Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ха!... ха!... ха!... Знам!... Јелица Милошева!... Лазар сагао главу и ћути. — Него, ту и твој јаран облеће, а? У Лазару поче да ври... — Богами, синко, не дај му да те избије из седла!...
И шта га се тиче Станко!... И ко је тај Станко?... Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!... И ускипе му бујна млађана крв...
Али овако!... Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!... Жалим за сваком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!... И мртвога се стидим!...
у храни јаглица — искокано зрневље; пуцање пушака као кад се кокају зрна кукуруза јако — сад јанџик — врста торбе јаран — друг, побратим јордам — охолост, поноситост кабулити — допустити нешто, марити за нечим када, кадуна — госпођа;
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Јаглук - дугуљасти рубац (марама) од финог веза (памучног платна) извезен златом наједном углу јазиџија - писар јаран - друг, пријатељ; драган јектати - пуштати јек, звук из себе, оглашавати се, одазивати се јеком; викати; јечати,
Ћипико, Иво - Пауци
Знао је да је Раде њезин јаран; знао је то по шапорењу у селу, и наслућивао по њеној исповједи пред њим. Онога дана, у цркви, кињио се борећи се сам