер љубав тражи целога човека и поверење, а ја
Онда вода избаци и човека, који пун ужаса, загушен неким ружним криком, замлатара неколико пута рукама па се поново изгуби.
Тек кад уђе до рамена он се наједанпут пови унапред и одмах затим његова се црна коса са широким белим вратом изгуби у прљавој пени таласа.
будите врло опрезни Али официр то и не чу и мало после, пошто одабра војнике, изгуби се у јаругама... Тога дана одред не крену ни стопе напред.
Она сажаљиво отпоздрави па се журно изгуби у оној гомили света шапућући брзо на уво оном човеку уз кога се припијала...
Африка
“ — породица тражила да или ступи у страну легију или да се изгуби у каквој колонији. „Самоубиство није било у питању и, уосталом, у то време не бих био у стању учинити га; ја сам и
Н. је много полагао да се не изгуби ниједан од та три дела деранове одеће. Сада када су постеље биле развијене, и он сам већ у пижами, Н.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
“ Како што изгуби, ђипи, пак опет седне, тако да смо ми околостојећи непрестано мислили, сад ће изданути... Но шта сте ви, господична.
дајте ми того човеку кои можи да изгуби толики новци на овим временом, дајте ми, де! Сиромах Јања, твоју је срећу црно!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Довољно је, међутим, да почне да губи на карти, па да полако сви клисну, да га оставе самог са кирасирима, док све не изгуби. Па да се онда сам самцит, кроз празне улице Темишвара, враћа, кући.
Било му је жао да са њом и новорођенче изгуби, а помисли и то да је боље што је нема. Да га не гледа, у оковима, и да му не виси на врату, сад, кад се решио
Лајтнант Петар Исакович, који је узимао Варвару, видео је само жену, лепотицу, коју се бојао да изгуби, на том верском питању. Он је много, због тог верског натезања, пропатио. Крио се при венчању.
Био је један од Славонаца, у том крају. А кад би се и њему десило да застане, међу баруштинама, па да изгуби пут, за тренутак, Исакович би слушао како кука, на коњу: „Ајме мене – крижопуће!“ Одмах затим присетио би се и потерао.
Божич је понављао, како је тешко погодити године жена, а лако у коња. Коњ, каже, кад зађе у четврту годину, изгуби оба зуба, ждребњака.
Госпожа Евдокија, међутим, додаде, јетко, да је природно да млада девојка, кад упозна мушкарца – капетан као што је – изгуби главу, те и памет да изгуби може.
додаде, јетко, да је природно да млада девојка, кад упозна мушкарца – капетан као што је – изгуби главу, те и памет да изгуби може.
Само, Вишњевски је, као махнит, кад би зажелео неку жену, био готов на то, да не само живот, него и све друго, изгуби.
Павле за покојном Ђинђом не мање от њега, Трифуна, слези пролива. Сам самцит по свиту лута. Зар да изгуби и фамилију и сладост љубави оних које мутна Тиса носи са истога сплава и скеле ко знаје куда?
Изгубише Серби диштрикт белиградски и поараше Турци всју краину, а ни Ракоцаји није боље прошао. Изгуби Хунгарију и оде Турцима, да једе горак хлеб изгнаника и сузом га залива.
Живеће! Него оно лево око. То га брине. Да не изгуби то око. А може бити и других последица тог пада са коња и ударца копитом.
Павле то није знао. Виде још једном Ану, упадљиво младу, и бледу, у том друштву, па се, затим, изгуби у гомилу. Идућег дана, увече, по провидном, летњем, мраку, Павле је успео, помоћу козачког капетана Укшумовича, да
Теодосије - ЖИТИЈА
сећањем на смрт умираше, а од многог и непрестаног поста усахну му утроба, и оболи му са изнутрицом слезина његова, и изгуби сву маст, и тако неисцељиво оболи.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Значи да је Жућо изненада потјерао неопрезног Тошу, а овај, клиснувши уз дрво, изгуби свој дневник. Дневник је био прилично оштећен.
ти је тамо гдје је ђаво реко лаку ноћ, тамо гдје се смркне прије нег сване, тамо гдје чак и пут залута и без трага се изгуби у кланцу иза млина. Идите за трагом псећег кнеза Жуће, то је тамо негдје.
Некад је имао бува, а можда их и сад има. Кад је код куће, радо сједи на чичином рамену, а кад се изгуби, не знамо гдје сједи.
Пророк се изгуби у оној рупи, а ја кренух до Шарова. Сироти пас, добро избубетан, само је цвилио: — Ето, неком смијех изиђе, кажу, на
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
га тражи на небу Сакрије му се у заборав Овај га тражи у трави Тражи га тражи Где га све не тражи И тражећи њега изгуби себе ЗАВОДНИКА Један милује ногу столице Све док се столица не покрене И да му ногом слатки знак Други љуби
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Негде на дну свега, ипак је био страх. Атаман није имао шта да изгуби: њега су већ избацили из школе. А ти? — ћушнула ми се под језик моја савест. Шта би ти могао да изгубиш?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Њу је убила туга, коју време није могло излечити. По све велика несрећа. Господар Софра изгуби десну руку. Катица изгуби утеху, накнаду за неудес среће.
Њу је убила туга, коју време није могло излечити. По све велика несрећа. Господар Софра изгуби десну руку. Катица изгуби утеху, накнаду за неудес среће.
Блудео је тако годину дана, све на једну форму. Вратио се кући, а ниједну није испросио. Отац већ изгуби сву наду. — Шта је, синко? Још ниси ништ’ свршио? Богаљи се оженише, а ти такав момак.
) — водити рачуна о ономе што не сме да се изгуби из вида решт (од нем. Арест) — затвор, хапс рештаурација, рестаурација (лат.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мотао се и пре на Рајни; малне изгуби главу у једној сечи, при утоци Дунава; послаше га затим у Италију, мада га брат ожени, мада је имао децу, мада није ни
крилу, са могућим изненађењима у Вестфалу, признао би да ће имати тешкоћа и да ће, на жалост, морати да невиност изгуби и Насау.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
За тренутак потпуно га напусти лажна ветеранска сигурност — и сасвим изгуби главу осећајући како се враћа у своју школску клупу, преплашен, повређен и узбуђен до крајњих граница.
је на својој значки носио неки важан историјски датум за његову земљу, а Американац име и презиме, да се случајно не изгуби у Европи. Вероватно је био гост неког конгреса или симпозијума. Били су то врло фини, учтиви људи.
неприметном прашином, старци чекају својих пет минута, онај час када неко од занесених возача пребрзо уђе у кривину и изгуби власт над колима. Тада кроз њихове закречене вене проструји нешто налик слатком узбуђењу; мешавина језе, страха.
Није му одавно било толико лепо да после љубави потоне у сан, у ништа, да потпуно изгуби представу о времену. Није стигао ни да се тушира, а камоли да попуши обавезну цигарету. То је, дакле, то!
Понекад се виђају да се договоре око отплате кредита. Никоме не открива да му лева рука покаткад трне и да често изгуби дах. Једног јутра, средовечни бегунац се поново буди у својој старој брачној постељи. Доручак је на столу.
град му је отворено ставио до знања да никоме није потребан; поклонио му је енергију очајника који више нема шта да изгуби. Уметнике не уништава беда; пре би се могло рећи да је за њих смртоносна удобност.
Та мисао је потпуно порази и она изгуби било какву жељу за отпором. За то време мушкараци су обављали свој посао, као да се ради о најобичнијем дрању коже са
Матавуљ, Симо - УСКОК
Шаптало се: — Оно је драго Јоков, кнез његушки, онај што је доста јада задао Вранцезима, што изгуби старијега сина у боју под дубровником, а другога сина у чети!
— настави Стево. Од прве је оборио из пушке једнога, па из леденице другога, па загна јатаганом, те нам се међу њима изгуби испред очију. И то учини, те брзо узесмо и тај шанац, јер наш грлати поп викну: „Ха, црн нам образ, погибе Јоко Драгов!
Најпослије изгуби сан и поче вехнути, а о своме тајном страдању не помену ни владици! Крцун га затече на одмарачи, сјетна, замишљена.
Јанко немађаше мира, јер љубљаше Милицу свом силом своје младе, напаћене и чисте душе, а изгуби надање да ће се она његовом називати.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Чим лирске милине нестане, изгуби се и чаробњачка песничка моћ, разиђе се обасјана магла кроз коју се назиру људи и предели.
У томе је његова предност — увек је на своме, али ту је и опасност да визија, с временом, изгуби снагу, оштрину, свежину откровења.
Пародичност и слободан полет имагинације омогућиле су јаким римама да дођу у погодан контекст, да се изгуби нешто од њихове тежине, и да се, кроз игру речима, дође до песничке игре.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Пошто му је брат свргнут са епископске столице и бачен у затвор, он изгуби место, напусти Ердељ и 1680. оде у Влашку, на двор кнеза Шербана Кантакузина у Букурешту.
децембра 1801. године. Митрополит Стратимировић објавио је народу његову смрт: »Церков свјатаја наша изгуби в њем ученаго и заслуженаго свјашченика, обшчество добродјетелнаго человјека...« БОГОСЛОВСКИ РАД.
Караџићеву идеју, Ђуро Даничић писао је 1847: »Но у данашња времена ријетко може ко постати књижевник, а да не изгуби много од своје народности, особито у нас Срба, — па и с ову и с ону страну Саве.
Како народ изгуби те три светине, он изгуби и своје име.« Схватајући тако народне обичаје, он их је још врло рано почео прикупљати, и
Како народ изгуби те три светине, он изгуби и своје име.« Схватајући тако народне обичаје, он их је још врло рано почео прикупљати, и то опет по савету Јернеја
Тада дође у Турин, престоницу Пијемонта. 1859. пресели се у Флоренцију. Око 1861. године потпуно изгуби вид, који му је био ослабио у млетачком тамновању. Дочекавши да доживи 1871.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он се трудио да не мисли ништа. Тек само једном натисну му се мисао: „Куда ја то, до ђавола, идем?“ и изгуби се у оној ломљави и метежу.
зачује се још једном испод прозора његово кашљање или како одздравља својим погрјешним нагласком, и све се то наједном изгуби и у кућу се враћа стари мир.
И обоје се осјећаху тешко и неодлучно у часу кад се морадоше растајати. Кад је изгуби с очију, он иђаше лагано, с обореном главом, с очима пуним њезине слике, с ушима пуним њезиног смијеха и ријечи.
гласом него прије, без икакве промјене у расположењу и без веселијег израза на лицу, и затвори лагано врата за собом и изгуби се.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
26. Де си, Микле, де си сада, Куд се деде и изгуби? Какви тебе јад савлада? Да л' те дивљи злотвор згуби, Да л' те дегод жива крије? — А све једно, тебе није! 27.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Одгунђа стриц како баш ни „мјесечари“ нијесу богзна колико паметнији од пијанаца па се брзо некуд изгуби. (— Оде да спава — примијети Петрак.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
А знаш где живиш, и знаш како се име у овој земљи брзо изгуби! Хасанагиница се држала обичаја... ХАСАНАГА: Па јој до тих обичаја стало више него до рањеног мужа?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— А ти, газда, чекај; ето мене сад, одмах... — Е-е-хеј! — растегну он весело и изгуби се у ноћ. Стојан као да се уплаши од његова нагла одласка, јер се и он брзо диже и пође за њим, али се опет врати,
Иди. — Ех, љутиш се ти! — потврди он удивљено и, пребацив мотику преко рамена, оде. А кад се он изгуби, она брзо, силом и, као бранећи се од нечега, окрену се и узе мотику, да опет продужи копање, шапћући у себи: — Лаже
Цела је земља влажна и мрка. Покаткад пролети јато гавранова, али не гракће, већ само шушти и брзо се изгуби у мрку даљину и маглу. А магла се полако и развлачећи диже... Јесен. Да, да! Али тада не беше јесени.
А на главама им велике, топле шубаре. Сваки с обе стране води по неколико унучића, пази да се које не одвоји, изгуби, и ућуткује их кад се посвађају међу собом. Још издалека замирише тамјан.
“ Па једва ако се изгуби у јеци звона и прангија што једнако напољу грувају, те се смрзнута и гола земља потреса. Нафору никако да добијем
— Ја? Ти? — трже се и зарадова. И на његовом, не сувом већ подбулом лицу изби осмех, радост; али се то брзо изгуби. Обузе га стид.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Још се изрече те каза како му је цар рекао да, ако је изгуби те дође у цареве руке, никад је више неће имати. Послије вечере дуже разговараху, па онда њему и оцу намјестише ту да
Онда се бербер не би нако патио. Тако су се они туде разговарали до пред зору. Кад се зора указала друштво се отален изгуби.
Ђаво рече: — Кривда! И тако добри изгуби стотину цекина. Али се опет окладе у другу стотину, па и у трећу, и по осуди ђавола који се различно претварао и пред
Али се опет окладе у другу стотину, па и у трећу, и по осуди ђавола који се различно претварао и пред њих излазио, изгуби добри све три стотине цекина, па потом и коња. Онда рече: — Хвала богу!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ено сте ми и перо забацили. СОФИЈА: У фиоки је. Оставила сам га да се не изгуби. МАКСИМ: Тако. Тражим, да полудим. СОФИЈА: Зашто ме ниси питао? МАКСИМ: Дакако!
Зар нисте чули, да је човек човеком... МАНОЈЛО: Само через разумну душу. ДОКТОР: И мој разум да се изгуби? Ко је улазио у собу. ИСАЈЛО: Нико, него нам је један човек казао да се неки провлачио кроз прозор.
) ИСАЈЛО (Манојлу): Видиш, како смо га забунили. Мора да ућути. МАНОЈЛО: Опет је добар човек. други да изгуби разум, изео би се од муке, а код њега је свеједно, или имао разума, или немао.
А, ово треба да престане. Новац је у кући ватра. Немир, брига, неспавање, јесу сљедства овога. Ко оће да изгуби спокојство, нека само новаца зежели, пак ће му се намера испунити.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
певуши му значења скровита, А напев зујањем злате ројеви Пчела што биле тело су Мелисе — Па прекид траке, напев изгуби се... Године твоје, неки бројеви Неповезани у читко сазнање: И мрак у мени твоје је имање. (20.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
да купи картоне за Швајцарску, а успут му каже да се нигде не миче из кафане „Гранде Ориенто“, иначе ће начисто да се изгуби јер не зна ни једну реч ни једног страног језика на свету.
Систем Ивица и Марица. Читаву ствар ћу једнога дана, ако не и раније, патентирати под шифром „Како да се човек не изгуби у животу и ти фазони“.
Нико, наиме, не сме да се поџевеља са својом мачком; јер, ако је случајно изгуби —кога ће да шлепује на дочек? Кад смо већ код мачака, дозволите да изведем и једну омању литерарну кристијанију и
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Ја ћу старцу толико лагати, докле најпосле не изгуби разум. МИТА: А девојка?... АЛЕКСА: Она га није ни имала. МИТА: Ја најволим кратак рачун.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Грабљивца тако окупа вир, не стиже јагње, изгуби сир. Смије се бака ведра ко дан, остави облак, и скочи ван. „Унуче драги, сила си, знај! Овамо брзо, руку ми дај!
Мамила госпа ноћника смела на меки лежај, на слатка јела, и најзад мачак изгуби главу, даде слободу за машну плаву, за чанак млека и топли кут, сави се лено под свилен скут.
“ Од тога дана делија стара изгуби славу мудрог лекара, руга се данас и врана с коца какав је лекар Јоца. Чак је и кришом, низ мутну реку, пустио
Таласима, низ поље зелено, изгуби се момче нежењено. Добро знадем путеве дјечака, пошао је у године бурне, да потражи, с четом и барјаком, златно
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сећање је било кратко као мисао, па се одмах све изгуби у шуму топова и кара, топоту коњских копита, звекету ланаца и оштрим командама.
— Море, зар им је стало до јела сада! Лево крило се изгуби у једноме кукурузишту... Наскоро се појави на оној другој страни. Пред њима је сада ливада, те војници застадоше.
Али остали одмичу, већ су близу обале и нагло се стрмоглавише у реку. Строј се изгуби... Запрашташе бомбе и прашина се диже око непријатељских ровова, одакле се помолише беле мараме.
Али за кратко време. Наилази батаљон из резерве, прима заробљенике и њихову имовину. Стрељачки строј наново крете и изгуби се у шуми. — Нека командир пете батерије креће одмах! — зачу се оштар глас команданта дивизиона.
Ројеви челика су пиштали око главе онога несрећника који је бесомучно бежао. Али нико га не погоди и он се изгуби међу кукурузе да јави страшну вест. На нашој обали је весело расположење.
Сунце се изгуби међу шеваром и свеж ветрић пирну са Саве. Отворених уста дишемо. Али је још видно... Рајко јечи и вапије за водом.
Звезда једна прелете преко неба, па се изгуби у мрачном понору. — Сад је неко умро — рећи ће један од војника. — Камо да је само један...
“... па Радојку на надлежност. Ето... Хајд у здравље! — и изгуби се иза шаторскога крила. АЛАЛ ТИ ВЕРА, ТОБЏИЈА Легли смо обучени један поред другога и покрили се танким ћебетом.
— Кад ће почети? — У глуво доба, кад почну мртваци да излазе. Али морам да идем да одредим улоге — и он се изгуби иза шаторског крила. — Ето, по цео дан смишља, и због тога је код нас увек немирно.
Једна њихова батерија у галопу наступа друмом, дижући као вихор облаке прашине, па скрете надесно и изгуби се у шуми. А над шумом блескају шрапнели једне наше батерије.
Зађосмо у једну шуму и ту остадох ја као релеј. Они замакоше, изгуби се топот кона и у глувој ноћи стајао сам ја сам, као кип на коњу, у пустој шуми.
— Врати се на Саву, онда се окрени на југ, и терај, терај, терај, па ћеш право на Бањицу. Она глава изгуби се испод арњева и кола зашкрипаше. Хтели бисмо до Калемегдана. Кнез-Михаилова улица пуста.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сад право из школе« помисли он и подиже напред своје велике сањиве очи. Беше већ ушао у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком, издизаше мало у страну од сеоског пута..
Од тада му Гојко изгуби траг, и ево сад му би суђено да га види у пуном сјају господства, у положају од кога и сам по мало зависи.
тужно за погрбљеном старицом, која се, ослањајући се на дугачак штап, удаљаваше све више и више, док се сасвим не изгуби из очију. XИИ Прва писарева похода потом не учини на Љубицу такав утисак као последња.
а пред очима јој тако светло, тако лепо, чаробно... Не прође ни месец дана, а она већ изгуби памет и предаде се сва срцу, да је оно води... Та она је тако срећна, тако срећна!...
А ја... ех!... — Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде ?... Него тако... изгуби здравље... — Здравље!... А што ће ми сад здравље... коме оно треба?... Њему... је ли ?... — Теби, синко, и нама...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Јест, изгубићеш друго око, — плану говорник — па нека оба изгубиш. Ништа то није да једна жена изгуби очи за овако велику ствар. То је срамота! Мислиш ли на добро и срећу своје деце?
сам из Србије донео тамо нешто мало мисли и нешто мало отрцаних идеала, што их наследих од старијих; али се и то мало изгуби у тој земљици, и ја се, као хипнотисан, предадох слатком дремежу, па ми то поче годити.
Јавно мњење доби сатисфакцију, а ниједна се више песма младог песника не појави. Он се негде изгуби и нико за њега ништа није могао сазнати. — Штета, млад човек! — говорили су. — Па и није био рђав човек.
Научник се борио, борио, па се уморио. Савлада друштво и њега, савлада га ради угледа свога, а научник се изгуби некуд. Нико о њему не чу ништа више. — Жалим га, грешника! — сажаљевају га. — Није онако био рђав.
Та грозница трајаше док се и млади сликар не изгуби, и опет уморно друштво, после толике борбе да беду од себе уклони, продужи своје слатко дремање.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Господин Мојсило оде у С., добије податке који су му били потребни, али изгуби памет... заљуби се. Зорка учитељка није му излазила из памети. Он се врати у своју резиденцију, али други човек.
Стаде да му се навлачи нешто као провидан облак пред очи, застаде му нека тежина у мозгу и грудима, цело тело изгуби ону обичну еластичност и покретљивост, клону и постаде млитаво.
док чита који одељак, он га тако лепо разуме и зна као и своју математику, али чим пређе неколико одељака, већ изгуби сваку свезу и ред у догађајима и лицима.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Нема хлеба, нема Цице, Па како да човек не изгуби живце! А лепо јој је рекла: „Пожури, није далеко; Пази на трамвај, окрени се на све стране; Данас немој куповати
Не стоји ваљда још у реду? Све пекаре су одавно затворене... А ето, ни од корова нема Цице, Па како да човек не изгуби живце! Можда се оклизнула, па пала... Можда је заборавила да Мити каже: Хвала. ...
киша — сад у влази Нешто прадавно надолази : Ветар дува, а детелина Узвраћа, мокра и нȅједина; У незнању — ко кад се изгуби траг — И сумрак се зачео благ. НОЋ ПОСЛЕ КИШЕ Ноћ после кише. Помало ветра.
Једино су криви занимљиви, Па накривите се зато и ви! ЧОВЕК И ЗВЕЗДЕ Шта човек треба да учини Кад се изгуби на пучини? Прво нека утврди где је У односу на сазвежђе Касиопеје.
У такву вечер, између брда, Преплашен и нем, као звер, Крапинац један изгуби смер Оставши сам, без свог крда. Гладан, попе се на дивљаку Али не нађе воћку никакву! Зашто? Откуда? Како то?
Некад сам са њим била срећна, А онда — целу ствар однесе враг: То се десило оног пролећа Кад му се изгуби сваки траг!” „Нас три смо јутрос, у освит сунца, Ухватиле вечног бегунца У кафани „Последња шанса”.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Жали Иван брата јединога: жалије му војводе Уроша но обадва да изгуби сина; жалије му војводе Уроша но сву земљу што је изгубио; жалије му војводе Уроша него очи да је изгубио, — дâ би
пута; да подстрижем што је предугачко, да одлијем ђе је препунано; да прегледам у младежи зубе да се ружа у трн не изгуби, да не гине бисер у буниште; — и да раји узду попритегнем, е је раја кâ остала марва. Па сам чуо и за ваше горе.
Мож обисти кад што хоћеш причат: кад причању твоме покаже се ствар сасвијем противна пред очи, сласт и силу изгуби причање, ум се смути, а језик заплете, — чешће не знаш што си хтио рећи.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Добро, добро. И не могући да издржи, док не оде и не изгуби се на капији, сав срећан, понизан, чистећи око себе по својим хаљинама, а нарочито ципеле, и намештајући јаку око
плачног, прекорног, што га је дотле гонила, да се толико пред њом понизи и сав открије у свој својој наготи и тиме изгуби у њеним очима све што је имао и брижљиво чувао. Софка поче осећати јак, тежак бол. Чисто се покаја.
А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте! И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима. Али о томе Софка није имала када да мисли. Брзо се она прибра, диже.
Жене одахнуше. Знало се да више неће силазити, већ ће, ако му што треба, одозго наређивати. Он се изгуби горе у осветљеним собама. Сигурно је прегледао постављене велике, округле софре.
Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни. Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних а негде и напуклост и отвори од врата и прозора. Све постаде мекше, топлије и утутканије.
— отпоздрави га Софка и оста светлећи, док се он, одударајући од алата, и нијајући се на њему сигурно, јако, не изгуби на капији.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Твоја сабља а моја глава. Радији сам да моја глава умири свађу, него да ради ње изгуби их се још...“ „Момче, хоћеш ли се заклети да је све тако било.
Дуго је Јанко за њима гледао. Гледао је све док их из вида не изгуби. Адолф се обртао, машући марамом. Кад већ бјеху једва на видику, Јанко замаха капом, вичући њемачки: „Збогом отаџбино.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
), или пренесеног значења (Шапат кућу губи; Да није наде скупа би ужад била; Када орао изгуби крила, онда га и пилад кљују; Болест на хату, а оде на раку), или савети и упути: како ваља живети (Испеци, па реци,
— Зло ни на војску не гине. — Једно се зло из другог снује. — Цић једног чавла изгуби се плоча, а цић плоче коњ, а цић коња коњик. — Клин клин тера, а маљ оба. — Ниједно зло само не дође.
— Не би било добро, да је увек добро. — Добро се не позна, док се не изгуби. — Доброме хату сто мана ваља, а рђавоме једна не ваља. — Онај ми је брат који ми је добру рад.
— Ко жали клинац (уже), изгуби поткову (јуне). — Ко тврдо веже, ласније дријеши. — Тко веже, не натеже. — Тко стара не крпи, нова не носи.
— Невоља свачему човека научи. — Невоља је највећи учитељ. — Лањској киши кабаница не треба. — Када орао изгуби крила, онда га и пилад кљују. — Зла година сатерала орла у долину с кокошима зиму да презими.
— Много зрна гомилу начине. — Свака вода с поточића јака. — Паде Плива у Врбас па изгуби свој глас. — Свака вода к мору тече (иде). — Од мала мало. — У мало може бити доста, а у доста мало.
— Велике рибе (реке) мале прождиру. — На малу се рибу велика хвата. — За мало се веле изгуби. — Веће прекреће. О ЛЕПОМ И ДРАГОМ — Лијепо је свакому мило. — Све је ново лијепо.
— Ласно се вјерује што год се жели. — Што је жуђено, свето је и посвећено. — Ко хоће веће, изгуби (и оно) из вреће. — Ако не можемо како хоћемо, а ми ћемо како можемо. О ГРЕХУ — Слађи је гријех од меда.
Сваки Марко ради наопако, А наш Марко зло и наопако. Сваком вјетру једра не отварај. Све изгуби, а поштење чувај, Јера блага над поштење нема. Све се знаде што је и како је: Свако дјело дође на видјело.
воде захватио и тако више да би начинио, али уједанпут напуни се чанак воде, и млијеко помијешавши се с осталом водом изгуби се сасвијем. Скупи брке, сад ћеш путовати. — Рекао косац гладан кад му је у кашику скакавац натрапао.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ђаво рече: „Кривда”, и тако добри изгуби стотину цекина. Али се опет окладе у другу стотину, пак и у трећу, и по осуди ђавола који се различно претварао и пред
Али се опет окладе у другу стотину, пак и у трећу, и по осуди ђавола који се различно претварао и пред њих излазио, изгуби добри све три стотине цекина, пак по том и коња. Онда рече: „Хвала Богу!
послушају оца, па кад застреле старија двојица, стреле им падну у два града; а кад најмлађи застрели, његова се стрела изгуби, па је стану тражити на све стране, и никако да је нађу; најпосле нагазе на некаку бунарину, кад тамо — у бунарини
“ Отац му се на то ражљути: „Несретни сине, што учини! За што ли изгуби моје благо без и каке несреће и без и каке напасти?“ па га ишћера од себе.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Чувај се, чедо моје слатко, да не изиђеш из неког мог завета. Па ако човек и сав свет задобије, а душу своју изгуби, која је корист? (Мт. 16, 26; Мк.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
појављује се светлост, промичу изнутра сенке; с лева, поред степеница, неко са запаљеним фењером појави се и опет се изгуби натраг. Споља се чује свирка само ћемана, пригушено, чежњиво.
ЈОВЧА (бешње): Овамо, бре! НЕКО С ФЕЊЕРОМ (изгуби се опет лево иза куће). МАРИЈА (из кујне, забуљена, држећи се рукама за главу тетурајући, сметено се пење): Ох, ево,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Но, мало-помало, чрез дуго време лепо ти ме учинише, те изгуби[х] вољу к светињичењу. Да нисам страшив био, те да сам куд у планину отишао, ко зна шта би било; али сâм у планину, —
Беспослен и луд остави жену своју, младу и здраву, оде, изгуби се и нејма му ни гласа ни трага! Зашто да жена стоји шест година залуду?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Е, ово је за приповист! Сви се чуђаху. Домало се врати Букар. Са коња је цурио зној, а коњик не изгуби онај вијенац лука око врата ни ватраљ иза паса! — А витеже! — вичу му другови. — Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу...
— Остави ме, молим те. Она двојица превезоше Бакоњу и он одјезди уз воду, далеко од села. Одахну тек кад изгуби пошљедње куће из вида и тек тада осјети како се препорађа. Навалише успомене.
Пакосни Пињата навлаш је одуговлачио и цјепидлачио, али фра-Брне не изгуби стрпљења, но је све, чак и увредљиве ријечи примао са осмијехом.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Шака тресну по кеси а резак цик дуката изгуби се у магли и тутњави... Касније се пита: Зашто ми је рука мокра? Рука гужва браду, све мокрија. Мокра је и брада.
Ни добро вече јој није назвао. Ни очи му није видела. Мора да је изгубио на свињама. Дешавало се и раније да изгуби, трговина је то, а Швабе су веште. Хтеде нешто да му каже, да га утеши, али се уздржа гледајући га непомичног и немог.
Сенка у јамици отворених уста. Како је говорио, сенка се губила и опет појављивала. „Да му се не изгуби име. Даје требало да нестане, он би умро још у врбаку на киши.“ Мирисало је Мокро врбово лишће.
Нисам, има право, све бих дао кад не би било истина.. Како то не знаш, слепице? — ...А пијан човек изгуби памет, па прича онако. Свашта. — Ништа нисам чула. Рекла бих Ти. Сад бар могу све да ти кажем. — Све можеш, је ли?
Еј, крала Милана, великог силника, истера он из Србије. Па кад устав укинуше... Те године се ти роди. Србија изгуби слободу, а Аћим доби унука...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дечак од чуда изгуби дах. Краба је сад била већа од највећег јастога, и још је расла. — Ја сам она Златна краба о којој си причао!
Чак је и ловио само онолико рибе колико је односио мајци. Сви су се питали шта једе, камо одлази кад му се у висинама изгуби траг? Он је ћутао. — Гле ти њега! И тај ти се прави важан!
— Баш је глупа! — насмеја се момак. — Ко је од рођеног живота бежао? — У шуму таласа изгуби се вилин глас, а из мора искочи девет бродова каквих ни, на три дебела мора није било.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
) Умало да Узун Мирко од тог посла не изгуби вид: дим са огњишта и ситан рад, више у мраку но при светлости, запалили су му и капке и зенице и да није било неког
Сад је, слути, пред њим прва права одлука: ако откупи ту робу са којом не зна шта ће, може много да изгуби или много да добије. То или је суштина загонетке коју треба да реши, сам праг неизвесности.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' да вам пустим на плећа гојна Тугу кад драга изгуби војна, Тај терет не би пренети прегли, Сви би к'о јањци морем полегли, Туга би моја у море пала Ал' би и мене собом
Ти гробови, Стари, нови, Они сјају Сваком нараштају Кад се умље у прошлост удуби, У тамнини да се не изгуби; Кад се пустиш у давнине свете, У давнине и свете и клете, Да ти мис'о пута не помете.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Иза плота указа се глава неког чудовишта, толико ужасна да им свима ноге претрнуше. Једини Хипократес не изгуби присуство духа. „Не плашите се!“, внкну им он. „То је неки афрички мајмун са дугом косом и псећом њушком“.
Лишена своје некадање политичке хегемоније, Атена не изгуби своје духовно првенство. Сви који се одушевљаваху уметношћу или тежише за вишим васпитањем и науком похиташе онамо.
“ Аристархос му не одговори ни речи, али кад се песник изгуби у мраку, рече он самом себи: „Јадни срећни човече!“ Он настави да размишља, што је чинио без престанка и да разговара
нањуши дивљач, али који нема способности да је истрајно вија њеним трагом, јер њушка сувише лево и десно док сасвим не изгуби прави траг. То јасно доказује ово место његовог списа: он има духовитости али не научне вредности.
и уз примену закона равнотеже које је пронашао, нађе и доказа да свако чврсто и нешупљикаво тело, уроњено у воду, изгуби од своје тежине онолико колико је тешка количина воде што ју је при зароњавању потиснуло у вис.
Једне вечер изненади их при повратку густа магла, а Исак изгуби стазу и залутао би да га Хектор не изведе на прави пут, и тако дођоше срећно кући“.
Но мајка не изгуби сву наду. Једног дана рече свом сину: „Ливаде и воћњаци су ове године понели као никад до сада. За сено добисмо већ
“ „Природна јединица мере“, растумачи ми она, „има ту одлику да ако се, било из којег разлога, изгуби или уништи, може увек бити поново пронађена и васпостављена“. „Како је то могућно?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
мрачног купеа који откључа, приносећи левом руком светлост ручне лампе до кључанице, замоли да не палим свећу, па се изгуби. Тако ја уђох унутра, закључах се и очекивах полазак воза.
Поред мене промаче крезуби студент па се изгуби у гомили. Ја стајах још мало и лака језа разочарења проструја кроз мене, али се брзо подсетих неуредности поштанског
— Ено оста кујнско казанче: врати се, понеси га, бога ти. — Ресимићу, бато, подигни ту чутурицу, вере ти, изгуби, видиш, нека џукела. — Добошар, заборави ми само кочиће од великог шатора!
Колико Богова, толико отаџбина. Изгуби ли се отаџбина, изгубљен је и свој Бог, изгубљен је разлог да се живи. Према томе: нападнута отаџбина, то је нападнута
А кад затвори супротна врата и изгуби се, онда се млазеви похотљиве паре још вију по павиљону и дрхте ноздрве и пуцају зглавкови кошчатих руку
око ногу, подмукло пробија за њим кроз ону гомилу света, да га прати у стопу, па се труди да га ни за моменат не изгуби из вида.
На улазу, баш на самој капији гробља, удовица наједанпут изгуби свест и паде у нечије руке, па забуна око тога да је поврате увелича још више свеопшту ужурбаност и узбуну.
Сви смо ћутали. Паљба је била све бржа. Наш стрељачки строј је наступао у стојећем ставу. Неколико тренутака доцније изгуби се иза првих кућа. Ми пођосмо за њим. С нама је ишла и батерија.
А чим се адвокат изгуби, он брзо узима ону цркавицу и ставља је у џеп од прслука. И тако стоји тацна преко целог дана, и адвокати редом, један
његовог колегу комиту, кога је Икета страшно одлучног и до безумља одважног представио — јер се ту решио или главу да изгуби или историјски задатак да изврши, — утиче, а он ће се, као што је већ рекао, за све што је потребно лично побринути, и
Тада многи поумираше, а што остаде изгуби се без трага, баш како Господ нареди, по мрачним гудурама, пећинама и шумама туђинским, те несташе као да никад ни
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
што никад и нигдје није постојало вјеровање да дијете има бескрајну и бесмртну душу, па да је касније, кад одрасте, изгуби. Детињство је пуно бескраја и бесмртности као увала запљуснута вјетром са пучине.
Тако је то. Чим човјеку слика смрти пред очима изгуби само нешто од своје оштрине, чим само за трунак попусти непосредна угроженост њом, он се одмах избезобрази, узме да
Сасвим природно: тек постојање једног добра даје могућност да се оно изгуби, а тек с установом новца рађа се могућност његовог кривотворења.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Одмах затим беше му прва брига да Ђурица постане јаван разбојник и да, услед тога, изгуби сваку могућност за предају. Истога дана Вујо дозва једнога свога повереника, даде му некакав налог, па се упути у
Коса махаше за његовим леђима, а он одмицаше све више и више, док се, на последњој завојици, не изгуби. Ђурица беше веома узбуђен, срце му лупаше јако, и он се више не могаше умирити.
— Хоћу ја — одговори поп, осврћући се на Пантовца, који већ беше прошао. — Сиромах Илија изгуби детенце... А ко ти је оно... ваљад’ Пантовац?
Види се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њима. Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке.
Кад Ђурица уђе у Вујову кућу и угледа пред собом добро познате му црте строга и одлучна лица, он не изгуби ништа од своје одлучности и присебности, као што је досад обично бивало.
— Добро, добро — рече Ђурица, гледајући за њим, док год му се не изгуби из очију у густој шуми. После десетак минута Ђурица разгледа свуд око себе, окрете се источној страни, па звизну
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ђаво рече: — Кривда! И тако добри изгуби стотину цекина. Али се опет окладе у другу стотину, пак и у трећу, и по осуди ђавола који се различно претварао и пред
Али се опет окладе у другу стотину, пак и у трећу, и по осуди ђавола који се различно претварао и пред њих излазио, изгуби добри све три стотине цекина, пак потом и коња.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Када изгуби дугме на оковратнику он бесни и псује сатима, пошто није у могућности да замисли своје претходне поступке и одреди где
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
“Вашингтон је,” - рекла је она - ”баш као Хајдук Вељко, био спреман да изгуби живот при преласку подмукле залеђене реке Делавер, да би у правом моменту задао ударац за спас своје отаџбине.
Све друго изгубило је за мене интерес, или ми је било сувише далеко да бих га домашио. Страшна је ствар кад се изгуби ослонац који човек има у себи. Велики циљеви и тежње личили су ми на балоне којима се деца играју.
Ћипико, Иво - Приповетке
А Лазо, увијек весео, погдјекад изостане, па, док стрепи да га не изгуби, дође у најбољи час; младићки му је осмијех на устима, и њена душа тога часа се смири: гледа га, и покој наступа.
Па засве што је мисао носи далеко, једнако очима прати Лазу, а када га за час изгуби с вида, пође поред врата. Чекаоница је расвијетљена и свијета је око ње мање, а они што су заостали сједе и чекају.
Дјевојка гледа с врата за њим, и кад га с вида изгуби, чисто протрне. И хтјела би да пожури за њим.... Па гледа у свијет по улици ништа не можеда је утјеши; слуша кихот
Окупише их и, спрдајући им се, гоне их пред собом. Иво, изнебушен, постиђен, не зна да се брани. Јелка се изгуби у гомили, а он побеже у башту. Проказаше га. Беше кажњен одузимањем хране и клечањем за време целога ручка.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Ју, ју, ју! Ето како ће и главу да изгуби једнога дана. АНКА (долази с лавором и бокалом): 'Ајде овамо у кујну да те умијем. РАКА: Шта ће ми да се умијем?
Не видим шта сам ја ту крив, јер, напослетку, акта су акта; изгуби се жив човек, те неће акта? А, напослетку, нестајала су и раније акта из моје фиоке, па ником ништа, али сад се
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и избором слика - са можда најелементарнијим човековим страхом, и можда са оним из врло раног узраста: да се не изгуби заштита, сигурност што нам је даје ограђени простор.
Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни. Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних, а негде и напуклост и отвори од врата и прозора. Све постаде мекше, топлије и утутканије .
Јака супротност ствара високу тензију, која покаткад наводи јунака да изгуби контролу над самим собом. Тада поступа неочекивано, па и неразумно; погибељно по себе колико и по блиске људе.
Романописац, по Бахтину, ако не жели да изгуби „језичко тло прознога стила”, мора остати „на висини релативизоване, галилејевске језичке свести”.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Питао сам и тамо и амо: Ко изгуби тај адиђар мали? „Шта, адиђар? Чудна адиђара!“ Тако су ме многи исмејали. Сусрете ме једно момче младо — Са чела
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: То ће бити шармант, то ће бити коми фо... А гле, моја Финеска, о бештија једна, да се само не изгуби; ја је морам ићи тражити.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Сви пузе ил лете, ал мало ко броди Гордијим морем опасној слободи. Дан је у себи ноћ, а сунце пали. Изгуби пут ако путовању смета. Ах што је лепо и опасно: цветрадицвета!
тамо где је гледам или тамо где је још нема или тамо где се срце испуни песком и заборавом Шта речи знају о води која изгуби све што нађе коју волим да доказујем коју желим да учиним стварном а да је не зауставим а да је не повредим?
Краков, Станислав - КРИЛА
Звизне покоји залутали куршум, али се и његов већ од дугог лета отупели фијук изгуби брзо. И зато се сад они показују смело врх испрскалих камених плоча, под којима су ноћас згурени дрхтали од мраза.
Осетио је и Душко овде у шатору крај већ пијаног Руса. На лицу му није било вечитог осмејка. Увек се понешто остави, изгуби. Увек по један растанак, и увек по један бол. Ујутру се Душко кренуо за фронт. Оставио је станицу и Русе крај ње.
Петровић, Растко - АФРИКА
“ — породица тражила да или ступи у страну легију или да се изгуби у каквој колонији. „Самоубиство није било у питању и, уосталом, у то време не бих био у стању учинити га; ја сам и
Н. је много полагао да се не изгуби ниједан од та три дела деранове одеће. Сада када су постеље биле развијене, и он сам већ у пижами, Н.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
це наједанпут осети зближен са свима личностима које га окружавају, одношаји одмах постану некако ближи, искренији, изгуби се она свакидања укочена уздржљивост и етикеција, а наступи нека срдачност: с човеком, с којим никад речи у животу
; кажите да ћу стрељати свакога десетога из ћупријске бригаде, ако она да повод да се изгуби битка. — Ескадрони одоше, а ђенерал је још дуго и дуго праскао и љутио се.
— А ја идем да наредим првима да се крену. Командант са својом пратњом изгуби се у кукурузима, а ми пођемо напред. Прођемо кроз село Мрсољ. Оно је још горело.
Ђенерал прогунђа нешто, мајор припаса сабљу, обрну коња, ободе га и брзо це изгуби у шуми. То је било око 9 часова изјутра, а око подне валовита Морава већ је носила мртво тело мајора Стеве
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Наводи се још окренô, Кô да вели: С богом, роде! П’онда оде, п’онда оде Путем вала, струјом воде, Изгуби се тако брзо, Однесе га вода мутна; Из твог ока суза кану, Као нека тужна слутња.
Теци песмо, поточићу Порушена нада, Изгуби се у пучини Општих, вечних јада! ЛXИX Нешто си рећи хтела Кад више ниси могла; Уста ти беху нема, — Ал’ суза ти
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али уместо да ми се изгуби из вида, оно као да постаје све упадљивије. Гледам онда на супротну страну и, зачудо, сви ми предмети изгледају
Звизнуше корбачи, затакараше коњске копите по друму, свитнуше потковице, и цела се маса изгуби у облаку прашине. Разрогаченим очима посматрали смо вихор, који је летео у правцу вароши...
У једном тренутку застао сам и погледао је у очи. Она саже главу, рамена издиже и лице јој се изгуби у пелцу. — Ви сте нешто нерасположени? — Не! — Знам и разлог због чега...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А како ћеш и ти време проводит своје? Као и грлица кад изгуби своје. Видиш, птица жали, неће да поје Кад се лиши бедна љубави своје.
Боже! Да л’ ће се сад неука издати груд? С плавом она косом отрчи брзо к’о вила И за тили је час око изгуби за жбун. С црним оком она потрчи, па се окрене. О, не вараш се, срце, ако с’ и вара око!
свој или посве или већом страном испуни, опет колико толико утехе — ал је неизлечима рана кад млад народ младог генија изгуби, који тек што зраком на њега сине одма и премине, као што га је род српски и цео народ славјански изгубио у Павлу
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— загрми, суну у собу, излети с пушком и, у трку, посрћући, изгуби се иза кућа. Стевица поблиједио, па дрхће као прут. Очи му се укочиле од страха. Пушка грмну, пас скикну! — Тако!
— О, мајко моја! О, свети мој оче! — јаукну од радости Симеун, удари главом о олтар, паде, и једва се диже, па се изгуби у мраку. Мићан прегледа још једанпут котао.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
за оцем, оплакују га, иду му на гроб, а он, престрашен и највише уплашен бабиним страхом да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао
дете, не би устручавали, не долазили да тргују, бојећи се да се Младен, као свако дете, кадгод не превари, потроши, изгуби новац од пазара, па после у томе и они не осете се као криви, што су тргујући, дајући му новац, тиме дали и пружили
Нико њу не виде да она, откако умре отац Младенов, па ни приликом саме смрти, пратње, посрну, изгуби се. Још мање да, као свака мати за сином, па још јединцем, клону, паде, од бола леже у постељу и бар зачас заборави на
Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, као што треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропије, пролола, изгуби се. Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испит.
Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, као што треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропије, пролола, изгуби се. Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испит.
удаљене тетке и стрине, већином удовице, оно мало уштеде, готова новца, стрепећи да држе код себе то, да се или не изгуби, или не опазе синови им па узму, почеле су да к њему доносе и остављају на чување.
да га одобровоље, да га као увере како они, што од њега траже новаца, не траже зато да њега оставе без новаца, он да изгуби, зато су давали и већи интерес, пристајали на горе услове него што би код других нашли.
И као стидећи се, као да је он свему томе крив, чинећи се да не види Младена, убрза и пре њега сави у улицу и изгуби се у капију. На самој капији њиховој Младен, као увек, затече мужа јој.
Ова моја ништа не може. Види га па одмах главу изгуби. Иде, ради, а ништа не види. Толики дарови, везови, стоје, а она само се смеје, трчи и пева као луда. Тако и она.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
— В. Митско биље. В. се баје преко крављих леђа, да би крава имала млека (СЕЗ, 32, 1925, 425). Ако крава изгуби млеко, онда јој се в. мажу сисе (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 181), или се ставља на врата од штале (ібідем, 180).
млади »каранфила, да се не карате«, Врчевић, Помање, 31; ТРЂ, ННЖ, 3, 118). Кад се каква ствар изгуби, треба намазати крпу карамфил-јагодом и бацити је на оно место где је ствар изгубљена, па ће се наћи одмах (ГЗМ, 1907,
Ћипико, Иво - Пауци
Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију... И спојише се погледи и у сласти изгубише се... — Што велиш, Машо, за попа?
—Али биће трошкова! —Пашће на онога који изгуби... А да бих и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката. —Што? Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи?
Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану, на по, добра је; ако је изгуби, изгубиће с њоме и њен пород за напредак. „Није друге, треба наћи адвоката да одбраниш своје!
Тако дебели фратар задовољи се да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву. Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад да бар опочине док бар пробава траје.
као прикована на мјесту, гледајући за Радом како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан, — док га с вида не изгуби. Газда Јово, око десет сати ујутро, сишао је из куће у дућанску писарницу.
Хоћу, вируј! — Продаћете, а муж ми се за вас криво клео... Не спомињите се... Патија, патија и душу изгуби ја, све за вас, а сад ћете га немоћна и бетежна на пут бацити!
А пароброд одмиче. Иво још увијек разабире тужно Маријино лице и нетремице гледа у њ, све док га не изгуби из вида. А онда још остаде као укопан на мјесту бришући сузе и гледајући дим што се по вољици вјетра растрган враћаше
— Пођимо на бал! — вели јој, само да кући не пође, да је с ока не изгуби. — Не смијем од брата, — одговори дјевојка. — Слушаћемо музику изванка! — Ружна је ноћ. Видиће нас ко.
Као да се одвојио од пучине; разлије се око чамца; сер до њихових ногу, а враћајући се котрља за собом пијесак и изгуби се у мору. А у исти час из морскога промора чу се мукли шум. — Почела је плима; ноћас ће пунут' јужина, опази старац.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Човек изгуби вољу да с њом има посла. Док је ослободи оне љуске, жела га остави. Хтео сам да кажем: Па, забога, Кирча, данас је
схватили откуда је дошао тај силни потрес и како је било могуће да један тако сталожен и разложан човек до те мере изгуби разум због једне женске. Верујем да му је Јања била прва жена, али зар је то, забога, разлог?
Да је човек без свога дома, да му је свеједно живео овде или тамо, па ће му исто тако бити свеједно добије ли или изгуби битку са Брзаном. „Не волим шаљивџије.“ О Дадари ништа није хтео одређеније да ми каже.
како ће, после свих милошта које му буде пружила, тај големи трапавко постати ужасно љубоморан, све из страха да не изгуби такво благо. Љубомора ће га учинити сумњичавим и опаким.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ко сваког с радошћу прима, Тај с тешком досадом, најзад, и леђа окреће свима, Јер љупка спољашност тада пред нама изгуби цену Кад човек обману позна и пустош осети њену. Синоћ сам дошао доцкан. (Зашто бих истину крио!
Он је напирô снагом, ал' спасти није се могô, Док најзад изгуби смисô. Једино после се сећа Холује и кметске жене и њених пуначких плећа. И кравар помену Бога...
Најпосле укрсти очи, Кад вредна кметица поче да хладну ракију точи. И сасвим изгуби памет. „Кметице!“ рече јој смешно, „Како се, онако, имаш?“ И онда подмигну грешно.
А то јој бејаше доста, Те према веселом Кићи толико стидљива поста Да се изгуби чисто. Кад Кића подиже очи, Она се засмеја нагло и онда на ноге скочи И зглади витице руком...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
осташе непознати и неупотребљени, а Ђордано Бруно, који је стао уз Коперника и учио да и ван наше Земље има живота, изгуби свој властити на ломачи. „Без проливања крви“, како је гласила блага осуда инквизиторског суда.
Али кад прозвижда прва локомотива поред Даља, изгуби та радња свој изузетни положај. Мој отац, реалан и далековидан, лати се, не занемарујући своју трговачку радњу, у
Но сјај јој се при том ниуколико не мења, јер што она изгуби, згушњавањем, на величини, толико добива на интензитету своје светлости: зато њен целокупни сјај остаје непромењен.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Слузи): Иди! Шта стојиш? Иди, нађи га, доведи, да се не изгуби или се где не ували у блато. СЛУГА (одлази). ТАШАНА (узима метлу, ђубровник и полако, погурено улази у Парапутино
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ех, Боже! мислим што не мислим. Нисам то ја. Али је истина да сам изгубила стрпљење, а то је као да човек и памет изгуби. За све треба стрпљења. Ваљда ће ми опет и доћи.
За клавиром, једнога дана, Јосиф доби удар у мозак. Изгуби говор, и скоро сасвим ослепи. Као што се маленој лађици у бурним валовима само јарбол помало показује, тако је у
И како је свако имање несрећа, Ната изгуби сваки здрав поглед у живот. Фантазира даље: „Просци ће обијати врата, а ја — мало се поиграти с њима, а, богами, не
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
се на њега буздованом, и за неколико магновенија грдна ова звериња сасвим умртвљена буде, за које време девојка му се изгуби.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Жалосно је по који пут погледати ту децу осуђену да уче латински. Са њихових се усана обично изгуби осмех младости, са образа им ишчезне руменило, у очима угаси сјај и младо им се чело избразда.
Ћебе се не може појести, морали сте га вратити. Друга је то ствар, рецимо, порција. Војник одиста порцију чешће пута изгуби, или му украду. — Да, порција, то је друга ствар!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
То је исто као да очајник баца последњу пару на коцку, или да добије, а ако изгуби, да изврши самоубиство. Па да... ништа нам друго није ни остало. Скрпили су некако два пука пешадије.
Али то је већ бајка... Однекуд сину сунце. Као мајчин осмех. Али се убрзо изгуби међу облаке... Сада је четири часа. Ваљда нећемо још дуго. Мој посилни брекће иза мојих леђа, те сјахах, да узјаше он.
Никад да смркне, и да се једном већ стане. Војници све више посустају, и већ напрежу последњу снагу. Нико не сме да изгуби везу са својом јединицом, јер где би је нашао по мрачној и пустој ноћи.
Зар оволике муке преживели!... Господе! Грр-у! Одлете ка вароши... Ваљда неће више. Враћа се. Оде мало десно... Изгуби се у магли. Свима лакну. Распитујемо се где паде. Кажу: међу пешаке. Има доста рањених.
Један зрак као извидница пређе преко нас, па се изгуби на пучини, која се преливала у разним бојама. Упутисмо војнике на пут, да нам купе смокава и поморанџи.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И обновљени естетика мора поћи од њих, ако мисли да не изгуби ни једну струну лепоте. Ево нас опет у натурализму! узвикнуће неки. Хвала Богу!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нека га више ништа не пита! Љутито машући репом риба се изгуби иза стене, а Седефна ружа се обрати медузама. Али, медузе нису имале ни воље, ни времена за приче о Горњем свету.
Након сече празнога класја Цареви доглавници нису имали брига: али Цар изгуби мир и не нађе га ни дању, ни ноћу. Нарочито су ноћи биле ужасне.
Зачуди се и Смрт толикој снази, за тренутак изгуби дах, па с гневом рече: — Мораћеш ми га дати, луда мајко! За њега нема лека, јер нема човека који би с извора живота
Тако море, рибе, морска јежица, звезда и корална грана први пут чуше његово име, а река своје изгуби. — Шта је то белутак? — подиже обрве морска корњача. — Нешто за одело или нешто за јело?
Али није имао времена да пита, јер је придошлица строго климао главом опомињући га да пази: изгуби ли игру ово је Мицкова прва и последња посета.
Зар цвеће да буде моћније од царске жеље и наредбе? Зар да због њега изгуби вечност? Нареди Царица да све што у њеној Царевини има руке и очи остави свакодневне послове и крене у рат против
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Иронија судбине је хтела да за неколико десетина мерица жита изгуби главу човек који је, као мало ко у његово време, задао јада Турцима“. И године 1612.
сестре Секулине: „Ујко Јанко, немерено благо, ти не води Секулу нећака, Секула је јошт нејако дете, да Секула не изгуби главу: Секула је јединац у мајке“.
И знаде ли шта би од ђевојке?“ „Прођи ме се, мој ујаче Иво! Није тебе Максим погинуо, но кад дође на коњу помамну, те изгуби војводу Милоша, пак ђевојку оте у ђевера, он побјеже ка несрећној мајци“. То изусти, лаку пусти душу.
гору га ноге занијеше; виком виче Новаковић Грујо, виком виче по гори зеленој: „Ђе си, брате, дели-Татомире? Изгуби ме Грче на мејдану!“ Ту допаде дели-Татомире, носи голу сабљу у рукама: „Стан’, курвићу, Грчићу Манојло!
доламу; но су лаке ноге под хајдуком, у гору га ноге занијеше; виком виче по гори зеленој: „А ђе си ми, чича Радивоје? Изгуби ме Грче на мејдану!
су лаке ноге под хајдуком, у гору га ноге занијеше; виком виче по гори зеленој: „Ђе си, брате, Старино Новаче? Изгуби ме Грче на мејдану!
Оће јунак да изгуби главу, да од кога, већ од бабе свога! А кад види да ће погинути, даде плећа, пак стаде бегати, за њим Ђурађ пусти
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сатима се није враћао. — Куд ли се изгуби Мачак? — забрину се Јованче, који је једини примијетио нестанак мајстора, јер су остали били забављени игром.
— Да је овај шашавко био мало паметнији, па да изгуби бар неки дукат — прогунђа старац. — А баш за ову парицу није му се исплатило да залази у оволику коприву.
Тутањ босих ногу, прашина на друму, сијевање табана и — дружина се за трен ока изгуби с очију својих удобровољених старатеља, малопређашњих гонилаца.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ДОБРА ЛОЗА Сву лепоту изгуби — врли корен оста му честит, с родом наспоран! Свирајка му се здрузга, — али мајсторија свирању у њему оста!
Ако ли који што мало изгуби, или што кога мало ако би прст био заболи, или му се што дијете разболи, то таки брже тражи вражару да вража и да баје.
Ни слуге међу се [не] зактевају друга лежака. Што се ласно достане, то се ласно и изгуби. Овај свет, ка ушљив кожух.
Бистроумље свачем је господар. Не искати над погачу више хлеба, да и проју не изгуби. Беседа чок, а хвајде јок. И часом се време мења.
Данас што стече, а сутра пак изгуби. И да се затим на бригу, на старост. ДЕЧИЈЕ ИГРЕ Та реци ми док нисам рекао; чим смо бољи од деце калашасте, скачући
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ништо не напраји оди момче... Како земља си дође... — Шта напраји? Ешкел’к напраји. Изгуби си р’з и трговачки чес’!... Чорбаџијски син!...
— а он си — ешек ниједан! ожени сас белосветску и изгуби душу сас другу веру, сас туј, што ти гу кажем, фрајлицу Швабицу Кермину! Тој ли је ред?!... А татко што да праји?!
Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је. Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону