Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Поштено име, добар глас што га је имала кућа Алексића — све оде!... Као да је град потро... И сад јадају и кукају. Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. — Ох, Лазаре!... Лазаре!...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
више рата, ни помора, ал не видим земљака, нигде знанца, прилазе ми удовице неке, можда кћери моје давне деце, јадају се опет на огањ и мржњу: да нема више крова у селу, ни једног воћњака без гроба, ни мрве на трпези крушне, а киша
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Доносе ми колача. Сви ти моји земљаци, Иланчани, мирни су, расположени добро, и миришу на кожух. Не туже се, не јадају, и нису нимало меланхолични. И крај толиких који се никад више неће вратити, коло игра сваки дан у парку.
Ћипико, Иво - Пауци
Уоколу, уза зид, зијеваше неколико старијих и болешљивих људи што су слушали малу мису, па сада се јадају један другому. Заслави на „подизање”. Сви поклекоше и пригнуше се к земљи; гласно молећи, скрушено се удараху у прса.