Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сутрадан већ по оближњим кућама почеше се жене и бабе сашаптавати: — А знаш, јадна, шта је ноћас било? — Шта, јадо?! — И не питај, боме!...
Помоли се поша, зверну тамо-амо испред куће, па кад виде Вују, упита: — Зар се опет крпиш, јадо мој? — Опет, пошо — протуњка Вуја. — А јеси већ пришио? — Још двапут да проденем.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— А, јадо, имâ би и свијет да се чеса нагледа, кад би тебе гледâ! — поврну Кићун. А, богами, ти си баница и бићеш ђегођ била!
— Је ли? — учини на то старац. — А да ко јадо, пресуђује у нашу земљу? — Крст! ваистину! — потврди млади човјек. — Сила, ваистину! — рече кнез.
И она викну Јанка, и потече му у сусрет с ријечима: — А ђе си нам, јадо? Жељни смо те сви, сви од најмањег дјетета до старог Мргуда!... Поп је отишао часком у село.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Чујете ли, госпе и велможе, наш Ахмед би хтео, ал не може! „Одо ја кући!” — пљуну Шемса стручно — „а ти, јадо, ради својеручно!” АХМЕД: Немој да ја теби покажем својеручно! Немој да ја теби сабијем рогове!